TRANSFER UENJA

TRANSFER UENJA
Prenoenje dejstva jednog uenja na drugo uenje ili aktivnost - pozitivan transfer - negativan transfer

Teorije transfera: -Teorija formalne discipline -Teorija identinih elemenata -Teorija generalizacije

Teorija formalne discipline

Platon (lV vek p.n.e.)- uenje aritmetike, muzike i
astronomije usavrava mo spekulativnog uenja

Don Lok (XVII vek)- teorija formalne discipline Psihologija moi ljudski duh se sastoji od veeg
broja specifinih mentalnih moi, od kojih svaka ini celinu za sebe i potpuno je nezavisna od ostalih moi

- Moi se pojaavaju vebanjem teak

materijal vei uloeni napor bolji rezultat
Vrednost predmeta nije u sadrini ve u formalno disciplinskoj vrednosti (matematika, latinski jezik, gramatika), vrednost predmeta nije u njihovoj sadrini, nego u njihovoj formi

Posledice na obrazovnu praksu

Po teoriji formalne discipline pogodni su nastavni planovi sa malim brojem dobro organizovanih predmeta, obimni programi proizvode povrno uenje i pri tome ne vebaju moi Motivacija po ovoj teoriji nema nikakvog znaaja, vano je samo da uenik za vreme uenja ulae napor

Teorija identinih elemenatakomponenata Torndajk i Vudvort (1901)

Eksperiment u oblasti opaanja Prva faza:procenjivanje povrine pravougaonika od 10 do 100 cm2 U drugoj fazi ispitanici procenjuju:
-Povrine pravougaonika od 140 do 300 cm2 -Povrine drugih geometrijskih oblika iste veliine (10 do 100 cm2) -Povrine drugih geometrijskih oblika veliine od 140 do 400cm2

Transfer postoji samo ako izmeu dva uenja ili dve oblasti u kojima se uenje vri postoje identini elementi, odnosno ako su dve oblasti sline.

Posledice na obrazovnu praksu

Teorija identinih komponenata naglaava sadraj onoga to se ui kola treba da daje to vie identinih elementa sa ivotom, tj. kolske programe treba to vie pribliiti ivotu Iz kolskih programa se izbacuju predmeti za koje se smatralo da imaju formalno disciplinsku vrednost, a koji nemaju direktnu primenu u praksi

Teorija generalizacije
Dad (1908)- vebao je dve drupe 13-godinjih deaka u gaanju mete pod vodom Sa uenja u jednoj oblasti prenose se na uenje u drugoj oblasti uoptena znanja, opti principi, a ne pojedinane injenice.
Teorija identinih komponenata i teorija generalizacije se u izvesnom smislu dopunjuju situacije mogu biti veoma sline, skoro identine, ali ako neko ne uvidi tu slinost, tj. ako ne doe bar do izvesnog stepena generalizacije, uenik nee moi da koristi iskustvo steeno u prvoj situaciji u reavanju druge situcije.

Posledice na obrazovnu praksu

U kolske programe se ne unose samo injenice koje de kasnije u ivotu imati direktnu primenu Programi su se opet proirili i poela je da se obrada panja na opte teorijske principe predmeta, a ne samo na pojedinane konkretne injenice

Transfer se javlja u tri oblasti: - motorne vetine - sposobnosti - uenje

Bilateralni ili unakrsni transfer u oblasti motornih vetina

(Prenoenje izvebanosti jednog organa na drugi, simetrini organ ljudskog tela.) Veber (1844)-deca koja su znala da piu desnom rukom bez dalje obuke mogla su na obrnutu stranu da piu levom rukom

Folkman- zapazio tri vane pojave

- Smanjenje praga razlike izmeu dve take ( povenje osetljivosti) u onom delu koe koji je veban - Skoro podjednako smanjenje praga razlike na odgovarajuoj povrini druge ruke - Posle nekoliko dana neupotrebe ova poveana osetljivost je nestala Zakljuio je da dejstvo transfera nije perifernog nego centralnog porekla, tj. da je poreklo transfera u mozgu, a ne u koi

Bilateralni ili unakrsni transfer

Ispitivanja bilateralnog transfera se vre metodom paralelnih grupa Svift (1903) je ispitivao bilateralni transfer sa desne na levu ruku u bacanju lopte u vis - 6 subjekata jednom rukom bacaju naizmenino dve lopte, pokuaj traje dok subjekt ne ispusti jednu od lopti, vebali su po deset pokuaja dnevno dok nisu postigli rezultat 100 uhvaenih lopti (kod jednog subjekta nije bilo transfera) Zakljuak- inioci transfera su bili: prenoenje uspenih metoda u rukovanju loptama, izbegavanje sudara i vraanje prisebnosti Man (1932) izvebanost jedne na drugu ruku (igra loptom)

Pozitivan transfer sastoji se u prenoenju: metoda rada, smanjenju zbunjenosti, boljem snalaenju u novoj situaciji, izbegavanju nervoze i napetosti, optem oseanju pokreta.

Prenosi se tehnika rada a ne sami pokreti

Transfer u oblasti sposobnosti

Pamenje
Vudrov (1927) - kako pojava transfera zavisi od naina vebanja
Tri grupe subjekata (dve eksperimentalne i jedna kontrolna): I eksperimentalna je uila stihove i besmislene slogove na uobiajeni nain (177 minuta) II eksperimentalna grupa je sluala uputstva o uspenim metodama uenja (76 minuta): uenju globalnom metodom, presliavanju, ritmiziranju i grupisanju podataka i ideja, slikovitom (ili drugaijem) predstavljanju smisla uenog materija, koncentrisanju, pouzdanju u sopstveno pamenje i pomonim asocijacijama 101 minut je vebala primenu metoda

Zakljuak: ne poboljava se pamenje kao fizioloka funkcija, nego se poboljavaju metode rada, tj. ne radi se o vebanju pamenja ve o uenju metoda uenja.

Miljenje
Torndajk (1923) i Vesman (1945) je ispitivao formalno
disciplinsku vrednost pojedinih predmeta tj. uticaj uenja pojedinih kolskih predmeta (algebra, fizika, latinski jezik, kuvanje, ivenje...) na optu inteligenciju transferna vrednost kolskih predmeta ne postoje znaajne razlike izmeu predmeta u odnosu na razvoj inteligencije; inteligentniji imaju vee napredovanje

Barlov(1937) izvlaenje pouka iz Ezopovih basni

eksperimentalna grupa (deaci od 12-13 godina i odrasli) je vebala opte principe miljenja (miljenje po analogiji, apstrakcija i generalizacija, analiza smisla proitanog teksta i ponaanja ljudi u razliitim situacijama) specijalnim vebanjem moe se usavriti vetina miljenja, subjekti ue nain pristupanja problemu i postupak njegovog reavanja

Socijalna inteligencija
Vui,L. Transfer vebanja u analizovanju maksima na socijalno snalaenje-analiza poslovica i maksima Ispitanici su uenici VIII razreda- etri meseca vebaju analizu polovica i maksima koje se odnose na motive ljudskog ponaanja, karakterne osobine ljudi, odnose meu ljudima i odnose oveka prema radu Primeri: Gladan kurjak usred sela ide; Svak po sebi sudi o drugome... Plan analize- tumaenje poslovice u celini, tumaenje i analiza simbola u njoj, da li je poslovica tana i zato, navoenje primera koji se odnose na ono to analizovana poslovica kazuje

Rezultati: eksperimentalna grupa je znaajno vie napredovala, deaci su vie napredovali od devojica, ali su njihovi rezultati bili slabiji u prethodnom testu Vebanje vie koristi subjektima sa niom socijalnom inteligencijom

Transfer u oblasti uenja

-transfer sa jednih predmeta na druge - transfer sa niih na vie kole - transfer kolskog znanja na ivotnu praksu

inioci transfera:
Inteligencija uenika Metode uenja-nastave Razumevanje onoga to se ui

Preporuke za poveanje transfera u nastavi:

Navoenje to veeg broja primera o principima o kojima se ui Povezivanje injenica i principa iz jedne oblasti sa injenicama i principima iz druge oblasti Stvaranje navike traenja povezanosti izmeu pojedinih oblasti Korienje prethodnih znanja u reavanju problema

Faktori koji negativno utiu na transfer:

Mehanizacija u reavanju problema- uenici dou do tanih uoptenih principa, ali ih kasnije mehaniki, bez mnogo razmiljanja primenjuju na sve probleme, pa i na one na koje se ti principi ne mogu primeniti (Lains: odmeravanje vode
pomou tri suda mehanika primena principa reavanja problema koji vae u jednom broju situacija)

Pogrena direkcija ili pravac misli (od 6 ibica napraviti 4

trougla)

Funkcionalna fiksiranost npr. ako je za nas upotreba jednog predmeta postala fiksirana, mnogo je manja mogunost da taj predmet u novoj situaciji upotrebimo u nekoj novoj funkciji (materijal: teg, ica i ekser; zadatak: od tega i ice
treba napraviti klatno koje visi na ekseru ukucanom u zid; I grupa: tri stvari date odvojeno, II grupa: teg je vezan za icu)