VANREDNE SITUACIJE I DRUTVENA BEZBEDNOST

dr Zoran Kekovi, Fakultet bezbednosti Beograd

Uvod

Interakcija antropogenih uticaja i prirodnih inilaca oteavaju mogunosti predvianja nastanka i razvoja vanrednih dogaaja. Nedostatak kapaciteta drutva da na adekvatan nain odgovori na prisutne izazove, rizike i pretnje. Osim materijalnih i nematerijalnih gubitaka, postoje i indirektne tete jer potencijalni strani investitori gube interes za ulaganja u Srbiji.

Pojam vanredne situacije

Teorijski: za razliku od kriza koje su nejasne po svom karakteru i dimenzijama, vanredne situacije se uglavnom reavaju rutinskim operativnim procedurama u okviru postojeih kapaciteta organizacije, odnosno zajednice.

Normativni: u Zakonu o vanrednim situacijama Republike Srbije (2009), nastanak ili posledice vanrendih dogaaja nije mogue spreiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadlenih organa i slubi.

Vrste vanrednih situacija

elementarne nepogode: zemljotres, poplava, bujica, oluja, jake kie, atmosferska pranjenja, grad, sua, odronjavanje ili klizanje zemljita, sneni nanosi i lavina, ekstremne temperature vazduha, nagomilavanje leda na vodotoku, epidemija zaraznih bolesti, epidemija stonih zaraznih bolesti i pojava tetoina i druge prirodne pojave veih razmera (Zakon o VS). tehniko-tehnoloke nesree ili udesi: poar, eksplozija, havarija, saobraajni udes u drumskom, renom, eleznikom i avio saobraaju, udes u rudnicima i tunelima, zastoj rada iara za transport ljudi, ruenje brana, havarija na elektroenergetskim, naftnim i gasnim postrojenjima, akcidenti pri rukovanju radioaktivnim i nuklearnim materijama.

Vanredne situacije u Srbiji

Tokom 2009. godine na teritoriji Srbije u vanrednim dogaajima (poari, tehnoloki incidenti, eksplozije i slino), poginulo je 700 lica i priinjena materijalna teta u vrednosti od preko1.4 mlrd EUR (podaci MUP-a RS). Katastrofalnim poplavama izloeno je 50% teritorije Srbije i njihove posledice bi nadmaile BDP RS Zemljotresima snage do 7,5% Merkalijeve skale podlono je 50% teritorije Srbije

Posledice po privredne subjekte

Statistiki podaci pokazuju da je poslovni sektor najugroeniji. U 2009. od 4427 KD u Srbiji, ogromna veina je vezana za poslovne objekte (2240 kraa u prodavnicama, u poreenju sa 456 kraa u stambenm objektima (izvor: MUP). Materijalna teta izazvana imovinskim kriminalitetom iznosila je preko 46 miliona evra.

Prekid u lancu snabdevanja

Meuzavisnost i kaskadni efekti

Upravljanje rizikom - znaaj

Najvaniji instrument anticipativnog upravljanja V/S Jedna od najsloenijih upravljakih aktivnosti koja zahteva analitike vetine i sposobnost predvianja i odgovora na razliite scenarije

Tradicionalni nain upravljanja rizicima

Upravljanje rizikom je ad hoc aktivnost Praenje rizika je zadatak odreenog sektora Upravljanje rizikom nije integrisano u strateko upravljanje Averzija prema riziku

Savremeno upravljanje rizicima

Procena rizika je kontinuiran proces Svi uestvuju u ovom procesu Menadment preuzima odgovornost (zato se neto desilo?) Upravljanje rizikom je usklaeno sa poslovnom strategijom (UKP) U obzir se uzimaju sve zainteresovane strane

Upravljanje rizicima vanrednih situacija

Proces koji identifikuje potencijalne dogaaje koji imaju negativne efekte na organizaciju ili zajednicu i obezbeuje okvir za izgradnju kapaciteta za odgovor na dogaaj. Zahteva hitan i visoko strukturiran odgovor Deficit vremena za primenu odgovarajuih mera Paradoks: oekujui prijem informacije koja je verodostojna i dovoljna za donoenje odluka, organizacija trpi gubitke. Na poetnim stadijumima potencijalne opasnosti, preporuuju se mere optijeg karaktera, usmerene na poveanje strategijske elastinosti organizacije.

Dijagram prevencije i odgovora privrednih subjekata na V/S

Neki subjekti su usmereni na

The Munich Re Group http://www.munichre.com/

Drugi su usmereni na

The Munich Re Group http://www.munichre.com/

 Zainteresovane strane i integralno upravljanje rizicima VS

Organizacija

Pojedinana organizacija

Horizontalno diferencirane organizacije

Vertikalno diferencirane organizacije

UN ISDR

Upravljanje rizikom vanrednih situacija privuklo je panju najvee svetske organizacije kroz meunarodnu strategiju za smanjivanje katastrofa UN ISDR.

Cilj meunarodne standardizacije u oblasti drutvene bezbednosti

Porast broja i posledica kriznih situacija Zatita profita kompanija i nastavak poslovnih aktivnosti u uslovima izazvanim krizama Razvijanje sistema ranog upozorenja i mree za ublaavanje posledica kriznih situacija.

17

Meunarodni standardi sistema menadmenta bezbednosti i zatite

Zatita na radu OHSAS 18001 Menadment rizikom 31000+ Bezbedno st hrane ISO 22000

Menadment kvalitetom ISO 9000+ Bezbednost infromacija ISO 27000+

Standardi sistema menadmenta u bezbednosti

Drutvena bezbednost ISO 22300

Standardi bezbednost i ITU Menadment lancom snabdevanja ISO 28000+ Zatita ivotne sredine ISO 14000+

Drutvena odgovornost ISO 26000

Serija standarda za upravljanje rizicima: ISO 31000 i ISO/IEC 31010 Porast sloenosti i nepredvidivosti kriznih situacija dao je podstrek meunarodnoj standardizaciji u oblasti drutvene bezbednosti. U okviru meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) 2006. godine uspostavljen je rad na donoenju meunarodnih standarda iz serije ISO/223 Drutvena bezbednost Neke od najvanijih oblasti standardizacije u okviru rada Tehikog komiteta ISO/223 Drutvena bezbednost su: Pripravnost na incidente i upravljanje kontinuitetom operacija; Sistemi upravljanja kontinuitetom biznisa; Upravljanje u vanrednim situacijama zahtevi za komandovanje i kontrolu; Uputstvo za procenu kapaciteta organizacije za vanredne situacije; Javnoprivatno partnerstvo, itd.

Meunarodni standardi upravljanja rizicima vanrednih situacija

Drave lanice TC 223 Drutvena bezbednost

P-members 45
Algeria ( IANOR ) Argentina ( IRAM ) Australia ( SA ) Austria ( ASI ) Belgium ( NBN ) Canada ( SCC ) China ( SAC ) Colombia ( ICONTEC ) Cte d'Ivoire ( CODINORM ) Denmark ( DS ) Egypt ( EOS ) Finland ( SFS ) France ( AFNOR ) Germany ( DIN ) Indonesia ( BSN ) Israel ( SII ) Italy ( UNI ) Jamaica ( BSJ ) Japan ( JISC ) Kenya ( KEBS ) Korea, Republic of ( KATS ) Malaysia ( DSM ) Morocco ( IMANOR ) Netherlands ( NEN ) Nigeria ( SON ) Norway ( SN ) Pakistan ( PSQCA ) Peru ( INDECOPI ) Philippines ( BPS ) Portugal ( IPQ ) Romania ( ASRO ) Russian Federation ( GOST R ) Serbia ( ISS ) Singapore ( SPRING SG ) South Africa ( SABS ) Spain ( AENOR ) Sri Lanka ( SLSI ) Sweden ( SIS ) Switzerland ( SNV ) Tanzania, United Republic of ( TBS ) Thailand ( TISI ) Trinidad and Tobago ( TTBS ) USA ( ANSI ) Ukraine ( DSSU ) United Kingdom ( BSI )

O-members 21
Bolivia ( IBNORCA ) Brazil ( ABNT ) Bulgaria ( BDS ) Cameroon ( ANOR ) Costa Rica ( INTECO ) Cyprus ( CYS ) Czech Republic ( UNMZ ) Ecuador ( INEN ) Ethiopia ( ESA ) Greece ( ELOT ) Hong Kong, China ( ITCHKSAR ) Iceland ( IST ) Iran, Islamic Republic of ( ISIRI ) Ireland ( NSAI ) Kazakhstan ( KAZMEMST ) Libya ( LNCSM ) Mauritius ( MSB ) Poland ( PKN ) Slovakia ( SUTN ) Uganda ( UNBS ) Uruguay ( UNIT )

Liaisons
ISO/TC 8, Ships and marine technology ISO/TC 159/SC 4, Ergonomics of human-system interaction ISO/IEC/JTC 1/SC 27, IT Security techniques ASIS International CEN/TC 391, Societal and citizen security PMI, Project Management Institute UN/DP, United Nations Development Programme UN/FPA, United Nations Population Fund UN/ISDR, International Strategy for Disaster Reduction

ISO/TC 223 Organizaciona struktura

ISO/TC 223 Societal Security

WG 1
Framework on Societal Security Management

WG 2
Terminology

WG 3
Command, Control, Coordination and Cooperation

WG 4
Preparedness and Continuity

WG 5 Video surveillance

WG 6
Mass evacuation

Objavljeni standardi

ISO 22320 Societal security Emergency management Incident response

Objavljen 2011-11-02
Objavljen 2012-05-15

ISO 22300 Societal security Terminology

ISO 22301 Societal security Business continuity management systems Requirements

Objavljen 2012-05-15

Evropska standardizacija iz oblasti drutvene bezbednosti

U velikom broju direktiva istie se znaaj upravljanja rizicima u omoguavanju slobodnog kretanja roba i usluga na evropskom tritu, u zatiti interesa poslodavaca i interesa zaposlenih. Po lanu 6 Direktive Saveta EU 89/391, smisao procene rizika kod poslodavca lei upravo u poboljanju nivoa zatite i u ugradnji ocena i stavova iz procene u sve aktivnosti preduzea i/ili ustanove, i to na svim hijerarhijskim nivoima. Znaajan korak u pravcu donoenja evropskih standarda na polju bezbednosti i zatite uinjen je osnivanjem Tehnikog komiteta za drutvenu bezbednost i bezbednost graana pri Evropskom komitetu za standardizaciju (CEN/TC391).

23

Predmetne oblasti standardizacije u sferi rada CEN/TC391

smanjenje rizika

kriminala u sferi proizvoda i

usluga; hemijski, bioloki, radioloki i nuklearni incidenti; kritina infrastruktura energetsko snabdevanje; graevinsko ininjerstvo; sigurnost u lancu snabdevanja i usluga; integrisano upravljanje granicom; odbrana od terorizma; sigurnost snabdevanja vodom
24

Evropski standardi upravljanja rizicima vanrednih situacija

Evropska komisija je 2010. godine usvojila dokument pod nazivom Uputstvo za procenu i mapiranje smernica za upravljanje katastrofama. Glavni cilj: donoenje konzistentne politike za upravljanje rizicima na nacionalnom nivou i meu dravama lanicama Unije u oblasti prevencije, planiranja i pripravnosti na katastrofe izazvane prirodnim i ljudskim faktorom. Uputstvo je prvenstveno namenjeno vladinim telima i drugim zainteresovanim stranama za izradu nacionalne platforme za procenu rizika. Na osnovu ovog dokumenta oekuje se usvajanje jedinstvene politike za upravljanje rizicima katastrofa do 2014. godine.

Procena rizika V/S u RS

Procena rizika, kao poetni korak u uspostavljanju funkcije bezbednosti, preputena je pojedinim sektorima ili organizacionim jedinicama, a ne organizaciji ili sistemu kao celini. Primenjuju se propisi iz raznih oblasti i ne uoavajuci veze meu njima Ko su subjekti procene rizika eksperti, institucije...? Da li je procena zasnovana na strunim osnovama? Ko odgovara za nestrune procene rizika? Da li procena rizika obavezuje donosioce odluka?

Strategija nacionalne bezbednosti

Politika nacionalne bezbednosti(poglavlje IV) : Prihvatanje i primena meunarodnih, pre svega evropskih, kao i nacionalnih standarda u oblasti bezbednosti, posebno u oblastima ljudske bezbednosti i upravljanja rizikom, bitno doprinose ostvarivanju ciljeva nacionalne bezbednosti., taka 4, (Stav 10)

Nacionalni standardi upravljanja rizicima vanrednih situacija

Veina nacionalnih standarda za upravljanje rizicima odnosi se na terminologiju, proces ili metodologiju upravljanja rizicima, organizacionu strukturu i ciljeve upravljanja rizicima. Postoje neoborivi dokazi da su tetni dogaaji posledica neulaganja u bezbednost, odnosno neprimenjivanja odgovarajuih standarda. Uz to, od posebnog znaaja za Srbiju je i to to su standardi kriterijum odluivanja za investitore i omoguavaju unapreenje veza sa okruenjem. Sutina primene standarda za procenu rizika jeste utvrivanje da li nivo bezbednosti organizacije odgovara procenjenom stepenu rizika.

Nacionalni standard za procenu rizika SRPS A.L2.003, Drutvena bezbednost Procena rizika u zatiti lic, imovine i poslovanja

Zakonskim i podzakonskim aktima propisuje se obaveza i nain procenjivanja rizika u raznim oblastima a ne postoji metodoloko uputstvo koje objedinjava procenu svih rizika koji ugroavaju lica, imovinu i poslovanje Sistemska neusklaenost procena rizika nadlenih organa u oblasti V/S Primenjujui propise iz raznih oblasti bezbednosti i zatite, organizacije se fragmentarno odnose prema bezbednosti, to nepovoljno utie na njihovo poslovanje, budui da je procena rizika preputena pojedinim organizacionim jedinicama, a ne organizaciji kao celini Procene rizika za potrebe dravnih organa i privatnih institucija rade samozvani eksperti, zasnivajui svoje rezultate na paualnim procenama. Pri tome, ne snose nikakvu odgovornost za nastanak tetnih dogaaja kao posledicu nestrunih procena; U odsustvu adekvatnih procena precenjuju se opasnosti, pa time i institucija osiguranja, a mere bezbednosti ne odraavaju stvarni nivo ugroenosti, to zajedno moe da vodi nastanku tetnih dogaaja.

Karakteristike nacionalnog standarda za procenu rizika

Primenjen je sveobuhvatan i proaktivan pristup upravljanja rizicima. U standard su ugraeni principi i uputstva sadrani u odgovarajuim meunarodnim dokumentima i standardima za upravljanje rizicima, prilagoeni normativnopravnom, ekonomskom i drutvenom ambijentu Republike Srbije i, naroito, specifinostima domaeg trita. Za osnov procene standard uzima akte procene rizika propisane postojeim zakonskim i podzakonskim propisima. Standard sadri zahteve i uputstvo za procenu drugih kategorija rizika za koje nije propisana odgovarajua metodologija procene: optih poslovnih rizika, pravnih rizika, rizika od protivpravnog delovanja eksternih i internih subjekata, kao i rizika neusaglaenosti sa standardima.

Karakteristike nacionalnog standarda za procenu rizika

U okviru standarda je razvijena jedinstvena metodologija procene rizika u zatiti lic, imovine i poslovanja, sa precizno definisanim kriterijumima i nainima izraunavanja nivoa rizika. U standardu su sadrani elementi drutvene odgovornosti, jer se njegovom primenom omoguava integrisanje svih funkcija bezbednosti u okviru jedne organizacije, olakavajui na taj nain i subjektima ire zajednice, pre svega dravnim organima, da uspostave jedinstven sistem zatite i odgovora na sve vrste vanrednih situacija.

Aneksi standarda
Sveobuhvatna metodologija sadrana u standardu obezbeuje njegovu primenljivost na razne tehnike oblasti standardizacije, i to: 1 SRPS A.L2.003-1 za oblast vanrednih situacija; 2 SRPS A.L2.003-2 za oblast poara i eksplozija; 3 SRPS A.L2.003-3 za oblast ivotne sredine; 4 SRPS A.L2.003-4 za oblast odbrane; 5 SRPS A.L2.003-5 za oblast projektovanja sistema tehnike zatite; 6 SRPS A.L2.003-6 za oblast osiguranja (ivotnog i ne-ivotnog)

Korisnici standarda

Privredne i neprivredne organizacije koje vre procenu rizika u skladu sa zakonom i podazkonskim aktima ili za sopstvene potrebe; orgnaizacije koje pruaju ili koriste usluge privatnog obezbeenja; osiguravajua drutva i finansijske institucije; obrazovne i naune institucije; lokalna samouprava i nadleni inspekcijski i drugi organi i tela koja vre procene rizika; sportska drutva; celokupna struna javnost koja upotrebljava jedinstvenu terminologiju u oblasti zatite lic, imovine i poslovanja.

Dodirne take bezbednosti i osiguranja od rizika vanrednih situacija

Bezbednosna kultura je na niem nivou od osiguravajue. To dovodi do toga da se plaanje premije osiguranja esto shvata kao zamena za ulaganje u bezbednost, to utie da se mere bezbednosti i zatite povinuju zahtevima osiguranja, umesto bezbednosnim zahtevima i potrebama. Do pravilnog odnosa se dolazi tako to osiguravajua drutva precizno vrednuju rizike i utvruju premiju osiguranja, a menaderi rizika vanrednih situacija procenjuju rizike i potreban nivo bezbednosti. Budui da upravljanje rizicima vanrednih situacija podrazumeva primenu odgovarajuih mera bezbednosti, a osiguravajua drutva sve vie preuzimaju odgovornost za sve vrste rizika, zajedniki interes bi se ogledao u korienju jedinstvenih zahteva i kriterijuma za procenu rizika ime se titi profit i osigurava i osiguranika. Neophodno je da se meu predstavnicima interesnih strana obezbedi jednistven pristup vezan za procenu rizika, kao i podrka za postupanje sa najveim rizicima

Upravljanja rizicima vanrednih situacijama u domaem zakonodavstvu

Zakon o vanrednim situacijama RS svrstava privredna drutva, druga pravna lica i preduzetnike u kategoriju subjekata sistema zatite i spasavanja (lan 4, stav 1, taka 2). Stav 3 istog lana jasno propisuje obavezu sprovoenja preventivnih mera zatite i spasavanja, u koje se, prema odredbi lana 8, taka 15, ubrajaju i aktivnosti procene rizika i ugroenosti od elementarnih nepogoda i drugih nesrea. Posebno mesto u sistemu zatite i spasavanja zakonodavac daje ovlaenim i osposobljenim pravnim licima. Ovlaena pravna lica su privredna drutva i druga pravna lica kojima je povereno vrenje poslova od posebnog interesa za Republiku Srbiju (lan 8, taka 24, Zakona). Osposobljena pravna lica su, prema odredbi sledee take istog lana, privredna drutva i druga pravna lica koja su osposobljena i opremljena za zatitu i spasavanje.

Upravljanja rizicima vanrednih situacijama u domaem zakonodavstvu

U skladu sa Izmenama i dopunama zakona o vanrednim situacijama Republika Srbija je donela Uputstvo o metodologiji za izradu procene ugroenosti i procene rizika i planova zatite i spasavanja. Sastavni deo ove medologije je procena rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesrea kao najsloeniji deo procene ugroenosti, iji je osnov nacionalni standard za procenu rizika SRPS A.L2.003 Drutvena bezbednost. Metodologija za procenu rizika u zatiti od elementarnih nepogoda i drugih nesrea je specifikovana za ovu oblast i predstavlja sveobuhvatan skup kriterijuma prema kojima subjekti zatite i spasavanja vre poreenje utvrenog stanja na podruju sa definisanim parametrima. To istovremeno znai da organizacija procesuira svaku pojedinanu opasnost u skladu sa zahtevima i kriterijumima propisanih u ovoj metodologiji.

Upravljanja rizicima vanrednih situacijama u domaem zakonodavstvu

Subjektima koji su duni da izvre procenu rizika smatraju se: republika, pokrajina, lokalna samouprava i privredna drutva (Zakon o V/S, 2009). Efikasnost izrade procene rizika zavisie od ispunjenosti zakonskih uslova i postojanja strunog lica osposobljenog za vrenje poslova procene rizika. Ostali uslovi: osiguranje od odgovornosti za tetu koja bi mogla nastati u toku procene rizika, posedovanje adekvatne informatike podrke, korienje svih izvora o potencijalnoj opasnosti

Zakljuak

Vanredne situacije, a posebno elementarne nepogode i druge nesree prirodnog i drutvenog porekla izazivaju ogromna razaranja i ostavljaju trajne posledice po ljude, njihovu imovinu, ivotnu sredinu, a takoe ugroavaju i kritinu infrastrukturu. Posmatrano kroz broj izgubljenih ivota, materijalna razaranja i vanredne finansijske izdatke, Republika Srbija trpi ogromne gubitke kao posledica raznih vanrednih situacija. Protekli period je karakterisala relativno haotina upotreba snaga i sredstava namenjenih za reagovanje u vanrednim sitaucijama.

zorankekovic@yahoo.com www.caruk.rs caruk06@gmail.com