ALEKSINACKA GIMNAZIJA

BIOLOGIJA
TEMA: Fiziologija zivotinja

FIZIOLOGIJA ZIVOTINJA

Uvod u fiziologiju
Fiziologija je nauka o zivoj prirodi.Potice od grcke reci PHYZIS sto znaci priroda I LOGOS sto znaci nauka. Fiziologija moze biti analiticka I sinteticka. ANALITICKA zato sto pijedine procese pojedinacno posmatra unutar organizma. SINTETICKA zato sto sve procese objedinjuje I organizam posmatra kao celinu. Razlikujemo fiziologiju biljaka I fiziologiju zivotinja.

Fiziologija zivotinja deli se na:

OPSTU FIZIOLOGIJU UPOREDNU FIZIOLOGIJU EKOLOSKU FIZIOLOGIJU EVOLUCIONU FIZIOLOGIJU FIZIOLOGIJU COVEKA PATOLOSKU FIZIOLOGIJU

 Opsta fiziologija- proucava opste principe pod kojima zivi organizam funkcionise.

Uporedna fiziologija- uporedjuje slicnosti i razlike medju vrstama.

Ekoloska fiziologija- proucava odnos zivih organizama prema spoljasnjoj sredini. Evoluciona fiziologija- proucava kako su se neke osobine prilagodjenosti rzvijale tokom evolucije. Fiziologija coveka- proucava procese unutar covekovog tela. Patoloska fiziologija- proucava promene u organizmu koje dovode do odredjenih bolesti.

ADAPTACIJE
Karakteristicne su za sva ziva bica Geneticki su uslovljene I imaju sposobnost prilagodjavanja odredjene jedinke u uslovima spoljasnje sredine.

Svaka zivotinjska vrsta ima svoj nivo adaptacije,kao sto I svaka unutrasnja osobina organizma ima svoj nivo adaptacije Primer za ovo je LAMA koja zivi na velikim nadmorskim visinama Zbog velike koncentracije kiseonika ona ubrzano dise. Nasuprot lami je KAMILA koja zivi u nizim predelima.Kod nje ne dolazi do adaptacije.

 Postoje jedinke koje zive u mikrostanistu Svako mikrostaniste ima odredjene ekoloske faktore Spoljasnji faktori stalno variraju,pa zbog toga te zivotinje moraju da imaju odredjene sposobnosti prilagodjavanja pod tim promenama u spoljasnjoj sredini Neke zivotinje se prilagodjavaju tako sto beze sa tih stanista One koje ne beze su KONFORMISTI i REGULATORI

KONFORMISTI
Sa promenom faktora spoljasnje sredine, menjaju I unutrasnju-tako se prilagodjavaju Takve zivotinje su: Gusteri Pustinjski skocimis Kamila

GUSTER

PUSTINJSKI SKOCIMIS

KAMILA

REGULATORI
Organizmi koji ne menjaju svoju unutrasnju sredinu promenom spoljasnje To su: Termo-regulatori-organizmi koji odrzavaju stalnu temperaturu tela Osmo-regulatori-organizmi koji odrzavaju koncentraciju soli osmatskih materija bez obzira na promenu spoljasnje sredine Oksi-regulatori-organizmi koji odrzavaju I stalnu koncentraciju kiseonika

Aklimacija i Aklimatizacija
Aklimatizacija je povratan proces prilagodjavanja jedinki u odredjenim uslovima spoljasnje sredine. Primer za to je zivotinja koja bezi iz ravnicarskih predela (izbio je pozar),ona prelazi u planinski predeo,I pocinje ubrzano da dise,jer je na planinama veca koncentracija kiseonika.Ukoliko ta zivotinja provede izvesno vreme tamo,pa se nakon toga vrati u ravnicarski predeovratice disanje u normalu.To je upravo AKLIMATIZACIJA!!! Aklimacija je poptpuno isti proces-samo sto se odvija u laboratoriskim uslovima.

Nivo organizacije mehanizama i kontrolni mehanizmi

Organizam nastaje iz oplodjene jajne celije,u postupku brazdanja.

Prvi stupanj u oplodnji je blastula.

Blastula je oplodjena jajna celija koja raste povecavanjem broja blastomera.

MOZAK
Mozak je izgradjen iz nervnih celija,potpornih celija,nekih specijalizovanig nervnih celija I endotelnih nervnih celija. Mozak zajedno sa kicmenom mozdinom I neuronima-cini NERVNI SISTEM

Homeostaza i hemostaza
Kod visih organizama unutrasnja sredina je stalna. Sama ta stalnost unutrasnje sredine je HOMEOSTAZA Unutrasnja sredina je u nekom stalnom sastavu.-ne varira. Ako se poremeti homeostaza,aktiviraju se kontrolni sistemi poput imunoloske homeostaze koja stvara antitela. HEMOSTAZA predstavlja proces fizickog zgrusavanja krvi usled povecane koncentracije trombocita.

Povratne sprege
Ima dva tipa povratnih sprega:
POZITIVNA POVRATNA SPREGA NEGATIVNA POVRATNA SPREGA

Dinamicka organizacija celije i uloga celiskih organela

Celija je osnovna jedinica gradje I funkcije svih zivih organizama. Za svaku celiju se odigravaju osnovni celiski procesi,bez obzira kom tkivu pripadaju.

Celija je gradjena iz celiske membrane I iz vodenog rastvora koji je bogat kalijumom. Naziva se CITOSOL. Unutar celije su celiske organele. Medju organela su najznacajniji lizozomi,mitohondrije i elementi citoskeleta.

Unutar svake celiske organele odigravaju se procesi koji su medjusobno povezani. Primer za to su neurotransmiteri-prenosioci neuro impulsa

U jedru se nalaze hromozomi,a u njima DNK. U delovima hromozoma je uputstvo za sintezu neurotransmitera-a oni su proteini. Sinteza neurotransmitera se odvija u ribozomima,mitohondrijama,endoplazmaticnom retikulumu i Goldzijevom aparatu. Nakon toga se neurotransmiter pakuje u vezikule I uz pomoc elemenata citoskeleta,transportuje do odredjenog dela celije.

U mitohondrijama se odvija proces celiskog disanja-dobija se energija koja je neophodna za ove procese.

Jedro sa hromozomima

Ribozomi

Mitohondrije

Goldzijev aparat

Endoplazmaticni retikulum

Gradja celije I celiski sastav

Celija je gradjena iz organskih I neorganskih materija. Glavni element u celiji je voda koja je polarni molekul. Vodonikovi I kiseonikovi joni su povezani kovalentnim vezama,a 2 molekula vode su povezana vodonicnim vezama.

Voda je dobar rastvarac. Postoje supstance koje vole vodu-rastvaraju se u njoj. To su hidrofilne supstance. (kuhinjska so) Supstance koje ne vole vodu su hidrofobne (maslinovo ulje)

Organska jedinjenja
Ugljeni hidrati
Monosaharidi-glukoza Disaharidi-saharoza I maltoza Polisaharidi-skrob,glikogen I celuloza Oligosaharidi

Nukleinske kiseline-DNK I RNK

Nukleinske kiseline su gradjene iz organskih azotnih baza,secera pentoze i fosfatne grupe. Postoje 2 vrste baza-purinske(adenin I guanin) i pirimidinske (citozin, timin i uracil kod RNK) DNK je dvolancana zavojnica. Ima primarnu, sekundarnu i tercijarnu strukturu. PRIMARNA bitan je raspored nukleotida SEKUNDARNA dvolancana zavojnica TERCIJARNA pakovanje DNK uspomoc histona specificnog proteina RNK jednolancana zavojnica

DNK / RNK
DNK ucestvuje u procesu replikacije i to uspomoc enzima DNKpolimeraze.Ovaj proces se odvija pre svake celijske deobe to je sinteza DNK u DNK. DNK ucestvuje I u procesu transkripcije sinteza DNK u RNK, pri cemu se vrsi sinteza sva tri tipa RNK. - Transportna RNK (tRNK) - Informaciona RNK (iRNK) - Ribozomalna RNK (rRNK)

Struktura celijske membrane

Celijska membrana daje oblik celiji. Ucestvuje u prenosu signala sa Goldzijevim aparatom I mitohondrijama. Gradjena je iz lipida I proteina. Od lipida najzastupljeniji su: fosfolipidi i holesterol. Od proteina razlikujemo: sastavne integralne i periferne proteine.

Uloga celijske membrane

1. transportna uloga tako sto se proteini koji grade celijsku membranu ubacuju unutar celije. 2. enzimska kataliza proteini koji grade membranu (enzimi), spajaju se I udruzuju u jedan tim, pri cemu poboljsavaju kataliticku reakciju. 3. prenos signala 4. medjucelijsko povezivanje proteini izmedju dve mebrane mogu da se povezuju I da se tako uspostavlja medjusobna komunikacija 5. celijsko povezivanje oligosaharidi + proteini = glikoproteini

Transport kroz celijsku membranu

Razlikujemo pasivni i aktivni transport. PASIVNI TRANSPORT bez utroska energije

DIFUZIJA proces kretanja supstance od mesta vece ka mestu manje koncentracije; ne zahteva energiju. OSMOZA proces kretanja vode. Poluprazna membrana popunjava se samo vodom. Ulazak vode razblazuje rastvor I koncentracije se izjednacavaju sa obe strane. Rastvor sa manjom koncetracijom je HIPOTONICAN. Rastvor sa vecom koncentracijom je HIPERTONICAN. Proces osmoze suprotan je procesu difuzije.

Molekuli vecih dimenzija

Njihov transport je uz pomoc nosaca, jonskih kanala i jonskih pumpi. JONSKI KANALI gradjeni od proteina. Otvaraju se dejstvom hemijskog signala ili elektricnog signala. Postoje: 1. voltazno zavisni kanali (elektricni element) 2. ligand zavisni kanali (hemijski element) Postoje JONSKE PORE strukture koje su neprekidno otvorene I imaju selektivnu sposobnost.

JONSKE PUMPE aktivni transport. Vrsi se utrosak energije u vidu ATP-a. Natrijum kalijumova pumpa jedan vid aktivnog transporta. Koncetracija kalijumovih jona je veca u citosolu, dok je koncentracija natrijuma veca u vancelijskoj tecnosti. Ovakva razlika u kolicini jona cini razliku u potencijalu I to predstavlja MEMBRANSKI POTENCIJAL.

MEMBRANSKI POTENCIJAL

Unutrasnja strana celijske membrane je negativno naelektrisana, a spoljasnja pozitivno. Unutra se nalaze sulfati, fosfati, amino i nukleinske kiseline. Spolja se nalazi hlor.

Joni kalijuma izlaze iz unutrasnjosti procesom difuzije I idu u vancelijsku tecnost. Elektronegativnost u celiji tada RASTE. Razlika u naelektrisanju izmedju spoljasnje I unutrasnje strane membrane je -60 mv. Tako se stvara ELEKTRICNI GRADIJENT. Suprotstavlja se KONCENTRACIJSKOM GRADIJENTU za kalijum I ta elektronegativnost ce rasti dok se ne izjednace gradijenti. Kada se izjednace iznosi -75 mv I na taj nacin je postignut ravnotezni potencijal za kalijum. Kalijumovi joni koji su izasli spolja, aktivnim transportom se ubacuju u celiju (2 jona K), a natrijumovi joni se izbacuju u spoljasnju sredinu (3 jona Na).

Nervni sistem

Nervni sistem kicmenjaka sastoji se od centralnog nervnog sistema koji cine mozak I kocmena mozdina I od perifernog nervnog sistema koji cine nervi i ganglije.

Funkcionalne odlike nervnog sistema

Razmatramo sta se u organizmu desava kada na nas deluje neki bolni stimulus.(ako dodirnemo vrelu peglu) Tada naglo povlacimo ruku sa pegle I to je automatska reakcija. Informacija o povredi se brzo prenese do kicmene mozdine,gde ce se zaceti komanda da se misic ruke zgrci I ruka povuce sa zagrejane podloge. To je refleks povlacenja. To se sve desava zbog receptorsko-efektornog sistema koji nadgleda stanje spoljasnje I unutrasnje sredine,otkriva nastale promene i sprovodi sled dogadjaja kojite promene eliminisu. U konkretnom primeru radi se o refleksnom luku.

Osnovne komponente receptorsko-efektornog sistema

Receptori ili culne celije-raznovrsni celiski elementi cija je uloga da prepoznaju I prime razlicite drazi iz spoljasnje I unutrasnje sredine.

Nervni provodnici ili nervna vlakna-kojima se informacije iz culnih celija sprovode do mozga,a zatim se komande iz mozga sprovode do misica.Signal se preko nervnog vlakana prenosi do kicmene mozdine.Odatle se signal prebacuje na motornu nervnu celiju,cije vlakno putuje nazad prema misicu.

Efektori-misicne ili zlezdne celije koje izvrsavaju reakcije organizma.U ovom nasem primeru,efektor je skeletni misic fleksor,cijim se grcenjem ruka povlaci sa zagrejane povrsine.

Culni (senzorni) receptori

To su specijalizovane nervne celije cija je uloga da obaveste organizam o stanju sredine u kojoj se on nalazi. Culne celije su imaju sposobnost da prepoznaju I prime draz iz spoljasnje ili unutrasnje sredine I da je prevedu u akcioni potencijal. U nasem prineru je receptor za primanje bolnih nadrazajazavrsetak nervnog vlakna senzitivne nervne celije koji se nalazi u kozi.

Covek poseduje 4 klase culnih receptora,od kojih svaka prepoznaje jedan vid fizicke energije:mehanicku,hemisjsku,toplotnu I elektromagnetnu energiju. Mehanoreceptori se aktiviraju delovanjem mehanicke energije stimulusapritisak,dodir ili pokret.Ovoj grupi pripadaju receptori za dodir smesteniu kozi,kao I receptori za sluh I ravnotezu koji se nalaze u unutrasnjem uhu. Hemoreceptori sluze za primanje hemiske energije stimulusa I omogucavaju osecaj mirisa ili ukusa hrane. Termoreceptori reaguju na promenu temperature koze I krvi,pa te informacije salju u centar za termoregulaciju u mozgu. Fotoreceptori sluze za primanje elektromagnetne energije kod coveka.Nalaze se u mreznjaci oka,I reaguju na svetlosne drazielektromagnetne talase odredjenih talasnih duzina.

MEHANORECEPTORI

HEMORECEPTORI

TERMORECEPTORI

FOTORECEPTORI

CULNI ORGANI
Kod coveka razlikujemo pet culnih organa: 1. organi cula vida 2. organi cula sluha 3. organ cula ukusa 4. organ cula mirisa Oni se nalaze u glavenom regionu. 5. I najveci culni organ je koza koja cini somatosenzorni sistem.

Nervna celija
Osnovne gradivne jedinice nervnog sistema su nervne celije (neuroni). Medjusobno se razlikuju po obliku,velicini i funkcionalnim odlikama. Svaka nervna celija ima :

CELIJSKO TELO DENDRITE NERVNO VLAKNO ZAVRSNO PROSIRENJE

Celisko telo je metabolicki centr nervne celije.Sadrzi jedro I druge organele. U njemu se odvija sinteza proteuna I metabolicka aktivnost. Od celiskog tela se najcesce odvajaju 2 tipa nastavaka 1. Nekoliko kratkih dendrita. 2. Jedo dugacko nervno vlakno (akson)

-Dendriti su najcesce razgranati na sitnije ogranke I cine glavni aparat za primanje signala od drugih nervnih celija. -Nervno vlakno-akson,prenosi akcione potencijale do drugih celija. Pocetni deo nervnog vlakna naziva se inicijalni segment,jer na tom mestu nastaju akcioni potencijali koji se sprovode duz vlakana sve do njegovog zavrsetka. Mnoga nervna vlakna su oblozena ovojnicom-mijelinskim omotacem, koji je sastavljen od lipida.

Na pravilnim rastojanjima duz nervnog vlakna,mijelinski omotac se prekida I na tim mestima je mambrana ogoljena.Ta mesta su NODUSI. Delovi nervnog vlakna oblozeni mijelinskim omotacem su INTERNODUSI. Mijelinski omotac ima znacajnu ulogu u prenosenju signala nervnim celijama.Na kraju nervno vlakno gubi ovaj omotac I grana se n aveci broj ogranaka koji se prosituju u zavrsne dugmice preko kojih nervno vlakno uspostavlja vezu sa sledecom celijom. To mesto je SINAPSA.

Na osnovu broja nastavaka koji se odvajaju sa tela nervne celije,razlikujemo: 1. UNIPOLARNE nervne celije 2. BIPOLARNE nervne celije 3. MULTIPOLARNE nervne celije

Sa tela unipolarne celije polazi jedan nastavak koji se grana na dva ogranka,od kojih jedan ima ulogu nervnog vlakna,a drugi dendrita.

Bipolarne nervne celije odlikuje postojanje dva nastavka,jednog dendrita I jednod aksona,koji polaze sa suprotnih polova tela celije.

Najveci broj nervnih celija pripada,pripada tipu multipolarnih celija,koje sadrze jedno nervno vlakno I vise dendritskih grana.

Akcioni potencijal

Membranski potencijal prerasta u akcioni ukoliko dodje do stimulusa. Nadrazljive celije su nervne celije. Draz mora biti odredjene jacine kako bi membranski pot. prerastao u akcioni. Postoje posebni kanali za Na i K. Ako dodje do nadrazaja,kanali za kalijum se otvaraju i on izlazi iz celije.

Kada ulaze Na joni u celiju,smanjuje se eletkronegativnost. Kritican period je na 45 m/v,pa membranski potencijal moze da se poveca i ode u pozitivne vrednosti.

Sledeca faza je repolarizacija. Skoci naglo na 45 m/v,pa prerasta u pozitivnu vrednost,a nakon toga se vraca u pocetni polozaj.

Akcioni potencijal je kratkotrajna promena potencijala ,tokom koga se vrednosti membranskog pot. menjaju od 60 m/v do 0.zatom se kratko menja do pozitivnih vrednosti,I vraca na 60 m/v-na pocetak membranskog potencijala. Najmanja kolicina drazi koja izaziva stvaranje akcionog potencijala je PRAG DRAZI ili PRAZNI STIMULUS.

Faze akcionog potencijala

1. Faza DEPOLARIZACIJE to je kada se membranski potencijal smanjuje do nule.

2. ULAZNA faza kada akcioni potencijal od nule ide do pozitivne vrednosti.

3. REPOLARIZACIJA kada se membranski potencijal smanjuje od pozitivnog i ide do pocetne.

4. PREBACAJ je u momentu kada se akcioni pot. vraca na svoj nivo I malo ispod svoje pocetne vrednosti,pa opet na pocetnu dolazi.

Akcioni potencijal se stvara u inicijalnom-pocetnom segmentu. U tom delu nema mijelinskog omotaca. Nakon toga,on putuje do sledeceg nodusa-deo vlakna bez mijelina. Vraca se na pocetni nivo gde se gubi. To vlakno nema sposobnodt za akcioni potencijal,jer neko vreme ostaje nenadrazljivo. U narednom nodusu se stvara novi akcioni potencijal. To je skokovito provodjenje nervnog impulsa.

Akcioni potencijal je uvek iste amplitude I uvek je istog trajanja.

Njegova brzina zavisi od debljine nervnog vlakna-sto je deblje brze se sprovodi nervni impuls u odnosu na tanje vlakno.

Primer za to je crevo za vodu. Voda ce brze teci kroz crevo ako je sire!

Nervno misicna sinapsa

Sinapsa je morfoloska I funkcionalna veza izmedju dve nadrazljive celije. Razlikujemo dva tipa sinapse. 1. hemijske sinapse 2. elektricne sinapse Nadrazljive celije su: nervne,misicne I srcane

Kod hemijske sinapse se prenos akcionog potencijala vrsi preko neurotransmitera-to je najcesce neko hemijsko jedinjenje.Prenos signala se vrsi sa celije na celiju. Kod elektricne sinapse je prenos signala bez neurotransmitera-direktan prenos.

Nervno-misicna sinapsa je izmedju moto-neurona nervne celije I misica. Veza se uspostavlja izmedju zavrsnih dugmica moto neurona I samog misica. Zavrsni dugmici su presinapticke celije. Unutar ove celije su vezikule u kojima se nalazi acetil-holin. Na membrani postsinapticke celije se nalazi veliki broj receptora. Acetil-holin se procesom egzocitoze izbaci u sinapticku pukotinu.Zatim Se vezuju za te receptore I jonski kanali za Na se otvaraiju I natrijumvi joni ulaze u celiju.Membranski potencijal odlazi u + vrednosti,pa tako dolazi do kontrakcije misica I akcioni potencijal je prenet iz nervne u misicnu celiju. Veza se uspostavlje izmedju zavrsnijh dugmica I efektora.Kad dovde dodje akcioni potencijal,povecava se koncentracija K koja utice na izlucivanje acetil holina u sinapticku pukotinu.To je akcioni potencijal motorne ploce.

Efektori

To su misici i zlezde koji reaguju na drazi iz spoljasnje sredine ili unutrasnje. Razlikujemo poprecno-prugaste(skeletne) misice,glatke misice I srcani misic-Miokard.

Skeletni misici su gradjeni iz velikog broja misicnih celija. Membrana koja oblaze misice je SARKOLEMA. U unutrasnjosti misicne celije je SARKOPLAZMA.

Akcioni potencijal se preko nervnih vlakana prenosi do svih misicnih celija. Tako se one sve grce istovremeno,pa tako predstavljaju jednu motornu jedinicu. U sarkoplazmi su celijske organele kao I koncaste strukture-miofibrili koji su gradjeni iz filamenata. Postoje tanki filamenti(protein aktin) I debeli filamenti (protein miozin). U stanju mirovanja ,aktin I miozin su razdvojeni proteinskom strukturomtroponin. Troponin mora da se eliminise odatle,da bi se aktin priblizio miozinu I da bi izazvao reakciju. Na miozinu se uocava glavica,preko koje klizi aktin,I ona ima ulogu da veze hemijsku energiju I pretvori je u mehanicku,I samim tim da izazove kontrakciju misica.

Povecana kolicina kalcijuma se izlucuje u sarkoplazmaticnom retikulumu,pa se povezuje sa proteinom. Ca povlaci troponin I obezbedjuje blizak kontakt aktina I miozina. Za opustanje misica je potrebna energija. ATP se trosi za vracanje troponina izmedju aktina I miozina. Ukoliko neprekidno stizu akcioni potencijali na misicne celije,kolicina Ca se povecava i napetost misica raste dok se ne dostigne maksimum-misicni tetanus.

Ukoliko su misici zamoreni (ako se u krvi nadje manjak ATP-a),oni koriste glukozu iz krvi,pa se tako oslobadja ATP I mlecna kiselina. Za eliminisanje mlacne kiseline je potrebna ATP,pa se zato javlja zamor misica. Misici ekstremiteta se najmanje zamaraju,jer su prozeti krvnim sudovima I nerekidno se snabdevaju energijom.
Glatki misici-oblazu unutrasnje organe I stoj epod kontrolom simpatikusa I parasimpatikusa-autonomnog nervnog sistema,pa I kada smo u stanju mirovanja-vrsi se rad unutrasnjih organa.

Dvojna inervacija unutrasnjih organa

I kada je nase telo mirno,nervni sistem kontrolise veliki broj motornih funkcija koje ne ukjucuju aktivnost skeletnih misica. Takve aktivnosti obuhvataju regulaciju srcanog rada,varenja i pokreta creva. Deo nervnog sistema koji kontrolise ove motorne funkcije je autonomni nervni sistem. On kontrolise zlezde,srcani misic i glatke misice.

U autonomnom nervnom sistemu neka vlakna otpustaju na svom kraju acetilholin,dok druga odpustaju neurotransmiter noradrenalin. Motorne nervne celije koje sadrze jedan od ova dva neurotransmitera,organizovane su u dva odvojena podsistema autonomnog nervnog sistema: 1. Simpaticki nervni sistem (otpusta noradrenalin) 2. Parasimpaticki nervni sistem (acetilholin otpusta)

Srcani misic
Srce je misicni organ koji neprestanim grcenjem omogucava pumpanje krvi u sve delove tela. Najveci deo mase srcanog misica cine tipicne (radne) srcane misicne celije. One grade pretkomore i komore srca. Njihove membrane su medjusobno povezane prelaznim polocama koje omogucavaju da se akcioni potencijal prenese velikom brzinom s jedne srcane misicne celije na drugu.

Manji deo mase srcacine izmenjene misicne celiej-predvodnicke celije. Imaju sposobnos da same stvaraju akcione potencijale. Grupisane su u cvorove. Jedan takav cvor je sinoatrijalni cvor. Nalazi se u zidu desne pretkomore I negove celije proizvode akcione potencijale. Akcioni potencijal se od ovoh celija siri sa jedne radne misicne celije an drugu zahvaljujuci prelaznim plocama medju njima.Ritmika srca prilagodjava se delovanjem autonomnog nervnog sistema.Vlakne parasimpatickog sistema na svojim krajevima otpustaju acetilholin koji usporava nastanak akcionih potencijala i time smanjuje broj otkucaja srca. Norardenalin,ubrzava srcani ritam,delujuci na predvodnicke celije srca. Fizioloski smisao dvojne inervacije srca ogleda se u prilagodjavanju rada fizioloskim potrebama organizma.

Glatki misici

Grade zidove supljih unutrasnjih organa kao sto su zeludac,creva,mokracna besika,i ulaze u sastav krvnih sudova.

Gatke misicne celije su izduzene-vretenastog oblika u cijoj se citopazmi nalaze aktinski I miozinski filamenti.

Grcenej glatkih misicnih celija je sporo.

Neke mogu da se grce samo nakon pristizanja akcionog potencijala iz nervnog sistema.

Takve su celije koje se nalaze u zidovoma krvnih sudva.

Druge glatke misicne celiej imaju sposobnost da proizvode akcioni potencijal koji se prenosi na susedne glatke misicne celije,uspostavljajuci njihovu sporu I dugotrajnu kontrakciju.