UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTET ZA FINANSIJSKI MENADMENT I OSIGURANJE

OSNOVI FINANSIJA
Predmetni nastavnik :

Doc. dr Marko Ivani

1

STRUKTURA FINANSIJSKOG SISTEMA

Polazei od podele finansija kao naune discipline, sa aspekta finansijske aktivnosti, najcelishodnije je prihvatiti tezu da u finansijski sistem ulaze sledei finansijski podsistemi : 1. Monetarno-kreditni sistem 2. Bankarski sistem 3. Fiskalni sistem (javne finansije) 4. Poslovno-finansijski sistem (poslovne finansije) 5. Sistem finansijskog osiguranja 6. Sistem finansijskih trita
2

1. MONETARNO KREDITNI SISTEM

Monetarno-kreditni sistem obuhvata dve znaajne oblasti : 1. Monetarno-kreditni sistem 2. Monetarno-kreditna politika Monetarno-kreditni sistem predstavlja skup naela, metoda, mera, instrumenata i institucija kojima se kreira i povlai novac i kojima se reguliu monetarno-kreditni tokovi u drutvenoj reprodukciji. Monetarno-kreditna politika predstavlja skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima se u monetarnokreditnoj sferi drutvene reprodukcije regulie nivo, struktura i dinamika novane mase i novana cirkulacija.
3

Monetarno-kreditni sistem i monetarno-kreditnu politiku najbolje je odvojeno posmatrati, odnosno :

1) Monetarni sistem 3) Monetarna politika 2) Kreditni sistem 4) Kreditna politika Monetarni sistem (novani sistem) definie se u uem i u irem smislu. U uem smislu monetarni sistem predstavlja skup pozitivnih propisa i pravila kojima se reguliu novana pitanja jedne zemlje (novana jedinica, sredstva plaanja) U irem (savremenom) smislu monetarni sistem obuhvata skup propisa i pravila kojima se reguliu statiki i dinamiki elementi monetarnog sistema (funkcije novca, monetani agregati, kreiranje i povlaenje novca, i sl.).
4

KREDITNI SISTEM

Kreditni sistem predstavlja ekonomsko-pravni pojam koji povezuje u organsku celinu sve elemente, faktore i institucije relevantne za funkcionisanje dunikopoverilakih odnosa u ekonomskom ivotu jedne zemlje. Drugim reima, kreditni sistem je skup normi i pravila ponaanja po kojima se ravnaju svi ekonomski subjekti u svojim kreditnim poslovima. Kreditni sistem se deli na nekoliko podvrsta, kao to su : - podsistem kratkoronog i dugoronog kreditiranja - podsistem potroakog kreditiranja - podsistem kreditnih odnosa sa inostranstvom
5

MONETARNA POLITIKA

Monetarna politika predstavlja deo opte ekonomske politike zemlje koja se sastoji od skupa mera koje deluju na privredne tokove jedne zemlje i to : putem stvaranja, ponitavanja, raspodele i preraspodele novanih sredstava. Monetarna politika je u sutini politika drave koju sprovodi Centralna banka - u smislu monetarne vlasti zaduene da vodi rauna o tome na koji nain i u kojoj se meri monetarna politika racionalno i efikasno koristi u realizaciji ciljeva ukupne ekonomske politike zemlje. Monetarna politika je takoe odgovorna i za stvaranje svih institucija i subjekata koji ine tzv. monetarnu vlast zemlje.
6

KREDITNA POLITIKA

Kreditna politika predstavlja deo opte ekonomske politike zemlje kojom se utvruje nain kreiranja i nain usmeravanja novanih sredstava - sa aspekta pojedinih grupa subjekata u procesu drutvene reprodukcije. Kreditna politika deluje na odreenim segmentima privredne aktivnosti (sektorima), tako to usmerava aktivnost svih uesnika u novanim odnosima u pravcu prioritetnih ciljeva tekue ekonomske politike. Budui da su u savremenim uslovima novac i kredit usko povezani kreditna politika predstavlja i sredstvo da se ostvare ciljevi monetarne politike.
7

2. BANKARSKI SISTEM

Bankarski sistem predstavlja podsistem finansijskog sistema koji obuhvata ukupnost drutvenih odnosa u kojima nastaju i razvijaju se finansijski mehanizmi u proizvodnji, raspodeli, razmeni i potronji. Bankarsko poslovanje ispoljava se kao aktivnost iji je glavni zadatak snabdevanje procesa reprodukcije potrebnim novcem i kreditima. Banke predstavljaju institucije ili ustanove kojima je uzimanje i davanje kredita u obliku novca glavno zanimanje. Ovakva definicija banaka se u ekonomskoj literaturi smatra najobuhvatnijom.
8

U savremenoj teoriji i praksi banke se uglavnom dele prema sledeim kriterijumima :

Prema vrsti poslova koje obavljaju : 1. Centralne ili emisione banke 2. Komercijalne ili depozitne banke 3. Razvojne ili investicione banke 4. Poslovne banke Prema teritoriji : (1) Nacionalne, i (2) Meunarodne Prema obliku vlasnitva : 1. Dravne (javne) banke 2. Privatne banke
9

3. FISKALNI SISTEM

Fiskalni sistem predstavlja podsistem finansijskog sistema koji obuhvata prikupljanje i troenje javnih sredstava u zadovoljavanju optih drutvenih potreba. Javni rashodi i javni prihodi (javne finansije) moraju se posmatrati u sklopu celokupnog finansijskog mehanizma privrede, budui da ne postoji ni jedan makroekonomski agregat na koji ne deluju javni rashodi. Osnovna karakteristika svih fiskalnih finansijskih tokova je da se u njima ne ostvaruje zakon vrednosti (ekvivalentnost razmene), ve se bazini ekonomski postulati prelamaju kroz prizmu javnog (drutvenog) interesa.
10

U svim savremenim privredama fiskalni finansijski tokovi se koriste za ostvarenje niza vitalnih zadataka :

U svim savremenim privredama fiskalni finansijski tokovi se koriste za ostvarenje niza vitalnih zadataka drutvene reprodukcije, kao to su :

Alokacija privrednih resursa Preraspodela nacionalnog dohotka Ekonomska i socijalna stabilizacija Privredni rast

11

4. POSLOVNO - FINANSIJSKI SISTEM

Poslovno-finansijski sistem odnosi se na mikro-ekonomski aspekt finansija tj. poslovno-finansijski sistem preduzea. Osnovni zadatak poslovnih finansija jeste da kreira i ostvaruje politiku optimalnog finansijskog plasmana uz ouvanje pune likvidnosti preduzea. Optimalno plasiranje finansijskog kapitala jeste ono ulaganje kapitala koje obezbeuje da se kapital oplodi po najvioj moguoj stopi rentabilnosti uz istovremeno najnie trokove i minimalne rizike. Osnovni cilj poslovnih finansija jeste oplodnja finansijskog kapitala preduzea po maksimalnoj stopi 12 rentabilnosti ulaganja ( bez obzira na oblik kapitala).

U savremenim uslovima - poslovne finansije kao nauna disciplina bave se sledeim aktivnostima :

Upravljanjem finansijama preduzea Strategijom i taktikom finansiranja Oblicima finansiranja preduzea Finansijskom situacijom i strukturom preduzea Finansijskim tritima Finansijskim rizicima ulaganja Tokovima preduzetnikog i bankarskog kapitala

13

5. SISTEM FINANSIJSKOG OSIGURANJA

Sistem osiguranja predstavlja poseban podsistem finansijskog sistema i ujedno specifian ekonomski institut ija je sutina nadoknaivanje materijalnih teta koje nastaju u drutvu, privredi ili kod ljudi, usled dejstva prirodnih sila i nesrenih sluajeva. Oblik tednje - osiguranje predstavlja jednu vrstu tednje, pri emu se pravo na naknadu stie tek ostvarivanjem unapred predvienog dogaaja. Putem osiguranja - formira se kapital koji predstavlja deo nacionalne tednje rezervisan za nepredviene sluajeve, ali koji se moe koristiti i za potrebe investicija.
14

EKONOMSKA NAELA OSIGURANJA

Osiguranje temelji svoje poslovanje na principima matematike i primeni statistike u tehnici rada. U cilju uspenog i trajnog ispunjavanja obaveze naknade tete, sistem osiguranja se mora pridravati odreenih ekonomskih naela, meu kojima treba izdvojiti sledee: 1. Bezbednost ili sigurnost poslovanja 2. Platenost ili likvidnost u osiguranju 3. Proizvodnost ili produktivnost 4. Ekonominost 5. Isplativost ili rentabilnost.
15

Bezbednost ili sigurnost podrazumeva da osigurava treba da zadri samo one rizike i u onom opsegu koji mu omoguavaju naknadu tete sopstvenim sredstvima. Platenost ili likvidnost podrazumeva dobro koncipiranu poliitku naplate premija osiguranja (naplauju se unapred). Proizvodnost ili produktivnost da se sa minimalnim utrocima radne snage ostvari to vea masa usluga. Ekonominost ostvarivanje maksimalne vrednosti usluga sa minimalnim trokovima. Isplativost ili rentabilnost sa to manjim angaovanim sredstvima ostvariti to veu dobit.
16

TEHNIKA ORGANIZACIJA OSIGURANJA

Osnovne elemente tehnike organizacije osiguranja ini sledee : 1. Zajednica rizika 2. Statistika 3. Zakon velikih brojeva 4. Raun verovatnoe 5. Homogenost rizika 6. Selekcija rizika

17

Zajednica rizika ili uzajamnost rizika osiguranje postoji tek onda kada se vei broj preduzea ili lica, izloenih istom riziku, udrui radi zajednike zatite. Statistika zajednica rizika mora biti organizovana prema statistikim zakonima, to podrazumeva potrebu postojanja predrauna moguih teta i iznosa odgovarajuih premija. Zakon velikih brojeva podrazumeva da posmatranja vrena u velikom broju sluajeva uvek daju iste rezulate. Raun verovatnoe odnos broja povoljnih ansi vezano za ostvarenje prema ukupnom broju moguih ansi.
18

Homogenost rizika podrazumeva slinost rizika koji se grupiu u jednu zajednicu rizika. Ona se zahteva iz dva osnovna razloga : 1. Homogenost je uslov za tanost statistike 2. Homogenost je uslov za ravnomernu raspodelu tereta, jer razliiti rizici trae razliitu visinu sredstava. Selekcija rizika podrazumeva selekciju rizika prema njihovoj teini, jer isuvie veliki rizici mogu poremetiti ravnoteu izmeu prihoda i rashoda fonda osiguranja.

19

6. FINANSIJSKO - TRINI SISTEM

Finansijsko-trini sistem - sastavni je element (podsistem) finansijskog sistema svake zemlje i on obuhvata finansijska trita. Finansijska trita - imaju ogroman znaaj za sve segmente ekonomskog i drutvenog ivota, a posebno za sledee: 1. Formiranje to veeg nivoa tednje (S) 2. Efikasno predupreivanje neravnotee u smislu nedovoljne sklonosti investiranju (I < S) 3. Neinflatorno finansiranje deficita u javnoj potronji 4. Efikasno sprovoenje monetarne politike
20

DEFINISANJE I ZNAAJ FINANSIJSKIH TRITA

Ne postoji jedinstvena i univerzalna definicija finansijskog trita, ve postoji vie razliitih pristupa njegovom definisanju. Finansijsko trite se obino definie kao organizovano mesto na kome se susreu ponuda i tranja za razliitim oblicima finansijskih instrumenata. Finansijska trita su znatno sloenija od drugih trita (roba, rada, sredstava za proizvodnju i sl.), jer obuhvataju transfer finansijske aktive i finansijske pasive izmeu razliitih subjekata.
21

Znaaj i ulogu finansijskih trita u nacionalnoj privredi treba posmatrati u kontekstu njegovih funkcija :

Funkcija povezivanja Smanjenje transakcionih trokova Alokativna funkcija Funkcija efikasnosti Razvojna funkcija Funkcija odreivanja cene Mobilizaciona funkcija Likvidnosna funkcija Funkcija smanjenja rizika Funkcija poboljanja ivotnog standarda
22

Funkcija povezivanja FT vri povezivanje dve osnovne grupe subjekata : subjekata sa vikovima i sa manjkovima finansijskih sredstava, u datom vremenskom trenutku. Smanjenje transakcionih trokova zahvaljujui FT smanjuju se transakcioni trokovi koji nastaju vezano za spajanje i povezivanje subjekata koji istovremeno ele da kupe i prodaju isti oblik finansijske aktive. Alokativna funkcija preko FT vri se alokacija slobodnih finansijskih sredstava i njihov transfer od subjekata koji raspolau sa vikovima sredstava ka subjektima koji ta finansijska sredstva trebaju.
23

Funkcija efikasnosti FT obezbeuju optimalno i efikasno korienje finansijskih sredstava date nacionalne privrede preko odreivanja CENE njihovog korienja. Razvojna funkcija postojanje razvijenog FT omoguava skladan privredni razvoj, jer dovodi do poveanja mobilnosti finansijskih sredstava i kapitala izmeu grana. Funkcija odreivanja cene obavljanjem transakcija izmeu kupaca i prodavaca na FT utvruje se CENA korienja razliitih oblika finansijske aktive. Mobilizaciona funkcija FT mobiliu finansijsku tednju preko mehanizma realno pozitivnih kamatnih stopa.
24

Likvidnosna funkcija na FT vlasnici razliitih finansijskih instrumenata mogu da prodaju i kupuju svoju aktivu pre roka njenog dospea (investicije u HoV). Funkcija smanjenja rizika podrazumeva mogunost trgovanja na FT i sa razliitim vrstama rizika (opcije, fjuersi, svopovi). Funkcija poboljanja ivotnog standarda podrazumeva da postojanje razvijenih FT u nacionalnoj privredi pozitivno utie na rast ivotnog standarda stanovnitva zemlje i zadovoljavanje njihovih voma raznolikih potreba.
25

PODELA FINANSIJSKIH TRITA - KRITERIJUMI

Sa aspekta mesta na kome se transakcije obavljaju Sa aspekta nacionalne ekonomije Sa aspekta prirode finansijske aktive kojom se trguje Sa aspekta tipa finansijske aktive kojom se trguje Sa aspekta vremena plaanja i isporuka Sa aspekta roka dospea finansijske aktive Sa aspekta emisije HoV Sa aspekta prirode transakcija Sa aspekta prometa Sa aspekta organizacione strukture
26

Sa aspekta mesta na kome se transakcije obavljaju FT se dele na : (1) Lokalna, (2) Nacionalna, i (3) Internacionalna. Sa aspekta nacionalne ekonomije FT se dele na : (1) Interno ili nacionalno, i (2) Eksterno ili meunarodno Sa aspekta prirode finansijske aktive kojom se trguje FT se dele na : (1) Trita instrumenata duga (HoV obveznce, zapisi, certifikati), i (2) Trita vlasnikih instrumenata (kada dunik emituje HoV - akcije i deonice) Sa aspekta tipa finansijske aktive kojom se trguje FT se dele na : (1) FT osnovnih hartija od vrednosti, i (2) FT izvedenih hartija od vrednosti (fjuersi, opcije)

27

Sa aspekta vremena plaanja i isporuka FT se dele na : (1) Promptna FT, i (2) Terminska FT. Sa aspekta roka dospea finansijske aktive FT se dele na: (1) Kratkorona FT trite novca (2) Dugorona FT trite kapitala Sa aspekta emisije HoV FT se dele na : (1) Primarna FT (2) Sekundarna FT. Sa aspekta prirode transakcija FT se dele na : (1) Direktna FT, i (2) Intermedijarna FT.

28

Sa aspekta prometa FT se dele na : (1) Berzanska FT (gde se svi poslovi transakcija obavljaju na berzi), i (2) Vanberzanska FT (gde se transakcije vre van berze). Sa aspekta organizacione strukture FT se dele na : (1) Aukciona, (2) Posrednika, i (3) alterska (to predstavlja poseban oblik vanberzanskog prometa). ZAKLJUAK : Najvanija podela FT jeste prema predmetu poslovanja : (1) Novano trite, i (2) Trite kapitala. Takoe, znaajna je i segmentacija FT na : (1) Devizno trite, i (2) Trite hartija od vrednosti.
29

NOVANO TRITE

Novano trite moe se definisati kao ukupnost novanih transakcija u okviru jedne nacionalne ekonomije. U okviru NT funkcionie niz uih specijalizovanih trita : 1. Kreditno trite UESNICI NA NT : 2. Eskontno trite - Centralna banka 3. Lombardno trite - Poslovne banke 4. Trite iralnog novca - Berzanski posrednici 5. Primarno i sekundarno trite - Ostale institucije 6. Trite zlata i plemenitih metala
30

TRITE KAPITALA

Trite kapitala predstavlja specijalizovano trite na kome se novac-kapital trai i nudi dugorono (tzv. primarno trite kapitala) i na kome se trguje ve emitovanim HoV (tzv. sekundarno trite kapitala). U okviru TK funkcionie vie specijalizovanih trita : 1. Kreditno-zajmovno i depozitno trite 2. Hipotekarno trite 3. Trite kapitalnih uea 4. Trite dugoronih hartija od vrednosti a) Primarno trite, i b) Sekundarno trite
31

DEVIZNO TRITE
Devizno trite je specijalizovani deo finansijskih trita na kome se kupuju i prodaju strana sredstva plaanja, usklauje ponuda i potranja za devizama, utvruje devizni kurs i upravlja deviznim rezervama zemlje. Osnovni cilj deviznog trita je odravanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne privrede u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom. Osnovu savremenog deviznog trita ini meunarodni platni promet.

32

Devizno trite ine 4 ua specijalizovana trita :

Devizno-kreditno zajmovno i depozitno trite na kome se susreu ponuda i potranja za deviznim kreditima. Valutno trite na kome se susreu ponuda i tranja za efektivom tj. novanicama izdatim od inostranih CB. Devizno trite na kome se susreu ponuda i tranja za devizama (potraivanja jedne nacionalne privrede od druge iskazano u stranim sredstvima plaanja). Primarno i sekundarno trite deviznih HoV na kome se emituju i primarno prodaju HoV koje glase na strana sredstva plaanja, i na kome se sekundarno trguje ve emitovanim i primarno prodatim HoV.

33

TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI

Trite hartija od vrednosti je segment finansijskog trita na kome dolazi do sueljavanja ponude i tranje za hartijama od vrednosti. Trite hartija od vrednosti obuhvata trgovinu kratkoronim i dugoronim hartijama od vrednosti. Funkcionisanje trita hartija od vrednosti regulisano je od strane drave i zavisi od ponaanja uesnika na njemu. Postojanje trita hartija od vrednosti pretpostavlja postojanje svih grupa uesnika na njemu : (1) investitori, (2) korisnici sredstava, (3) posrednici, i (4) drava.
34

KLASIFIKACIJA TRITA HARTIJA OD VREDNOSTI :

PRIMARNO TRITE HoV je trite na kome se vri emisija novih HoV tj. prva kupoprodaja emitovanih HoV. SEKUNDARNO TRITE HoV je trite na kome se dalje trguje ve emitovanim i jednom kupljenim HoV. BERZANSKO TRITE HoV je institucionalizovano sekundarno trite na kome se vri kupovina i prodaja HoV po strogo utvrenim pravilima trgovanja. VANBERZANSKO TRITE HoV je drugi nain organizovanja sekundarnog trita. Trgovina se obavlja preko DILERA i BROKERA koji imaju licencu za poslovanje HoV van berze.

35