POREMEAJI LINOSTI

PROF DR MARKO MUNJIZA KATEDRA ZA PSIHIJATRIJU I MEDICINSKU PSIHOLOGIJU MEDICINSKOG FAKULTETA

SADRAJ
Znaj pojedinih strunih termina: linost, karakter,temperament, crte linosti i dr Definicija poremeaja linosti Osovni epidemioloki podaci Etiologija PL Dijagnostika i klasifikacija PL Specifini PL: paranoidni, schizoidni, disocijativni, emocionalno-nestabilni, impulsivni, granini,izbegacvajui, zavisni, anakastini, histrionini i dr. Diferencijalna dijagnoza PL Leenje

Osvrt na neke termine koji su vani kod PL a) Linost

Linost- dinamiki sklop onih psihofiziolokih osobina koji kod pojedinca odredjuju njegovo jedinstveno prilagodjavanje sredini, Crte linosti su istaknuti aspekti linosti i ne podrazumevaju patologiju

c) Karakter
Karakter je ui pojam od linosti jer izraava samo jedan od njenih aspekata, tj, odnosi se samo na direktno ponaanje. Karakter se ne moe izjednaavati sa linou. Poremeaji karaktera nisu isto to i poremeaji linosti. U irem znaenju karakter obino znai moralno ili etiko vrednovanje ponaanja.

c) Karakter-nastavak
Karakter se ne moe izjednaavati sa linou. Poremeaji karaktera nisu isto to i poremeaji linosti. U irem znaenju karakter obino znai moralno ili etiko vrednovanje ponaanja, Osobine karaktera nauene su i nastale su u odnosu s okolinom

b) Temperament
Tempermanet- je zajedniki izraz za grupu globalnih tendencija ponaanja i odnosi se na individualne razlike pre nego na opte karakteristike, Temperament znai urodjene sklonosti odredjenom ponaanju, Temperament se nasledjuje sa 65%

Osnovne funkcije linosti

Da osea, Da opaa- percipira, Da misli i Da radi Funkcije linosti sastavljene su: od temperamenta, karaktera i inteligencije. U ovom kontekstu su emocije, kognicija i aktivnost relativno trajni obrasci odnosa prema sebi i okolini.

Osnovni epidemioloki podaci

-Uestalost svih oblika poremeaja linosti kree se oko 13%, -Grupna prevalencija opte populacije za sve vrste PL procenjuje se na l0% do 13% ( mukarci 18% i ene 11%), -Oko 15% hospitalizovanih pacijenata ine PL., -Visoka stopa suicida, kombinacija sa veim brojem drugih psihijatrijskih

Osnovni epidemioloki podaci PL-nastavak

- U vanbolnikoj populaciji PL su zastupljeni su 3050% - PL e biti najuestaliji nepsihotini psihijatrijski poremeaji u budunosti, tzv, nepsihotina psihopatologija budunosti sa 15 puta veom incidencijom od sch, 1,5 puta ea od bolesti zavisnosti, rairenija od psihosomatskih i psihogerijatrijskih poremeaja. Oekuje se slina rairenost PL i depresivnih poremeaja

Osnovni epidemioloki podaci-nastavak

Vie se prouavaju poremeaji karaktera i temperamenta, Pokrenut je poseban tematski asopis, Dobro funkcionie medjunarodno udruenje za prouavanje ovih poremeaja, -Konstruisano je vie standardizovanih upitnika i intervjua za ove poremeaje, PL se danas shvataju vie kao stanja a ne oboljenja u uem smislu rei.

DEFINICIJA PL
1. PL su duboko usadjeni znaci i obrasci rdjavo prilagodjenog i poremeenog ponaanja koji se u celosti prepoznaju u periodu adolescencije i ranije i koji se nastavljaju kroz vei deo odraslog doba i ako esto postaju manje oigledni u srednje i starijem ivotnom odbu (WHO).

Definicije PL- nastavak

2. PL kao trajno poremeeno psihiko stanje koje se ispoljava nesposobnou linosti da stvori i ostvari harmonian ivot koji bi odgovarao njenim stvarnim interesima i istovremeno bio prilagodjen ivotu u drutvenoj zajednici.

Definicija PL-nastavak
3. PL predstavlaju nesukladjeni odnos prema drutvenim normama sa nemogunou obuzdavanja nekih individualnih nagona, elja, potrerba i stremljenja i kod kojih nisu skladno razvijene sve psihike funkcije.

Definicija PL-nastavak
4. Ovi obrasci su maladaptivni, trajni, pervezivni i nefleksibilni, poinju u adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi i obuhvataju vie segmenata linosti, podruje ponaanja i psiholokog funkcionisanja; esto su udrueni sa znatnim linim disstresom i izrazitim poremeajem socijalnog funkcionisanja.

Definicija PL-nastavak
4.5PL su trajni, duboko ukorenjeni subjektivno-doivljajni i ponaajni obrasci koji predstavljaju ekstremna i znaajna odstupanja od naina na koji prosean pojedinc u odredjenoj kulturi shvata, misli, osea, i naroito uspostavlja odnose sa drugima.

Definicija PL-nastavak
6. PL su nenormalne osobe, koje zbog svog karaktera ili same pate ili od njih pati drutvo. PL su razvojna stanja koja se pojavljuju u detinjstvu ili adolescenciji i nastavljaju se u odraslom dobu, Nisu posledica drugog mentalnog poremeaja ili modane bolesti.Mogu je komorbiditet.

Definicija PL
7. PL predstavlja psihiko odudaranje od onoga to se smatra normalnim, koje nije prava psihika bolest a nalazi se u graninom podruju izmedju zdravog i bolesnog psihikog ivota, izmedju normalnog i patolokog, nisu ni bolest ni zdravlje.

VANIJE GRUPE ETIOLOKIH FAKTORA

1.Genetiki faktori 2. Psihobioloki faktori 3. Psihodinamski faktori 4. Biosocijalni faktori 5. Maturacioni faktori 6. Sociokulturni fakori

1. GENETIKI FAKTORI
- crte linosti normalne i patoloke nasledjuju se do 60% ( studije blizanaca) - PL se nasledjuju poligenski sa aditivnim multifaktorskim uticajima

Genetiki faktori-nastavak
Studija na 15000 parova blizanaca u SAD Podudarnost PL medju jednojajanim blizancima je nekoliko puta vea nego kod dvojajanih blizanaca i iznosi 52% za jednojajane i 22% za viejajane blizance

Etiologija PL-nastavak
Redukcija noradrenergike aktivnosti i kontinuum izmedju impusivnog i kompulsivnog ponaanja i njihova veza sa alteracijom serotonergike aktivnosti, Disregluacija serotonergikog sistema dovodi do impulsivnosti, agresivnosti ili do suicidalnih tendencija, Noradrenergiki sistem odgovoran je za modulacija modanog sistema za odravanje ponaanja, Prouava se dopaminergika aktivnost, znaaj glije i sl.

BIOSOCIJALNI FAKTORI
- Pristup koji eklektiki uvaava rezultate bihevioralne genetike, biohemije i teorije uenja ime se izdvajaju osnovne dimanzije linosti koji su povezani sa sistemom za aktivaciju, odravanje i inhibicija ponaanja, iji su neuromodulatori: dopamin, noradrenalin i serotonin. Ovo je prvi etiopatoloki model za prenaglaenost odredjenih crta linosti- stidljivost, povrnost i dr.

Etiologija PL-nastavak
2) PSIHOBIOLOKI FAKTORI: - Agresivnost (kapaciteti regulacije i supresija agresivnog ponaanja i suicidalnost)- smanjenje HT5, odnosno 5-HIAA, - Poremeaji u funkcionisanju limbike regije mozga gde se registuruju i EEG abnormalnosti, - Redukcija dopaminergike aktivnosti mozganpr.:poremeaji u saznajnoj organizaciji, odravanju panje i koncentracije i u celini u kognitivnim performansama.

Etiologija PL-nastavak
- Trajna promena linosti kod katrastrofinog dogadjaja koji dovodi do trajnih biolokih promena (PTSP, seksualna zlopuotreba dece, rano seksualnog ili fiziko nasilje u detinjstvu) rezultira sentizacijom hipotalamo-hipiofizno-adrenalne osovine sa promenom modane strukture.

Etiolgija- nastavak
- Prouavanjem PL je odbaena hipoteza da se genetski faktori prenose samo u biologiji, a faktori okoline samo u psihologiji.

Poremeaji linosti kao posledica naruavanja individualnog psihoseksualnog razvoja

- Tokom indivisualnog razvoja linost se razvija od potpunog egocentrinog deteta (novorodjeneta) do plemenetite altruistine odrasle osobe. - Razvoj moe biti ometen u bilo kojem stadijumu: oralnom, analnom, falusnom, latentnnom i tokom pubereteta i rane adolescencije.

Etiologija PL-nastavak
3) PSIHODINAMSKI FAKTORI: - Posledica tekih psihikih trauma u ranom detinjstvu, negativnih i/ ili patolokih roditeljskih relacija i uticaja psihopatologije roditelja na razvoj linosti; zaostaju nezreli, patoloki i primitivni odbrambeni mehanizmi- oteano sazrevanje linosti, kontrola nagona i afekata i postizanje identiteta.

Etiologija PL-nastavak
MATURACIONI FAKTORI: - Argument da su faktori sazrevanja vani sastoje se pre svega u incidenciji PL u obrnutoj proporciji sa godinama starosti. U stvari sa godinama dolazi do ublaavanja simptoma svih PL.

Etiologija-nastavak
6) SOCIOKULTURNI FAKTORI: - Vanost etikih, kulturolokih i socijalnih inilaca, - Problemi akulturacije nisu i PL, PL. ispoljavanje obiaja, religije i politikih stavova vezani za sopstvenu kulturu nisu PL ni za tu ni drugu sociokulturnu sredinu.

DIJAGNOZA POREMEAJA LINOSTI

Kod postavljanja dijagnoze treba uzeti u obzir: sve aspekte funkcionisanja jedne linosti i to pre svega one dimenziije ili crte linosti za koje je dostignut predloeni dijagnostiki prag prema dijagnostikim kriterijuma u ICD-10 i/ili DSM-IV, Treba koristiti to vie izvora informacija ne samo na osnovu jednog interrvjua ili anamneze ve vie uzastopnih autoanamnestikih i heteroanamnestikih podataka, Vane su kulturne ili regionalne varijacije manifestacija linosti, U ICD-10 PL su svrstani pod ifrom F60.0 do F60.9, odnosno F61.0 do F61.1.

ZAJEDNIKI DIJAGNOSTIKI KRITERIJUMI ZA PL

Treba da su ispunjena najmanje tri kriterijuma 1-6: 1. Naglaeni disharmonini stavovi i ponaanje koje ukljuuje nekoliko podruja funkcionisanja: afektivnost,razdraljivost, kontrolu impulsa, nain opaanja i miljenja, stil komuniciranja sa drugima, 2. Abnormalni obrazac ponaanja je stalan, dugotrajan i nije ogranien na epizodu mentalne bolesti, 3. Izmenjeni nain ponaanja je sveobuhvatan i jasno neprilagodjen na irokom podruju linih i socijalnih situacija

Zajedniki dijagnostiki kriterijum PL-nastavak

4. Navedne situacije ponaanja uvek se ponavljaju za vreme detinjstva ili adolescencije i nastavljaju se u odraslom periodu, 5. Poremeaj dovodi do znaajnih linih problema koje se mogu uoiti tek u kasnijem periodu, 6. Poremeaj je obino, ali ne uvek povezan sa znaajnim u personalnom i socijalnom fukcionisanju

ZAJEDNIKE OSOBINE PL
1. Osobe sa PL imaju obrazac ponaanja koji je samooteujui i uporedjuje se sa ponaanjem osoba koje su umorne, oteenog mozga, pod uticajem veeg stresa ili emotivno nezrele, 2. Sa aspekta ocene njihovog duevnog zdravlja, po teini poremeaja nalaze se izmedju neuroza i psihoza.

Zajednike osobine PL-nastavak

3. PL pojavljuju se u interpersonalnom kontekstu. Zbog poremea ponaanja ove osobe izazivaju oseaj nametljivosti i smetnje. Kada se oznaavaju bolesnim to je najee etiketa nego poruka da smo ih raumeli i 4. Osobe sa PL imaju veliku uticaj na druge ljude. Kae se da drugima udju pod kou i teko ih se otarasiti, 5. Zajedniki simptomi su: nestabilnost, nezrelost, agresivnost, neautentinost oseanja i impulsivnost.

Zajednike osobine PL- nastavak

Svakodnevno sreemo osobe sa specifinim ponaanje, kao npr.: - egocentrine osobe, - Parazitske linosti, - Stidljive linosti, - Uplaene linosti, - Ekscentrine linosti, - Hladne linosti, - Nezainteresovane linosti i - Tajanstvene linosti

KLASIFIKACIJA PL
podela prema DSM-IV (APA,1995)

a) Grupa A sa udnim i ekscentrinim obelejima Ekscentrici: Paranoidni PL, Shizoidni PL i Shizotipni PL. b) Grupa B sa dramatinim, naglaeno oseajnim i hirovitim obelejima Dramatici: Antisocijalni PL, Granini PL, Histrionini PL, Narcistiki PL, c) Grapa C sa anksioznim i straljivim obelejima Straljivci: Opsesivno-kompulsivni, Izbegavajui PL, Zavisni PL, Pasivno-agresivni PL, Inhibirani PL d) Drugi poremeaji linosti: Pasivno-agresivni PL,

Klasifikacija PL po ICD-10
F 60 SPECIFINI PL
Paranoidni PL Shizoidni PL Disocijalni PL Emocionalno nestabilni PL ( impulsivni i granini tip) Histrionini PL Anakastini PL Anksiozni (izbegavajui) PL Zavisni PL Drugi specifini PL PL nespecifikovan

Poremeaji linosti po ICD-10-nastavak

F61 MEOVITI I DRUGI PL - Meoviti Pl - Problematine promene linosti

Klasifikacija PL po ICD-10-nastavak
F62 Trajne promene linosti koje se ne mogu pripisati oteenjima ili bolestima mozga - Trajna promena linosti posle katastrofinog iskustva - Trajna promena linosti posle psihijatrijske bolesti - Druge trajne promene linosti - Trajna promena linosti, nespecifikovana

Klasifikacija Pl po ICD-10-nastavak
F63 Poremeaji navika i impulsa patoloko kockanje Patoloko podmetanje poara (piromanija) Patoloka kradja (kleptomanija) Trichotilomania Drugi poremeaji navika i impulsa Poremeaji navika i impulsa nespecifikovani

Klasifikacija PL po ICD-10-nastavak
F64 Poremeaji polnog identiteta Transseksulalizam Transvetitizam sa dvostrukom ulogom Poremeaj polnog identiteta u detinjstvu Drugi poremeaji polnog identiteta Poremeaj polnog identiteta nespecifikovan

Klasifikacija PL po ICD-10-nastavak
F65 Poremeaji seksualnog prioriteta Fetiizam Fetiistiki transvetitizam Egzibicionizam Voajerizam Pedofilija Sadomazohizam Multipli poremeaji seksualnog prioriteta Drugi poremeaji seksualnog prioriteta Poremeaji seksualnog prioriteta ,nespecifikovan

Klasifikacija PL po ICD-10-nastavak
F66 Psiholoki poremeaji i poremeaji ponaanja povezani sa seksualnim razvojem i orjentacijom - Poremeaj seksualnog sazrevanja - Ego-distona seksualna orjentacija - Poremeaj seksualnog odnosa - Drugi psihoseksualni razvojni poremeaji - Psihoseksualni razvojni poremeaj, nespecifikovan

Klasifikacija PL po ICD-10-nastavak
F68 Drugi poremeaji linosti i ponaanja odraslih - Razrada somatskih simptoma zbog psiholokih razloga - Namerno izazivanje simptoma ili izmiljanje simptoma i nesposobnosti, somatskih ili psiholokih(vetaki poremeaj) - Drugi specifikovani i nespecifikovani poremeaji linosti i ponaanja odraslih

Specifini poremeaji linosti

1. Paranoidni poremeaj linosti - Preterana osetljivost na onemoguavanje i odbacivanje; - Tendencija ka stalnoj ljutnji,tj.ne zaboravljanju uvreda, povreda, omalovaanja i sl., - Sumnjiavost i naglaena tenja iskrivljavanju doivljaja pogrenim shvatanjem neutralnih i prijateljskih radnji, postupaka drugih osoba kao neprijateljskih ili preziruih.

Paranoidni PL-nastavak
- Ratoborno i uporno insistirsnje na linim pravima, neprimereno aktuelnoj situaciji, - esta sumnjiavost, bez opravdanja vezano za seksualnu vernost partnera,

- Tendencija preteranog doivljavanja line vrednosti sa trajno egocentrinim ponaanjem i

- Zaokupljenost nepotvrdjenim konspirativnim objanjenjima dogadjaja oko sebe ili uopteno

2.Schizoidni poremeaj linosti-nastavak

Veoma malo ili nimalo aktivnosti koje izaziva zadovoljstvo, Emocionalna hladnoa, ravnodunost ili zaravljen afekat, Ogranien kaapacitet za ispoljavanje toplih, nenih oseanja ili ljutnje prema drugimas, Ravnodunost na pohvalu ili kritiku, Smanjeno interesovanje za seksualna iskustva sa drugim osobama imajui u vidu ivotni uzrast osobe.

Shizoidni PL-nastavak
Stalan izbor aktivnosti koje obavljaju sami, Preterana zaokupljenost fantazijom, matom i introspekcijom, Nedostatak ili nepostojanje samo jednog bliskog prijatelja-teljice, ili poverenja odnosa sa drugima, nedostatak elje za takvim odnosima i Naglaena neosetljivost za opteprihvaene socijalne norme i pravila

3.Shizotipalni PL
Osnovne karakteristike ovog PL su: - Bizarnost miljenja, ponaanja i pojave - ( magijsko miljenje, doivljaj telepatskih sposobnosti), - Poremeaji percepcije: iluzije, doivljaj prisustva nekog ili neeg, - Spektar afektivnih doivljavanja je suen, deluje hladno ili emocionalno neadekvatno, nema biskih prijatelja, smeta anksioznosti i disforije, rizik od suicida, - Socijalna izolacija, intenzivni stres moe da provocira psihozu.

4.Antisocijalni PL
-Neodgovorno i antisocijalno ponaanje najrazliitijem oblika ( nesposoban da kontinuirano radi, ne prilagodjava se socijalnim normama i zakonu, razdraljiv i agresivan, ne potuje financijske obaveze, ne planira svoje aktivnosti, impulsivnost), - Pacijenti su stariji od 18 godina.

Antisocijalni PL-nastavak
- U anamnezi anti i asocijalno ponaanje u detinjstvu, - Ozbiljno je poremeeno profesionalno i socijalno funkcionisanje, veinom se nalaze u KPD, - Predisponirajui faktor je nekompletna porodica, - ei je poremeaj kod mukaraca

5.Granini PL
Nestabilan identitet( nesigurna predstava o sebi,svojim ciljevima, seksualnoj orjentaciji, u izboru profesije), Nestabilnost interpersonalnih odnosa i nestabilnost raspoloenja ( lako i kratkotrajno zapadanje u depresiju, anksioznost, iritabilnost, pervazivna oseanja praznine i dosade, smanjena tolerancija da se bude sam, naleti nekontrolisanog gneva, pretnje, tentameni, suicid i dr), Kompromitovana je socio-profesionalna sposobnost.

Granini PL-nastavak
Komplikacije: distimija, depresivne eizode, zavisnost od PAS, suicid, Najei je PL, u psihijat. Morbiditetu sa 15% do 20%, 2:1do 9:1 u korist ena, Poremeaj se prenosi familijarno,Izraena nestabilnost raspoloenja, interpersonalnih odnosa, identiteta (smene idealizacija/obezvredjivanje, impulsivnost

Granini Pl-nastavak
naroito: rasipanjen novca, adikacija, kradje i dr,emocionalna nestabilnost, naleti bezrazlonog gneva i slaba kontrola impulsa, pretnje ili pokuaji suicida, samopovredjivanje, trajan i izrazit poremeaj identiteta-nesigurnost, nestabilnost predstave o sebi, svojim ciljevima, izboru profesije i dr., Izrazit strah od odbacivanja

6. Disocijativni poremeaj linosti

Nesrazmer izmedju ponaanja osobe sa PL i opteprihvaenih drutvenih normi i to: Grubo zanemarivanje oseanja drugih osoba, Naglaen i stalan nedostatak odgovornosti i nepotovanja socijalnih normi, pravila i obaveza, Nemogunost odravanja trajnih veza iako ne postoje tekoe u njihovom uspostavljanju, Vrlo niska tolerancija frustracija i nizak prag za ispoljavanje ljutnje, agresije,ukljuujui i nasilje, Nepostojanje oseanja krivice, kajanja, nemogunost uenja na iskustvu, naroito na kazni, Izraena skolonost optuivanju drugih ili sklonost uvervljivim racionalizacijama za ponaanje koje je pacijenta dovelo u konflikt sa drugima ili drutvom

7. Emocionalno nestabilni PL
Izraena tendencija ka impuslsivnim radnjama i postupcima bez razmiljanja o posledicama i sa afektivnom nestabilnou, Minimalna sposobnost planiranja, Izlivi intenzivne ljutnje ili besa esto mogu dovesti do nasilja ili eksplozivnog ponaanja, Ovo ponaanje je intenzivnije ukoliko naidje na kritiku ili ometanje od okoline, Glavne karakteristike su: impulsivnost i nedostatak samokontrole

8. Impulsivni tip PL
Dominantna su obeleja: - Emocionalna nestabilnost i nedostatak kontrole nagona, - pesti su napadi nasilnikog i/ili preteeg ponaanja, posebno kao odgovor na kritiku

9. Granini tip PL
Izraeno je nekoliko oblika emocionalne nestabilnosti Pacijentova predtava o sebi, ciljevima i line sklonosti (ukljuujui i seksualne) esto su nejasni i poremeeni, Postoji hronini oseaj praznine, Ukljuivanje u intenzivne i nestabilne odonose dovodi do ponavljanja emocionalnih kriza, Prenaglaeno nastojanje da se izbegne odbacivanje sa serijom suicidalnih pretnji, pokuaja suicida ili samopovredjivanja ( premda se ove pojave mogu pojaviti i bez ogiglenog podsticaja).

10. Histrionian PL
Samodestrukcija, teatralnost, preuveliano izraavanje oseanja, Sugestibilnost, lako podleganje uticajima drugih ljudi ili situacija, Povrna ili labilna afektivnost, Stalno traenje uzbudjenja i aktivnosti u kojima je pacijent u cetru panje, Neprimerena zavodljivost u izgledu i ponaanju i Preterana zaokupljenost fizikom privlanou

11.Anakastini PL
Naglaena sumnja i opreznost, Zaokupljenost drtaljima, pravilima, propisima, redon, organizacijom ili rasporedom, Perfekcionizam koji ometa zavravanje posla, Zaokupljenost strahovima da e biti naputen od osobe s kojom je u bliskom odnosu i ostavljen da se sam brine o sebi i Ograniena sposobnost doonoenja svakodnevnih odluka bez brojnih saveta i uveravanja drugih

12. Anksiozni (izbegavajui) PL

Stalni, perzistirajui i sveobuhvatni oseaj napetosti i strepnje, Verovanje da je osoba neprikladna, nepravedna ili inferiorna u odnosu na druge, Preterana zaokupljenost kritikom ili odbaenou u drutvenim situacijama, Nevoljnost u uspostavljanju odnosa sa drugim ljudima, osim u koliko je odoba sigurna da se drugima svidja; Ogranienost ivotnog stila zbog potrebe za ivotnom sigurnou i Izbegavanje drutvenih ili radnih aktivnosti koje ukljuuju interpersonalni kontakt zbog straha od kritike, neodobravanja ili odbacivanja

13. Zavisni PL
Potsticanje ili doputanje drugima da donose veinu vanih ivotnih odluka umesto njega ili nje, Podredjivanje sopstvenih linih potreba potrebama o kojih je osoba zavisna i preterano udovoljavanje njihovim eljama, Nespremnost da se postave ak i razumni zahtevi ossobama od kojih se zavisi, Doivljaj nelagodnosti ili bespomonosti kada je osoba sama, zbog preuveliane bojazni da je nesposobna da brine o sebi, Zaokupljenost strahovima da e biti naputena od osobe s kojom je u bliskom odnosu i ostavljena da sama brine o sebi i Ograniena sposobnost donoenja svakodnevnih odluka bez brojnih saveta i uveravanja drugih esto puta linost je preplavljena doivljajima bespomonosti, nekopetentnosti i nepodnoljivosti

14.Narcistiki PL
Grandiozne doivljaj sopstvene vanosti i znaaja (u mati i ponaanju), Preosetljivost na ocene iz okoline, Preokupiranost maanjem o moi, idealnoj ljubavi, snazi, briljantnosti, Nedostatak empacije i intenzivnaa zavist prema drugima, zahteva stalno divljenje, doivljaj predodredjenosti.

Narcistiki Pl-nastavak
Egzibicionizam (ponaanje motivisano zadovoljstvom da se bude posmatran, nadmenost, stalna potraga za novim uspesima, stav predodredjenost, oekivanje specijalnih povlastica,Ekspoatatorski i parazitski odnos prema okolini, Nisko samopotovanje,nesigurnost, infantilnost, Posledice u interpersonalnim relacijama, distimija, kratke reaktivne psihoze, pesimizam u srednjim godinama

15.Inhibovani PL
Izraena nelagodnost u socijalnim odnosima, strah od negativne ocene okoline (osetljivost na kritiku, neodobravanje), Bez bliskoh prijatelja, ne ulazi u dnose dok se ne uveri da e biti prihvaen, Izbegava socioprofesionalne angamane koji podrazumevaju mnogo ljudi, Povuenost i stidljivost u interpersonalnim odnosima i socijalnim relacijama, Strah od crvenjenja, plakanja ili razotkrivanje svoje uplaenosti pred drugim ljudima, Preuveliavanje potencijalne opasnosti ili problema u situacijama koje nisu rutinske

16.Opssesivno-kompulsivni PL
- Prekomerni perfekscionizam i nefleksibilnost koji ometa zavravanje zadatka ili posla, - Preokupiranost pravilima, detaljima, redom i previdja se pravi smisao posla, - Uporno zahtevanje da se drugi podrede njegovom nainu rada,

Opssesivno-kompuslivni PLnastavak
- Preterana posveenost poslu bez odmora, razonode, druenja i sl, - Neodlunost i izbegavanje donoenja odluka ili se do poslednjeg trenuta odugovlai s njim, - Skrupuloznost ( prerkomerna obazrivnost da se neko ne uvredi(, hipermoralnost.

Opssesivno-kompulsivni PLnastavak
- Suen dijapazon emocionalne ekspresije, - krtost, tedljivost u odnosu na vreme, novac, materijalna dobra, - Nesposobnost da se odvoji od od bezvrednih ili dotrajalih stvari, ak kada ovo nema nikakvu sentimentalnu vrednost.

17.Pasivno-agresivni PL
Izraen pasivan otpor da se pokori pravilima socio-profesionalnog funkcionisanja, Stidljivost i razdraljivost ako se trai neto to ne eli, Protestovanje bez razloga da se od njega previe trai, Izbegavanje obaveza pravdajui se zaboravnou, Neprihvatanje korisnih sugestija, obstruiranje zavretka posla, Bezrazlono kritikovanje poslovno nadredjenih.

18.Meani i drugi PL
Kod jednog pacijenta postoje kriterijumi vie poremeaja linosti, ali ih nema dovoljno da bi se postavila dijagnoza bilo kojeg PL- postavlja se dg meanog PL, U neto blaem obliku izraen je impulsivan i nezreli poremeaj linosti, Kada je u pitanju pPL koji nije predvidjen dijagnostikim kriterijumima ICD ili DSM-IV postavlja se dg Poremeaj linosti neodredjen, Na kraju dolazi naziv utvrdjenog PL

Slinosti i razlike kod pojedinih PL

U praksi esto nije mogue da se odrede dominantni, preovladjujui simptomi odredjenog PL.U sluaju preklapanja vie simptoma koji su karakteristini za neki PL postavlja se dijagnoza m e o v i t o g p o r emeaja linosti

Drugi poremeaji linosti

1. Trajne promene linosti koje nisu posledica oteenja ili bolesti mozga a) Trajne promene linosti nakon katastrofalnih doivljaja,Trajna promena linosti nakon psihijatrijske bolesti

Poremeaji navika i nagona

a) Poremeaji kontrole impulsa Patoloka sklonost kockanju- pojaani kockarski porivi mogu se sresti kod manije, antisocijalne linosti i dr., Patoloko potpaljivanje vatre-piromanija bez vidljivog motiva i stalna preokupacija s predmetima povezanih sa varom i paljenjem, Patoloka sklonost kradji-kleptomanija gde ukradeni premeti nisu za linu upotrebu ili ne dopirnose materijalnoj dobiti osobe koja ih je ukrala, Trichotilomania (manija upkanja dlaka) moe biti i posledica sumanutog poremeaja ili odgovor na halucinacije

b) Poremeaji polne uloge - Transeksualizam- elja da neko ivi i bude prihvaen kao osoba suprotnog pola,osobe koje ele promenu pola, - Transvetitizam-noenje odee suprotnog pola, nema elje za promenom pola i seksualnog uzbudjenja povezanog sa promenom odee; - Poremeaji seksualne sklonosti: fetiizam, fetiistiki transvetitizam - Egzibicionizam-stalna elja za pokazivanjem genitalija na javnim mestima osobama supronog pola, - Voajerstvo-uivanje u gledanju drugih pri seksualnom odnosu ili intimnog ponaanju; svalaenje i sl.,

Psihiki poremeaji povezani sa seksualnim razvojem i orjentacijom

- Poremeaji seksualnog sazrevanja - Nesigurnost vezanu za seksualni identitet i orjentaciju c) Drugi poremeaji ponaanja - Paljiva obrada fizikih simptoma zbog psiholokih razloga - Simulacija simptoma ili nesposobnosti bez vidljivog razloga i bez jasne motivacije za razliku od simulacije sa oiglnom motivacijom. Tendencija da se prihvati uloga bolesnika

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA PL
1.Poetni organski psihosindrom i epilepsija (naroito forntalni i temporalni region), 2. Bolesti zavisnosti, 3. Nerotski poremeaji i 4. Psihoze Potrebno je: detaljno somatsko i neuroloko ipistivanje

Diferencijalna dijagnoza PL-nastavak 1. Psihoorganski sindrom -U prodromalnom, poetnom stadijumu ekspanzivnih, vaskularnih, infektivnih i degenerativnih procesa CNS, - Sindrom organskog poremeaja linosti je est kod lezije frontalnih i temporalnih renjeva (impulsivnost, pseudodemencija sa apatijom, anhedonijom, psihomotorna retardacija, - Veoma su esti meani oblici,

Diferencijalna dijagnoza PL-nastavak

2. Zloupotreba i zavisnost od PAS - Najvei broj narkomana (opoidni tip) manifestuje i PL, - U grupi alkoholiara dominira neurotska organizacija linosti, - Kod heronoimana est je narcistika struktura linosti, - Treba utvrditi da li je zavisnost primarna(bez poremeaja linosti) ili simptomatska (sa pozadinskim poremeajem linosti)

3. Neurotski poremeaji - Neurotiari sami sebe dijagnostikuju, trae pomo alei se na tegobe, PL perzistiraju u svom koraku u stranu ponaanju doivljavajui ga kao svoje prirodno stanje, - PL ne prihvataju i esto odbijaju psihijatrijsku pomo, - Nema klasine neurotske sheme:konfliktanksioznost-odbrana-simptom, ve se sree trajna maladaptivnost (maladaptacija u spoljanjem svetu kao direktna posledica adaptacije na primitivnu strukturu i nagonsko-afektivnu disharmoniju unutranjeg sveta), - Anksioznost nije karakteristina za PL, ve napetos koja samo kliniki podsea na anksioznost i fenomenoloki se razlikuje od anksioznosti, sem kod inhibiranog PL sa genuinom anksioznou.

Diferencijalna dg-nastvaka

Diferencijalna dg-neurozenastavak
- Nema klasine neurotske sheme:konfliktanksioznost-odbrana-simptom, ve se sree trajna maladaptivnost (maladaptacija u spoljanjem svetu kao direktna posledica adaptacije na primitivnu strukturu i nagonsko-afektivnu disharmoniju unutranjeg sveta), - Anksioznost nije karakteristina za PL, ve napetos koja samo kliniki podsea na anksioznost i fenomenoloki se razlikuje od anksioznosti, sem kod inhibiranog PL sa genuinom anksioznou.

Diferencijalna dg-neuroze-nastavak
Znaaj tzv. Strukturalne dijagnoze - stepen integracije identiteta sa difuzijom identiteta kod PL i psihoza - Nivo zrelosti odbrambenih mehanizama (rascepspliting i drugi primitivni patoloki mehanizmi odbrane) - Ouvanost testa realnosti koji je ouvan kod neuroze, delimino oteen kod PL i teko oteen kod psihoza, - Neurotski poremeaji i PL mogu se razlikovati i samo na osnovu aktivnih mehanizama odbrane (primitivnih i zrelih)

Diferencijalna dg PL-neuroze-nastavak
Inhibovani PL- socijalna fobija, Opsesivno-kompulsivni PL-opsesivnokompulsivna neuroza, Pasivno-zavisni PL- agarofobija, Histrionini PL-konverzivna neuroza, Disocijativni PL-hipohondrijska nepsihotina stanja, Poremeaji linosti-karakter neuroze, naroito je df.dg teka prema neurotinom krakteru,gde je potreba detaljnija analiza dinamike patolokih karakternih crta,tj. Otkrivanje njihovog porekla u nekadanjim neurotinim odbranama, PL-distimija ( depresivne neuroze)- granini, narcistiki i pasivno-agresivni PL.

Diferencijalna dg PL-neuroze-nastavak
Poremeaji linosti-karakter neuroze, naroito je df.dg teka prema neurotinom krakteru,gde je potreba detaljnija analiza dinamike patolokih karakternih crta,tj. Otkrivanje njihovog porekla u nekadanjim neurotinim odbranama, PL-distimija ( depresivne neuroze)granini, narcistiki i pasivno-agresivni PL.

4. Diferencijalna dijagnoza PL i psihoza

Karakteristina kl. slika i fazini tok, Teko oteen test realnosti, Poremeaji miljenja, percepcije, afekta, Hier i hipohormija, poremeaji afekta, Komplikacije PL- kratke reaktivne psihoze, afektivne psihoze i schizofreniformni poremeaji, - Teka df. Dg.PL prema genuinim psihozama naroito kod prvog pregleda (alternativna je komplikovani PL)- vaan je kliniki tok i kvalitet remisije

Diferencijacija pojedinih oblika PL i psihoza-nastavak

1. Paranoidni PL- paranoidne psihoze (Sch) i psihoze sumanutosti, 2. Shizoidni PL-shizofrenija, 3. Schizotipalni PL-shizofrenija, 4. PL moe da prethodi pojavi psihoze, da predisponira pojavu psihoze, istovreno, simultano postojanje oba poremeaja, da se kompluukuje PL sa psihozom, da PL ometa tretmaan psihoze.

5. Diferencijalna dijagnoza pojedinih oblika PL

1. Dobro poznavanje i razumevanje pojedininih PL i drugih psihijatrijskih poremeaja ( neurotskih, zavisnost od PS, psihoorganski sindromi i psihoza) prua dobru mogunost diferencijalne dijagnoze pojednih oblika PL.

Poremeaji linosti kao psihijatrijski pacijent

Osobe sa PL u periodima kompenzovanosti ne oseaju simptome poremeaja ( povremeno doivljaj subjektivnog, a obino socioperofesionalnog nezadovoljstva) i tipino, niti trae niti prihvastaju psihijatrijski tretman

PL kao psihijatrijski pacijenti-nastavak

1. Adikcija/abuzus( alkohol, droge- PAS, hrane i dr.), 2.Problemi u braku, u porodici, na poslu ili socijalnom funkcionisanju uz pritisak okoline i tada uzroke problema vide u drugima, 3.Samoinicijativno ili prisiljen od okoline kada se pojave komplikacije u vidu tzv. Vika simptomatologije kada se na postojei PL superponira drugi mentalni poremeaji.

Dekompancija PL
4.Period dekompenzacije koja je slina komplikacijama PL (kod dekompenzacije javlja se dekompenzacija postojee patoloke strukture linosti koji su generisani prvenstveno intrapsihikim faktorima, izmenjen je test unutranje realnosti sa ozbiljnijim maladaptivnim ponaanjem. Dolazi do smetnji ili prekida uobiajenog modela adaptacije specifinog za pojedini oblik PL).

Dekompenzacija PL-nastavak
Dekompenzaciju obino prati sledee nepsihotino ispoljavanje: pasivnost ili agitacija, narastanje napetosti i acting-out ponaanje, paranoidnost nepsihotinog kvaliteta, distimija, suicidalne ideje i pokuaj suicida.

Diferencijalna dijagnoza PL-nastavak

- Sindrom organskog poremeaja linosti vaan je kod osoba starijih od 40 godina bez psihijatrijskog poremeaja u anamnezi,a promene linosti su nastale naglo i u relativno kratkom vremenu, - Dugogodinja psihomotorna epilepsija moe dovesti do disocijativnih stanja, multiple linosti ili specifinog bihevioralnog sindroma,tz. Interiktalni PL koji lii na mnoge PL(afektivna labilnost, disforija, slaba kontrola impulsa, agresija, opsesivnost, shizoidno ponaanje i dr.).

TERAPIJA POREMEAJA LINOSTI

I PSIHOFARMAKOTERAPIJA 1.Farmakoterapija sindroma poremeaja raspoloenja, 2. Sindrom poremea slinih psihozi, 3. Sindrom poremeaja kontrole impulsa 4. Granini i/ili shizotipalni poremeaj linosti

Farmakoterapija-nastavak
1. Sindrom poremeaja raspoloenja, najee depresija - antidepresivni SSRIs, MAO, TCA - nagle promene raspoloenja, ciklotimija stabilizatori raspoloenja, psihostabilizatori

Farmakoterapija PL-nastavak
2. Sindrom poremeaja slian psihozi najee iz shizofrenog spekta - neuroleptici, antipsihotici klasini ili novija generacija atipinih antispihotika - Doze zavise od intenziteta i trajanja psihotinih doivljaja, - - kod graninih poremeaja radi se o kratkotrajnim psihotinim doivljajima,tzv. mikropsihoze

Farmakoterapija PL-nastavak
3. Sindrom poremeaja kontrole impulsa - Neuroleptici - Psihostabilizatori: litium karbonat - Antiepileptici koji se koriste kao psihostabilizatori: karbamazepin, natium valproat, lamotrigin, clonazepan, gabapeptin - Betablokatori: propranolol

Terapija PL-psihoterapija
Efikasni su sledei oblici psihoterapije: 1. Bihevior terapija 2. Kratka analitika psihoterapija 3. Suportativne metode ( persuazija, ventilacija, konfrontacija, savetovanje, pssihoedukacija) 4. Grupna, okupaciona i radna terapija -Sutina je u pruanju korektivnog i adekvatnog emocionalnog iskustva, glas realnosti, ventilacija, relaksacija i socijalni kontakt. -psihoterapija individualna ili grupna i kod PLtreba da bude intenzivna, rekonstruktivna, atomsfera leenja i neurtalni nivo, fokusirana je na odnose iz svakodnevnog ivota, uspostavljanje kontrole nad ponaanjem, korekcija maladaptivnog ponaanja, uenje (usvajanje zrelijih,adaptivnih obrazaca ponaanja).

Psihoterapija PL-nastavak
-psihoterapija individualna ili grupna i kod PL treba da bude intenzivna, rekonstruktivna, atomsfera leenja i neurtalni nivo, fokusirana je na odnose iz svakodnevnog ivota, uspostavljanje kontrole nad ponaanjem, korekcija maladaptivnog ponaanja, uenje (usvajanje zrelijih,adaptivnih obrazaca ponaanja).

Socioterapija PL
Socioterapija Pl je jo uvek neselektivna esto se svodi na individualne intervencije socijalnog radnika na pravdanje bolovanja, kontakt s porodicom, izostanaka s posla i sl. Najpouzdanija se pokazala grupna socioterapija Pacijente sa PL po pravilu treba leiti u vanbolnikim institucijama

Socioterapija PL/nastavak
Hospitalizacija mnogo redje i to u sluaju antisocijalnog, graninog i shizotipalnog PL i to kada je dezorganizacija ponaanja dostigla takav stepen je neophodna intenzivna i kombinovana psiho-farmakosocioterapija Indikacije za hospitalizaciju su: pojava komplikacija adikacije-abutusa uz nesposobnost asprinencije, psihotinost, dekompenzacija posebno anksioznodepresivno-agitirani tip, visok rizik od suicida, uklanjanje pacijenta iz sredine koja je postala maksimalno neprijateljska ili netolerantna prema pacijentu (ili vice versa)

Socioterapija PL-nastavak
Hospitalizacija mnogo redje i to u sluaju antisocijalnog, graninog i shizotipalnog PL i to kada je dezorganizacija ponaanja dostigla takav stepen da je neophodna intenzivna i kombinovana psiho-farmakosocioterapija

Indikacije za bolniko leenje PL

Indikacije za hospitalizaciju PL su: pojava komplikacija adikacije-abutusa uz nesposobnost asprinencije, psihotinost, dekompenzacija posebno anksioznodepresivno-agitirani tip, visok rizik od suicida, uklanjanje pacijenta iz sredine koja je postala maksimalno neprijateljska ili netolerantna prema pacijentu (ili vice versa)

LITERATURA
1. Buzov I: Poremeaji linosti, JUMENA, Zagreb, 1988, 2. Kaplan I H i Sadock JB: Prirunik Klinike psihijatrije, Naklada Slap, Jastrebarsko, Prevod drugog izdanja,1996, 3. Kapor G: Poremeaji linosti, Nauna knjiga Beograd, 1986., Megraf, Beograd,2005, 4. Koreti-Daki D: Poremeaji linosti (psihopatije i granina stanja-boderline, u: Muaevi M i sur: Psihijatrija, Medicinska naklada, Zagreb, 1995,281-290.,

Literatura-nastavak
6.Nastovi I: Ego-psihologija i psihopatije, Deije
novine, Gornji Milanovac,tree izdanje,1989., 7. Semple D. Et all: Personality Disorders, in: Oxford Handbook of Psychiatra, Oxford University Press, Oxford, 2005, 439-467., 8. Sutovi A: Poremeaji linosti i ponaanja odraslih, u: Loga S( ur.): Klinika psihijatrija, Medicinski fakultet Sarajevo i Tuzla,1999, 263272.

Literatura o PL- nastavak

9.terni M:Psihopati-poremeaj linosti-karakterna neuroza,u: Mori-Petrovi S (ur): Psihijatrija, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1987, 351356., 10.vraki D: Poremeaji linosti,u: Kecmanovi D(ur):Psihijatrija, Medicinska knjiga BeogradZabreb i Svijetlost Sarajevo, tom II, 1989, 12381276., 11.Timotijevi I: Principi psihofarmakoterapije, Institut za mentalno zdravlje, Beograd, 1998.