Kofaktori

KOFAKTORI su supstance neophodne za odigravanje

odreenih enzimskih reakcija. Kofaktori nisu neophodni za delovanje svih
enzima.
Kofaktor moe biti: jon metala ili kompleksan organski
molekul.



Koenzim i prostetska grupa
Prema vrstini vezivanja za enzim, kofaktor
moe biti prostetska gupa ili koenzim.
PROSTETSKA GRUPA je kofaktor koji se
teko odvaja od apoenzima i u toku
izolovanja enzima ostaje vezan za
proteinski deo molekula enzima.
KOENZIM je po hemijskoj strukturi sloeni
organski molekul, koji nije vezan
kovalentnim vezama sa proteinskim delom
enzima, pa se mogu se ukloniti dijalizom.

Koenzim i prostetska grupa
Sem po po vrstini vezivanja razlikuju
se i po specifinosti delovanja.
Koenzim moe da uestvuje u veem broju
reakcija enzima prisutnih u odreenom
elijskom prostoru, to zavisi od njegove
koncentracije i redoks potencijala reakcije.
Prostetska grupa uestvuje samo u jednoj
reakciji, koja je karakteristina za
odgovarajui enzim.


Odnos apoenzim-koenzim
Apoenzim je nosilac specifinosti dejstva
enzima, dok koenzim odreuje tip
hemijske reakcije koja e se odvijati.
Izuzetak: jedan isti koenzim HEM je vezan za razliite apoenzime:
hemoglobin, katalazu i peroksidazu i ishod reakcije koju katalizuju
je razliit.
Izvesni koenzimi mogu i sami da u manjem
stepenu deluju katalitiki. Meutim, njihovo
katalitiko delovanje se znatno poveava ako se
veu sa apoenzimom.
Koenzimi su najee vitamini.


Mehanizam delovanja koenzima je razliit.
Najee igraju ulogu prenosioca neke
hemijske grupe, vodonika ili elektrona sa
jednog supstrata na drugi.
esto se ponaaju kao kosupstrat (nazivaju
se i transportni metaboliti) zato to povezuju
dve enzimske reakcije.
Mehanizam delovanja
koenzima
Enzim II
NADH + H
+

NAD
+

Enzim I
C
O
H
C H OH
C H
2
O- P
Glicerinaldehid
3-fosfat
C
O
OH
C H OH
C H
2
O- P
Fosfo-glicerinska
kiselina
COOH
C H
CH
3

OH
Mlena kiselina
COOH
C O
CH
3

Pirogroana
kiselina
NAD deluje kao drugi supstarat (kosupstrat) i preuzima H-atom sa prvog supstrata.
NADH se dehidrogenuje pomou drugog enzima.
Koenzim NAD kao kosupstrat
Delovanje prostetske grupe
Enzim
FAD
Enzim
FADH
2

O
2

H
2
O
2

Aminokiselina
COOH
C N H
R
H
H
COOH
C HN
R
COOH
C O
R
H
2
O -NH
3

FAD prostetska grupa enzima preuzima H sa
aminokiseline, koji se tek u drugoj reakciji prenosi na
kiseonik, pri emu nastaje H
2
O
2

Podela koenzima
Koenzimi se mogu klasifikovati na vie
naina:
prema hemijskoj strukturi,
prema vrsti reakcije koju katalizuju,

Podela koenzima prema hemijskoj
strukturi

KOENZIMI ALIFATINE PRIRODE (glutation,
liponska kiselina);
KOENZIMI AROMATINE PRIRODE (ubihinon ili
koenzim Q);
KOENZIMI HETEROCIKLINE PRIRODE (derivati
vitamina: tiamina, piridoksina, biotina, folne
kiseline);
KOENZIMI NUKLEOTIDNE PRIRODE (ATP, NAD i
NADP, FMN i FAD, UDP i UTP, CoA, vitamin
B12);
FEROPORFIRINSKI KOENZIMI ( citohromi).

Podela koenzima prema vrsti
reakcija koje katalizuju
Koenzimi oksidoreduktaza prenose
vodonik (protone i elektrone).

Koenzimi transferaza prenose pojedine
funkcionalne grupe.

I.Koenzimi iz klase
oksidoreduktaza
Najpoznatiji koenzimi oksidoreduktaza su:
1. Nikotinamid-adenin-dinukleotid (NAD)
2. Nikotinamid-adenin-dinukleotid fosfat
(NADP)
3. Flavin-mononukleotid (FMN)
4. Flavin-adenin-dinukleotid (FAD)
5. Ubihinon
6. Citohromi (Cyt)
7. Liponska kiselina


Bioloke oksidacije
Bioloke oksidacije su konstantna aktivnost elije, tokom koje se u
eliji oslobadja i efikasno koristi potencijalna hemijska energija
hranljivih materija.Katalizuju ih enzimi oksidoreduktaze.

Hemijske i bioloke oksidacije
Reakcije oksidacije hranljivih materija in vivo i in
vitro su identine samo po krajnjim proizvodima
(CO
2
, H
2
O i toplota), dok je mehanizam razliit.
Sagorevanjem in vitro, sva osloboena potencijalna
energija se prevodi u toplotu, pa je mogue da
ugljenik i vodonik iz supstrata direktno jedine sa
kiseonikom iz vazduha i da se nagradi CO
2
i H
2
O.
U reakcijama in vivo to nije mogue jer bi usled
oslobaanja velike koliine energije dolo do
destrukcije biolokog sistema, pa se energija
oslobaa u svenjevima i odmah troi ili akumulira u
obliku makroerginih jedinjenja.
Bioloke oksidacije-
dehidrogenovanje supstrata
Sutina bioloke oksidacije je u
dehidrogenovanju supstrata i prenoenju
elektrona sa vodonika na kiseonik po optoj
reakciji:

Supstrat H
2
Supstrat (oks.)
K
K*2H
akceptor 2H
akceptor
U organizmu oveka oksidacija se odvija na
konstantnoj temperaturi od 37
o
C i energija se
oslobaa u svenjevima.
Jedan deo energije se oslobaa u vidu toplote, a
drugi se skladiti u obliku jedinjenja bogatih
energijom (ATP)
Sa kiseonikom iz vazduha se jedini samo
vodonik iz supstrata gradei vodu, dok se
ugljenik iz supstrata nikad ne jedini sa
kiseonikom iz vazduha.
Ugljen-dioksid nastaje sekundarnim reakcijama
dekarboksilovanja.
Potpuna oksidacija sloenih
organskih jedinjenja
1. Sloena jedinjenja se najpre razgrade do C2
jedinjenja (acetil koenzim A) koji ulazi u Krebsov
ciklus.
2. Kroz Krebsov ciklus se intermedijari oksidiu i
dekarboksiluju, i poetni Ac CoA se razgradi do
CO
2
i H
2
O.
3. Oksidacija se nastavlja kroz Lanac disanja (tok
prenoenja protona i elektrona sa supstrata na
kiseonik) i nastaje voda i energija koja se troi za
sintezu ATP.

Bioloki sistemi prenosioci
elektrona ( koenzimi dehidrogenaza
i oksidoreduktaza
Prenose protone i elektrone sa jedinjenja
negativnijeg redoks potencijala na jedinjenje
pozitivnijeg redoks potencijala.
Neki mogu da dehidrogenuju supstrat, a
veina samo redukovane koenzime.
Prenosioci elektrona nukleotidne
prirode
Nukleotidi su jedinjenja neke azotne baze (purinske ili pirimidinske),
eera i ostatka fosforne kiseline). Azotna baza je povezana sa eerom
(obino ribozom i dezoksiribozom u furanoznom obliku) N-glikozidnom
vezom.
Ako se od nukleotida odvoji ostatak fosforne kiseline, dobija se
nukleozid:
BAZA+EER+FOSFORNA KISELINA
NUKLEOTID
-H
3
PO
4

BAZA+EER
NUKLEOZID
Purinske baze: adenin A (6-aminopurin) i guanin G (2-
amino-6-oksipurin)
Pirimidinske baze: citozin C (2-oksi-4-aminopirimidin),
uracil U (2,4-dioksipirimidin) i timin T (5-metil-uracil)
NAD (NIKOTINAMID-ADENIN-DINUKLEOTID) I NADP
(NIKOTINAMID-ADENIN-DINUKLEOTID-FOSFAT) KAO
KOENZIMI
NAD i NADP su najvaniji koenzimi koji
uestvuju u oksido-redukcionim reakcijama
dehidrogenovanja.
NAD i NADP su po hemijskoj strukturi veoma
slini i spadaju u piridin nukleotidne ili piridinske
koenzime.
Piridin-nukleotidni koenzimi su bliski po
strukturi vitaminu iz B grupe niacinu.
Oba koenzima imaju istu osnovnu strukturu koja se
sastoji od amida nikotinske kiseline koji je N-glikozidnom
vezom vezan za ribozu.
Nikotinamid ribozo fosfat je preko fosforne kiseline vezan
sa adenozinom (NAD) ili adenozinmono fosfatom (NADP).
STRUKTURA NAD
+
i NADP
P
OPTE OSOBINE NAD I
NADP
NAD ima najnegativniji redoks potencijal
meu kofaktorima i jonima metala u
biolokim sistemima. 1molekul NAD za jedan
minut oksidie vie od 1000 molekula
supstrata.
Enzimi koji koriste kao koenzim NAD obino ne koriste NADP, ali
ima izuzetaka.
NAD i NADP reverzibilno prenose vodonik.
Nikotinamidni prsten je katalitiki aktivan.
Promene se deavaju na prstenu piridina.
Oksidovani oblik NAD
+
i NADP
+
moe da primi proton i
dva elektrona i da nagradi dihidropiridinski prsten.
NADH je stabilan zbog mogue stabilizacije preko tri
rezonanaciona hibrida.

Nain delovanja NAD
+
Prenoenje atoma vodonika sa supstrata na produkt
reakcije. NAD prenosi zapravo hidronijum jon
sastavljen od protona i dva elektrona, dok se drugi
proton sa molekula vodonika odvodi u reakcionu
sredinu.
NAD
+
i NADP
+
sa supstrata na
akceptor prenose dva protona i
dva elektrona to se predstavlja
kao 2H.
Oksidovani oblik se skraeno
predstavlja kao NAD
+
i
redukovani NADH + H
+
.
Redukovani oblik se lako
oksiduje pri emu je jako
redukciono sredstvo.
Redukcijom koenzima menja se
njihov spektar apsorpcije u UV
oblasti.
Sudbina redukovanih oblika NADH
i NADPH
Redukovani oblici NADH i NADPH imaju razliite
funkcije.
NADH najee predaje svoj vodonik flavin
proteinima u lancu disanja, ali moe da redukujue i
druga jedinjenja (piruvat u laktat)
NADPH je vaan donor vodonika za procese
biosinteze, na primer masnih kiselina, holesterola.
Postoji i mogunost meusobnog reagovanja
redukovanih i oksidisanih oblika NADPH i NAD
+
,
ime se meusobno regeneriu.
S
-
H
2
C
N
H
C - NH
2
O
O
OH HO
H - CH - CH
3
H - O
: H
-
H
+
O
O = P - O
-
O
O = P - O
-
O
Zn
2+
S
-
N
N
N
N
H
2
N
O
OH HO
H
2
C
Mehanizam dejstva alkohol-dehidrogenaze
A

P

O

E

N

Z

I

M
CH
2
NH
N
Nain vezivanja
NAD
+
za
apoenzim
NAD
+
je vezan za
apoenzim vezama koje
se uspostavljaju izmeu
N pirimidinskog prstena i
S iz SH grupe bonog
polipeptidnog niza, kao i
izmeu N purinovog
prstena i S iz SH grupe
preko jona Zn.
Primer delovanja
NAD
+
kao koenzima
alkohol dehidrogenaze
S
-
H
2
C
N
H
C - NH
2
O
O
OH HO
H - CH - CH
3
H - O
: H
-
H
+
O
O = P - O
-
O
O = P - O
-
O
Zn
2+
S
-
N
N
N
N
H
2
N
O
OH HO
H
2
C
Mehanizam dejstva alkohol-dehidrogenaze
A

P

O

E

N

Z

I

M
CH
2
NH
N
Molekul alkohola se vezuje na
aktivni centar enzima
koordinativnom vezom izmeu
atoma O i Zn.
Katalitiku funkciju u prenoenju H
sa alkohola na NAD ispoljava
imidazolov prsten histidina iz
apoenzima.
Hidridni jon se sa alkohola prenosi
na rezonanatni oblik NAD u kome
C4 piridinovog prstena ima
pozitivan naboj (koji se inae
nalazi na N atomu).
H+ odlazi u reakcionu sredinu, a
dehidrogenovani molekul alkohola
se stabilizuje stvaranjem C=O
veze.
Enzimi sa NAD i NADP
Oksidoreduktaze sa NAD ili NADP kao koenzimima su proteid
enzimi. NAD i NADP u eliji egzistiraju kao slobodni molekuli koji
difunduju od jednog ka drugom enzimu. U eliji je NAD prisutan u
veim koliinama od NADP.

Enzimi koji sadre NAD uestvuju u prenoenju vodonika od
supstrata nastalih u katabolizmu na kiseonik, dok NADP enzimi
prenose vodonik na supstrate koji se redukuju u procesima
anabolizma.
54 enzima su aktivni samo uz NAD, 98 uz NADP,a 40 mogu da
deluju sa bilo kojim od ova dva koenzima.

Vanije oksidoreduktaze sa NAD kao
koenzimom
Alkohol dehidrogenaza (alkohol:NAD
oksidoreduktaza) (E.C.1.1.1.1) katalizuje vanu reakciju
u procesu anaerobnog metabolizma ugljenih hidrata
(alkoholno vrenje).
Laktat dehidrogenaza (L-laktat:NAD+-
oksidoreduktaza) (E.C.1.1.1.27) katalizuje oksidaciju
mlene kiseline iz miia.
Glukoza-6-fosfat dehidrogenaza (D-glukoza-6-fosfat:
NADP+ 1-oksidoreduktaza) (E.C. 1.1.1.49) katalizuje
oksidaciju glukozo-6-fosfata u 6-fosfat glukonske kiseline.
Znaaj: Pored ostalog, omoguavaju meusobne
transformacije eera u toku kojih se iz heksoza dobijaju
pentoze, naroito D-riboza koja je potrebna za sintezu
DNK.


Flavin nukleotidi
Koenzimi flavin enzima kojih je poznato oko 60.
Flavin enzimi se meusobno razlikuju po:
1. koenzimu (FMN ili FAD),
2. specifinosti prema supstratu,
3. po akceptoru kome redukovani oblici predaju
protone i elektrone (akceptori su ili drugi lanovi
oksido-redukcionog niza ili kiseonik),
4. proteinskoj komponenti
Podela flavin enzima
Flavin enzimi se dele na dve osnovne grupe:
1. Prave flavin dehidrogenaze ( koje
neposredno oksidiu supstrat i oznaavaju
se Fp spec.)
2. Flavin enzime prenosioce elektrona, koji
ne oksidiu direktno supstrat ve koenzime
drugih enzima (oznaavaju se kao Fp et.)
Struktura flavin
nukleotida
Po strukturi su derivati
vitamina B
2
-riboflavina.
Razlikuju se flavin mono
nukleotid FMN i flavin adenin
dinukleotid FAD.
FMN sadri prsten
izoaloksazina, alkohol ribitol i
fosfornu kiselinu.
FAD sadri prsten
izoaloksazina, alkohol ribitol
dva ostatka fosforne kiseline i
adenozin.



Mehanizam delovanja flavin nukleotida
R
R
Reverzibilno primenje i
otputanje atoma vodonika
deava se izoaloksazinskom
prstenu,
Vodonik se vezuje u poloaju
1- i 10- u izoaloksazinskom
prstenu.
Usled toga se menja
apsorpcioni spektar.Redukovani
oblik gubi utu boju i svojstvo
fluorescencije (nestaje
apsorpciona traka na 450 nm).
FMN i FAD su mnogo vre vezani za apoenzim nago to
su NAD i NADP, pa se esto tretiraju i kao prostetske grupe.
Veze izmeu flavin nukleotida i apoenzima su uglavnom
nekovalentnog tipa, ali su mnogo jae.

Za razliku od NAD i NADP, flavin nukleotidi su u toku
oksidacije i redukcije vezani su sa jednim istim enzimom.
Apoenzim odreuje i mehanizam i specifinost katalizovane
reakcije

OPTE OSOBINE FLAVIN NUKLEOTIDA KAO
KOENZIMA
Glukozo oksidaza (|-D-glukoza-kiseonik 1-oksidoreduktaza)
(E.C. 1.1.3.4.) katalizuje reakciju:
|-D-glukoza + O
2
D-glukonolakton +H
2
O
2
Specifina i znaajna reakcija koja se primenjuje u klinikoj
dijagnostici, za uvanje namirnica, uklanjanje kiseonika iz
konzervi i flaa sa raznim piem.
Sukcinat dehidrogenaza, (sukcinat:akceptor
oksidoreduktaza (1.3.99.1) katalizuje pretvaranje sukcinata u
fumarat. Ova reakcija je vana jer povezuje Krebsov ciklus sa
Lancem disanja.

PREDSTAVNICI FLAVOENZIMA
Prave flavin oksidoreduktaze
Prave flavin oksidoreduktaze
L-amino-oksidaza (L-aminokiselina:kiseonik-
oksidoreduktaza, E.C.1.4.3.2), katalizuje oksidativnu
dezaminaciju aminokiselina pri emu nastaju o-keto
kiseline. Grupno je specifian enzim. Sadri FAD
kao koenzim. Ova reakcija je veoma vana u
katabolizmu aminokiselina.
Acil-koenzim A dehidrogenaza oksidie AcCoA u o,|,-
dehidroacil koenzim A. Reakcija je vana u procesu
|-oksidacije, kojim se razgrauju masne kiseline.

Flavin enzimi prenosioci elektrona
NADPH-dehidrogenaza (NADPH:akceptor
oksidoreduktaza, EC1.6.99.1) je flavoproteid
sa FMN kao aktivnom grupom. Igra ulogu
posrednika izmeu redukovanog NADPH i
ubihinona u lancu disanja.
Dihidrolipoil-dehidrogenaza sadri FAD.
Uestvuje u oksidativnom dekarboksilovanju
piruvata u oketo glutarat.

Ubihinon ili koenzim Q
Pripada koenzimima aromatine strukture.
Naziv ubihinon oznaava da se u ovim
kofaktorima nalazi aromatini, hinonski prsten.
Ubihinon je po strukturi je poliprenil hinon.
Kod oveka je broj izoprenskih ostataka 10, pa
se zato naziva i koenzim Q10.
Sline je strukture kao plastohinoni, tokohinoni,
tokoferoli (E) vitamin K2.

Ubihinon
Ubihinoni su vrlo rasprostranjeni , ima ih u svim ivim elijama, a
naroito se nalaze u velikim koncentracijama u mitohondrijama.
Uestvuje u lancu disanja kao redoks sustanca.
Prenosi elektrone sa flavin enzima na sistem citohroma.


Citohromi i citohrom oksidaze
Citohrom oksidaze su po strukturi su hromoproteini
(sloeni proteini koji kao prostetinu grupu sadre
porfirinski sistem sa ugraenim atomom gvoa).
Nalaze se u svim elijama kao respiratorni
pigmenti. Izolovano ih je oko 30.
Razlikuju se po strukturi prostetine grupe i po
strukturi proteinske komponente.
Dele se na tri osnovne grupe A,B, C , a svaka od
njih na niz podgrupa na primer B (b1, b2, b3, ...)

Hem
COOH
COOH

2+
Fe
N
CH CH
2
CH
3
CH
N
CH
3
CH
2
CH
2
H
3
N
C
CH
CH
CH
CH
2
N
CH
H
3
C
CH
2
CH
2
Sadri porfirinsku strukturu.

etiri pirolova prstena
povezana metenskim
mostovima bez bonih
supstiuenata se naziva porfin.
Od sustituenata sadri
dva vinil, etiri metil
dva propionil ostatka.
U sredini je vezano Fe2+.

citohromi
Grupa A sadri kao prostetinu grupu citohemin
Grupa B sadri hem (feroprotoporfirin)
Grupa C sadri citohemin C .
Pripadnici iste grupe se meusobno razlikuju po
hemijskim osobinama, karakteristinim spektrima i
redoks potencijalu.
Taan mehanizam delovanja citohroma nije
rasvetljen, ali je sigurno da se se otputanjem ili
primanjem jednog elektrona menja valenca gvoa
u prostetinoj grupi.
Citohromi
U redosledu prenoenja elektrona sa jednog
prenosioca na drugi, svaki citohrom ima svoje
tano definisano mesto koje zavisi od redoks
potencijala.
Tako se elektroni u lancu disanja prenose
preko niza citohroma:
b c a a
3
Hemin a
COOH
COOH

2+
Fe
N
CH CH
2
CH
3
CH
N
CH
3
CH
2
CH
2
H
3
N
C
CH
CH
CH - OH
CH
2
N
CH
C
H
O
CH
2
CH
2
CH
3
CH
3
CH
3
CH
3
Citohrom C
S - CH
3
Met
COOH
COOH

2+
Fe
N
CH - S
CH
3
CH
CH
3
N
CH
3
CH
2
CH
2
H
3
N
C
CH
CH
H
3
C - C
S
N
CH
H
3
C
CH
2
CH
2
H
NH
N
His
Thr
Cys
Cys
Ala
Gln
Lys
Ostali sistemi prenosioci
elektrona
U elijama postoje i drugi sistemi koji
omoguavaju bioloke oksidacije:
1. Redoks sistemi : oksidisani i edukovani
oblici liponske kiseline, folne kiseline,
vitamina K, glutationa
2. Enzimi koji aktiviraju kiseonik:oksidaze,
oksigenaze, hidroksilaze


Glutation
Glutation je tripeptid iroko rasprostranjen u prirodi.
Sastoji se iz ostataka tri amino kiseline: L-glutaminske
kiseline, L-cisteina i glicina (-L-glutamil-L-cisteil-glicin).
Funkcionalna grupa je tiolna.
U redukovanom obliku se obeleava kao GSH. Lako se
oksidie i pri tome prelazi u oblik GS-SG.
Igra vanu ulogu u oksido-redukcionim procesima.
Po hemijskoj strukturi pripada koenzimima alifatinog
reda.
Glutation

Redukovani oblik se lako oksidie pomou blagih
oksidacionih sredstava.
G-SH - 2 H+ GSSG

Da bi se oksidisani oblik glutationa ponovo
redukovao, potrebno je primeniti jaa redukciona
sredstva. Na primer moe se redukovati koenzimom
NADH ili NADPH u prisustvu glutationreduktaze:

G-S-S-G + NADPH + H+ 2 GSH + NADP+



Igra kljunu ulogu u detoksikaciji reagujui sa H
2
O
2
i
drugim peroksidima:
2 GSH + R-O-OH GS-SG + R-OH + H
2
O
. U redukovanom obliku je koenzim izomeraza, pa
uestvuje na primer u pretvaranju keto oblika
fenilpirogroane kiseline u enolni oblik, kao i kod
transformacije cis-izomera u trans oblik (npr. derivati
maleinske kiseline prelaze u derivate fumarne kiseline)

Glutation
6,8-ditio-n-oktanska kiselina
Ciklini disulfid u oksidovanom, a ditiokiselina u
redukovanom obliku. Faktor rasta mikroorganizama.
Liponska kiselina je prostetska grupa jer se vezuje za
enzim preko COOH grupe. Pri tome c-NH
2
grupa lizina
apofermenta reaguje sa COOH grupom uz stvaranje
amidne veze.
Liponska
kiselina
Sadri jedan asimetrian C-atom tako da postoji u
dva optiki aktivna oblika.
Igra ulogu kofaktora kod oksido-redukcionih
enzima, koji uestvuju u oksidativnoj dekarboksilaciji
piruvata i drugih o-keto kiselina u prisustvu
tiaminpirofosfata.
Redukovana liponska kiselina se reoksidie pomou
NAD
+
zavisne dihidrolipoamid-dehidrogenaze.
Liponska kiselina
II Koenzimi iz klase transferaza
Adenozintrifosfat (ATP)
Uridindifosfat (UDP)
Citidintrifosfat (CTP)
Tiaminpirofosfat (TPP)
Piridoksalfosfat (PLP)
Koenzim A (Co-SH)
Tetrahidrofolna kiselina (THF)
Univerzalni je sastojak svake ive elije. Po
strukturi je nukleotid.
Jedinjenje izgraeno iz nukleozida adenozina
i fosforne kiselina naziva se adenozin-
monofosfat ili skraeno AMP.
Ukoliko sadri dva ostatka fosforne kiseline
naziva se Adenozin-difosfat ili ADP.
Ukoliko sadri tri ostatka fosforne kiseline
naziva se Adenozin-trifosfat ili ATP.
ATP-adenozintrifosfat
Molekul
ATP
Sadri dve
energijom
bogate veze,
anhidridne veze.
On predstavlja
prototip
energijom
bogatih
jedinjenja.
Uestvuje u
mnogim
biohemijskim
reakcijama kao
prenosilac
energije.

ATP kao koenzim
Ima dvostruku ulogu:
prenosilac je fosfatne grupe i
izvor energije.
Ovaj koenzim je najuniverzalniji prenosilac fosfatne
grupe. Od oko 132 enzima koji uestvuju u prenosu
fosfatne grupe, najmanje 114 kao koenzim koriste
ADP i poznati su kao KINAZE.

X-P + ADP X + ATP
Y + ATP Y-P + ADP
Zbog ega je molekul ATP-a najpogodniji za
akumulaciju i prenos energije u biohemijskim reakcijama i
zato su naznaene veze tako energetski bogate?

ATP pri neutralnom pH ima etri negativna naelektrisanja zbijena na malom
prostoru, pa je usled odbojnih sila olakana hidroliza.

Fosfatne grupe su stabilizovane rezonancijom, a broj rezonantnih struktura
ADP i slobodnog fosfata je vei od energije rezonancije ATP-a.
O O O
G
o`
1
= - 30,5 KJ/mol A
G
o`
2
= - 48,1 KJ/mol A
Ade - Rib -O - P - O -P -O -P - O
-
O O O
- - -
o o
o
o + o + o +
hidroliza ATP u ADP:
hidroliza ATP u AMP:
ATP
Sa jonima Mg gradi
stabilan kompleks.
Dejstvom adenil
ciklaze stvara se
ciklini 3;5;-adenozin
monofosfat (cAMP)
jedinjenje znaajno u
metabolizmu.

O
OH HO
N
N
N H
H
N
N
Mg
2+
O = P - O
-
O
P
P
O
O
O
O
-
O
-
O
CH
2
ATP
ATP se sintetie iz ADP i neorganskog
fosfora u procesima fotosinteze i biolokih
okisidacija u mitohondrijama elija.
Moe da se sintetizuje i u reakcijama
kuplovanja sa drugim makroerginim
jedinjenjima
Ukupna koncentracija ATP, ADP i AMP u
vodenoj fazi elija kree se od 2 do 15 mM.

Ciklus ATP-ADP
energija
energija

Procesi
fotosinteze
hv
ADP
+
H
3
PO
4
ATP
organska
jedinjenja
A
n
a
b
o
l
i
z
a
m
K
a
t
a
b
o
l
i
z
a
m
CO
2
+ H
2
O
ADP
+
H
3
PO
4
ATP
Uloga ATP-a u transformaciji energije u prirodi
Procesi razgradnje
(fosforilovanje)
Procesi sinteze sastojaka
elija
Aktivni transport
Resorpcija
Osmoza
Kontrakcija miia
Toplota
Razgradnjom ATP oslobaa se energija koju elija
koristi za sinteze, rad, toplotu i sl.,
Sintezom ATP konzervie se energija dobijena
razgradnjom hranljivih materija u toku katabolizma.
Mogui putevi razgradnje ATP
Ade - Rib - P P P
ADP + P
n
ADP + R - O - P
R - OH
R - S - Rib - Ade + P
n
+ P P
n
R - S - CH
3
CH
3
R - C - O - P - Rib - Ade + P P
n
O
AMP + R - O - P P
R - OH
R - C - OH
O
(a)
(c)
(d)
(e)
(b)
Mogui putevi razgradnje ATP i prenoenja grupa
Zbog tri fosfatna ostatka, mogue je odvijanje velikog
broja reakcija koje su najee jako egzergone.
a) Prenos ortofosfornog ostataka, preostaje ADP
Ovo je najea reakcija. Ako se prenosi fosftani ostatak
na vodu, onda je to reakcija hidrolize (AG=-30.5 kJ mol-
1). Akceptori fosfatnih grupa mogu biti alkoholne grupe,
karboksilne grupe i guanidino grupe.
Enzimi koji katalizuju ove reakcije nazivaju se kinazama.
Glukoza + ATP glukoza-6-fosfat + ADP
b) Izdvaja se ADP i neorganski fosfor.


c) Prenos pirofosfatanog ostatka, preostaje AMP
Dejstvom kinaza prenosi se pirofosfat zajedno sa energijom na eere:
riboza-5
`
-fosfat + ATP 5
`
-fosforibozil-1-difosfat + AMP
d) Prenos adenozin-monofosfatnog ostatka, preostaje
pirofosfat
Stvara se jedinjenje sa visokim potencijalom za prenos grupa, tj.
aktivno jedinjenje. Ovako se aktiviraju masne kiseline ili
aminokiseline da bi zapoeo biohemijski ciklus sinteze ili
razgradnje.
aminokiselina + ATP amino-acil-adenilat + P~P
e) Prenos adenozilnog ostatka, preostaje ortofosfat i pirofosfat
Vana reakcija kod aktiviranja i prenoenja metil grupa.

Piridoksin-vitamin B6

Piridoksin,vitamin B6, (2-metil-3-hidroksi-4,5-
di(hidroksimetil)piridin) u svojoj osnovnoj
strukturi sadri piridin i daje brojne derivate.
Upravo ovi derivati, a ne sam vitamin B6,
ulaze u sastav razliitih enzima.
Zbog svoje strukture pripadaju koenzimima
heterociklinog reda.
Najpoznatiji derivati pirodoksina su
PIRODOKSAL-FOSFAT (PLP) i
PIRODOKSAMIN-FOSFAT (PMP)
Derivati pirodoksina ulaze u sastav razliitih enzima
koji katalizuju vie od 30 reakcija uglavnom vezanih
za metabolizam belanevina.

Piridoksal fosfat PLP
etiri najvanije grupe enzima iji je kofaktor pirodoksal-fosfat su:
Aminotransferaze
Dekarboksilaze aminokiselina
Racemaze aminokiselina
Triptofan sintetaza
Enzimi sa fosfatnim derivatima vitamina B
6
su primer enzima
kod kojih ista prostetska grupa moe da katalizuje vei broj
razliitih reakcija.
Mehanizam reakcija je isti: aminokiselina gradi sa
pirodoksal-fosfatom jedinjenje tipa Schiffove baze. Nastalo
jedinjenje se dalje razgrauje na razliite naine u zavisnosti
od apoenzima. Tako se pod dejstvom aminotransferaza NH
2

grupa prenosi sa jedne aminokiseline na drugu, delovanjem
dekarboksilaza pak aminokiseline gube CO
2
i daju amine.
Uloga vitamina B6 u
transaminaciji
TIAMIN- vitamin B1
Sastoji se iz dva prstena pirimidinskog i tiazolovog
koji su meusobno povezani preko kvaterarnog
azotovog atoma koji je uvek pozitivno naelektrisan.
Aktivni oblik ovog vitamina je tiamin-pirofosfat
(TPP)
Predstavnici:
Piruvat dekarboksilaza (4.1.1.1) je prvo otkriveni i izolovani enzim iz ove
grupe. Enzim je rasprostranjen kod kvasca, mikroorganizama i u nekim
biljkama. U ivotinjskim tkivima ga nema.
Piruvat dekarboksilaza je proteid enzim iji je kofaktor TPP.On deluje na o-
keto kiseline iz kojih se izdvaja CO
2
. Nije strogo specifian, ali najee deluje
na piruvat:
Piruvat acetaldehid + CO
2

Kod nekih mikroorganizama pod dejstvom ovog enzima stvara se i aceton.
TPP je neophodan za reakaciju oksidativne
dekarboksilacije o-keto-kiselina.

BIOTIN
Vitamin iz B grupe .
Po hemijskoj strukturi je ciklini derivat uree koji sadri
tiofenski prsten.
Uestvuje u aktiviranju i prenoenju COOH grupe.

Biotin je amidnom vezom
povezan sa apoenzimom,
preko c-NH
2
grupe nekog
lizinskog ostatka.
Poto se radi o hemijskoj
vezi, biotin je prostetska
grupa, a ne koenzim.
Primeri: Ligaze. Ova podgrupa enzima sadri pet enzima koji
sadre biotin u svom molekulu i koji uz uee ATP katalizuju
karboksilaciju kiselina. U toku te reakcije, CO
2
se vezuje s
biotinom gradei karboksi biotin (aktivni CO
2
) pri emu je biotin
vezan sa apoenzimom.
Osim u sintezi oksalsiretne i masnih kiselina, biotin
uestvuje i u sintezi uree, purina, metabolizmu
triptofana i drugih jedinjenja



Biotin-prostetska grupa
karboksilaza
Biotin je neophodan za procese karboksilacije !
1. Piruvat karboksilaza (6.4.1.1) ili piruvat: ugljendioksid ligaza
(ADP) katalizuje sintezu oksalsiretne kiseline iz piruvata. Sadri
jedan mol biotina na 400 kg belanevine.

Piruvat + ATP + HCO
3
Oksalacetat + H
3
PO4 + ADP

2. Acetil-CoA-karboksilaza (6.4.1.2) ili acetil-CoA:ugljendioksid ligaza
(ADP) katalizuje reakciju karboksilacije acetil-CoA pri emu nastaje
malonil-CoA. Ovo je poetna reakcija u sintezi masnih kiselina.
ATP + HCO
3
-
+ CH
3
-CO~S-CoA ADP + H
3
PO
4
+
COO-CH
2
-CO~S-CoA

Primeri enzima sa biotinom
Spada u koenzime vitaminske prirode jer derivat
pantotenske kiseline, vitamina iz grupe B.
Acilne grupe grade tiolne estre sa slobodnim SH
grupama koenzima A.
Poto pripada grupi makroerginih jedinjenja, ima vanu
ulogu u prenosu energije u biolokim sistemima.

KOENZIM A ( HS~CoA)

Neophodan je za prenoenje acil grupe!
Makroergian je.
HEMIJSKA STRUKTURA KOENZIMA A (HS~CoA)
D-panteinska kiselina
(2,4-dihidroksi, 3,3-dimetil-
buterna kiselina)
|-alanin
|-merkaptoetanol (cisteamin)
Koenzim A (3

-fosfo-ADP-pantoil-|-alanil cisteamin)
HEMIJSKA STRUKTURA KOENZIMA A (CoA)
Koenzim A (adenozin-3,5-difosfat i pantetein-fosfat)
Najpoznatije jedinjenje koenzima A je Acetil-CoA ili aktivna
siretna kiselina. Ima energijom bogatu, tioestarsku vezu.
Skraeno se pie Ac~CoA. Acetil-CoA nastaje razgradnjom eera i
kao takav ulazi u Krebsov ciklus. Drugi acil ostaci (sukcinil, palmitil,
malonil itd.) mogu takoe da budu vezani za koenzim A tioestarskom
vezim (sukcinil-CoA, malonil-CoA ...)
Neophodan je za metabolizam ugljenih hidrata, masti i
aminokiselina. Oko 2/3 C-atoma ugljenih hidrata i glicerola se stvara
uz uee acetil-koenzima A, skoro svi C atomi masnih kiselina i oko
50% C-atoma amniokiselina se transformiu u reakcijama sa CoA.


NEKE OSOBINE KOENZIMA A (CoA)
Enzimi koji sade koenzim A-
Ligaze koje grade C-S veze (EC 6.2.)
U ovoj podgrupi ima oko 11 enzima. Katalizuju vezivanje masnih
kiselina i koenzima A. Zovu se acil-koenzim A-sintetaze.
1. Acetil-CoA-sintetaza (EC 6.2.1.1) najpoznatiji enzim ove
podgrupe. Katalizuje sintezu acetil-CoA od siretne kiseline i
koenzima A, koja se odvija u dve etape:
ATP + acetat acetil-AMP + PP
Acetil-AMP + HS-CoA Acetil-CoA +AMP
Veoma vana reakcija za metabolizam ugljenih hidrata

Pored toga, acetil-CoA je davalac C
2
jedinice(aktivni acetil) koji se
koristi za biosintezu razliitih jedinjenja kao to su steroidi i
izoprenoidi. Za dejstvo ovog enzima neophodni su joni Mg
2+


Enzimi koji sade koenzim A-
Ligaze koje grade C-S veze (EC 6.2.)

Butiril-CoA sintetaza (EC 6.2.1.2). Katalizuje sintezu
acil-CoA onih organskih kiselina koje sadre od C4-C20
ugljenikovih atoma. Mehanizam reakcije je isti kao u
prethodnom sluaju.
Acil-CoA sintetaze (EC 6.2.1.3) su enzimi isti kao
prethodni, samo to katalizuju sintezu acil-CoA onih
organskih kiselina koje imaju od 6-20 C-atoma. Acil-CoA
sintetaze su znaajne za katabolizam masnih kiselina,
jer je za njihovu razgradnju neophodno da se masne
kiseline najpre aktiviraju povezivanjem sa CoA.
Sukcinil-CoA-sintetaza (EC6.2.1.4) katalizuje sintezu
sukcinil-CoA, koji je lan Krebsovog ciklusa, preko koga
se potpuno razgrauju eeri, masti i amino kiseline.


Vitamin B
12
-kobalamin
Svi enzimi koji sadre derivate vitamina
B
12
kao koenzime nazivaju se
kobalaminski enzimi.
Vitamin B
12
sadri ostatak cijana CN.
Zato se naziva i cijanokobalamin.
Kobalamini uestvuju u nizu biolokih
reakcija kao to su:
1) intramolekulska premetanja,
2) metilovanje i
3) redukcija ribonukleotida.


Vitamin B
12
- Kobalamin
Struktura koenzima B12: u
osnovi je korinov prsten koji se
sastoji od etiri meusobno
povezana pirolova ostatka. U
centru korinovog prstena nalazi
se atom kobalta .
Interesantno da koenzimi
kobalaminskih enzima ne sadre
CN- ostatak. Umesto CN grupe
imaju 5-deoksiadenozin pri emu
je C-5 direktno vezan sa
kobaltom, ne preko kiseonika.


Vitamin B
12
kao koenzim
Dokazano je da uestvuje u dva tipa biohemijskih reakcija u izomerizaciji
dikarbonskih kiselina i u transformaciji dehidroksi- u monohidroksi- jedinjenja.

Uz uee vitamina B12 (zajedno sa L-askorbinskom kiselinom) se ostvaruje
redukcija folne kiseline u njen aktivni oblik, u kome ona ispunjava svoju
fizioloku funkciju u metabolizmu C1-jedinica.

Vitamin B12 uestvuje u intermolekulskoj izomerizaciji i tako omoguava kao
koenzim L- metilmalonil-KoA-mutaze prevoenje metil-malonil-koenzima A u
sukcinil-koenzim A .

Vitamin B12 katalizuje redukciju ribonukleozida u dezoksiribonukleozid, ime
omoguava sintezu dezoksiribonukleinske kiseline
Uloga vitamina B12 u sintezi nukleinskih
kiselina
Joni metala kao delovi enzima
Po pravilu, joni metala se u elijama
nalaze u obliku kompleksa sa proteinima.

Priblino treini od ukupnog broja enzima
potrebni su joni metala da bi postigli
maksimalnu aktivnost.

Sistemi metal-enzim se uslovno mogu podeliti
u nekoliko grupa:
1. Enzimi koji se aktiviraju jonima metala, ali
koji poseduju aktivnost i kada nema jona metala.
Ovi joni metala su labavo vezani za enzim i mogu se ukloniti dijalizom.

2. Metaloenzimi ne mogu da deluju bez metala. U pogledu
vrste metala oni su mnogo specifiniji od prethodne grupe. Dele
se na:
2.1.Metaloenzime koji disosuju
Kod njih lako dolazi do odvajanja jona metala od enzima, ali
tada gube aktivnost (peroksidaza, katalaza , nitratreduktaza, o-
amilaza).
2.2.Metaloenzimi koji ne disosuju
Kod ovih metaloenzima metal i proteinski deo molekula su
vezani tako vrsto, da se ne mogu odvojiti na uobiajen nain
ve samo jakim hemijskim sredstvima.
Uloga metala u delovanju enzima

Uloga metala u katalitikom delovanju enzima je
razliita.
Metal moe da:
katalizuje nastanak intermedijarnog jedinjenja
izmeu enzima i supstrata;
uestvuje u katalitikoj reakciji;
stabilizuje proteinski deo enzima;
katalizuje spajanje apoenzima i koenzima