Izvori zagaenja vazduha C02 - Vulkani, sagorevanje fosilnih goriva, ivotinje (disanjem) CO - Motori sa unutranjim sagorevanjem, vulkani, hemijska

ka i srodne industrije S iedinienia - Bakterije, sagorevanje fosilnih goriva, vulkani, morski talasi, hemijska industrija Ugliovodonici - Motori sa unutranjim sagorevanjem, bakterije,biljke Jedinienia azota - Bakterije, procesi sagorevanja, atmosferska elektrina pranjenja, industrijski procesi Cestice -Vulkani, dejstvo vatre, procesi sagorevanja, industrijski procesi, meteori, morski talasi, umski poari

Najvei u SAD (mlrd kg/god) Izvor izvori zagaenja Oksidi Oksidi azota CO2
sumpora p

Cestice

Ugljovodoni ci

Termoelektrane Grejanje Motorna vozila Industrija Deponije smea

12 6 1 10 1

4 1 6 2 1

1 2 60 2 1

4 1 1 6 1

1 1 10 4 1

Za razvijenu zemlju najvei izvori zagadjenja, vetakim polutantima, su: Loita u gradovima, Industrija i energetika, Saobraaj i Deponije smea Uticaj zagadjenog vazduha na zdravlje ljudi Hronini bronhitis Bronhijalna astma Pojava rahitisa Oteenje oiju Smrtonosna trovanja ugljenmonoksidom Razni oblici raka Raanje fiziki i psihiki retardirane dece Profesionalna oboljenja (azbestoza), ...

Uticaj pojedinih polutanata na ljude (pri osmoasovnom izlaganju sa GVI)

Materija GASOVI Hlorovodonina kiselina Fluorovodonina kiselina Amonijak C02 SO2 SO3 Benzol Hlor Arsenovodonik Sumporvodonik Nox CO

Prvi utisci nadraaj grla krvarenje zuba, nadraaj grla nadraaj oiju nadraaj grla i plua nadraaj grla i plua nadraaj grla i plua gadjenje, vrtoglavica nadrazaj grla, pluca, ociju vrtoglavica, nesvestica paraliza nadrazaj grla pluca, ociju glavobolja, vrtoglavica, muka, povracanje

ppm zap. 5

3 100 5000 10 10 35 1 o.o5 20 25 100

Uticaj nekih gasova u zavisnosti od koncentracije Koncentracija (ppm) utisci Hlor (Cl2) Izazvani

600 10-600 1 0.05 Sumporvodonik (H2S)

700 400-700 manje) 170-300 nadrazenje 70-150 2-30 0.3 0.1 miris 0.025

smrtonosan gadjenje Nadrazaj olfaktivna granica

Brzo smrtonosan opasan (30 min. i lokalno jako laki simptomi jako osetan miris osetljiv miris slabo osetljiv

granica

Uticaj nekih gasova u zavisnosti od koncentracije Koncentracija (ppm) Sumpordioksid (S02) 100 10-50 1-10 0.3-1 Azotovi oksidi (NOx) 40-80 10-20 Metemoglobina 1-2 0.1 Ugljendioksid (CO^) 4815 3210-3850 1150 320-510 160-230 smrtonosan opasan manji nadraaji granica osetljivosti pluni edem obrazovanje jak nadraaj nadraaj Izazvani

ut

protivreni simptom granica osetljivosti

jaki simptomi trovanja simptomi lak ili nikakav uticaj

Principi za definisanje granica doza Pod dozom se podrazumeva odreena koliina neke materije koja moe da izazove odgovarajue efekte(povoljne ili tetne) Maksimalno dozvoljena doza MDD je koliina koja izaziva odredjeni tetni efekat Ako se ova koliina usrednji na prosenog oveka dolazimo do definicije maksimalno dozvoljenog unoenja MDU Odavde se relativno lako izraunava maksimalno dozvoljena koncentracija - MDK ili po novijim propisima granina vrednost imisije - GVI date tetne materije (u vodi, vazduhu,...), ako se znaju ovekove potrebe za odredjeno vreme GVE - predstavljaju meru koliine polutanta koji odreeniobjekat isputa u okolinu Granine vrednosti imisije - GVI Da bi vazduh (voda) bio adekvatan za ljudsku upotrebu, mora imati odreene karakteristike, tj. odreen sastav, i ne sme sadrati pojedine komponente preko odreene granice Granica koja odreuje maksimalno dozvoljenu koliinu neke tetne materije u jedinici zapremine posmatrane sredine naziva se Granina vrednost imisije GVI (ranije MDK) GVI je po svojoj sutini NORMA KVALITETA, granica tolerisanja

Granine vrednosti imisije - GVI

Najee se primenjuju na vodu, vazduh u atmosferi i radnim prostorijama, na ivotne namirnice, radioaktivno zraenje i drugo Osnovna prednost ove norme je to se Iako i neprekidno meri Jedinice su: mg/ml, mg/cm3, ml/m3, ppm Zakonska regulativa o zagaenju vazduha Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka; Slubeni glasnik RS; br.: 30/1997.g. i 35/1997.g. Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka; SI. Glasnik R. Srbije; br.: 54/1992.g.; str.: 1696.- 1697. i br.: 0/1999.g.

Izvodi iz Pravilnika o GVI Zagaujue materije za koje se vri sistematsko merenje: 1) Neorganske materije 1.1 Sumpordioksid 1.2 Suspendovane estice 1.3 Azotdioksid 1.4 Prizemni ozon 1.5 Ugljen monoksid 1.6 Hlorovodonik 1.7 Hlor 1.8 Fluorovodonik 1.9 Amonijak 1.10 Vodoniksulfid 1.11 a 2) Talone materije iz vazduha 3)Teki metali u suspendovanim esticama 3.1 Kadmijum 3.2Mangan 3.3Olovo 3.4 iva 4) Organske materije 4.1Ugljendisulfid 4.2 Stiren 4.3 Tetrahloretilen 4.4 Toluen 4.5Formaldehid 4.6 1,2 dihloretan 4.7. Akrolein

5) Kancerogene materije

Akrilonitril Arsen Benzen Hrom (estovalentni) Niki Policiklini aromatini Ugljovodonici (benzopiren) Vinilhlorid Azbest Savremene metode ispitivanja zagadjenosti vazduha HEMIJSKE METODE

Kolorimetrija (Draeger cevice) Turbidimetrija ili nefelometrija (zamuenost) Hromatografija

FIZIKO-HEMIJSKE METODE

Kolorimetrija Spektrofotometrija Kulometrija Konduktometrija

FIZIKE METODE ZA ISPITIVANJE ZAGAENOSTI

VAZDUHA (III generacija) Spektrofotometrija, apsorpcija i rasejanje | Fluorescentna metoda Plamena apsorpciona spektrometrija Metoda laser i lidar tehnike Fotoelektronska spektrpskopija Interakcija elektrona sa atomima i mole kuli ma Masena spektrometrija Poluprovodniki senzori Optogalvanski efekat Optoakustika spektroskopija Ultrazvuna dijagnostika... POSTUPCI ZA PREIAVANJE VAZDUHA HEMIJSKI POSTUPCI Proste hemijske reakcije (neutralizacija, redukcija, oksidacija) Katalitike reakcije (homogena i heterogena kataliza) Piroliza (arne i protone pei)

Sagorevanje (prosto i katalitiko)

FIZIKO-HEMIJSKI POSTUPCI Toplotni izdvajai, kondenzatori Apsorberi (kapljiasti, s punjenjem, sa podovima) Adsorberi (sa pokretnim i nepokretnim adsorbensom) Fiziki postupci za preiavanje vazduha
MEHANIKI IZDVAJAI Gravitacioni Taloni kanali Talone komore Centrifugalni Cikloni Multicikloni Mehaniki penasti izdvajai Fiziki postupci za preiavanje vazduha Inercioni Udarni Obilazni Venturi - kapljiasti Penasti Filtri Nepokretno cedilo, vreasto, ravno, sa punjenjem

Pokretno, namotaj no, sa beskrajnom trakom

DIMNJACI
ELEKTROSTATIKI IZDVAJAI Jednozonalni Dvozonalni Kombinovani Reenja i mere za smanjenje emisije motornih vozila Sistem rasprivanja goriva Bezolovno gorivo Poboljanje sagorevanja goriva Preiavanje izduvnih gasova Katalizatori (platina) Elektrini pogon

Vodonini pogon

OTPAD Definicija otpada Otpad jeste svaka supstanca ili predmet koji vlasnik odstranjuje, namerava ili mora da odstrani, a koji je svrstan u kategorije otpada utvrene posebnim propisom. Komunalni otpad Otpadne materije koje nastaju kao produkat ljudskog ivota i delovanja. Odredjeni materijal kada prestane da slui svojoj svrsi i postane balast korisniku. Koliina otpada Ukupna koliina otpada koji prikuplja 90% komunalnih preduzea u Srbiji procenjuje se na oko 2.200.000 t/god. To ukljuuje otpad iz domainstva, komercijalni otpad, neopasni industrijski, bolnica i drugih zdravstvenih ustanova, ali i graevinski otpad. Procenjena je i usvojena srednja vrednost mase nastalog komunalnog otpada u Republici Srbiji od 0,8 kg/st./dan, to je neto nie nego u zemljama centralne i istone Evrope. Koliina otpada u Vojvodini Trenutno komunalne slube u Vojvodini i Centralnoj Srbiji prikupljaju komunalni otpad od 60 - 70 % stanovnitva tj. od 5 miliono stanovnika. Otpad koji proizvodi oko 2,5 miliona stanovnika nije obuhvaen sistemom sakupljanja. Taj otpad se odlae nekontrolisano na divlje deponije u selima, pored reka i spaljuje se bez kontrole. Komponente Papir Staklo Plastika Metal Guma,tekstil,koza Organski otpad Drugo Vrednost (%) 29,3 1,1 5,2 2 5 21,9 36,5

Karakter otpada u zemljama Istonog bloka

Karakter otpada na teritoriji grada Novog Sada

Komponente Srednja vrednost Dnevno Papir 36.5 Godisnje 133323 Procentualna vrednost 13.5

Komponente Papir Staklo Plastika Metal Organski otpad Praina

Vrednost (%) 20 7 7 4 40-60 15

Staklo
Plastika Metal Guma Tekstil Organski otpad Drugo Total

4.0
32.1 5.3 1.7 5.9 178.4 8.1 272.0

1460
11714 1935 621 2145 65116 2957 99280

1.5
11.5 1.9 0.6 2.2 65.8 3.0 100.0

Otpad po mestu i izvoru nastanka

Otpaci iz domainstva-u stambenim graama, prodavnicama (karton, papir, plastika, tekstil,guma, koa, nametaj,
staklo, konzerve, bela tehnika i si). Otpaci sa javnih povrina-na ulicama, dvoritima i parkovima Industrijski otpaci-u proizvodnim procesima. tetni i opasni otpaci-specijalan tretman OTPAD

Upravljanje otpadom jeste sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta,
skladitenja, tretmana, i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja

Po Nacionalnoj strategiji uravljanja otpadom, planirano je izgraditi 29 regionalnih

deponija u Srbiji

Kljuni parametri u generisanju deponijskih gasova

Karakter otpada. Kiseonik u deponiji. Vlanost. Temperatura. Starost otpada.

OTPAD

4 faze razgradnje otpada

Tretman otpada obuhvata fizike, termike, hemijske ili bioloke procese ukljuujui i
razvrstavanje otpada, koji menjaj u karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili opasnih karakteristika, olakganja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklae i
ukljuuje ponovno iskorienje i reciklau otpada;

PRINCIPI UPRAVLJANJA OTPADOM prevencija nastajanja otpada minimizacija nastajanja otpada reavanje problema otpada na mestu nastajanja princip odvojenog sakupljanja i sortiranja otpada reciklaa ili druge metode korienja materijala princip racionalnog korienja postojeih uredjaja i izgradnje novih sistema za preradu ekoloki odrivo konano odlaganje otpada princip potpunog monitoringa zagadjenja u cilju ouvanja prirodnih resursa. Postupanje sa otpadima Privremeno odlaganje-odbacivanjakorienog materijala.

Sakupljanje - nadlene slube ili gradjani. Prerada - sortiranje, priprema, prerada (recikliranje) i ponovno korienje. Konano odlaganje odlaganje ostatka ili otpada (eksploatacija gasa).
Metode uklanjanja otpada utilizacione - iskorienje energije i sirovine iz otpada ponovno korienje materijala kompostiranje termika prerada (iskorienje toplote) likvidacione- eliminisanje celokupne mase otpada bez iskoritenja OTPAD Reciklaa jeste ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu namenu, organsku reciklau ili drugu namenu, osim u energetske svrhe.

Prosean stepen recikliranja odreenih komponenti vrstog otpada

Papir
Tekstil Plasticni materijali Staklo i keramika Guma Metal

34%
40% 26% 37% 19% 99%

Prva fabrika za reciklau otpada ne samo u Jugoslaviji, nego i u jugoistonoj Evropi, otvorena je 14.11.2002. godine u Novom Sadu, u okviru realizacije ugovora izmeu JKP istoa i vajcarsko-italijanske firme RCP. " '" : S; Kamionima sakupljeno smee i papir istovaraju direktno u halu gde je smeteno I postrojenje za separaciju i baliranje otpada

(dok se batenski otpad odlae na posebno izdvojeno mesto na deponiji). Po istovaru smea kree prva faza proseca koji se odvija u Fabrici. Specijalnim mainama smee se gura na pokretnu traku,
koja ga prenosi do sortimice. U sortirnici poinje druga faza procesa gde se iz smea runo izdvajaju korisne sirovine, koje e kroz specijalne otvore ubac uje u boksove. Boksovi za izdvojene sirovine nalaze se ispod sortimice i svaki je predvien za posebnu vrstu sirovine. Trenutno se izdvajaju

karton, papir, najlon, plastika, PET ambalaa i metal.

Kada se.boks napuni dovoljnom koliinom pojedine sirovine, ona se gura specijalnim mainama na posebnu traku. Korisna sirovina se tako transportuje do prese u kojoj se usitnjava i sabija, a potom balira i vezuje.Ova faza je jedna od najznaajnih u elom prosecu. Svaka vrsta sirovine se posebno obrauje i balira. Tako se postupa sa papirom, kartonom, PET ambalaom, plastikom i svim ostalim izdvojenim materijalima.

Na kraju, kao rezultat ovog procesa, dobijamo izbaliranu sirovinu, koja je spremna za transport do kupca.

Smee iz kojeg je izdvojena sva korisna sirovina u sortirnici i koje se vie ne moe upotrebiti, prolazi ispod magneta koji ima funkciju da odvaja preostali metal koji se nalazi u smeu. Izdvojeni metal se takoe ubacuje u poseban boks i dalje se korisno upotrebljava. Ostatak smea odlazi u presu u kojoj se sabija i balira. Po izlasku iz prese, bale se utovaraju i odvoze na deponiju, gde se odlau i potom prekrivaju inertnim materijalima. Pre izgradnje fabrike za separaciju i baliranje otpada svo prikupljeno smee sa teritorije Novog Sada se istovaralo na deponiju, a tretirano je samo razastiranjem i guranjem specijalnim mainama. Od kada je fabrika izgraena, najvei deo sakupljenog smea prolazi kroz nju, dok se na stari nain tretira svega oko 30% ukupnog sakupljenog smea. Opasan otpad Opasan otpad jeste otpad koji po svom poreMu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrenih posebnim propisima

Po svom karakteru opasne matriie mogu biti (najee): Eksplozivne (NI) Zapaljive tenosti (N3) Zapaljive vrste materije (N4.1)

Samozapaljive (N4.2) Oksidirajue (N5.1) Otrovne (N6.1) Zarazne (N6.2) Materije koje oslobaaju toksine gasove u dodiru sa vodom ili vazduhom (N9) Toksine (odloeno ili hronino) (Nil) Materije koje posle odlaganja mogu otetiti druge materije (N13)
Elementi i jedinjenja koji su 'krivci' za karakter opasnog otpada: Jedinjenje estovalentnog hroma Jedinjenja bakra i cinka Arsen, Selen, Kadmijum, Antimon, iva, Olovo i njihova jedinjenja Organski i neorganski cijanidi Etri Kiseline i baze u vrstom stanju, njihovi rastvori Azbest (praina i vlakna) Organska jedinjenja fosfora

Fenoli

U POSEBNU KATEGORIJU OPASNOG (HAZARDNOG) OTPADA SPADA BIOHAZARDNI OTPAD KOJI SVOJIM OSOBINAMA MOE DA IZAZOVE OZBILJNE POREMEAJE U IVOTNOJ I RADNOJ SREDINI. BIOHAZARDNI OTPAD SE DELI NA: MEDICINSKI i ANIMALNI OTPAD MEDICINSKI OTPAD, MO MO podrazumeva otpad - generisan u zdravstvenim ustanovama, bez obzira na sastav, osobine i poreklo. heterogenu smeu klasinog smea, infektivnog, patolokog i LabO, organskog materijala, ambalae, lekova i drugog HemO. Problem upravljanja otpadom i zbrinjavanja, dugo je bio van ie ihteresovanja ire javnosti i nadlenihosoba usled opteg stanja u zemlji. javila se potreba za razvijanjem jasno definisane i adekvatne nacionalne strategije upravljanja otpadom, a u skladu sa EU regulativama i ! standardima.

Otpad koji nastaje pri pruanju medicinske zatite deli se na: komunalni- inertan otpad (oko 86%) i

opasan otpad (oko 14%).

OPASAN MEDICINSKI OTPAD Opasan otpad iz zdravstvenih delatnosti ima osobine: tetnost^ toksinosti,
kancerogenosti i infektivnosti. Opasan medicinski otpad sadri elemente hemijske i bioloke opasnosti i moe biti vrsti, teni ili zapaljivi MEDICINSKI OTPAD, MO Razvoj novog koncepta u upravljanju otpadom u Srbiji i pribliavanje standardima EU podrazumeva integralni pristup Prema nemakim istraivanjima medicinski otpad pri ispravnom rukovanju u zdravstvenim ustanovama ima sledeu strukturu: Otpad slian komunalnom otpadu 86,8% m Potencijalno infektivni otpad 7,3% Radioaktivni otpad 1,4% Hemijski otpad 1,2%

Iskoristivi otpad 3,3%

Koliina MO u Vojvodini Dnevno nastane 1,8 kg MO po bolnikom krevetu; U Pokrajni ima oko 12000 bolesnikih postelja, ali je 50% u proeku popunjeno; Godinja koliina MO iznosi blizu 4000t; U narednom periodu oekuje se porast koliina genensanog otpada sobzirom na prosenu starost stanovnitva u Pokrajini. ANIMALNI OTPAD (BIOHAZARDNI (OPASNI) OTPAD) Animalni otpad je otpad ivotinjskog porekla. GENERATORI ANIMALNOG OTPADA:

Prehrambena industrija, Domainstva, Pojedinci, Priroda (prirodna selekcija).

ANIMALNI OTPAD (BIOHAZARDNI (OPASNI) OTPAD)

upravljanje animalnim otpadom

PREHRAMBENA INDUSTRIJA: Kafilerija Deponovanje-prodavanje Preiavanje otpadnih voda DOMAINSTVA. POJEDINCI: Preduzea Ustanove

ANIMALNI OTPAD (BIOHAZARDNI (OPASNI) OTPAD)

nekodljivo uklanjanje

Uklanjanje ivotinjskih leeva i klaninih konfiskata mora se vriti na odgovarajui nain:

Prerada leeva animalnog porekla (brano, masti) Spaljivanje u jamama ili peima Zakopavanje

ANIMALNI OTPAD (BIOHAZARDNI (OPASNI) OTPAD) -proces raspadanja

Leevi se u zemlji raspadaju pod uticajem mikroba Le zakopan u zemlju raspada se prilino brzo Veliki stepen vlanosti i niska temperatura usporavaju raspadanje U stonim jamama je sporije truljenje
Raspadanjem leeva stvaraju se zagaujue materije (polutanti)