POJAM SPOLJNE POLITIKE

Razlike u odreenjima pojma spoljne politike i naunog prouavanja spoljne politike

Definicije spoljne politike

Nepostojanje definicije kod mnogih autora tokom 1960-ih godina
- G. Modelski, R. Macridis, L. Jensen - B.C. Cohen u eseju Foreign policy u INTERNATIONAL ENCYCLOPEDIA OF SOCIAL SCIENCES

Uoavanje tog paradoksa 1970-ih

- O.R. Holsti, J.P. Lovel, W.D. Coplin, C.W. Kegley, C. Hermann, itd.

 Prve definicije neodreenost

ili preveliko uoptavanje
- G. Modelski: SP je skup input-a i output-a - J. Frankel: SP se sastoji od odluka i akcija koje, u stanovitoj meri, zadiru u odnose neke zemlje s drugim zemljama - C. Lerch i A. Said: SP je pravac akcije usmeren na postizanje odreenih ciljeva - G. H. Quester: SP su one aktivnosti vlasti

koje se odnose na odnose suverene drave s drugim suverenim vlastima

 - M. Yunus: SP se moe definisati kao integralni plan da se obezbede i ojaaju nacionalni interesi - P. Seabury: SP (SAD) je ukupnost namera i obaveza kojima SAD, preko ustavno odreenih autoriteta, komuniciraju - sredstvima uticaja, moi, a ponekad i nasilja s drugim dravama i reavaju probleme u meunarodnom okruenju

 Pokuaji poznatih autora

- J. Rosenau: SP je stanoviti pothvat u obliku toka akcija u kojem ustavno zadueni zvaninici neke drave deluju kako bi sauvali ili izmenili situaciju u meunarodnom sistemu, na nain koji je u skladu s ciljem ili ciljevima koje su postavili oni ili njihovi prethodnici - C. Hermann: SP se sastoji od akcija autoritativnih aktera neke drave, ili njihovih agenata, koje su usmerene tako da utiu na ponaanje spoljnih (meunarodnih) aktera koji deluju izvan kruga sopstvene politike /drave/

 Definicije autora s prostora ex-YU

- prof. M. Stojkovi /POLITIKA ENCIKLOPEDIJA/: SP je delovanje drave na meunarodnom polju, u njenim odnosima s drugim dravama, odnosno meunarodnim organizacijama - prof. M. Stojkovi /udbenik/: SP je sveukupna delatnost drave na meunarodnom planu (a kao nauka prouava aktivnost pojedinih drava, njihovo delovanje u odnosima s drugim dravama, u okvirima opteg stanja u meunarodnoj zajednici i meunarodnim odnosima, ali motivisano njihovim vlastitim interesima, koji su pored stanja u meunarodnoj zajednici uslovljeni i nizom faktora unutranjeg razvoja drave)

 - prof. V. Dimitrijevi: spoljnom politikom nauka se bavi kao politikim odnosima u koje jedan subjekt meunarodnih odnosa stupa s drugim takvim subjektima - prof. R. Vukadinovi: vanjska politika je organizirana aktivnost drave kojom ona nastoji maksimalizirati svoje vrijednosti i interese u odnosu spram drugih drava i ostalih subjekata koji djeluju u vanjskom okruenju

ta je za definisanje spoljne politike bitno?

1) Subjekt (izvorite) spoljne politike a) Stojkovi (i Vukadinovi) = DRAVA b) Dimitrijevi = razliiti SUBJEKTI MEUNARODNIH ODNOSA
zakljuak = ?

 ZAKLJUAK = subjekti su ipak razliiti subjekti, ali NE SVI subjekti meunarodnih odnosa - NAJEE drava - PONEKE meunarodne organizacije (EU, NATO, ranije VU i sl.) - NEKI transnacionalni subjekti (Vatikan, tj. katolika crkva i sl.) - NEKI subdravni subjekti (nacionalnooslobodilaki pokreti i sl.)

 2) Sadraj spoljne politike - Stojkovi (i Vukadinovi) = celokupni odnosi drave sa stranim subjektima - Dimitrijevi = samo politiki odnosi ZAKLJUAK = SP u uem i irem smislu - u uem = diplomatija, vojni odnosi i (dravna) propaganda - u irem = ekonomski, kulturni, nauni, sportski i sl. aspekti (tj. uvek kada su te oblasti u funkciji SP, odnosno kada se koriste kao sredstvo spoljne politike)

 3) Plan (program) ili aktivnost? - objektivistiki pristup = aktivnosti (tj. ta se dogodilo, a ne ta je nameravano) - subjektivistiki (bihejvioristi) = opredeljenja (ovlatenih aktera) o ciljevima i sredstvima
ZAKLJUAK = i plan i aktivnost (tj. i kreiranje i realizacija SP), odnosno mora se prouavati u celini procesa

DEFINICIJA
Spoljna politika je skup (pravno-politiki obavezujuih) stavova utvrenih na najviem nivou nekog subjekta meunarodnih odnosa (najee drave) kojima su odreeni ciljevi koje taj subjekt eli da postigne u celini meunarodnih odnosa ili prema pojedinim njihovim subjektima, te sredstva za ostvarivanje tih ciljeva, kao i skup aktivnosti koje taj subjekt (ne) preduzima da bi svoje ciljeve u praksi ostvario.

ta teorija spoljne politike prouava?

1) Aktere spoljne politike 2) Ciljeve spoljne politike 3) Sredstva spoljne politike 4) Determinante spoljne politike 5) Kreiranje i realizaciju spoljne politike

Kako se prouava(la) spoljna politika

Jo uvek nema ni iroko, a kamoli opteprihvaenog pristupa, nego postoje razliiti pravci u prouavanju SP Prof. Vukadinovi navodi da se SP prouava(la) kao: a) istorija : savremena SP neke zemlje b) nacionalna, regionalna ili komparativna Drugo tumaenje je da se prouava(la) a) istorijsko-deskriptivno : teorijski b) kao delatnost pojedinih drava, kao dvostrani odnos (dyadic) i komparativno

Teorijski pristupi
Vukadinovi smatra da postoje sledei teorijski pristupi prouavanju SP - konceptualni modeli (G. Allison razliite teorije mogu da poslue u objanjavanju istih podataka) - formulisanje odreenih pravila (P.J. McGowan upotreba razliitih metoda da bi se omoguila generalizacija saznanja) - srednji put (J. Frankel nije mogua opta teorija, nego se treba zadovoljiti svojevrsnom taksonomijom inilaca) - ideoloko ili analitiko shvatanje SP , itd.

Posebna nauka ili dio nauke o meunarodnim odnosima?

U zapadnoj literaturi = dominiralo je prouavanje u okviru MO, ali sve vie je teorijskih radova koji je tretiraju kao zasebnu disciplinu (i kurseva na univerzitetima) Prof. V. Gavranov = posebna nauka u sklopu prouavanja MO Prof. Vukadinovi = ne izjanjava se direktno nego kae da se SP ne moe umetno odvojiti od MO ZAKLJUAK = posebna nauna disciplina u korpusu disciplina koje obuhvata nauka o MO, a diferentia specifica je veza /linkage/ koju ostvaruje izmeu unutranje politike i meunarodne politike (border activity)

Odnos unutranje i spoljne politike Vukadinovi smatra da se mora polaziti od metodolokih postavki koje sagledavaju celinu i dijalektike zakonitosti tog odnosa: 1) ne sme se odvajati unutranju politiku od SP 2) na osnovu analize unutranje politike neke zemlje mogu se stvarati kriteriji za odreivanje generalne linije vanjske politike konkretne drave

 On navodi razne autore koji reprezentuju odreene pravce u drutvenoj teoriji (N. Makijaveli = unutranja mora da bude podreena glavnom cilju SP opstanku drave u borbi s drugim dravama; G. Hegel = rat je vezan za prirodu suverenosti drave; marksisti = jedinstvo unutranje i SP; S. Hoffman = danas je unutranja politika veoma uslovljena svetskim problemima, ali i dalje ostaje pod dominantnim uticajem nacionalnih predodbi i uverenja; W.F. Hanreider i J. Rosenau = nestaje granica unutranje i SP /linkage!/)