Transportne Osobine Roba

1
INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK

TRANSPORTNE OSOBINE ROBE

2
Drumski saobraaj danas postaje osnovni vid masovnog, a odavno je ve postao
najmasovni i najrasprostranjeniji vid individualnog transporta u svetu. Razlozi za to su
svakako njegove prednosti u odnosu na druge vidove transporta: vremenska i prostorna
nezavisnost, mogunost prevoza od vrata do vrata, udobnost, brzina, nezavisnost od
drugih vidova transporta, laka obuka za upravljanjem vozilima, mogunost linog
posedovanja i sl.

UVOD...
Razvojem drutva, gradova, industrije i stvaranjem velikog evropskog pa i svetskog
trita i stvaranjem unije drava (EU), zasnovanih pre svega na ekonomskim
interesima javlja se vea potreba za komunikacijom izmeu raznih podruja i
regijona, pa se upravo zbog toga poveavaju svi oblici i vidovi saobraaja i
transporta.
Plasman pojedinih vrsta robe na tritu u velikoj meri zavisi od pravovremene isporuke.
Ta isporuka se moe lake obaviti ako se upotrebljavaju odreena pakovanja za tu robu
kao i prevozna srestva. Kako kod nas tako i u meunarodnom prevozu roba tei se sve
veoj specijalizaciji kako pakovanju (ambalae) tako i vozila. Samim tim to roba
sigurnije stie do svojih korisnika bolja je i iskorienost tovarnog prostora to poslovanje
ini rentabilnijim.
3
Uee drumskog transportnog sektora u obavljanju transporta robe je veoma visoko.
Procenjuje se da drumski transport u Evropskoj uniji uestvuje sa vie od 70% u
ukupnom obimu prevezenog tereta, a ovaj podatak se moe primeniti i na ostale
razvijene zemlje. Kod nas, i u zemljama u razvoju uopte, ovaj
procenat je i znatno vei.Tako visok stepen uea drumska transportna sredstva
duguju svojojelastinosti u pogledu zadovoljenja zahteva korisnika (odnosno usluzi od
vratado vrata).
Meutim, paralelno uvoenje savremenih logistikih tehnologija (kao just-in-time i
drugih) dovelo je, sa jedne strane, do smanjenja zarobljenih materijalnih sredstava u
zalihama, a sa druge, do znaajnog poveanja preenih kilometara i to naroito
drumskim vozilima.
Struktura drumskih transportnih sredstava obuhvata elemente koji ine jedno drumsko
vozilo (vuno, prikljuno), odnosno sisteme i agregate od kojih se ono sastoji. Polazei
od osnovne funkcije transportnih sredstava, tj. od transporta robe i putnika, sva drumska
transportna sredstva moraju posedovati sisteme koji omoguavaju bezbedno i
nesmetano obavljanje ove funkcije.
4
Struktura drumskog motornog vozila
5
1. PREGLED KARAKTERISTINIH VRSTA PREVOZA
Komercijalna vozila su prvenstveno namenjena za prevoz putnika i robe koji obavljaju
auto-transportna preduzea i ijom eksploatacijom se ostvaruje profit, odnosno privreuje
se (nazivaju se jo i privredna vozila). To su motorna vozila za prevoz putnika (autobusi),
motorna i prikljuna vozila za prevoz tereta (dostavna vozila, kamioni, prikolice i
poluprikolice). Prvo komercijalno vozilo konstruisano je u Nemakoj. Gottlieb Daimler je
1896. godine izradio prvi kamion u dananjoj fabrici Mercedes. Vozilo je kao transportno
sredstvo dobilo najiru moguu primenu i koristi se za veoma veliki broj vrsta prevoza.
Konstrukcija vozila kod svih proizvoaa razvija se u smeru sve vee prilagoenosti
vozila uslovima eksploatacije i pojedinim vrstama prevoza. Time se obezbeuje
potrebna efikasnost i pogodnost pri korienju. Kao rezultat ovih tenji u eksploataciji
se nalazi sve vei broj vozila razliitih tehniko-eksploatacionih parametara i
konstruktivnih karakteristika.

Osnovna podela vozila se odnosi na prohodnost vozila. U prvu grupu razvrstavaju se
vozila namenjena korienju na kategorizovanoj putnoj mrei. Vozila visoke prohodnosti
namenjena su za eksploataciju u terenskim uslovima, sa manjom specifinim
optereenjem guma, veim snagama motora, veim brojem pogonskih tokova itd.
6
Sve vrste vozila moemo podeliti na transportne (koriene za prevoz robe ili putnika) i
vozila specijalne namene. U vozila specijalne namene spadaju: vatrogasna,
komunalana, vozila hitne pomoi, autodizalice i druga vozila. Transportna vozila po
nameni korienja dele sa na vozila za prevoz tereta i vozila za prevoz putnika. Vozila
za prevoz putnika dalje se dele na autobuse i putnika vozila. Sve tri grupe vozila
(teretna, autobusi i putnika vozila) mogu se podeliti prema konstruktivnoj emi. Teretna
vozila se dele na teretna vozila i vune vozove (skupove vozila u koje spadaju kamioni
sa prikolicom i tegljai sa poluprikolicom).
Drumski transport se moe razvrstati prema ukupnoj masi vozila. Prilikom navoenja
tehnikih karakteristikama vozila, proizvoai navode i korisnu nosivost asije. Stvarna
korisna nosivost vozila na nekoj asiji zavisi od vrste, mase nadgradnje i dopunske
opreme koji poveavaju sopstvenu masu vozila. Korisna nosivost vozila razliitih
nadgradnji nije ista na istoj asiji
Kod teretnih vozila osnovna klasifikaciona podela je po ukupnoj masi, odnosno korisnoj
nosivosti. Za potrebe korisnika vozila glavna karakteristika je korisna nosivost vozila.
Prema naim standardima, korisna nosivost teretnih vozila je podeljena na veliki broj
intervalnih grupa.
7
Prema pomenutoj klasifikaciji teterna vozila su podeljena na:
1. vozila izuzetno male korisne nosivosti (do 0,5 t)
2. vozila male korisne nosivosti (0,53 t)
3. vozila srednje korisne nosivosti (3-7 t)
4. vozila visoke korisne nosivosti (7-12 t)
5. vozila izuzetno visoke korisne nosivosti (preko 12 t)
Kategorizacija komercijalnih vozila u Evropskoj uniji2:
1. Dostavna vozila (pick up)
2. Transporteri do 2,8 t
3. Transporteri do 3,5 t
4. Laki kamioni do 7,5 t
5. Srednja klasa kamiona 12 t
6. Kamioni do 18 40 t
7. Teki kamioni 18 40 t
8. Teki kiperi

8
Sva teretna vozila i skupovi teretnih vozila podeljeni su u dve osnovne grupe:
standardna teretna vozila univerzalne nemene sa tovarnim sandukom, nadstanicama,
nosaima cirade specijalna teretna vozila sa tovarnim prostorom prilagoenim prevozu
jedne ili nekoliko vrsta roba Specijalna vozila pokazuju itav niz prednosti nad
standardnim vozilima usled boljeg obezbeenja i ouvanja robe pri transportu, skraenja
vremena ekanja vozila na utovaru-istovaru i utede na ambalai. Meu
najrasprostranjenija specijalna vozila spadaju: vozila sa ureajem za istovar, cisterne,
hladnjae, furgoni, plato vozila, silos vozila itd.
1.1 Dimenzije vozila i ukupna masa
Kako je za uspeno poslovanje neophodno pravno regulisati sve elemente od znaaja za
datu delatnost, tako je i u oblasti saobraaja stvorena opsena pravna regulativa. Poto
e u ovom radu biti rei o komercijalnim vozilima za prevoz tereta, naveemo samo neke
pravne norme koje ta vozila moraju ispunjavati sa aspekta bezbednosti saobraaja.
Pravne norme su sadrane u Zakonu o osnovama bezbednosti saobraaja i odnose se na
dozvoljene dimenzije, ukupnu masu, osovinsko optereenje, i dr.
9
Najvea dozvoljena duina vozila za:
solo teretna vozila - 12 m,
specijalna teretna vozila, zglobnog konstruktivnog sastava - 17m
prikljuna vozila ( vozila sa rudom):
- sa jednom osovinom 6 m
- sa dve osovine 10 m
- sa tri i vie osovina 12m
skupna vozila:
- teglja sa poluprikolicom 16,5 m
- vuna vozila sa 1 ili 2 prikljuna vozila 18 m
Najvea dozvoljena irina navedenih vozila je 2,5 m, a najvea dozvoljena visina 4,0 m.

Odnos bruto snage motora i najvee dozvoljene mase vozila mora biti za:
teretna vozila najmanje 10 KS/t
teretna vozila za obavljanje prevoza u poljoprivredi, umarstvu, graevinarstvu i
rudarstvu, kao i za skupove motornih i prikljunih vozila- najmanje 6KS/t.

10
1.2 Transportni kapaciteti drumskog prevoza
Transportne kapacitete drumskog prevoza ine saobraajnice, njhova propusna mo i
vozila za prevoz robe. Najvei deo meunarodnog drumskog prevoza obavlja se
sledeim tipovima kamiona:
1. kamioni sa prikolicom
2. kamioni leperi
3. kamioni hladnjae
4. kamioni cisterne
5. dambo kamioni
6. specijalni kamioni za prevoz kontejnera
7. niskonosee prikolice
8. dambo prikolice
1.3 Vrste drumskog prevoza
Jedna od osnovnih karakteristika drumskog prevoza je mogunost prevoza od vrata do
vrata tj. od mesta proizvodnje do mesta potronje to ga ini konkurentnijim od drugih
vidova prevoza.
Fleksibilnost drumskog prevoza podrazumeva prilagoavanje zahtevima i potrebama
korisnika prevoza u znatno veoj meri nego ostali vidovi prevoza.
Lako kombinovanje sa drugim vidovima prevoza ini drumski prevoz veoma estim
elementom multimodalnog prevoza.

11
Drumska transportna sredstva
Prema obliku prevoza, drumski transport je najei prevoz od sluaja do sluaja, a
mnogo ree liniski prevoz. Prema prirodi i nainu pakovanja robe koja se prevozi,
drumski prevoz moe biti:5
prevoz generisanog tereta
prevoz rasutog tereta
prevoz smrznutog ili tenog tereta
prevoz kontejnera
prevoz specijalnih tereta

Prevoz specijalnih tereta obuhvata prevoz vangabaritnih koleta, lako zapaljivih, otrovnih i
ekslozivnih tereta. Vangabaritni teret ine jedinice tereta koje sa vozilom prelaze
dozvoljene profile za saobraaj na drumovima (premauju duinu od 16,5 ili irinu 2,5
metara). Ako teina robe sa vozilom prelazi 40 tona, takoe je re o specijalnom
prevozu, jer osovinsko opteree premauje propisani limit od 20 tona po osovini. Da bi
se ovakav transport obavio, potrebna je odgovarajua dozvola Ministarstva za
saobraaj, kojom se propisuje prevozni put, tehnika ili policiska pratnja i ostali uslovi
kojih se prevoznik mora striktno pridavati. Tehnika pratnja sprovodi se vozilom sa
utim rotacionim svetlom u sluaju kada duina vozila sa robom ne prelazi 18 metara,
irina 3 metra i visina 4,5 metara. Ukoliko je bilo koja dimenzija vea, obavezna je
policijska pratnja.
12
Prevoz lakozapaljivih, otvrovnih i eksplozivnih tereta spada u prevoz opasnih tereta
regulisan je Evropskim sporazumom o meunarodnom prevozu opasne robe drumom
(ADR) prema kojem su svi tereti klasifikovani prema takama zapaljivosti, stepenu
otrovnosti i eksplozivnosti. Takoe su propisani kriterijumi koje mora ispunjavati svako
vozilo i vozako osoblje da bi moglo obavljati prevoz, kao i mere zatite koje se moraju
preduzimati u cilju bezbednosti saobraaja, ljudi i okoline. Za obavljanje ovakvog
prevoza potrebne su odgovarajue dozvole nadlenih dravnih organa zemlje preko ije
teritorije se obavlja prevoz, u zavisnosti od stepena zapaljivosti, otrovnosti ili
eksplozivnosti.
13
Tovarni sanduci predstavljaju prostor za smetanje tereta koji moe biti delimino ili
potpuno zatvoren vrstim materijalom (drvenom, metalnom konstrukcijom i sl.) ili mekim
(deformabilnim) zatitnim materijalom (ciradnim platnomi sl.). Postoji podela tovarnih
sanduka na one sa fiksnim i one sa pokretnim stranicama, a znaajna je i mogunost
podizanja tovarnog prostora, posebno kod transporta rasutih tereta. Posmatrajui jedno
teretno vozilo sa sandukom, moe se uoiti vie moguih modifikacija samog sanduka.
U cilju zatite transportovane robe, na odreene tipove sanduka se postavlja ciradno
platno
Zatita transportovane robe
postavljanjem ciradnog platna
Tovarni sanduk sa pominim
krovom i bonom ciradom
14
Pokretljivost stranica tovarnog sanduka daje mogunost istovara robe sa pogodne
strane Znaajna je prilikom runog istovara, npr. paketa, jer je u tom sluaju roba
pristupanija. Kod rasutog tereta se uvoenjem mogunosti kipovanja, tj. samoistovara,
znaajno poveava brzina istovara. U tom sluaju, razlikuju se konstrukcije kod kojih se
istovar ostvaruje preko zadnje strane ili preko bonih strana Podizanje tovarnog
sanduka se ostvaruje pod dejstvom hidrocilindra
Samoistovar preko zadnjestrane Samoistovar preko bone strane
15
Poluprikolica sa funkcijom samoistovara kiper
16
Bone strane se mogu vertikalno podii, a zadnja strana se moe zaokrenuti oko
oslonaca na gornjem delu konstrukcije. Unutar poluprikolice se nalazi i unutranja
pokretna pregrada koja je namenjena:
ubrzavanju i olakavanju procesa istovara tereta sa zadnje strane,
sabijanju tereta i
ostvarivanju ravnomernog optereenja poluprikolice.
Poluprikolica Pushing Floor
17
Neki od tipova tovarnih sanduka sa hidraulinom platformom koji su namenjen podizanju
tereta od nivoa podloge do nivoa sanduka prikazani su na slikama
Primeri hidrauline podizne platforme
18
Uobiajena elja za brzim i kvalitetnim utovarom i istovarom moe se ostvariti
odgovarajuom promenom poloaja robe u toku same vonje. Tako je fabrika TLS
(Truck Loading System) iz Minhena razvila dvoetani sistem utovara tereta na palete
koje se programski pripremaju za istovar jo u toku vonje. U zavisnosti od redosleda
istovara, radom raunarskog sistema se odreuje lokacija potrebne paletne jedinice.
Zatim se po principu izmenjivih ploica sa jednim uvek praznim mestom ona transportuje
do vrata za istovar. Osnovni nedostatak ovakvog sistema je njegova relativno visoka
cena. Jedan od aktuelnih problema distributivnog transporta je brzo prilagoavanje
transportnog sredstva zahtevima razliitih vrsta roba. Kao mogua rjeenja, na sajmu
Logistike Minhen 2001. predstavljene su posebne furgonske nadogradnje sa dva sprata,
nadogradnje koje pruaju mogunost brzog montiranja stalaa i nadogradnje kod kojih
postoji mogunost otvaranja itavog bonog dela, tako da se roba moe uzeti sa bilo
koje strane Nedostatak ovakvih reenja je znaajno poveanje mase vozila, to za
negativnu posledicuima smanjenje korisne mase tereta. Proizvoai taj problem
reavaju izradom nadogradnje od specijalnih materijala koji se karakteriu manjom
gustinom i veom vrstoom.
19
Mehanizovana nadgradnja sa brzim otvaranjem stranica
Nadogradnja u koju se mogu montirati stalae
20
Primena stalaa se moe objasniti i potrebom da se na efikasan nain odgovori
na problem transporta tereta koji ima malu masu, a koji zauzima veliki prostor Takoe,
njihovom primenom se moe ostvariti zbirni transport, kada je transportovani teret
razliitih visina i razliitih oblika.
Dvospratna (Double Deck) poluprikolica
21
Utovar i istovar tereta se esto obavljaju pomou viljukara. Osnovni problem koji se u
tom sluaju javlja jeste potreba za postojanjem viljukara na mestima na kojima se vri
manipulacija teretom. Veina viljukara je po svojim gabaritnim dimenzijama i masi
nepogodna za zajedniki transport sa teretom. Kao reenje ovog problema Palfinger je
patentirao mali montani viljukar Njegova ukupna masa je u granicama od 1,5 do 2,1 t.
Tokom transporta viljukar je u rasklopljenom poloaju postavljen ispod prikljunog
vozila
Prenosni rasklopivi viljukar
22
Nadgradnje se prilagoavaju posebnim vrstama tereta i posebnim transportnim
zadacima. Tako su razvijene sledee grupe nadgradnji, odnosno vozila sa
nadgradnjama:
cisterne, furgoni, hladnjae, damperi, za prevoz tereta veih gabaritnih dimenzija,
za prevoz ivih ivotinja, za prevoz oteenih vozila samoutovarivai, mealice za
beton,
kamioni sa dizalicom, kontejnerski kamioni...
Cisterne ine grupu specijalnih teretnih vozila namenjenih za prevoz razliitih vrsta
tenosti, npr. vode, mleka, nafte, gasa, opasnih materija Osnovni sklop cisterne je
rezervoar. Popreni preseci rezervoara mogu biti razliiti: kruni, eliptini i pravougaoni
sa zaobljenim uglovima. U sluaju
potrebe za rezervoarima veih dimenzija preporuuje se primena eliptinog poprenog
preseka jer on poseduje nabolje karakteristike sa aspekta stabilnosti vozila (nii poloaj
teita). Nedostatak njegove primene je u poveanoj ceni usled sloenije izrade. U cilju
ostvarivanja utovara i istovara robe, cisterne su opremljene dodatnim ureajima, meu
kojima su najei pumpe, cevovodi, merni instrumenti, sistemi za cirkulaciju vode.
23
Kamioni cisterne
Poluprikolice cisterne
24
Utovar se najee ostvaruje preko otvora na gornjem delu rezervoara.Pranjenje
rezervoara se ostvaruje pomou pumpi ili na principu samonaginjanja. Cisterne se
prazne dejstvom vazduha pod pritiskom, ime se utie na poveanje brzine istovara.
Veina dodatnih ureaja za pranjenje rezervoara su hidraulikog tipa.
Transport rasutih tereta se moe ostvarivati i primenom kiper cisterni. Zapremina
rezervoara je najee u granicama od 40 do 70 m3, a postoje i konstrukcije rezervoara
ija je zapremina vea od 90 m3
Specifinosti konstrukcije cisterne su uslovljene vrstom transportovane robe. Tako se
mogu nai rezervoari sa termoizolacijom, specijalnom zatitom, grejaima, unutranjim
pregradama za ublaavanje hidraulikih udara itd. Rezervoar je najee paralelan sa
horizontalnom povrinom tla.
25
Cisterna za transport prakastih materijala
Kod transporta prakastih materijala poluprikolice nisu paralelne podlozi ve zaklapaju
odreeni ugao u odnosu na tlo . Na donjem delu se nalazi talonik, tj. sabirni sud, ija
je funkcija da preko cevovoda odvodi mehanike elemente iz rezervoara.
26
Rinfuzeri predstavljaju cisterne sa vertikalnim rezervoarima a namenjeni su za prevoz
rasutih materijala (koncentrovana stona hrana, itarice, kukuruzno brano i sl.).
Prednost njihovog korienja je u iskljuenju trokova pakovanja robe u vree. Takoe
se njihovim korienjem znaajno smanjuje vreme utovara i istovara. Zapremina
rinfuzera je najee u rasponu od 13 do 19 m3. Utovar i istovar se ostvaruje preko
kompresora i odgovarajuih cevovoda.
Cisterna rinfuzer
27
U sluaju transporta hemijskih proizvoda neophodno je da unutranjost rezervoara
bude obloena materijalom koji je otporan na dejstvo agresivnih materijala.
Poreenjem nabavnih cena rezervoara koji poseduju stepene unutranje zatite
rezervoara uoavaju se male razlike
U sluaju prevoza brana pojavljuje se problem njegovog lepljenja za zidove
rezervoara, pa se u tom sluaju za istovar koriste vibratori. Za prevoz hemijskog
granulata rezervoar je sa unutranje strane ispoliran, u cilju spreavanja lepljenja i
meanja sa materijalom rezervoara. U sluaju prevoza hrane potrebno je pridravati se
posebnih mera zatite koje se odnose na vrstu materijala od kojih su napravljeni svi
elementi u dodiru sa robom. Tako gumeni ventili ne smeju da sadre crnu gumu koja
moe da oteti kvalitet namirnica.
Tokom transporta fluida, prvenstveno goriva, nastaju isparenja koja se odvode pomou
sigurnosnih ventila. Ventil je konstruisan tako da se u sluaju prevrtanja cisterne sprei
isticanje fluida. Takoe je spreeno i prodiranje plamenau unutranjost rezervoara.
28
Potencijalna opasnost od gubitka stabilnosti u toku transporta tenosti javljase kada
cisterna nije sasvim puna ili sasvim prazna. U sluaju kada je koliinatenosti manja od
minimalno dozvoljene vrednosti, usled kretanja vozila dolazido udaranja tenosti o
zidove cisterne. Da bi se spreile takve pojave, proizvoaisu odluili da unutranjost
cisterne podele na vie manjih komora. U vezi saovim problemom naftna kompanija
ESSO je proizvoaima postavila zahtev zaproizvodnjom cisterni ukupne zapremine 41
000 L. Unutranjost cisterne trebada bude podeljena pregradama na osam komora
sledeih zapremina:4 7 000 L, 2 5 000 L, 1 2 000 L i 1 1 000 L. Osim poveanja
bezbednosti, primenom ovakvog koncepta omoguuje se maksimalno iskorienje
korisne zapremine cisterne. Sa aspekta bezbednosti, ESSO zahteva postojanje jakog
grebena(ojaani deo koji se nalazi na vrhu cisterne) koji treba da zatiti poklopce u
sluaju prevrtanja cisterne. U greben je potrebno ugraditi ljeb za prihvatanje vika
tenosti koja se moe javiti tokom procesa utovara.
Problem nestabilnosti cisterni obraen je i ADR-om. Prema ADR-u, rezervoari ukupne
zapremine preko 7 500 L bez ugraenih komora, ili sa komorama zapremine preko 7
500 L, treba da budu maksimalno napunjene u rasponu od 80 do 90%. Ostatak (10 do
20% zapremine rezervoara) je predvien za irenje fluida usled njegovog zagrevanja.
Da bi se spreila pojava nepravilne popunjenosti rezervoara i komora mogu se koristiti
senzori. Zadatak senzora je da automatski zaustavi punjenje rezervoara kada
zapremina fluida postane vea od dozvoljene vrednosti.
29
Furgon predstavlja teretno motorno vozilo sa jedinstvenim zatvorenim tovarnim
prostorom specijalne namene, odvojenim od prostora vozaa. Oni se najee koriste
za brz prevoz lako kvarljive robe, nametaja, konfekcije i sl. Na slici je prikazano vozilo
namenjeno za utovar i istovar pakovanog tereta I paletizovane robe. Naroito je
pogodno za prevoz od skladita do prodajnih objekata. Na njegovom zadnjem delu se
nalazi utovarna stranica (hidraulina platforma) koja je privrena za asiju. U nastavku
je prikazan i furgon za transport nametaja.. Furgon za dostavu robe. Furgon za
ransport nametaja Pored standardnih furgona, proizvoai vozila nude i odreene
modifikacije standardnog vozila. Tako se prua mogunost ugradnje vrata na bonim
stranicama, promene (poveanja) osovinskog razmaka i zadnjeg prepusta standardnih
vozila, radi ugradnje furgona, ili tovarnih sanduka veih duina, za lake terete.
Za prevoz hleba i peciva koriste se specijalna vozila. Njihovi kapaciteti su razliiti, pa
tako u Zastavinom programu postoje nadgradnje za prevoz 72, 96, 128 i 160 korpi.
Unutranji deo nadgradnje obloen je poliesterom otpornim na abrazivnu sredinu slane
pare. Za nanoenje korpi slue police izraene od standardnih aluminijumskih profila.
30
Furgon za dostavu robe
Furgon za transport nametaja
Za prevoz hleba i peciva koriste se specijalna vozila. Njihovi kapaciteti su razliiti, pa
tako u Zastavinom programu postoje nadgradnje za prevoz 72, 96, 128 i 160 korpi.
Unutranji deo nadgradnje obloen je poliesterom otpornim na abrazivnu sredinu slane
pare. Za nanoenje korpi slue police izraene od standardnih aluminijumskih profila.
31
Hladnjae predstavljaju transportna vozila, tipa furgona, koja obezbeuju zahtevanu
temperaturu u tovarnom prostoru
Teglja sa poluprikolicom hladnjaom i poluprikolica hladnjaa
Hladnjae predstavljaju transportna vozila, tipa furgona, koja obezbeuju zahtevanu
temperaturu u tovarnom prostoru
32
Tovarni prostor hladnjae se moe podeliti gredama na polovine. Kada nisu u funkciji,
grede su provuene ispod krova. Vreme koje je potrebno za njihovo postavljanje se
kree u rasponu od 3 do 7 minuta. Kvalitet vrenja osnovne funkcije hladnjae se
opisuje preko k-vrednosti koja predstavlja koeficijent proputanja toplote. Njegova
potrebna vrednost se nalazi u rasponu od 0,28 do 0,4. Prilikom izbora hladnjae
znaajna je i vrednost potrebnog vremena hlaenja. Tako na primer za hlaenje sa +30
na 20C potrebno je izmeu 4 i 6 asova. Maksimalna granina propisana vrednost
iznosi 6 asova. Vodei proizvoai rashladnih sistema za upotrebu u transportnim
sredstvima (tzv. hladnjaama) su Carrier i Thermo King.
33
Spreavanje kvarenja robe u velikoj meri zavisi od reavanja problema obezbeivanja
cirkulacije vazduha unutar tovarnog prostora hladnjae. Potrebno je obezbediti strujanje
vazduha oko svih strana tereta. To se obezbeuje korienjem odgovarajuih paleta,
zadovoljenjem minimalne vrednosti meusobnog rastojanja izmeu paleta sa teretom,
kao i minimalnog rastojanja izmeu tereta i povrina tovarnog sanduka
Strujanje vazduha oko palete i unutar tovarnog sanduka hladnjae
Cool Station sistem
34
Hlaenje tovarnog sanduka hladnjae se najee ostvaruje primenom uobiajenog
koncepta hladnjae, koji za pogon koristi dizel motor. Thermo King je ponudio nov
koncept pod nazivom Cool Station (Hladna stanica). Hladna stanica je sistem
zasnovan na ploama koje su postavljene u nepokretne pregrade u gornjem delu
tovarnog sanduka hladnjae. Hlaenje ploa se ostvaruje u logistikoj bazi, gde
potrebno vreme hlaenja ploa iznosi 10 asova. Tako pripremljena, hladna stanica
odrava zahtevanu temperaturu tokom 8 do 10 asova rada hladnjae.Odravanje
zahtevane temperature se ostvaruje primenom kriogenih sistema koji koriste
dehitratizovani teni ugljen-dioksid. Kriogeni sistemi zamenjuju klasine rashladne
sisteme sa kompresorom. Prednosti kriogenih sistema u odnosu na klasine rashladne
sisteme
trokovi odravanja su manji za 50%,
manja je masa celopkupnog vozila za 160do 200 kg,
ne postoji buka i emisija tetnih gasova tokom eksploatacije hladnjae.
35
Damperi, ili kiperi velikog kapaciteta za rad van puteva, vie lie na graevinsku
mehanizaciju nego na teretna vozila. Koriste se iskljuivo u tekim
uslovima eksploatacije van puteva, kao to su otvoreni kopovi rudnika, kamenolomi
i slino (velika koliina praine i teko pristupani tereni). Transportovani
rasuti teret moe se istovarivati sa strane i/ili prema zadnjem delu vozila, to se
uvek dodaje kao karakteristika uz naziv vozila. Meu najpoznatijim proizvoaima
ovih tekih transportnih vozila su Liebherr, Caterpillar, Komatsu, Peterbilt i Hitachi.
36
Vozila za transport tereta veih gabaritnih dimenzija ine posebnu grupu specijalnih
teretnih vozila. Problem kod ovih vozila su njihove nestandardne duine ili irine. Iz tog
razloga je potrebno obratiti panju na zahteve sa aspekta bezbednosti i prohodnosti.
Vozilo za prevoz vangabaritnog tereta
37
Transport graevinskih maina se najee ostvaruje korienjem poluprikolica.
Jedna od njih je prikazana na slici. Ova poluprikolica je opremljena vazdunim
oprugama. One omoguavaju da se tovarna platforma u odnosu na standardnu visinu
od 92,5 cm od podloge spusti ili podigne za 10 cm. Maksimalna korisna nosivost iznosi
75,9 t. Utovar i istovar se ostvaruju pomou dve hidrauline rampe koje se nalaze na
zadnjoj strani poluprikolice.
Poluprikolica sa pet osovina
Konstrukciona reenja mogu biti razliita. Transport se moe ostvariti kombinacijom
tegljaa i poluprikolice ili prikolice razliitih dimenzija.
38
Transport tereta vee duine (cevi, stabala...) moe se ostvariti na taj nain to se teret
jednim svojim krajem oslanja na vuno, a drugim na prikljuno vozilo. U tom sluaju teret
ima ulogu veze izmeu vunog i prikljunog vozila.
Teretno vozilo za prevoz izolovanih cevi
39
Velike dimenzije i mase transportovanog tereta dovode do problema utovara
i istovara. Zato veliki broj vozila ove namene ima dizalice koje su opremljene razliitim
zahvatnim ureajima: kukom, grabilicom itd. Odreene grupe tereta imaju posebne
zahteve u odnosu na transport, da se ne bi poremetila sposobnost obavljanja funkcije
za koju je transportovani teret i namenjen.
Vozilo za utovar i transport stabala
40
Vozila za prevoz ivih ivotinja su namenjena za prevoz krupnih ili sitnih ivotinja.
Kompletna nadgradnja izvedena je od standardnih profilisanih kutijastih nosaa.
Sa prednje strane nadgradnje postavljen je zatitni lim, koji titi ivotinje od eonog
udara pri prevozu. Utovar i istovar ivotinja moe se vriti preko zadnjih dvokrilnih ili
bonih vrata, a moe se koristiti spoljna ili sopstvena utovarno-istovarna rampa.
Vozilo za prevoz stoke
41
Vozilo za prevoz oteenih vozila opremljeno je nadgradnjom za utovar i
prevoz oteenih vozila. Utovar i istovar se ostvaruju elektrovitlom,
koje poseduje elino ue i kuku, ili dizalicom (to se vidi na slici. Upravljanje
dizalinim mehanizmima se ostvaruje pomou komandne table koja se
nalazi na bonoj strani asije. Platforma na koju se postavlja oteeno vozilo,
zbog olakanja procesa utovara i istovara, poseduje mogunost pomeranja i promene
nagiba.
Vozilo za prevoz oteenih vozila
42
Samoutovariva se koristi za postavljanje, uklanjanje, prevoz i pranjenje kontejnera,
u kojima se odlau sekundarne sirovine, hartija, biljni otpad iz parkova i drugi otpadni
materijali manje specifine teine. Specijalna tovarna platforma napravljena je od
vrstih elinih profila i pokrivena elinim limom. Kontejneri predstavljaju posebne
celine i meusobno se razlikuju po obliku i dimenzijama. Tako jednom vozilu moe
odgovarati vie razliitih tipova kontejnera. Utovar, istovar i pranjenje kontejnera se
ostvaruju primenom hidrocilindara.
Samoutovariva
43
Vozila sa mealicom za beton se primenjuju za transport betona od fabrike betona
(pogona za proizvodnju betona) do graevinskog objekta. Specifinost njene
eksploatacije je u zahtevu da beton zadri svoje karakteristike tokom transporta. Zbog
toga je potrebno da se nadgradnja, betonska mealica, tokom transporta okree. Dato
kretanje se ostvaruje pogonom sa motora vozila ili sa dodatnog pogona. Takoe je
neophodno i dodavanje aditiva koji treba da spree ovravanje betona.
Kamion mealica za beton Kamion sa pumpom zatransport betona
44
Kamioni sa dizalicom su namenjeni za utovar i istovar razliitih vrsta tereta:grae, cevi,
otpadnog materijala... U najveem broju sluajeva to je klasian kamion sa skraenim
sandukom i dizalicom. Dizalica je postavljena izmeu kabine i tovarnog prostora koji je u
odnosu na standardne dimenzije najee skraen. Na bonim stranama ugraena su
dva stabilizatora za bezbedniji utovar tereta. Stabilizatori su, zbog uslova stabilnosti od
prevrtanja kamiona, najee postavljeni u oblasti gde je postavljena i dizalica (prednji
deo kamiona).
Kamion sa dizalicom
45
Kontejnerski kamioni se koriste za transport kontejnera. Uprilogu 5 Kontejneri
dimenzije date su standardne dimenzije kontejnera
Tokom transporta je neophodno ostvariti krutu vezu kontejnera sa vozilom,kao i
meusobnu vezu kontejnera ukoliko se vie njih transportuje jednim vozilom. U tom cilju
se koriste sledei elementi: ugaoni elementi hvatai, elementi za meusobnu vezu
kontejnera, elementi za uvrivanje tereta u kontejneru, ureaji za uvrivanje i
vezivanje kontejnera za platformu vozila.
Pretovar kontejnera sa voza na kontejnersku poluprikolicu
46
Poto se kontejneri mogu transportovati svim vidovima transporta, znaajna je
procedura njihovog pretovara sa transportnih sredstava jednog vida na transportna
sredstva drugog vida Utovar, istovar i pretovar kontejnera se najee vri pomou
ramne dizalice auto-dizalice. Date operacije se mogu vriti samo manipulacijom
kontejnerom ili manipulacijom celokupnom prikolicom, koja je kruto vezana za kontejner.
Utovar kontejnera auto-dizalicom na kontejnersku poluprikolicu
47
Poseban sluaj su kamioni namenjeni za transport izmjenljivih transportnih
sudova i kontejnera. Na ovim kamionima se nalaze posebni nosai i mehanizmi kojima
se izmjenljivi transportni sudovi privruju za asiju kamiona. Vozilo je opremljeno
vazdunim ogibljenjem, to omoguava sputanje asije. Na taj nain kamion moe da
utovari ili istovari izmjenljivi transportni sud bez pomoi dizalice.
Kamion za transport izmenjivih
transportnih sudova i kontejnera
Noga izmenjivog transportnog
suda u rasklopljenom
i sklopljenom stanju
48
Postupak istovara izmjenljivog transportnog suda obuhvata sljedee
operacije:
runo izvlaenje nogu izmjenljivog transportnog suda koje se postavljaju
na sva etiri ugla,
odvijanje vijaka kojima se vezuje asija kamiona i izmjenljivi transportni
sud,
sputanje asije kamiona do visine na kojoj se izmjenljivi transportni sud
potpuno oslanja na sopstvene noge,
pokretanje kamiona unapred, ime se on i formalno odvaja od izmjenljivog
transportnog suda.
Utovar se obavlja obrnutim redosljedom operacija.
49
Transportna sredstva za prevoz opasnih materija. zavise od karakteristika
transportovane robe, meu kojima se izdvajaju osobine kao to su oblik tereta (komadni
ili rasuti), njegove gabaritne dimenzije itd. Kao jedan od znaajnih uticajnih parametara
javlja se i odgovor na pitanje da li se transportovani teret moe klasifikovati u grupu
opasnih materija, tj. opasne robe. U literaturi se moe nai vie definicija kojima se blie
odreuju opasne materije, a neke od njih su sljedee:
Pod opasnim materijama se podrazumijevaju sve one materije koje imaju takve
osobine da mogu, usljed nestrunog i neodgovornog rada, ili bilo kakve nezgode u toku
proizvodnje, transporta, skladitenja ili rukovanja, izazvati posljedice tetne po zdravlje
ili okolinu
Opasne materije obuhvataju i materije i predmete koji mogu biti gotov proizvod,
poluproizvod, meuproizvod, nusproizvod, sirovine ili otpad, a imaju karakteristike
opasnih materije i u toku prevoza mogu dovesti do ugroavanja ivota i zdravlja ljudi i
zagaivanja ivotne sredine;
Pod opasnim materijama podrazumjevaju se one materije i predmeti koji prilikom
utovara, istovara, transporta i skladitenja mogu izazvati eksploziju, poar, oteenje
transportnih sredstava, skladita, zgrada, oboljevanja ljudi i ivotinja.
50
Zbog prethodno navedenih osobina, opasne materije je potrebno transportovati uz
zadovoljenje posebnih uslova, definisanih razliitim meunarodnim propisima:
drumski transport ADR18,
eljezniki transport RID19,
vazduni transport ICAO-TI20,
pomorski transport IMDG-Code21,
transport na unutranjim plovnim putevima ADN22.
Transport opasnih materija na rijekama Nemake, koji se primjenjuje za cio tok Dunava,
regulisan je sporazumom ADN. Prethodno navedeni sporazumi obuhvataju:
nabrajanje opasnih materija,
propise za pakovanje i obeleavanje,
propise o sredstvima prevoza,
podatke o prevozu,
transportnu dokumentaciju,
obuku vozaa.
Interesantno je pomenuti da u Evropi, od ukupne koliine transportovane robe, ak 18%
spada u grupu opasnih materija. Najvea koliina se transportuje korienjem drumskog
transporta (63%), a daleko iza njega su vodni (27%) i eljezniki transport (10%).
Primjenom vazdunih transportnih sredstava ostvaruje se prevoz zanemarljive koliine
robe (manje od 0,1%).
51
Svaka opasna materija (roba) tokom transporta mora biti oznaena korienjem
ustanovljenih pravila koja su definisana ADR-om.
Prema uspostavljenim kriterijumima ADR-a (hemijske osobine, agregatno stanje, stepen
opasnosti), razlikuje se 9 klasa opasnih materija
Propisi za vozila koja prevoze opasne materije se odnose na tip vozila,zatitu vozila od
podletanja, oznaavanje vozila, koioni sistem vozila, protivpoarnu zatitu,
elektroopremu vozila i raznu opremu.
Prema ADR-u, razlikuju se sledei tipovi vozila:
EX/II, EX/III vozilo opremljeno za prevoz eksploziva,
FL vozilo namenjeno transportu tenosti kojima je taka paljenja ispod 65C,
OX vozilo namenjeno transportu hidrogen peroksida,
AT vozilo namenjeno prevozu opasnih materija u tank-cisternama, ili malim
tankovima, fiksiranim i demontanim cisternama kapaciteta veeg od 1 m3.
Vozila se tite od podletanja primjenom zatitnika koji se postavljaju sa zadnje i sa
bonih strana. Karakteristike zatitnika zavise od dimenzija i mase vozila. ADR
propisuje obavezu posjedovanja ureaja za ograniavanje brzine, ABS-a i dopunske
konice (usporaa) za sve tegljae i kamione najvee dozvoljene ukupne mase preko
16 t izvedene kao vozila cisterne.
52
Ureaj za ograniavanje brzine kretanja vozila, u cilju ogranienja maksimalne brzine
kretanja vozila na propisanu ili eljenu vrijednost manju od propisane, ostvaruje svoju
funkciju kontrolom napajanja motora gorivom. Sastavni dijelovi ovog ureaja su:
elektronski regulator, elektromotor, prekida za podeavanje eljene brzine kretanja
vozila, adapteri za spajanje poluge gasa sa pumpom visokog pritiska i set kablova.
Elektronski regulator posjeduje informaciju o maksimalno dozvoljenoj brzini kretanja za
kategoriju vozila na kom je ugraen. Elektronski regulator dobija informaciju o stvarnoj
brzini kretanja vozila od tahografa. Uporeujui vrijednosti maksimalno dozvoljene i
stvarne brzine kretanja vozila, regulator alje elektromotoru informaciju na osnovu koje
se regulie napajanje gorivom. Vozau se daje mogunost da sam podesi eljenu brzinu
kretanja vozila pomou prekidaa za podeavanje eljene brzine kretanja vozila. Ta
vriednost je manja od maksimalne dozvoljene brzine kretanja za kategoriju vozila na
kojem je ugraen. Adapteri za spajanje poluge gasa sa pumpom visokog pritiska
omoguavaju ugradnju ureaja za ograniavanje brzine kretanja vozila na razliite
tipove vozila. Transportna sredstva koja su namijenjena transportu opasnih materija od
klase 1 do klase 5.2, izuzev opasne materije klase 4.3, moraju biti opremljena hvataem
varnica postavljenim na izduvnoj cevi.
53
ADR propisom se definiu posebni zahtjevi koji se odnose na elektroopremu,i to na:
provodnike sa stanovita dimenzionisanja, izolovanja i ugradnje u cilju zatite od
pregrijevanja, kratkog spoja, fizikih oteenja i slino;
posjedovanje prekidaa za prekidanje svih elektrinih tokova (upravljanje se mora
ostvariti iz kabine i izvan vozila; poslije prekidanja elektrinih tokova, pod naponom
ostaje samo tahograf);
dio opreme koja se nalazi iza kabine vozaa u smislu konstrukcije, instalacije
i zatite, a sve u cilju spreavanja pojave varnice.Vozila koja su namijenjena za transport
opasnih materija treba da budu opremljena opremom za odvoenje statikog
elektriciteta na kolovoz (elektroprovodljiva guma bakarni provodnik u gumenoj traci).
Tokom procesa punjenja I pranjenja vozila se moraju uzemljiti.
Tokom transporta, vozila za transport opasnih materija treba da budu opremljena i:
torbom sa alatom za neophodne terenske popravke na vozilu,
najmanje jednom dizalicom odgovarajueg kapaciteta,
najmanje dvjema svjetiljkama nezavisnim od elektrinog izvora na vozilu, koje moraju
biti takvih konstrukcionih karakteristika da ne mogu izazvati zapaljenje tovara koji se
prevozi,
najmanje jednom svjetiljkom koja se moe napajati sa akumulatora, a konstruisanom
tako da ne moe izazvati zapaljenje tovara koji se prevozi,
54
najmanje jednim klinastim podmetaem,
opremom za vuu vozila poluga i ue,
najmanje dvama znakovima za zaustavljeno vozilo,
znakom za ogranienje brzine kretanja vozila (70 km/h),
signalizatorom pritiska u pneumaticima,
opremom za ostvarenje mjera bezbjednosti vozaa upozoravajui prsluk
za vozaa, odgovarajua zatita oiju, ureaj za normalno disanje, odgovarajue
rukavice i izme, flaa vode za pranje oiju.
Detaljni izvodi ADR-a sa konkretnim ogranienjima i preporukama se
mogu nai u priruniku Transport opasne robe u drumskom saobraaju upoznavanje
restruktuiranog ADR-a, pa zato ti podaci nee biti ovde dodatno priloeni.
55
Poznavati robu znai detaljno biti upoznat sa njenim porijeklom,
osobinama, postupcima i nainima pakovanja, prevoenju i upotrebi. Sa aspekta
prevoza to znai, treba poznavati sve inioce koji izazivaju promjene na robi od
trenutka utovara po do istovara sa vozila.
Podjela robe se moe izvriti na vie naina i to:
prema porijeklu na:
organsku
neorgansku
sintetiku
prema stepenu obrade na:
sirovine
poluproizvode
gotove finalne proizvode
prema kvalitetu na:
pravu
surogate (zamene)
falsifikate
prema ekonomskoj nameni na:
proizvodi za reprodukciji
proizvodi za ivesticije
proizvodi za potronju
56
Kako postoji veoma veliki broj razliitih roba, sa isto tako velikim brojem
razliitih karakteristika koje direktno utiu na tehnologiju realizacije logistikih
procesa uopte, to je neophodno da se formiraju grupe roba homogene po
odreenim obelejima. Otuda i potreba za razvrstavanjem i formiranjem
homogenih grupa roba, odnosno potreba za razvojem odreenih klasifikacionih
sistema. injenica je da postoji veliki broj kriterijuma u odnosu na koje je mogue
vriti homogenizaciju, pa se tako moe govoriti i o razliitim klasifikacionim
sistemima. Kriterijumi klasifikacije, odnosno formiranja homogenih grupa robe
mogu se odnositi na fizike karakteristike (tenosti, gasovi, vrste materije), mogu
opisivati hemijski sastav (organske, neorganske...) i sl. U logistici, meutim, roba
se po pravilu razvrstava u odnosu na obeleja koja su od znaaja za realizaciju
skladitenja, pretovara i transporta, pri emu je dominantan kriterijum razvrstavanja
pojavni oblik robe. Pri tome, pojavni oblik predstavlja kompleksno obeleje sa
skupom karakteristika koje opredeljuju tehnologiju realizacije procesa rukovanja
robom (zahvatanja, odlaganja, uvanja i sl.).
Imajui reeno u vidu, roba se razvrstava u sledee kategorije:
komadna roba,
rasuta roba,
tena roba,
gasovita roba.
57
Komadna roba
Pod komadnom robom podrazumeva se roba koja se pojavljuje u jedinici
koja se moe brojati. Pri ovome, postoje izvorno komadne robe (kao to su koulja,
pantalone, par cipela, elektrini poret, televizor i slino) i robe koje u svom
izvornom stanju mogu biti tene, gasovite, rasute (prakaste, zrnaste i sl.) a koje se
pakovanjem u odgovarajuu ambalau dovode u komadni oblik.
Asortiman komadne robe koja se moe pojaviti je izuzetno irok. Takoe, i
pojavni oblici robe po svojim relevantnim karakteristikama mogu biti do te mere
razliiti, da je praktino nemogue odrediti uzak broj reprezentanata koji e je
pokrivati u celosti.
Te razlike se odnose na:
teinu (od nekoliko grama do vie tona),
oblik (ipka, prizma, valjak, lopta, nepravilan itd.),
hemijski sastav (vrlo raznolika, sa aspekta skladitenja homogena i nehomogena),
gabaritne dimenzije,
otpornost na spoljanje uticaje (otporna, delimino otporna, neotporna).
58
Ovako raznolik sastav komadnog tereta sigurno nije mogao biti ukljuen u
procese distribucije bez odreenih intervencija, kao to su: pakovanje,
ukrupnjavanje do paketa pogodnog za runo rukovanje, paletizacija,
kontenerizacija. Danas se retko koja proizvodnja ne zavrava, a da se roba ne
pripremi na adekvatan nain za sve operacije koje e se na njoj deavati do konane
potronje. Najea priprema robe za otpremu se obavlja njenim pakovanjem u
odgovarajuu ambalau. Operacijom pakovanja obino se ostvaruje uobiajena
koliina robe koja je najprihvatljivija za krajnjeg korisnika (kg eera, kg brana, 2
kg brana, 0,2 kg kafe...). Logino da su jedinice proizvoda razliite u zavisnosti od
subjekta konane potronje. Ako je u pitanju domainstvo, pogodna jedinica
proizvoda brana je kesa od 1 ili 2 kg, a za pekara e to biti vrea od 50 kg. Za
industriju (industrijske pekare), brano se uopte ne ambalaira ve se doprema u
cisternama u rinfuzi.
59
Rasuta roba
Pod rasutom podrazumeva se roba koja se pojavljuje kao rastresit materijal,
sa glavnom karakteristikom da se moe grabiti ili sipati. Rasuta roba po pravilu se
pojavljuje kao masovna, dakle prisutna u velikim koliinama, a po strukturi moe
biti krupnije ili sitnije granulacije.
Rasuti materijali, u odnosu na komadne, tene i gasovite, poseduju niz
specifinosti koje, otuda, podrazumevaju primenu specijalizovanih tehnologija za
manipulaciju, transport i skladitenje. Naime, pojavni oblik vrstih komadnih
materijala, obezbeuje relativno laku manipulaciju i korienje irokog spektra
opreme u procesu skladitenja, sa ciljem da se skladite to bolje iskoristi.
Preuzimanje ovih materijala iz procesa koji prethode i njihovo predavanje
procesima koji se realizuju nakon skladitenja, po pravilu ne stvara vee tekoe.
Sline konstatacije se odnose i na tene i gasovite materijale. Oni su, po pravilu,
smeteni u odgovarajue sudove, kojima se, ukoliko je to potrebno, manipulie na
slian nain kao sa vrstim komadnim robama, to znai bez veih problema.
Prevoenje ovih materijala iz jedne faze procesa u drugu (dovoenje materijala iz
faze skladitenja u fazu potronje, na primer) ostvaruje se korienjem relativno
jednostavne opreme, koja odgovara irokom asortimanu materijala.
60
Tena roba
Tena roba, kada se posmatra kao pojavni oblik tereta u procesima skladitenja,
pretovara i transporta, oznaava razliite vrste materija u tenom agregatnom stanju
koje se uvaju u skladinim rezervoarima, pretovaraju sistemima cevnog transporta i
transportuju u cisternama. Dakle, pojam tenih roba ne odnosi se na ambalairane
tenosti koje se, prema pojavnom obliku, svrstavaju u neku od komadnih roba. Tene
terete koji se kao takvi, to znai u svom prirodnom stanju pojavljuju kao zahtev za
realizaciju skladino-pretovarno-transportnih operacija, obino karakterie masovnost,
odnosno prisustvo velikih koliina.
Tehnologija realizacije kako skladinih, tako i procesa transporta i pretovara
specifina je i podrazumeva primenu specijalizovanih sistema i opreme namenjene
radu sa fluidima. Tipino za tene robe je i to da se po pravilu radi o opasnim materijama
(zapaljive tenosti: nafta i njeni derivati, otrovne ili korozivne materije:
kiseline, baze... i sl.) za koje vae posebni uslovi uvanja, manipulacije i transporta,
koji imaju za cilj minimizaciju rizika od pojave akcidenata sa neeljenim posledicama.
Oigledan primer, koji najreitije govori u prilog da tene robe po pravilu pripadaju
kategoriji opasnih materija, predstavljaju derivati nafte koji predstavljaju jednu od, u
odnosu na koliinu i zastupljenost, najmasovnijih tenih roba, koja uz to poseduje
izraenu poarnu opasnost.
61
Gasovita roba
Robe u gasovitom agregatnom stanju gasovi, s obzirom na malu gustinu, u procesima
skladitenja, pretovara i transporta pojavljuju se uvijek u nekom od sljedeih oblika:
komprimovani, utenjeni ili smrznuti gasovi, sa ciljem da se time povea koliina gasa u
jedinici zapremine, a time omogui racionalnije korienje ovih materija.
Slino tenim robama, s obzirom da je i kod ovog pojavnog oblika re o fluidima,
tehnologija realizacije kako skladinih, tako i procesa transporta I pretovara je specifina
i podrazumeva primenu specijalizovanih sistema i opreme.
Meutim, za razliku od tenih roba koje, iako najveim delom jesu, ne pripadaju
ba sve kategoriji opasnih materija, gasovite robe se uvek svrstavaju u kategoriju
opasnih. Takav tretman posledica je prethodno ve iznete injenice da se gasovite
robe u prometu sreu iskljuivo kao komprimovane, utenjene ili smrznute.
62
Neke od karakteristinih roba u prevozu i njihovo ponaanje i postupanje u toku
prevoza.
prevoz specijalnih tereta (opasne robe, prevoz ivih ivotinja)
prevoz rasutog tereta (ito)
prevoz smrznutog ili tenog tereta (lako-kvarljive robe)
prevoz generisanih tereta (graevinski materijali)
prevoz kontejnera

63
OPTE O MATERIJALIMA
Proizvodi industrije su mnogobrojni i veoma sloeni. Njihov broj i oblik stalno se
mijenja i usavrava u skladu sa zahtjevima koje nameu trenutne i budue
ovjekove potrebe.
Kratki hronoloki pregled tehniki vanih materijala (materijala posebnih svojstava):
20. vijek pronalazak i upotreba novih materijala kojih nema u prirodi,
1907. bakelit, prvi potpuno sintetski polimer (Leo Baekand, Belgijanac) SAD
1909. precipitacijsko ovravanje Al legura (aeronautika); elici s 13 % Cr
1915. Pyrex, staklo za visoke temperature
1925. nehrajui elik, 18/8 Cr/Ni
1930. vjetaka guma; staklena vlakna (za kompozite)
1933. polietilen
1934. poliamid, Nylon
1936. polimetilmetakrilat, Plexiglass
1938. politetrafluoretilen, Teflon
1940. Ni superlegure
Cr, Ti + Al legure za mlazne motore, energane, svemirske brodove
Keramiki magneti (feriti, sloeni iz karbida eljeza, Ni i drugih metala),
visokofrekventne komunikacije, snimanje muzike
64
Materijali budunosti:

Nanomaterijali mikrostruktura koja je reda veliine od 1 do 100
nanometara i i imaju neuobiajena svojstva
Pametni materijali - avionska krila koja e samostalno odluivati,
zgrade koje e se same stabilizirati u sluaju zemljotresa
Okoliu prihvatljivi materijali biorazgradljive ili fotorazgradljive
plastike
Materijali za: dugotrajnije baterije, za lopatice turbina koje mogu
raditi na ekstremno visokim temperaturama, supraprovodnici koji rade
na sobnoj temperaturi, hemijski senzori, odjea koju nee trebati
glaati i koja e se prilagoavati vanjskoj temperaturi
Materijali koji e se proizvesti prouavajui prirodu, kojih ima u
prirodi ali ih zasad ne znamo proizves
65
PODJELA MATERIJALA
Podjela materijala se moe izvriti na vie naina. Jedna od podjela jeste i
prema porijeklu. Prema porijeklu materijali se mogu podijeliti na prirodne i
vjetake (sintetske). U prirodne materijale spadaju: metali, kamen, glina,
drvo, vuna, svila, koa, krzno, pamuk, itd. U vjetake (sintetske) spadaju:
legure metala, polimeri, poluprovodnici, supraprovodnici, tehnike keramike,
kompoziti, itd.
Moe se koristiti i sljedea podjela:
na metale i njihove legure,
nemetalne materijale (drvo, koa, guma, plastine mase, azbest i drugi materijali) I
pogonske materijale (goriva, maziva, voda u industriji)
METALI I LEGURE
Do sada su poznati 107 hemijskih elemenata od kojih se 92 nalaze u prirodi, a
ostali su dobijeni u laboratoriji. Hemijskih elemenata koji spadaju u grupu matala
ima 80, a od ovih praktino se koristi oko 16 (Fe, Cu, Al, Cr, Ni, Mo, W, V, Co,
Cd, Ti, Sn, Zn, Sb, Mg, Mn).
66
PODJELA METALA
Klasifikacija metala izvrena je prema fizikim, hemijskim, mehanikim i
tehnolokim svojstvima, pa je time odreena i njihova primjena. Metale
moemo podijeliti na sljedee naine:
Prema specifinoj teini metali se dijele na teke i lahke:
- teki metali predstavljaju metale ija je specifina teina vea od 50 N/dm3, a
tu spadaju eljezo, bakar, nikal, olovo i dr. Od svih metala najtei je osmijum
(225 N/dm3);
- lahki metali imaju specifinu teinu manju od 50 N/dm3. Najvaniji lahki metali
su aluminij, berilijum i magnezijum. Litijum je najlaki metal (5,4 N/dm3).
Prema temperaturi topljenja metali se dijele na lahko topljive, ija je
temperatura topljenja ispod 1223 K (kalaj, olovo, cink), srednjetopljive, ija je
temperatura topljenja izmeu 1223 K i 2273 K (eljezo, bakar, zlato) i
tekotopljive ija je temperatura topljenja iznad 2273 K (tantal, iridijum,
volfram, molibden i dr.)
Prema boji metali se dijele na crne (eljezo) i obojene (aluminij,
magnezijum, titan, berilijum, silicijum i dr. lahki obojeni metali; bakar,
olovo, cink, kalaj, nikal, antimom i dr. teki obojeni metali)
67
SVOJSTVA METALA I LEGURA
Svojstva istih metala i njihovih legura mogu biti: fizika, hemijska, mehanika i
tehnoloka.
Fizika svojstva metala i legura su: boja, sjaj, oblik, specifina zapreminska
teina, struktura, temperature topljenja i kljuanja, toplotna i elektrina
provodljivost, magnetinost i dr.
Specifina teina nekog materijala je teina jedinice zapremine potpuno zbijenog
materijala pri normalnoj sobnoj temperaturi. Mjera za specifinu teinu za vrsta
tijela i gasovita tijela je N/m3 uz naznaku pri kojem pritisku i pri kojoj temperaturi je
izvreno mjerenje.
Temperatura topljenja je temperatura na kojoj metal prelazi iz vrstog u teno stanje.
Provodljivost toplote i elektrine energije je svojstvo veine metala i legura da
provode toplotu i elektrinu struju. Materijale koji nedovoljno ili nikako ne provode
struju zovemo neprovodnicima (izolatori), za razliku od provodnika koji dobro
provode. Od metala najbolje provode struju srebro i bakar, a zatim aluminij. Toplotni
izolatori su materijali koji ne provode toplotu. To su: drvo, azbest, porculan, liskun,
amot, plastine mase (araldit, teflon) i dr.
68
Specifina toplota je koliina toplote koju je potrebno predati jedinici teine
tijela da bi mu se povisila temperatura za 1 K.
Hemijska svojstva metala i legura su: hemijski sastav, afinitet i otpornost
prema koroziji
Hemijski sastav utvrujemo hemijskom analizom ispitivanog materijala koja
pokazuje koliko je i kakvih hemijskih materijala ili elemenata zastupljeno u
njemu (kvalitativna analiza) i u kom su meusobnom teinskom ili
zapreminskom odnosu (kvantitativna analiza).
Hemijski afinitet je tenja za meusobnim spajanjem pojedinih elemenata u jedinjenja
Otpornost prema koroziji ukazuje kakva je otpornost materijala prema vodi,
gasovima, kiselinama i sl. Neki metali koroziraju a za druge kaemo da su hemijski
otporni (cink, srebro, zlato).
Mehanika svojstva metala i legura su: vrstoa, tvrdoa, elastinost, ilavost i dr.
69
vrstoa materijala je otpor koji prua materijal djelovanju spoljanjih sila, koje
tee da izazovu: promjenu oblika, dimenzija, kidanje i prskanje materijala.
vrstoa (slika) moe biti na zatezanje, pritisak, savijanje, izvijanje, smicanje i
uvijanje. Dijelovi mogu biti izloeni prostom i sloenom naprezanju (kada je
materijal izloen istovremeno na vie naprezanja). vrstoa metala se oznaava
sa om i izraava se u N/m2 (izvedena jedinica moe biti u kN/cm2 ili daN/mm2).
Slika 1. Vrste naprezanja: a istezanje, b- pritisak, c savijanje, d uvijanje
70
Tvrdoa je definisana veliinom otiska koji utiskiva tano odreenog oblika i
dimenzija (izraen od naroito tvrdog materijala) ostavlja na povrini ispitivanog
uzorka pod dejstvom odreene sile. Tvrdoa se izraava u kN/cm2 ili daN/mm2.
Metode za mjerenje tvrdoe su: Brinelova (HB), Rokvelova (HR) i Vikersova (HV).
Na osnovu tvrdoe metala i legura procjenjuje se njihova sposobnost obraivanja
i otpornost prema troenju.
Elastinot je sposobnost materijala koji usljed djelovanja sila djelimino promijeni
svoj oblik i dimenzije, da, po prestanku tih sila, ponovo dobije svoj prvobitni oblik i
dimenzije
ilavost je svojstvo materijala da podnese trajnu promjenu oblika usljed
uestalog udarnog ili mirnog djelovanja sile, i da pri tome ne doe do prskanja
materijala. Svojstvo suprotno ilavosti jeste krtost materijala.
71
PLASTINE MASE
su materijali izraeni na osnovi prirodnih ili sintetikih visoko molekularnih
jedinjenja. Visokomolekularni spojevi predstavljaju smjee polimera raznih
molekularnih teina. Hemijska graa, molekularna teina, struktura niza i
meusobni raspored molekula odreuju osobine visokomolekularnih jedinjenja.
KLASIFIKACIJA PLASTINIH MASA
Plastine mase mogu da se sastoje samo iz polimera (polietilen, polistirol), ali
najee predstavljaju viekomponentne sisteme u iji sastav, pored polimera
ulaze i druge komponente, kao: vezivo, katalizatori ovrivai, punioci,
plastifikatori i boje.
Plastine mase se dijele u etiri grupe:
I grupa:
Plastine mase na bazi visokomolekularnih jedinjenja, dobijene lananom
polimerizacijom.
Polimeri etilena i njegovih alkilderivata, koji daju proizvode koji se nazivaju
polietilen i poliizobutilen
Polimeri hlornih derivata etilena, sa polimerima polivinil hlorida i kopolivinilhlorida:
njihovi proizvodi nazivaju se vinilplast, plastikat i penolplast
72
Polimeri fluornih derivata etilena, iji proizvodi se nazivaju feroplasti.
Polimeri etara etilkarbonskih kiselina, koji daju proizvode sa nazivom akrilati.
Kopolimeri stirola , iji proizvodi se nazivaju polistiroli, itd.
II grupa
Plastine mase na bazi visokomolekularnih jedinjenja, dobijene na bazi
polikondenzacije i stepenaste polimerizacije
fenol-adheidne smole,
Poliuretani i poliuree,
Epoksidne smole, itd.
III grupa
Plastine mase na bazi hemijski modificiranih prirodnih polimera, kao to su etri
celuloze. Zavisno od komponenata daju proizvode celuloid, celoplast i druge.
IV grupa
Plastine mase na bazi prirodnog i naftnog asfalta i smola.
73
GUMA
Guma se koristiu razne svrhe:
za zatitu hemijskih aparatura, u konstrukcijama,
Za priguenje,
Za elektroizolaciju,
U pokretnim i transportnim ureajima,
U transportu vode, tenog goriva, kiselina, zraka i drugih medija.
Prema namjeni i zahtjevima koritenja, guma se dijeli na dvije velike grupe:
Guma opte namjene: automobilske gume, remenici, amortizeri, rukavci,
Guma posebne namjene, guma koja posjeduje posebna svojstva: otpornost
na niske i poviene temperature, otpornost na masnou, napropustivost
plinova itd.
Zavisno od koritenja, guma se dijeli na:
meku,
tvrdu (ebonit)
spuvastu (poroznu),
gumu u obliku past, za zaptivanje.
74
Gumeni materijali takoe se mogu podijeliti prema obliku sirovina, prema
tehnologiji prerade i na druge naine.
Guma je smjea raznih komponenata. Osobine gumenih proizvoda odreuju se
odnosom zastupljenosti raznih komponenata. Sastav smjee gume ine: kauuk,
sredstvo za vulkanizaciju (sumpor 2 do 3%), ubrziva vulkanizacije (magnezijum
oksid i cink oksid), suspstanca za aktivizaciju ubrzivaa vulkanizacije (magnezijum
oksid i cinkovo bjelilo), punioci (prakasti-a, kaolin, talk i kreda i u obliku
tkanina- kord, remeni materijal i razne tekstilne materije), materija koja usporava
starenje (vosak, parafin, vazelin i aromatini amini) i boja (u koliini od 10% od
mase kauuka)
75
2.1 Transport opasnih materija
Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji, transportu (unutranjem i javnom),
rukovanju i koricenju mogu biti opasne i tetne po zdravlje ili mogu dovesti do
materijane tete na imovini, ukoliko se njom nestruno rukuje.
Bez obzira na stepen opasnosti, ove materije imaju iroku primenu kako u privredi, tako i
u svakodnevnom ivotu. Zato je od posebnog znaaja da se strunim osposobljavanjem
svih lica su sa njima u kontaktu, mogunost nastajnja nezgoda, svede na najmanju
moguu meru.
76
Na slici prikazan je statistiki prikaz koliine opasniih roba prema vidovima transporta
uNemakoj za 1997.godinu. Moe se uoiti da se najvie opasnih roba prevozi u
drumskom saobraaju(63%). Procenjuje se 1997god. u Nemakoj, da su od ukupne
koliine svih roba u transportu, oko 18% bile
opasne robe.

Statistiki prikaz koliine opasnihi roba prema vidovima transporta u Nemakoj za
1997.god
77
Da bi broj nezgoda sa opasnim robama bio to manji ili njihova teina, potrebno je
utvrditi odreena pravila ponaanja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt, ili mogu na
njih da utiu na na bilo koji nain. To se moe ostvariti kroz donoenje i definisanje:
Nacionalnih propisa: Zakon o prevozu opasnih materija Pravilnik o nainu prevoza
opasnih materija u drumskom saobraaju
Meunarodnih sporazuma (slika 2):
ADR drumski saobraaj
RID elezniki saobraaj
ICAO-TI vazuni saobraaj
IMDG-CODE pomorski saob.
ADN reni saobraaj
Nadzor kontrola (Bitna funkcija upravljanja) - Utvruje se postojanje razlike izmeu
planiranog I ostvarenog. Nadlena ministarstva:
Ministarstvo saobraaja
Ministarstvo unutranjih poslova
Ministarstvo za zatitu ovekove okoline
Osnovni cilj je sticanja uvida u izvravanje zadataka, odluka, uputstava, provere
zakonitosti rada i preduzimanja odgovarajuih mera.
78
Vrste sporazuma za prevoz opasnih roba po vidovima transporta
preduzimanja odgovarajuih mera.
79
Evropsti sporazum o mounarodnom drumskom prevozu opasnih roba ADR
(European Agreement Concerning the International Carriage of Dangerous Goods by
Road), potpisan je u enevi 30.09.1957.godine i drave potpisnice imaju obavezu da
svoje nacionalne propise iz ove oblasti prilagode ovom sporazumu, s tim da ostupanja
od sporazuma, ako postoje, ne mogu biti sa blaim kriterijumom, isti obuhvata:.
ADR - MEUNARODNI SPORAZUM O PREVOZU OPASNIH ROBA U DRUMSKOM
TRANSPORTU
Prilog A - nabrajanje opasnih materija, propise za pakovanje i obeleavanje i
odgovarajue dodatke
Prilog B - propise o sredstvima prevoza, prevoz, transp. dokumenta, obuku vozaa i
odgovarajue dodatke
80
A - OPTI ZAHTEVI I ZAHTEVI U POGLEDU OPASNIH MATERIJA I PREDMETA
Poglavlje 1 Opti propisi
Poglavlje 2 Klasifikacija
Poglavlje 3 Spisak opasnih roba (prema UN-brojevima i slovnom rasporedu), posebni
propisi I slobodne koliine opasnih roba, granine koliine
Poglavlje 4 Pakovanja i odredbe za cisterne
Poglavlje 5 Propisi za isporuku
Poglavlje 6 Propisi za izradu i ispitivanje ambalae, velikih sredstava za pakovanje
(IBC), velikih pakovanja i cisterni
Poglavlje 7 Propisi za prevoz, utovar, istovar i manipulacije

B - PROPISI U POGLEDU TRANSPORTNE OPREME I TRANSPORTNIH OPERACIJA
Poglavlje 8 Propisi za posadu, vozila, opremu, postupanje i dokumentacija
Poglavlje 9 Propisi za izradu i odobrenje tipa vozila
81
Podela opasnih materija izvrena je u skladu sa meunarodnim propisima koji ureuju
njihovu upotrebu, prevoz i skladitenje. Zavisno od osobina i karakteristika, sve opasne
materije su prema Evropskom sporazumu o meunarodnom drumskom prevozu opasnih
materija (ADR-u) svrstane u devet klasa:
KLASA 1 -EKSPLOZIVNE MATERIJE I PREDMETI SA EKSPLOZIVNIM MATERIJAMA
a) Eksplozivne materije
b) Ekplozivni predmeti
c) Materije i predmeti koji nisu gore navedeni, a izraeni su radi nekog praktinog
dejstva u vidu eksplozije ili pirotehnikih efekata
Hemiske reakcije
KLASA 2 - GASOVI
pritisak pare pri 500C, vei od 3 bara ili
materija je u celosti u gasovitom stanju pri 200C i standardnom pritisku od 1,013bar
(atmosferski pritisak)
82
KLASA 3 - ZAPALJIVE TENE MATERIJE
se nalaze u tenom stanju prema kriterijumima koji su dati u ADR-u,
na temperaturi od 500C imaju pritisak pare do najvie 3 bara i koje na standardnom
pritisku od1,013 bar (atmosferski pritisak) i temperaturi od 200C nisu u potpunosti u
gasovitom stanju,
imaju temperaturu paljenja do najvie 610C.
Pored gore navedenih uslova, u klasu 3 spadaju i:
zapaljive tene materije i rastopljene vrste materije sa takom paljenja iznad 610C
koje se prevoze ili predaju na prevoz zagrejane do temperature koja je jednaka ili via
od njihove temperature paljenja ,
dizel gorivo, meavine gasa i sirove nafte, lako ulje za grejanje i u sluaju kada je
temperatura paljenja iznad 610C.
KLASA 4.1 - ZAPALJIVE VRSTE MATERIJE, SAMOREAGUJUE MATERIJE I
VRSTI DESENZITIVISANI EKSPLOZIVI
Lako zapaljive vrste materije i predmeti koji mogu da se upale pomou varnica ili
usled trenja,
Samoreagujue vrste materije, ili tenosti,
vrsti desenzibilizovani(umanjene osetljivosti) eksplozivi,
Materije povezane sa samoreagujuim materijama.
83
KLASA 4.2 MATERIJE SKLONE SAMOZAPALJENJU
Samozapaljive-piroforne materije su materije ukljuujui i smee i rastvore (tene ili
vrste), koje se u dodiru sa vazduhom ve u malim koliinama pale u roku od pet
minuta.
Samozagrevajue materije i predmeti su materije i predmeti, ukljuujui meavine i
rastvore, koji su prilikom kontakta sa vazduhom skloni zagrevanju bez bilo kakvog
dovoenja energije (potrebne su vee koliine-vie kilograma i dui periodi vremena-
vie sati ili dana).
KLASA 4.3 - MATERIJE KOJE U DODIRU SA VODOM EMITUJU ZAPALJIVE GASOVE
Materije koje reaguju sa vodom i emituju zapaljive gasove koji mogu sa vazduhom da
formiraju i eksplozivnu smeu, kao i predmeti koji sadre takve materije.
KLASA 5.1 OKSIDIRAJUE MATERIJE
Materije koje same po sebi ne moraju biti zapaljive ili sagorljive, ali zbog vika
kiseonika kojim raspolau, mogu da izazovu ili doprinesu paljenju ili sagorevanju drugog
materijala koji je zapaljiv.
84
KLASA 5.2 - ORGANSKI PEROKSIDI
Organske materije koje sadre bivalentni O-O- strukturni elemenat i koji mogu da se
smatraju derivatima vodonik peroksida, gde su jedan ili oba vodonikova atom
zamenjena organskim radikalima.
KLASA 6.1 OTROVNE MATERIJE
Materije za koje je iz iskustva poznato ili se na osnovu eksperimenata na ivotinjama
moe pretpostaviti, da one pri jednokratnom ili kratkotrajnom delovanju u relativno maloj
koliini udisanjem, upijanjem preko koe ili gutanjem mogu da kode zdarvlju ili da
dovedu do smrti ljudi
KLASA 6.2 - INFEKTIVNE MATERIJE
Materije za koje je poznato ili se moe pretpostaviti da sadre izazivae bolesti, kao to
su mikroorganizmi(ukljiujui bakterije, viruse, rikecije, parazite i gljive) ili rekombinovani
mikroorganizmi(hibridi ili mutanti), za koje je poznato ili se moe pretpostaviti da kod
ivotinja ili ljudi prouzrokuju zarazne boliesti. Takoe i predmeti koji su zagaeni
virusima ili mikroorganizmima smatraju se materijama ove klase.
KLASA 7 - RADIOAKTIVNE MATERIJE
Materije koje sadre radionukleide kod kojih je koncentracija aktivnosti, kao i ukupna
aktivnost za poiljku iznad vrednost koje su date prema kriterijumu ADR-a.
85
KLASA 8 - KOROZIVNE (NAGRIZAJUE) MATERIJE
Materije i predmeti koji sadre te materije, koje hemiskim delovanjem napadaju
povrinsko tkivo koe i sluzokoe sa kojim dolazi u dodir ili koje prilikom oslobaanja
nanose tetu drugoj robi ili transportnim sredstvima ili mogu da ih razore, a mogu da
izazovu i druge opasnosti.
Materije koje sa vodom stvaraju korozivne tenosti ili sa prirodnom vlagom iz vazduha
korozivne pare ili maglu.

KLASA 9 OSTALE OPASNE MATERIJE I PREDMETI
Materije i predmeti koji za vreme prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije
obuhvaena pojmovima drugih klasa.
Opasne materije obuhvataju i materije i predmete koji mogu biti gotov proizvod,
poluproizvod, meuproizvod, nusproizvod, sirovine ili otpad, a imaju karakteristike
opasnih
marerija, tako da u toku prevoza mogu dovesti do ugroavanja ivota i zdravlja ljudi i
zagaivanja ivotne sredine.

86
Transportna dokumentacija vezana za prevoz opasnih roba
1. Sertifikat za vozaa
2. Sertifikat za vozilo
3. Isprava o prevozu
4. Upustvo o posebnim merama bezbednosti
5. Odobrenje za prevoz
6. Potvrda o osiguranju robe
1.Sertifikat za vozaa
Obaveza predviena:
ADR-om
Pravilnikom o strunom osposobljavanju vozaa motornog vozila kojima se prevoze
opasne materije i drugih lica koja uestvuju u prevozu tih materija
Zakonom o prevozu opasnih materija
Pravilnikom o nainu prevoza opasnih materija u drumskom saobraaju
Sertifikat koji dobijaju vozai je utvrenog sadraja i oblika. Izdavanje sertifikata vri
ovlaena ustanova. Ispisuje se na engleskom,ili francuskom ili nemakom i jeziku
zemlje koja ga je izdala.
Prihvata se bez prevoenja u svim dravama potpisnicama ovog sporazuma do isteka
njegove vanosti (pet godina).
87
2. Sertifikat za vozilo
Obaveza predviena:
ADR-om
Pregled vozila i izdavanje odgovarajueg sertifikata vre ovlaene ustanove prema
zahtevima I kriterijumima koji su dati u ADR-u. Ispisuje se na engleskom ili francuskom
ili nemakom i jeziku zemlje koja ga je izdala. Prihvata se bez prevoenja u svim
dravama potpisnicama ovog sporazuma do isteka njegove vanosti (jedna godina).
Neophodno je znati da za odreene opasne materije, konstrukciono izvoenje vozila
mora biti usklaeno sa zahtevima Dodatka B.2, ADR-a.
Posebno istai kontrolu zahteva koji se odnose na:
Elektrine instalacije (kablovi i razvodne kutije u S izvoenju)
Odgovarajui baterijski prekida strujnih krugova (napr. lemer)
Tahograf (VDO u S izvoenju)
Limitator brzine ( VDO )
ABS koioni sistem i odgovarajui sistem za trajno koenje
88
3. Isprava o prevozu
Obaveza predviena:
ADR-om
Popunjava se na mjestu utovara.Nije u potpunosti definisana forma pisanja. Moe da
bude u obliku tovarnog lista, otpremnice ili nekog drugog dokumenta, ali mora da ima
sledee informacije u vezi opasne materije:
Naziv materije i identifikacioni broj (UN broj)
Klasu, ambalana grupa
Inicijale ADR
Broj i opis paketa
Ukupna koliina (zapremina,bruto ili neto masa)
Potvrda poiljaoca da su ispunjeni uslovi za prevoz po propisima ADR-a (materija
dozvoljena za prevoz, nain i vrsta pakovanja, obeleavanje, vozau predato upustvo za
sluaj nezgode)
Ime i adresa poiljaoca
Ime i adresa primaoca
Potrebno je takoe da se popunjava isprava o prevozu i za prazno i neoieno vozilo
sa odgovarajuim napomenama.
89
4. Uputstvo o posebnim mjerama bezbjednosti ili upustvo u sluaju nezgode u
drumskom transportu (pisane instrukcije)
Obaveza predviena:
ADR-om
Obaveza poiljaoca opasnih materija je da vozau predaju pisana uputstva o postupku
sa materijom u sluaju nezgode najkasnije pre zapoinjanja prevoza.
Upustvo se izdaje na jeziku koji voza razume, jeziku zemlje gde se vri utovari i istovar,
kao i na jezicima zemalja kroz koje se prolazi.
Uputstvo treba da sadri:
Naziv materije, ADR klasa, ambalana grupa br.opasnosti, identifikacioni broj
materije UN-broj
Osobine materije
Opasnosti
Lina zatitna oprema
Mjere predostronosti u sluaju nezgode,isticanja, poara
Brojeve telefona policije i vatrogasaca
Prva pomo:
Adresa i broj telefona poiljaoca
90
91
92
5. Odobrenje za prevoz

Obaveza predviena:
Za odreene opasne materije predviaju se posebni uslovi za transport, zbog
stepena opasnosti koju imaju.
CILJ: Da se vozila sa ovim materijama ne kreu nekontrolisano po
saobraajnoj mrei kao ni po naseljenim mestima.
Uobiajeno je da se ovaj problem reava nacionalnom zakonskom
regulativom.
Kod nas se zahteva posebno odobrenje nadlene ustanove sa uslovima za
prevoz:
Eksplozivnih materija
Otrovnih materija
Radioaktivnih materija
93
Dodatna oprema vozila
Obaveza predviena:
ADR-om
Kada dou na mesto utovara ili istovara voza i vozilo moraju da zadovoljavaju
propisane zahteve za prevoz opasnih materija.
Dodatna oprema vozila (Zakon o prevozu opasnih materija):
vozaki alat i dizalica za vozilo,
najmanje dva aparata za gaenje poara,
dve rune baterijske lampe narandaste boje sa trepuom ili stalnom svetlou koja
se vidi sa najmanje 150 metara,
dva trokuta,
dvije zastavice za oznaavanje vozila kojima se prevoze opasne materije
dvije lopate i jedan pijuk i
prenosna lampa koja se moe ukljuiti na akumulator i koja ne moe izazvati eksploziju
ili poar.
94
Dodatna oprema vozila (ADR od 01.01.1997 god.)
komplet alata za najnunije opravke
sa najmanje jednim klinastim podmetaem za svako vozilo ponaosob, veliine
prilagoene teini vozila i preniku toka
dva svjetla narandaste boje sa stalnim ili trepuim svjetlom koja moraju biti
nezavisna od elektrine opreme i tako konstruisana da njihova upotreba ne moe da
izazove poar na robi koja se prevozi
propisana runa svjetiljka za svakog lana posade
neophodna oprema za preduzimanje preventivnih mjera koja je data u upustvu za
sluaj nezgode
za zatitu vozaa:
sigurnosne jakne ili sigurnosna odijela za svakog lana posade u vozilu
odgovarajua zatita za oi
prikladna zatita za disanje kod prevoza otrova za svakog lana posade
odgovarajue rukavice
odgovarajue cipele
zatitna kecelja
boca za ispiranje oiju sa odgovarajuom tenou
95
za zatitu okoline
prekriva za kanalizaciju i odvode otporan na supstancu koja se
prevozi (minimalne veliine 90X90 cm)
odgovarajua lopata
metla
odgovarajue sredstvo za upijanje opasne materije
odgovarajua posuda za sakupljanje opasne materije (samo za
male koliine)
96
Mjeoviti teret

Odreene opasne materije mogu opasno da reaguju jedna sa
drugom. Radi toga ne smiju da budu zajedno u tovarnom prostoru
vozila ili kontejnera.
Sa slike moe lako da se uoi da eksplozivne materije, materije
kojima je eksplozivnost dodatna opasnost, kao i eksplozivno
pogodne materije, ne smiju da se tovare ni sa jednom drugom
opasnom materijom. Takoe, postoje odreeni zahtjevi i kod
prevoza otrova i hrane za ljude i ivotinje. Kada u tovarnom listu
pie napomena mjeovita roba, to znai da se roba mora
utovariti ili je utovarana prema propisima o mjeovitom teretu, i
tada se mora znati meusobni odnos pojedinih opasnih materija.
Roba mora biti u originalnoj ambalai i prema zahtjevima ADR
propisa to je obaveza i odgovornost poiljaoca.
97
TRANSPORTNE
OSOBINE ROBE
OBILJEAVANJE
PAKOVANJA SA
KOMBINOVANOM
AMBALAOM
98
MOGUI NAINI OBEZBJEENJA ROBE OD POKRETANJA U TOVARNOM
PROSTORU VOZILA
99
OBILJEAVANJE VOZILA TABLE ZA OBILJEAVANJE
100

Prva cifra predstavlja glavnu (osnovnu) opasnost:
2 - sabijen gas,
3 - zapaljive tenosti,
4 - zapaljive vrste materije
5 - oksidirajue materije ili organski peroksidi,
6 - otrovne materije,
8 - nagrizajue (korozivne) materije,
9 - ostale opasne materije
Druga i trea cifra predstavljaju dodatne opasnosti i imaju sledee znaenje:
0 - nema dodatnih opasnosti, tj.osnovna opasnost nije pojaana
1 - opasnost od eksplozije,
2 - oslobaanje gasova zbog pritiska ili hemijske reakcije (naee izazvana vodom ili
vlagom),
3 - zapaljivost tenosti (para) ili gasova,
4 - zapaljive vrste materije
5 - oksidirajue delovanje,
6 - otrovnost,
8 - korozivnost,
9 - opasnost od spontane energine reakcije.
Slovo X u gornjem delu table Opasnost o burne reakcije sa vodom
OZNAKE OPASNOSTI (oznake u gornjem delu table)
101
OBILJEAVANJE VOZILA
Vozilo cisterna sa istom materijom u svim komorama
102
OBILJEAVANJE VOZILA
Teretno vozilo,
pokriveno,sa
kontejner
cisternom u
tovarnom prostoru
Vuno vozilo i
poluprikolica sa
velikim kontejnerom
103
OBILJEAVANJE VOZILA
Vozilo cisterna sa razliitom materijom u svim komorama
104
Pojam i klasifikacija opasnih roba klase II
Grupu opasne robe klase II ine gasovite supstance, odnosno
GASOVI.
Gasovi su smee koje :
1. reaguju na okolinu u zavisnosti od svog svojstva,
2. isparavaju na temperaturi od 50C pri pritisku veem od 300kPa (3
bara),
3. se nalaze u gasovitom stanju na temperaturi od 20C i standardnom
pritisku od 101,3 kPa.

105
Gasovi obuhvataju:
1. tene gasove,
2. gasove pod pritiskom,
3. smeu vie gasova, smee jednog ili vie gasova sa
jednom ili vie drugih supstanci i materija koji pripadaju
nekoj drugoj klasi,
4. iste gasove (dobijeni u procesu proizvodnje).
106
Prema meunarodnoj regulativi opasna roba klase II, je podeljena u
sedam kategorija:
1. Sabijeni ili komprimovani gasovi poznati kao permanentni gasovi ili
trajni koji se pod ekstremnim uslovima prevode u tenost.
2. Utenjeni gasovi, odnosno gasovi prevedeni u teno stanje.
3. Gasovi prevedeni u teno stanje jakim hlaenjem (prilikom prevoza
su u delimino tenom stanju zbog niske temperature i poznati su
kao rashlaeni gasovi),
107
4. Gasovi rastvoreni pod pritiskom (prilikom prevoza su rastvoreni u
rastvarau),
5. Ureaji za rasprivanje aerosola i male posude sa gasom (gasne
patrone),
6. Ostale predmete koji sadre gas pod pritiskom,
7. Nekomprimovani gasovi za koje vae posebni propisi (uzorci gasa)

108
Komprimovani gasovi : gasovi koji su pod pritiskom, koji su
upakovani za transport, nalaze se u gasovitom stanju na temperaturi
od -50C. U ovu kategoriju gasova spadaju svi svi gasovi ija kritina
temperatura iznosi -50C ili je manja od -50C.
Teni gasovi : gasovi koji su pod pritiskom, koji su upakovani za
transport, nalaze se delimino u tenom stanju na temperaturama
veim od -50C. Prema njihovim odlikama razlikujemo :
1. utenjene gasovi visokog pritiska: sa kritinom temperaturom veom
od -50C, a manjom ili jednakom +65C;
2. utenjene gasovi niskog pritiska: sa kritinom temperaturom veom
od +65C.
109
Duboko rashlaeni utenjeni gasovi: gasovi koji su upakovani za
transport, nalaze se delimino u tenom stanju pri veoma niskim
temperaturama.
Gasovi u rastvorima: gasovi pod pritiskom upakovani za transport su
rastvoreni u tenoj fazi rastvora.
Predmeti napunjeni gasom: sadre gasove pod pritiskom koji se
pakuju u rezervoare, cisterne, boce. i u sline ambalae. Takve su na
primer : plinske boce, boce za ronjenje, cisterne za prevoz nafte.
Aerosoli: delii i sudovi, malih dimenzija i koliina, koji sadre gas.
110
Gasovi, prema primarnim opasnostima koje mogu prouzrokovati u toku
prevoza, svrstavaju se u tri osnovne podklase:
2.1. zapaljive;
2.2. nezapaljive i neotrovne;
2.3. otrovne.
Pored ove klasifikacije,prema IATA DGR u, ADR-u i RID-u, a
shodno svojim osobinama, gasovi (osim aerosoli) se mogu svrstati u
sledee grupe:
111
A (asphyxiant) zaguljivi;
O (oxidizing) oksidiui;
F (flammable) zapaljivi;
T (toxic) otrovni;
TF otrovni, zapaljivi;
TC otrovni, korozivni;
TO otrovni, oksidiui;
TFC otrovni, zapaljivi, korozivni;
TOC otrovni, oksidiui, korozivni.
112
Prema datim kriterijumima gasovi koji su smeteni u vie od jedne
grupe ( T toxic) imaju prednosti nad ostalim grupama u transportu.
Pa tako grupe pod slovom F imaju prednosti nad grupama A i O.
Prethodno navedene oznake u vidu velikih slova pokazuju opasnost
koju pojedini gasovi imaju a zajedno sa brojem koji pokazuje pojavni
oblik gasova i koji se nalazi ispred slova, ine KLASIFIKACIONI
KOD materija klase 2.
Primer: Amonijak 2, UN broj 1005, ima klasifikacioni kod 2TC.
113
Grupa A zaguljivi gasovi su smee koji nisu zapaljive prirode i nisu
otrovni, ne oksidiu i razgrauju kiseonik u vazduhu. Mogu biti vrlo
opasni i smrtonosni ako se ne rukuje sa njima po propisima. Takvi su
azot, agron i dr.
Grupa O oksidiui gasovi, sadre kiseonik, zapaljive su prirode i u
dodiru sa nekim materijama izazivaju proces sagorevanja, vie nego
to to ini u dodiru sa vazduhom. Njena jaina odreuje se
testiranjima ili proraunima koje se vre u skladu sa ISO
standardima.

114
Grupa F zapaljivi gasovi koji na temperaturama od 20C pri
standardnom pritisku: su zapaljivi kada se meaju sa koliinom
vazduha manjom ili jednakom 13% i ima opseg zapaljivosti sa bar
12% vazduha bez obzira na niu granicu zapaljivosti.
Grupa T otrovni gasovi su gasovi koji mogu biti vrlo opasni po
zdravlje ljudi. Mora se paljivo rukovati njima. Neki od ovih gasova
su dodatno i korozivni. Korozivni gasovi su smee koje razgrauju
odnosno razjedaju neku materiju (kiseline). Ne potovanje procedure
prilikom rukovanja sa ovakvim gasovima, moe dovesti do trajnih
posledica po zdravlje (oteenje vida sluzokoe, disajnih kanala,
oiju).
115
PAKOVANJE I SKLADITENJE OPASNE ROBE KLASE II
Gasovite supstance se znatno razlikuju od vrstih i tenih i
NAJMANJE su pogodne za pakovanje i transport. ire se i tee da
zauzmu maksimalnu zapreminu.
Ako se gas izloi naizmeninom hlaenju i sabijanju moe se pod
odreenim uslovima prevesti u teno stanje.
Pretvaranjem gasa u tenost postie se najmanja zapremina gasa i
poveava se mogunost pakovanja istih u eline boce i metalne
sudove.
116
Opti zahtevi za pakovanja:
1. Pakovanja moraju biti tako napravljena da odravaju nisku
temperaturu tenih gasova i JAKA da izdre potrese i sve to se
deava pri normalnim uslovima prilikom transporta avionom, kao i pri
rukovanju i transportu.
2. Pakovanje mora biti zatieno od otvaranja ventila ili naprave za
isputanje u sluaju opasnosti, da se sprei stvaranje dodatnog
pritiska unutar pakovanja. Ukoliko pakovanje sadri posebne
viestruke delove za tenost, otvori za ventile moraju biti zatieni
pokrivaem za spreavanje ulaska vode i sl.
117
3. Sigurnosne naprave moraju biti tako postavljene da se ne mogu
pomerati,zapuiti ili izvitoperiti u toku transporta.
4. Pakovanja moraju biti tako napravljena ili zapakovana da pri
rukovanju i utovaru ne dozvoljavaju drugu poziciju osim NA GORE.
5. Pakovanja na sebi moraju nositi instrukcije koje treba slediti u bilo
kojoj opasnoj situaciji, kanjenju u toku leta ili ako isporuka nije
prijavljena na odreditu.
118
6. Specifine instrukcije duboko zamrznutih gasova se moraju
potovati.
7. Pozicija NA GORE za svaki paket, mora biti oznaena vidljivim
strelama ili nalepnicom: PACKAGE ORIENTATION. Rei KEEP
UPRIGHT moraju se nalaziti na svakih 120 oko celog pakovanja
i jasno oznaeno sa: DO NOT DROP HANDLE WITH CARE.
119
Nain pakovanja gasova prema stanju u kome se alje u transport,
moe se podeliti u etiri osnovne grupe:
1. Sabijeni ili komprimovani gasovi
Permanentne ili trajne gasove, da bi preveli u tenost potrebno je
pored velikog pritiska primeniti i znatno sniavanje temperature, tj.
hlaenje. Na ovaj nain se pakuju: vodonik, kiseonik i azot pod
pritiscima od 180 atmosfera i metan pod pritiskom od 200 atmosfera.
2. Gasovi prevedeni u tenost na normalnoj temperaturi
To su lako kondezivi gasovi i pakuju se uglavnom pod pritiscima od 2
do 20 atmosfera. Propan-butan (10atm), amonijak (9atm), hlor (6 -
8atm), sumpor-dioksid (3atm), ugljen-dioksid (36atm), acetilen
(12atm) i sl.
120
3. Gasovi prevedeni u tenost na niskim temperaturama
Pri odreenim pritiscima, ovi gasovi su reenje za transport pomou
specijalnih cisterni na brodovima hladnjaama. Ti gasovi su:
prirodni gas, butan propan gas, amonijak, etilen - oksid i dr.
4. Pakovanje gasa upijanjem u posrednu tenost
Primenjuje se kada gasovi imaju posebne osobine. Boce za
pakovanje su najee eline, izraene od vuenog elika, a za
one koji se pakuju pod manjim pritiskom mogu i boce od legura
obojenih metala, posebno bakra.
121
Gasovi se pakuju u eline boce cilindrinog oblika, razliitih
zapremina, izraenih od beavnog materijala, zapremine vee od 1l,
pa ak do cilindara zapremine od 40l.
Za svaki gas koji se pakuje propisan je postupak za proveravanje
izdrivosti boce. Izdrivost se slubeno ispituje svake pete godine, a
za neke gasove koji su agresivni, kao hlor i sumpor-dioksid, i posle
svake dve godine.
Svaka boca se sastoji od postolja, tela boce, reducir ventila i
poklopca koji se navija preko ventila, gde je reducir najosetljiviji deo.
122
1. telo boce
2. postolje
3. zatitna kapa
4. ventil
123
124
Za skladitenje i transport gasova pored pojedinanih pakovanja
(boce), mogue je gasove pakovati u snop boca koje su
meusobno povezane glavnom sabirnom cevi i uvrene
metalnim okvirom.
125
Sudovi sa komprimovanim gasovima (elini cilindri) se obeleavaju
razliitim bojama na samoj boci, a ukoliko se boca nalazi u zatitnom
pakovanju, predvienom za dui transport, onda se i na spoljnje
pakovanje stavlja odgovarajue obeleje.
Komprimovani gas arakteristina boja
kiseonik Plava
Vodonik Crvena
Acetilen Bijela
Hlor Zelena
126
Veoma vana injenica koja se odnosi na pakovanje opasne robe
klase II jeste da u okviru ove klase NE POSTOJI PODELA NA
AMBALANE GRUPE!
Prostorija namenjena skladitenju ove vrste roba treba da zadovolji
sledee kriterijume:
1. da onemogui prodor sunevih zraka do boca u kojima su upakovani
gasovi,
2. da temperatura unutar skladita ne bude visoka kako usled poviene
temperature ne bi dolo do povienja pritiska u samim bocama, to
bi kao posledicu moglo da ima poputanje ventila, njegovo
oteenje, pa ak i eksploziju same boce,
127
3. da poseduje dobru ventilaciju, pri emu treba voditi rauna da
gasovi, kao laki od vazduha, mogu da se nagomilavaju u gornjim
slojevima magacinskih prostorija.
4. da prostorija u kojoj se skladiti opasna roba klase II poseduje
protivpoarni sistem.
128
Za transport gasova odnosno opasne robe klase II koriste se i boce
meusobno spojene glavnom razvodnom cevi uvrenih okvirom,
iji je skraeni naziv MEGC (multiple-element gas container).
MEGC sainjavaju: boce pod pritiskom, tube, snopovi cilindara kao i
spremnici namenjeni transportu gasova sa zapreminom veom od
450 litara.
TRANSPORT OPASNE ROBE KLASE II
129
PROPUSTI PRI TRANSPORTU
Na sledeim slikama prikano je kako NE BI TREBALO pakovati boce
pod pritiskom u vozilo namenjeno transportu opasne robe klase II.
130
POJAM OPASNE ROBE KLASE III
U grupu opasnih roba klase III spadaju : tenosti, smee tenosti i
tenosti koje u rastvoru ili suspenziji sadre vrste materije.
Tenosti su supstance i materije koje se nalaze :
1. u tenom stanju;
2. isparavaju na temperaturi od 50C pri pritisku manjem od 300kPa (3
bar);
3. delimino u gasovitom stanju na temperaturi od 20C i standardnom
pritisku 101.3 kPa;
4. imaju taku paljenja na temperaturi manjoj od 61C.
131
KLASIFIKACIJA OPASNE ROBE KLASE III
Klasa III sadri : tene supstance i rastvorljive vrste materije sa
takom paljenja veom od 61C i koje se uvaju ili predaju na
transport i kada se zagrevaju na temperaturama veim ili jednakim
njihovoj taki paljenja.
Klasa III sadri : tenosti sa manjom eksplozivnou. Tenosti sa
manjom eksplozivnou su eksplozivne supstance koje se rastvaraju
ili izoluju u vodi ili nekoj drugoj tenosti koja smanjuje irenje
eksplozije.
132
Prema svojim karakteristikama, supstance i materije klase III, mogu
se rasporediti u sledee grupe :
1. F zapaljive tenosti bez dodatnog rizika :
F1: zapaljive tenosti koje imaju taku paljenja manju ili
jednaku 61C;
F2: zapaljive tenosti koje imaju taku paljenja veu od
61C, koje se uvaju ili predaju na transport zagrejane na, ili iznad
njihove take paljenja.
2. FT zapaljive tene i otrovne tenosti :
FT1 : zapaljive i otrovne tenosti;
FT2 : pesticidi;
133
3. FC zapaljive i korozivne tenosti;
4. FTC zapaljive, otrovne i korozivne tenosti;
5. D tenosti sa manjom eksplozivnou.
134
Za opasne robe klase III grupe pakovanja se odreuju u zavisnosti od
zapaljivosti tenosti odnosno take paljenja. Pored take paljenja za
odreivanje grupe pakovanja vana je i taka kljuanja.
Tenosti se pakuju tako da imaju slobodnu zapreminu od 2% radi
mogunosti irenja.
U zavisnosti od prethodno navedenih parametara robe klase III
(prema stepenu opasnosti) su svrstane u tri grupe pakovanja
odnosno ambalane grupe, i to:
1. ambalana grupa I velike opasnosti;
2. ambalana grupa II srednje opasnosti;
3. ambalana grupa III male opasnosti.
PAKOVANJE OPASNE ROBE KLASE III
135
GRUPA PAKOVANJA
(AMBALANA GRUPA)
TAKA PALJENJA
(ZATVOREN SUD)
POETNA TAKA
KLJUANJA
I
manja ili jednaka 35C
(veoma otrovne ili
nagrizajue)
II
Manja od 23C Vea od 35C
III
Jednaka ili vea od
23C
ali manja ili jednak
60.5C
Vea od 35C
PAKOVANJE OPASNE ROBE KLASE III
136
1. TERETI KOJI SE TRANSPORTUJU
1.1. Osobine tereta
Prema agregatnom stanju tereti koji se transportuju su:
vrsti;
teni i
gasoviti.

vrsti tereti se razvrstavaju na:
Rasute;
Komadne.
137
1.1. Osobine rasutih tereta
Rasuti tereti su tereti koji se javljaju u manje ili vie rastresiteom
stanju, bilo sitnijih ili krupnijih frakcija, u velikim kolioinama, sa
glavnom karakteristikom da se mogu grabiti i sipati.

Rasuti tereti imaju odreena svojstva koje mogu da budu posebna i
opta pri transportovanju.
Posebne transportne osobine se odnose u sagledavanju
mogunosti da se rasuti teret prenosi zbijenim vazduhom u
sluaju kod itarica, stim da vazduh ne utie na promjenu
osobine robe; ili da se prenosi pomjean sa vodom s tim da ni
voda ne utie na promjene na robi, to je sluaj kod pijeska.
138
U opte transportne osobine koje nepovoljno utiu na podobnost
transporta rasutrih tereta treba uvrstiti:
Raspraljivost,
Raskvaljivost,
Ljepljivost,
Drobljivost,
Krtost,
Zbijenost usled dugog odleavanja,
Otrovnost,
Korozivnost,
Zapaljivost
Eksplpzivnost
Sklonost smrzavanju itd.

139
Od optih transportnih osobina rasutih tereta koji imaju poseban
znaaj treba prouiti:

Granulometrijski sastav,
Zapreminsku masu,
Unutranje i spoljno trenje,
Abrazivnost ili habajue dejstvo
140
1. Granulometrijski sastav
Granulometrijski sastav izraava se dimenzijama manjih i veih
frakcija u sastavu materijala-robe. Veliina frakcija unutar rasutog
tereta mjeri se duinom dijagonale (a) izmeu dva suprotna ugla
prema slici 1

Slika 1 Mjerenje dijagonale (a) i ivice (l) kod uzorka rasutog tereta
141
mm
a a
a
2
) (
min max
'
+
=
Granulacije se obiljeava sa a i podrazumjeva:

Granulacija rasutih tereta utvruje se prema veliini zrna
(komadia) specijalnim metodama:

Ako je metoda prosijavanjem kroz
odgovarajua sita, stim to se uzme 100 g uzorka i sui
jedan sat na 1050 C pa se sije kroz sita (obino otvora
1,000-0,063 mm) u trajanju od 10 minuta

mm a 2 , 0
max
>
142
Ako su estice ispod metoda ispitivanja
brzine padanja odnosno lebdenja estica u struji vode ili
vazduha.

Zavisno od toga dali su frakcije kod rasutih tereta u veoj
ili manjoj mjeri ujednaenih dimenzija razlikuju se:
sortirani tereti i
nesortirani tereti
mm a 1 , 0
max
=
143
Kod sortiranih rasutih tereta je:

Dok je kod nesortiranih:

. 5 , 2 :
min max
s a a
. 5 , 2 :
min max
> a a
Velina granulacijae (a') moe da zavisi od najvee zamiljene
duine Ivice uzorka rasutog tereta na slici br.53. oznaene su l i to.
144
ako se poslije mjerenja vie uzoraka nae da je djelia, sa ivicom
l=0.8 a
max
(mm) prisutno vie od 10% ukupne mase probnog
uzorka, onda se moe smatrati da je a =a
max.
ukoliko je duina ivice (l) djelia probnih uzoraka sa ueem
manjim od 10% od ukupne mase probnog uzorka, onda e
granulacija biti
a = 0,8 a
max.

Podjela rasutih tereta prema granulaciji je:
-krupno-komadasti, kada je a > 160 mm
-srednje-komadasti, kada je a = 60 - 160 mm
-sitno-komadasti, kada je a = 10-60 mm
-zrnasti kada je a = 0,5-10 mm

-prainasti kada je a < 0,5 mm

145
Granulacija rasutih tereta ima znaaj kod izbora pretovarno
transportnih maina, ureaja i postrojenja i njihovih funkcionalnih
djelova kao to su:
irina transportnih traka,
irina oluka,
otvori na bunkerima itd.
2. Zapreminska masa rasutih tereta

gdje je V
v
zapremina uzeta sa upljinama i porama a za razne vrste
materijala utvruje pomou mjerne posude odreene zapremine od
1-3 litra, zavisno od veliine granulacije (a

) materijala.
) / (
3
m t
V
m
v
=
146
Zapreminska masa varira zavisno od toga da li je materijal svjee
rasut ili je slijeganjem usled sopstvene mase, stresanjem i
nabijanjem stisnut. Odnos izmeu zapreminske mase stisnutog
tereta ( ) i svjee nasutog tereta ( ) pokazuje stepen
stisnutosti:

Podjela rasutih tereta prema vrijednosti zapreminske mase:
laki rasuti tereti, kada je (penino brano,
zob, piljotina, koks, drveni ugalj.)i td.
v
v
`
=
'
v
3
t/m 6 , 0 s
v
147
Srednje teki rasuti tereti, kada je
(itarice,eer-kristal, krompir, eerna repa, mrki i kameni
ugalj, ljaka itd.)
Teki rasuti tereti, Kada je (pjesak, ljunak, sitni
kamen, zemlja, gips, kreni kamen itd)
Vrlo teki rasuti tereti, kada je (koncetrati ruda-
eljeza, boksit itd.)

3
t/m 1 , 1 6 , 0 s
v
3
t/m 2,0 - 1 , 1 s
v
3
t/m 2,0 >
v
148
Unutarnje trenje rasutog tereta podrazumjeva trenje izmeu djelia
unutar istog materijala. Ovom trenju odgovara odreeni koeficijent
( ) Ugao trenja ini prirodnu kosinu rasutog tereta pri
njegovom nasipanju na vodoravnu povrinu (slika 2).
u tg = u
Slika 2. Prirodna kosina rasutog terera
149
Ugao unutarnjeg trenja za razne vrste rasutih tereta varira izmeu
22-65
0
pri emu treba razlikovati:
Ugao unutarnjeg trenja u stanju mirovanja, kada je =30-40
0
Ugao unutarnjeg trenja u stanju kretanja, kada se oznaava sa

Stoga, odgovarajui koeficijenti unutarnjeg trenja postaju:
U stanju mirovanja
U stanju kretanja

Srednja vrijednost kolinika izmeu uglova iznosi , za
napomenu da kod odreenih tereta postoji znatno odsupanje od
tog broja.
0
u
u
,
0 0
u tg =
, u tg =
7 , 0 / =
o
u u
150
Spoljno trenje, rasutog tereta podrzumjeva trenje izmeu dva razliita
materijala; to je sluaj izmeu rasutog tereta i dijelova povrina
pretovarno-transportnih maina ili postrojenja. Zato je veoma vano
poznavati koeficijente spoljnog trenja ( ) izmeu poznatih vrsta
tereta i: elika, drveta, betona, guma, tekstila itd. Preko kojih se
transportujui materijal klizi pri pretovarno-transportnim
manipulacijama.
Analogno koeficijentima unutarnjeg trenja, zavisno od toga da li se
materijali koji uzajamno djeluju nalaze u stanju mirovanja ili u pokretu
za koeficijente spoljnog trenja biti e:
U stanju mirovanja
U stanju kretanja
Prikaz optih transportnih osobina za odreene vrste rasutih tereta
pokazan je tabelom br.1
u
,
0 0
u | tg =
, u | tg =
151
Tabela broj 1
152
Podaci u tabeli br.1 predstavljaju srednju vrijednost, jer nisu za
rasute terete uzete sve karakteristike kao to su: granulacija,
vlanost, zbijenost i dr., ali se sa datim veliinama u tabeli br.1.
moe raunati dovoljne tanosti.
Abrazivnost ili habajue dejstvo rasutih tereta podrzumjeva
oteenja i troenja povrina dijelova pretovarno-transportnih
maina i ureaja pri kretanju tereta djelovanjem sile trenja. Lako je
uoiti takva oteenja na klizaima, lijevcima, kanalima, punim
prenosima, transportnim trakama, lancima i sl. Habajue dejstvo
zavisi od tvrdoe rasutog tereta, hrapavosti povrine djelia-zrna,
njhovih dimenzija i sl.
153
Prema stepenu habajueg dejstva rasuti tereti mogu biti:

Nehabajui (brano, ovas, drvena piljotina, suva treset i dr.)
Malo habajui (gips, suva sitno-komadasta glina, okrugli ljunak,
sitni kre, rovni ugalj i dr.)
Srednje habajui (antracit, suvi pjesak, suvi cement, ljaka
kamenog uglja)
Jako habajui, (koks, eljezna ruda, suvi tucani kamen, boksit,
glinica AL
2
O
3
itd.)
154
Pri izboru opreme za mehanizovano transportovanje, treba uzeti u
obzir sve osobine rasutih tereta kako bi se uspjeno obavljao
pretovar tereta u saobraajnim voritima, kao i svuda gdje poinje
ili se zavrava prevoz rasutih tereta. Osnovna mjesta pretovara
tereta najee su:
eljeznike stanice,
Rjena pristanita i pomorske luke
Razna skladita uz industrijske kolosjeke.
Za potrebe raznih privrednih grana korienjem drumskih vozila
npr. U poljoprivredi, umarstvu, graevinarstvu, rudarstvu,
trgovini itd.
Unutar skladinog prostora u cilju kraeg ili dueg premjetanja
rasutih tereta, njhovog sortiranja, eventualnog pakovanja u
vree,sanduke i dr.
155
1.2. Osobine komadnih tereta
Komandni tereti su oni koji su to po prirodi stvari, recimo razne
maine, dijelovi maina, blokovi crne i obojene metalurgije, cigle,
crijep, trupci itd. Ili oni koji su dobili naziv komadni pakovanjem u
odgovarjuu ambalau, pri emu je roba prije stavljanja u ambalau
mogla biti: komadna, rasuta, tena ili gasovita. Za ambalairanje
najee se koriste : sanduci, bale, burad, posude, kutije, vree,
svenji itd,
Kada se tenost: derivati sirovog zemnog ulja, kiseline, baze,
alkoholna pia itd. ambalairaju u buradima, posudama ili
kontejnerima u transportu se tretiraju kao komadni tereti koji se
odlikuju svojim razmjerama, oblikom, masom podobnou za
slaganjem, sklonou na zapljivost ili eksplozivnost i sl. Meutim
kada su u pitanju velike koliine tenosti ili gasova vie odgovara
transport cjevovodima odnosno gasovodima.
156
Sa gledita transporta komadni tereti mogu biti:
Pojedinani komadi (odlivci, otkovci, limovi, raznovrsni profili i dr.)
Upakovani u odabranu ambalau (vree, bale, kutije, sanduci,
kante, burad idr.)
Tereti koji su paletizovani i
Tereti kji su kontejnerizovani.
Od optih transportnih osobimna kod komandnih tereta bitno je dali
su ravnih ili neravnih povrina, da li su im povrine meke ili tvrde,
stabilnog ili nestabilnog oblika, lomljive i nelomljive itd. Kao posebna
osobina bilo bi svojstvo manjih komandnih jedinica da se mogu
transportovati putem zbijenog vazduha pod uslovima da ne bude
oteenja.
157
Komandni tereti zavisno od dimenzija mogu biti:
Male veliine, pogodne da se runo nose,
Srednje veliine, kada jedan komad mogu da ponesu dva
ovjeka,
Velike teine, za ije manipulisanje treba koristiti posebne
ureaje, stim da ovi tereti mogu da stanu u standardna
transportna sredstva i
Komadni tereti zavisno od sopstvene mase mogu biti:
Laki, do 30 kg, pogodni da se rucno nose,
Srednji, od 30-1000 kg, za ije su prenoenje potrebna
transportna sredstva srednje snage: dizalice, industrijski traktori
Vrlo teke, preko 10 000 kg koji se prenose sredstvima velike
snage: teki kamioni, industrijske lokomotive vee snage,
odgovarajui vagoni, velike stubne dizalice.

158
1.3. Ukrupnjavanje tereta
Razliiti tereti su u transportu utovaraju, istovaraju, pretovaraju,
prenose, diu, sputaju, slau itd., a sve to zahtjeva da operacije
manipulisanja budu brze, kvalitetne, bezbjedne i ekonomine. Da bi
se to postiglo vri se tzv. Ukrupnjavanje tereta sa ciljem da se
prilagodi boljem korienju unutranjeg i spoljnjeg raspoloivog
skladinog prostora i samih sredstava manipulisanja i prevoenja.
Ukrupnjavanje tereta podrazumjeva stvaranje-formiranje razliitih
jrdinica bilo slobodno sloenog tereta, bilo sloenog na palete ili
smjetenog u kontejnere. Tako nastaju: jedinica rukovanja, jedinica
tereta, jedinica transporta i jedinica skladitenja.
159
Jedinica rukovanja ukljuuje prirodne komadne jedinice, kao i one
terete koji su pomou ambalae postali komdni, ali i one bez
ambalae u rasutom stanju. Masa jedinice rukovanja se mijenja
zavisno od toga da li se transportuje potpuno ili djelimino
ambalairana roba, ili je pak bez ambalae, pa razlikujemo:
Jedinicu rukovanja od 100 kg ( boce, kutije i sl,)
Jedinicu rukovanja od 100-250 kg (potpuna ambalaa-sanduci,
vree, bale, cilindrine posude)
Jedinicu rukovanja od 250-500 kg (djelimina ambalaa ili bez nje)
Jedinicu rukovanja preko 500 kg (djelimina ambalaa
umotavanjem ili bez nje).

160
Potpuna ambalaa moe imati prizmatian, cilindrian i
kombinovan oblik. Za formiranje jedinice rukovanja najbolje
odgovara prizmatinom obliku ambalae npr. Kartonske kutije
nosivosti 20-50 kg jer se lako slau: zatim sanduci od perploe ili
punog drveta nosivosti 25-250 kg: onda vree od hartije, tekstila,
plastinih masa i dr. nosivosti od 50-70-100 kg i na kraju bale od
hartije i jute sa ojaanjem (pomou eline trake) nasivost od 200kg.
Potpuna ambalaa cilindrinog oblika tee se slae, a najee
su u primjeni baloni opleteni pruem ili daicama zapremine do 50
litara; zatim, burad od lima ili drveta nosivosti od 150 kg; doboi od
kartona, drveta ili lima nosivosti do 100 kg, koturovi mase do 600 kg
od drveta ili lima; i na kraju, kalemovi mase od 1000 kg od drveta i
lima.

161
Djelimina ambalaa podrazumjeva razna umotavanja i
vaezivanja robe u snopove ili svenjeve da bi se formirala jedinica
rukovanja, Vezivanje u snopove mase ne vie os 150 kg daje
mogunost nastajanja svenjeva kada se spoji vie snopova.
Obmotavanje tereta postie se obavijanjem hartije, kartonom, jutom
ili plastinim materijalima u vidu oplate.
Jedinica tereta ukljuuje vie jedinica rukovanja, sloenih u
cjelinu pogodnu za transport, pa razlikujemo:
Jedinicu tereta od vie slobodnih komada;
Jedinicu tereta nastalu korienjem paleta,
Jedinicu tereta nastalu korienjem kontejnera.
162
Kada se formira jedinica tereta od slobodnih komada onda se vie
jedinica rukovanja povezuje kako bi se poveala zbijenost i vrstina
nastale jedinice tereta. Slaganje jedinice rukovanja na paletama sa
ciljem ukrupnjavanja i formiranja jedinice tereta moe biti
horizontalno po slojevima i vertikalno po stubovima, s tim to palete
treba da budu iste veliine, oblika i mase. Jedinica tereta je kod
slaganja po stubovima labilnija dok je stabilna kod slaganja po
slojevima kao i preklopno. Potrebno je sloiti tako da teret sa
paletom postane zbijen i vri, bez potrebe za naknadnim
povezivanjem. Zato se upotrebljavaju eme slaganja jedinica
rukovanja na palete. Poto sopstvena masa palete podrazumjeva
dodatni teret poeljno je da sama paleta bude to laka.
Kada se jedinica tereta formira korienjem kontejnera koji su
definisani najmanjom zapreminom od 1 m
3
postie se najvei stepen
popunjenosti, a time i maksimalna nosivost.
163
Jedinica transporta objedinjuje odreeni broj jedinica tereta, tako
da se optimalno koriste povrine, odnosno zapremine tovarnih
prostora u transportnim vozilima (kamioni, vagoni, brodovi, teretni
avioni).
Jedinica skladitenja objedinjuje odreeni broj jedinica tereta, tako
da se optimalno koriste skladini prostori.
164
8. ISPITIVANJE AMBALAE
U osnovi se razlikuje vie vrsta ispitivanja ambalae i to:
Materijal za njenu izradu,
Gotove ambalae na uslove manipulisanja,
U cilju razvoja tehnologije pakovanja itd.
Ispitivanje materijala za izradu ambalae zahtjeva prema
odredbama standarda odreivanje: hemijskih i mehanikih osobina,
to je ve u ranijim poglavljima detaljisano. Zavisno od vrste
materijala kao i od fizikih i hemiskih osobina najee se odreuju:
Vlaga, odnosno upijanje vode,
Propustljivost za tenost i gasove,
Uticaj temperature,
Indikativnost, (da unutranja povrina ambalae ne reaguje sa
upakovanom robom),
Otpornost prema koroziji, hemikalijama, rastvaraima,
mastima i drugim agensima.
165
Kako se vrlo esto kao materijal za izradu ambalae koriste: drvo,
hartija i tekstil; vlaga e tada imati uticaj na promjenu
organoleptikih kao i mehanikih osobina. Zato se uticaj vlage
najbriljivije ispituje i kontrolie. Poznato je da se materijalima
osjetljivim na vlagu i mehanike osobine prvo odreuju u svom
stanju a potom se poslije kvaenja uzoraka mehanike osobine
odreuju u vlanom stanju, pa se vrijednosti meusobno uporeuju.
Djelovanje vlage na materijale zavisi od dva faktora: upijanje vode i
propustljivost vodene pare, to su svojstva drveta, hartije i tekstila.
Kod izvjesnih plastinih masa upijanje vlage je minimalno, dok kod
stakla, metala i legura, kao i kod odreenih vrsta plastinih masa tog
svojstva nema.
166
Standardna ispitivanja uslovljvaju takoe odreivanje uticaja
temperature na upijanje vlage i na mehnake osobine, bilo kod
materijala za izradu ambalae ili kod gotove ambalae, a onada
podrazumjevaju:
Na temperaturi 49-54
0
C izlaganje u trajanju od 4 sata,
Na temperaturi 21-32
0
C izlaganje u trajanju od 2 sata,
Na temperatu od 16
0
C sa prethodno poprskanom povrinom
uzorci se izlau u trajanju od 2 sata, a onda se ostave na 2-10
0
C
jedno vrijeme da odstoje.
Poslije bilo kojeg od navedenih tretmana odreuju se uzorcima
mehanike osobine i uporeuju sa osnovnim vrijednostima
dobijenim na sobnoj temperaturi.
167
Ispitivanje gotove ambalae posebno zahtjeva istraivanje njenog
kvaliteta u odnosu na uslove manipulisanja primjenom
mehanizovanog naina transporta. Stoga, gotovu ambalau treba
kako napunjenu tako i praznu izloiti svim onim uslovima
manipulisanja koji mogu tokom transporta dovesti do promjene na
ambalai. U tu svrhu potrebno je utvrditi:
Izdrljivost na padanje i bacanje,
Izdrljivost na udare i vibracije,
Izdrljivost na prevrtanje kotrljanjem kao i
Izdrljivost pri stvarnim uslovima transporta uz statistiko
praenje rezultata
168
Ako se ispituje ambalaa od hartije treba jo dodati kao standardna
ispitivanja:
Izdrljivost na pritisak,
Izdrljivost na prodiranje iljatim predmetima,
Izdrljivost na bone udare i dr.
Ispitivanje na padanje i bacanje vri se tako to se napunjena
ambalaa puta da pada, bez njihanja, na ugao ili ivicu obino sa
visine od 0,75 do 2 metra na podlogu od betona ili elika. Ukoliko
ambalaa ima cilindrian ili slian oblik, puta se da pada na razne
dijelove svoje povrine. Padanje napunjene ambalae pod odreenim
uglom, a bez njihanja postie se posebno konstruisanim mainama
(napravama) pa ako npr. kartonske kutije izdre bez iscurivanje ili
rasipanja bar 10 bacanja onda se smatra da je ambalaa dobra.

169
Izdrljivost na udare ispituje se na ureajima koji obezbjeuju
putanje tega odreene mase da na ambalau pada sa odreene
visine, dok se izdrljivost na vibracije odreuje primjenom vibratora.
Izdrljivost na prevrtanje i kotrljnje odreuje se stavljanjem gotove
napunjene ambalae u velike cilindrine sudove, i sa njima zajedno
izlae se valjanju, pri emu unutar cilindrinog suda neminovno
dolazi do prevrtanja i kotrljnja ambalae.
Izdljivost pri stvarnim uslovima transporta pokazae se kad se
ponaanje gotove napunjene ambalae prati pri manipulisanju kod
utovara, pretovara, skladitenja i transporta i sve vrijeme biljee se
promjene koje se uoe na ambalai, kako bi se na osnovu
zapaanja izvrile izmjene u konstrukciji ili izboru materijala. Ovako
statistiko praenje moe se primjeniti kako na pojedine obiljeene
uzorke tako na cjelokupnu koliinu robe koja se transportuje

170
9. POSEBNO OZNAAVANJE TERETNIH VOZILA ZA
TRANSPORT OPASNIH ROBA
Da bi se u nacionalnom i meunarodnom drumskom i eljeznikom
saobraaju brzo i lako uoila teretna vozila koja transportuju
OPASNU ROBU poiljalac i prevoznik su duni da na vozilo vidno
postave UPOZORENJE u obliku tabele narandaste boje (koje ne
odbija svjetlost) dimenzija: duine 40 cm, visine 30 cm i sa okvirom
crne boje irine 15 mm.
Brojevi na tabeli za raspoznavanje vrste opasnosti kao i za samu
materiju su crne boje visine 100 mm i debljine 15mm. Kada se
brojevi odnose na vrstu opasnosti nalaze se na gornjoj polovini
tabele, dok je broj za samu materiju uzet iz spiska preporuka
Ujedinjenih nacija naznaen na donjoj polovini tabele. Brojevi su
meusobno odvojeni po sredini tabele sa brojanim upozorenjima
jednom vodoravnom linijom irine 15 mm.

171
Primjer kako pri prevoenju hemijske supstance acetal-a, formule
CH
3
CH(OC
2
H
5
)
2
, treba da izgleda na vozilu postavljena tabla sa
brojanim upozorenjima pokazana je na slici br.69.

Brojevi raspoznavanja vrste
opasnosti (2 ili 3
brojke), a u sluaju potrebe
ispred brojki moe da bude
slovo X.
Broj za samu opasnu materiju
(4 brojke) uzet iz spiska
preporuka Ujedinjenih nacija.

Slika 19. Izgled table sa brojanim
upozorenjima (33) na prisutne opasnosti
acetal-a (1088)

172
PRVI BROJ u gornjem dijelu tabele sa brojanim upozorenjima
ukazuje na Osnovnu opasnost i podrazumjeva:
broj 2. gasovitu materiju,
broj 3. zapaljivu tenu materiju,
broj 4. zapaljivu vrstu materiju,
broj 5. samozapaljivu oksidirajuu materiju i organski peroksid
broj 6. otrovnu materiju,
broj 7. radioaktivnost,
broj 8. nagrizajui materijal.

173
DRUGI I TREI BROJ u gornjem dijelu tabele sa brojanim
upozorenjima ukazuje na DODATNE OPASNOSTI kako slijedi.

broj 0. bez opasnosti,
broj 1. opasnost od eksplozije,
broj 2. opasnost od pojave gasa,
broj 3. zapaljivost,
broj 5. samozapaljivost, sklonost ka oslobaanju kiseonika
broj 6. otrovnost,
broj 8. nagrizajua svojstva i
broj 9. opasnost od snane reakcije koja proistie od
samozagrijavanja ili polimerizacije
174
Ukoliko su PRVA DVA BROJA u gornjem dijelu tabele sa brojanim
upozorenjima ISTOVJETNA to ukazuje na pojaanu opasnost. Isto
tako u sluaju kada su DRUGI I TREI BROJ ISTOVJETNI
podrazumjeva se tzv. dodatna opasnost:
Primjer:
broj 33. oznaava veoma zapaljivu tenost (taka paljenja ispod
21
0
C
broj 66. oznaava veoma otrovnu materiju
broj 88. oznaava veoma nagrizajuu materiju ili izraenu
korozivnost,
broj 22. oznaava veoma ohlaen gas,
broj 44. oznaava vrstu zapaljivu materiju, istopljenu materiju ili sa
povienom temperaturom

175
Broj 42. oznaava vrstu zapaljivu materiju koja u dodiru sa
vodom proizvodi gas i
broj 333. oznaava samozapaljivu tenost

Kada se ispred broja za raspoznavanje vrste opasnosti za odreenu
materiju nalazi slovo X, to upozorava na APSOLUTNU ZABRANU
DODIRA SA VODOM.
176
10. DIJAMANT OPASNOSTI
Kada se transportuju materije posebno hemijske industrije koje
istovremeno imaju vie svojstava pored tabli sa brojanim
upozorenjem treba koristiti i odredbe naznaene u prirunicima za
opasne robe tipa: HOMMEL, gdje je pored svih karakteristika
pokazan tzv. DIJAMANT OPASNOSTI za svaku opasnu materiju.
Dijamant opasnosti pored toga to jasno upuuje na vrstu opasnosti
istovremeno daje i stepen inteziteta ili gradacije prisutnih opasnosti
u rasponu od 0 do 4.
ematski prikaz dijamanta opasnosti na slici daje uvid kako treba
naznaiti viestruke opasnosti i njhove gradacije kod opasnih
materijala koji se transportuju.
177
178
Na ematskom prikazu dijamanta opasnosti sa kvadratnom
osnovom poslije ucrtavanja dijagonala svaka etvrtina polja ima
odreenu boju kojom se definie vrsta opasnosti:
PLAVA:- tetnost po zdravlje,
CRVENA:- opasnost od zapaljivosti,
UTA:-opasnost od eksplozije,
BIJELA:-ostale vrste opasnosti (radioaktivnost) ili pak posebne
napomene kada je to potrebno.
U sreditu ematskog prikaza dijamanta opasnosti pokazan je
primjer oznaavanja za opasnu materiju sa viestrukim svojstvima
opasnosti gradiranih brojevima 4, 3, 2 i slovom w , to znai:
179
na plavom polju broj 4 opasnost po zdravlje je izuzetna pa je
zabranjen dodir sa materijom
na crvenom polju br. 3.- opasnost od zapaljivosti je prisutna ve
pri normalnoj temperaturi,
na utom polju br. 2. - opasnost od eksplozije je mogua zbog
snanih hemijskih reakcija, stoga su
potrebne sigurnosne mjere kao i
eventualno gaenje iz zaklona,
na bijelom polju slovo w- naznaava da nije dozvoljena voda za
sluaj potrebe gaenja.
180
Svi elementi koje treba uzeti u obzir pri transportu materijala koje
istovremeno imaju vie svojstava opasnosti pokazani su u tabeli
br.18, u kojoj su nazivi materijala i njihove klase (kolone 1 i 2 ) uzeti
iz Meunarodnog pravilnika za prevoz roba eljeznicom, RID-a
(Reglement international concernat le transport des marchandises
dangereuse par chemins de fer). Dalje, tabela br. 18. ima kolonu
broj 3 sa brojevima upozorenja na vrste opasnosti, kolonu broj 4 sa
UN brojevima koji definiu samu materiju a uzeti su iz spiska
preporuka Ujedinjenih nacija. Predposlenja kolona broj 5
podrazumijeva redoslijed opasnih materija uzet iz prirunika:
Hommel, Handbuch der gefarlichen Guter, u kojem su takoe
dijamantom opasnosti izraene gradacije opasnih svojstava jedne
materije, to je uzeto u zadnju kolonu broj 6.
181
Podsjetimo se kako su materijali i predmeti po odredbama RID-a
svrstani u klase:
Klasa 1a - eksplozivne materije i predmeti
Klasa 1b - predmeti napunjeni eksplozivnim materijalima,
Klasa 1c - sredstva za paljenje, vatrometni i sl. predmeti
Klasa 2 - sabijeni gasovi, gasovi prevedeni u tenost ili
rastvoreni-upijeni pod pritiskom
Klasa 3 - zapaljive tene materije,
Klasa 4.1 - zapaljive vrste materije
Klasa 4.2 - samozapaljive materije
Klasa 4.3 - materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive
gasove
182
Klasa 5.1 - materije koje prouzrokuju paljenje oksidiranjem
(osloba|anjem kiseonika)
Klasa 5.2 - organski peroksid
Klasa 6.1 - otrovne materije
Klasa 6.2 - zarazne i gadne materije
Klasa 7 - radioaktivne materije
Klasa 8 - nagrizajue (korozivne) materije
183
184
185
11. PROPISI O LISTICAMA OPASNOSTI
Prema nacionalnim i meunarodnim propisima postoje tzv. Listice
opasnosti, koje su kvadratnog oblika veliine stranice 100 mm, a
postavljaju se sa uglom na gore kada se lijepe na komade za
otpremu. U sluajevima kada listice opasnosti treba postaviti na
transportna vozila, listice su opet kvadratnog oblika ali sada veliine
150 mm.
Listice koje upozoravaju na pravilno rukovanje teretom zbog njegovih
specifinosti, su pravougaonog oblika formata A5 (148x210 mm) a
mogu biti i smanjene do formata A7(74x105 mm). Kada treba
naglasiti da sa teretom treba paljivo manevrisati (na eljeznici) onda
se upotrijebi listica trouglastog oblika, sa osnovom najmanje 100 mm
i najmanjom visinom od 70 mm.
186
Poeljno je da na donjoj polovini listice opasnosti bude natpis, broj ili
slova za oznaavanje vrste opasnosti.
Listice opasnosti se lijepe na komade za otpremu, transportna vozila
(kamione, cisterne, vagone, kola, kontejnere) ili se privrste na neki
drugi podesan nain. Samo ako spoljanost komada za otpremu ne
dozvoljava da se listice lijepe na njega, smiju se listice nalijepiti na
kartone ili tablice dobro privrene na komade, na transportnu
ambalau, na privatna kola kao trajne oznake opasnosti u
potpunosti odgovaraju propisanim uzorcima.
187
Na poetku i na kraju prevoenja eljeznicom pored listice opasnosti
propisanih odredbama RID-a. na komade za otpremu, kontejnere,
cisterne itd. mogu se staviti i druge opasnosti koje propisuju ostali
vidovi saobraja a odgovaraju opasnoj robi koja se u njima prevozi.

188
189
190
191
192
193
194
12. OBILEAVANJE TERETNIH VOZILA
Izgled vozila obiljeenih listicama opasnosti i tablama sa brojanim
upozorenjima na prisutne opasnosti najbolje ilustruju sledei
primjeri:
Primjer 1.: Izgled teretnog drumskog vozila sa prikoloicom, i
postavljenim listicama opasnosti za eksplozivnost.

195
12. OBILJEAVANJE TERETNIH VOZILA
Primjer 2.: Izgled drumske cisterne za transport opasne materije
kao to je npr. Kalium (UN broj 2257), kada ne smije da se mijea sa
vodom a na to ukazuje slovo X ispred brojeva raspoznavanja
opasnosti na gornjoj polovini tabele (X423).

196
Primjer 3.: Izgled drumske cicterne sa prikolicom kada se
istovremeno prevoze dvije materije razliitih svojstava opasnosti. U
cisterni je benzin (UN broj 1203) koji ima temperaturu paljenja ispod
21
0
C (broj 33), dok je u prikolici Dizel ulje (UN broj 1202) ija je
taka paljenja iznad 55
0
C do 100
0
C (broj 30).

197
Primjer 4.: Izgled drumske cisterne sa prikolicom kada se
istovremeno prevoze dvije materije: u cisterni benzin (UN broj 1203)
koji ima temperaturu paljenja ispod 21
0
C (broj 33), a u prikolici
bezopasna materija.

198
Primjer 5.: Izgled drumske dvodjelne cisterne za razliite opasne
materije: U prvom dijelu je butilamin (UN broj 1125) veoma zapaljiv i
korozivan (broj 338) a u drugom metil alkohol (UN broj 1230) koji
ima temperaturu paljenja ispod 21
0
C i otrovnosti (broj 336)

199
Primjer 6.: Izgled drumske dvodjelne cisterne sa prikolicom za
prevoz razliitih opasnih roba i to: u prvom dijelu dvodjelne cisterne
je izopropil-alkohol (UN broj 1219) upaljivosti ispod 21
0
C (broj 33),
dok je u drugom dijelu metil-alkohol (UN broj 1230) koji ima
temperaturu paljenja ispod 21
0
C i otrovnost (broj 336). U prikolici se
prevozi bezopasna meterija bitumen.
200
Primjer 7.: Dvodjelna drumska cicterna u prvom dijelu prevozi (UN
broj 19789) zapaljivi gas (broj 23) a u drugom dijelu argon (UN broj
1951) koji je gas u veoma ohlaenom stanju (broj 22). U dvodjelnoj
prikolici prvi dio sadri oleum tj. puljivu sumpornu kiselinu,
H
2
SO
4
+SO
3
sa 20-66% SO
3
). (UN broj 1831) veoma nagrizajuu i
otrovnu (broj 886), a drugi dio prikolice hlorovodoninu kiselinu, tj.
HCL + H
2
O (UN broj 1789) koja je veoma nagrizajua (broj 88).
201
Primjer 8.: eljeznike cisterne: jednodjelna u kojoj se prevozi
neorganski rastvor cijanid (UN broj 1935) koji je veoma otrovan (broj
66) i dvodjelna: u prvom dijelu se prevozi tetra-etil-olova (UN broj
1649) poznati antidetonator za benzin, koji je veoma otrovan i
zapaljiv (broj 663), a u drugom dijelu vagonske cisterne nalazi se
rastvor od 20% HCN tj., cijanovodina kiselina (UN 1613) veoma
izraene otrovnosti (broj 66).

202
13. PODJELA I KLASIFIKACIJA ROBE
Robom se nazivaju svi proizvodi ljudskog rada koji svojim
osobinama zadovoljavaju potrebe bilo koje vrste i istovremeno su
predmet razmjene trgovine.
Upotrebna vrijednost robe zavisi od mnogih faktora i to:
Od vrste i kvaliteta sirovine,
Savremenosti tehnolokog postupka dobijanja,
Od naina pakovanja, skladitenja, prevoenja i upotrebe.
Poznavati robu znai detaljno biti upoznat o njenom porijeklu, o
njenim osobinama, o postupcima i na i nainima pakovanja,
skladitenja, prevoenja i upotrebe. Neophodno je poznavati sve
inioce koji izazivaju promjene na robi u odnosu na situacije u kojoj
se moe nai
203
Podjela robe moe se izvriti prema sljedeim pokazateljima:
Prema porijeklu na:
mineralno-neorganske prirode),
Organsku (svijet-biljni i ivotinjski) i
Sintetiku (hemijsku).
Prema stepenu obrade, prerade i dorade na:
Sirovine,
Poluproizvode i
Gotove proizvode.
Prema kvalitetu na:
Pravu robu
Surogate (zamjene) i
Falsifikate.

204
Prema domaoj klasifikaciji na:
Proizvode industrije,
Poljoprivrede i
umarstva.
Prema ekonomskoj namjeni na:
Proizvode za reprodukciju, (sirovine, pogonska goriva i gotove
proizvode za reprodukciju),
Proizvode za investicije,(pogonske maine, poljoprivredne
maine itd),
Proizvode za iroku potronju (prehranbeni proizvodi, pie,
duvan, odjea i obua, namjetaj, tekstil, preparati itd).

205
14. KVALITET ROBE U FUNKCIJI OD PREVOZA
Kvalitet je mjerilo upotrebne vrijednosti jednog proizvoda, odnosno,
mjerilo njegove sposobnosti da udovolji zahtjevima odgovarajuih
potroaa i triata. Kavalitet je sinonim za valjanost robe i identian
je sa upotrebnom vrijednou robe.
Za odreivanje i provjeravanje kvaliteta robe primjenjuju se razni
postupci i metode, koji najbolje odgovaraju nekoj vrsti robe. Sva ova
ispitivanja se uglavnom mogu svesti na objektivna i subjektivna.
Objektivna ispitivanja kvaliteta robe nazivaju se jo i nauna, jer
se koriste istrumenti, aparati i hemikalije kao i nauno provjerena
laboratorijska tehnika. Ispitivanja vre strunjaci odreenih grana
nauke prema standardima propisanim odredbama, pa tada
rezultati ispitivanja ne zavise od subjektivnog rada
206
14. KVALITET ROBE U FUNKCIJI OD PREVOZA
Subjektivna ispitivanja kvaliteta robe zasnivaju se iskljuivo na
reagovanju ula ispitivaa na proizvod koji se ispituje. esto se
nazivaju organoleptikim ispitivanjem.
Vrioci transporta robe imaju obavezu poredpoznavanja komponenti
kvaliteta da dobro upoznaju uzronike promjene kvaliteta koji su
neminovno prisutni svo vrijeme prevoenja robe.
207
15. KONTROLA TRANSPORTUJUE ROBE
U cilju zatite dravnih interesa vri se sljedea kontrola:
Kod izvoza:
1. Carinska,
2. Veterinarska,
3. Fitopatoloka
4. Kontrola kvaliteta od strane spoljno-trgovinskih organa
Kod uvoza i prevoza
1. Carinska,
2. Veterinarska i
3. Fitopatoloka.
U unutranjem saobraaju
1. Veterinarsaka i
2. Fitopatoloaka
208
15. KONTROLA TRANSPORTUJUE ROBE
Carinaska kontrola
1. Uvjerenje o porijeklu robe,
2. Meunarodnu prijavu za carinjenje i
3. Dozvolu za izvoz i dozvolu drave uvoznice (ako su ove dozvole
propisane od drave).
Veterinarska kontrole (kontrola kod prevoza ivih ivotinja)
Fitopatoloka kontrola. Prevoz voa ivih biljaka i biljnih dijelova
namjenjenih izvozu, uvozu ili prevozu uslovljen je prethodnim
pregledom od strane fitopatologa.
Kontrola kvaliteta od strane spoljno-trgovinskih organa.

209
POJAM RASUTIH TERETA
Rasuti tereti su oni koji se javljaju u manje ili vie rastresitom stanju, bilo
sitnijih ili krupnijih frakcija, u velikim koliinama, sa glavnom karakteristikom
da se mogu GRABITI i SIPATI.
Rasuti tereti imaju odreene osobine koje mogu da budu POSEBNE i
OPTE pri transportovanju.
POSEBNE osobine se odnose u sagledavanju mogunosti da se rasuti teret
prenosi zbijenim vazduhom u sluaju kod itarica, s tim da vazduh ne utie
na promjenu osobina robe; ili da se prenosi pomijean sa vodom s tim da ni
voda ne utie na promjene na robi, to je sluaj kod pijeska.
210
POJAM RASUTIH TERETA
U OPTE transportne osobine koje nepovoljno utiu na podobnost
transporta rasutih tereta treba uvrstiti: raspraljivost, raskvaljivost,
ljepljivost, krtost, otrovnost i sl.
Od optih transportnih osobina rasutih tereta koje imaju poseban
znaaj spadaju:
1. granulometrijski sastav,
2. zapreminska masa,
3. unutarnje trenje,
4. spoljnje trenje, i
5. abrazivnost ili habajue dejstvo.
211
OSOBINE RASUTIH TERETA
Sve prethodno navedene osobine rasutih tereta imaju presudan
uticaj kod izbora pretovarno transportnih maina i postrojenja, na
njihovu proizvodnost i dr.
Granulometrijski sastav (GRANULACIJA) izraava se
dimenzijama manjih ili veih frakcija u sastavu materijala robe.
Veliina frakcija unutar rasutog tereta meri se duinom dijagonale
izmeu dva suprotna ugla.
Granulacija se oznaava slovom a' i rauna se kao:
(mm)
Granulacija rasutih tereta utvruje se prema veliini zrna specijalnim
metodama:
ako je a
min
>0.2 mm metodom prosijavanjem kroz odgovarajua sita,
s tim to se uzme 100g uzorka i sui jedan sat pa se prosijava kroz
sita u trajanju od 10 minuta,
ako su estice a
max
=0.1 mm metoda ispitivanjem brzine padanja
odnosno lebdenja estica u struji vode ili vazduha.
2
) (
'
min max
a a
a
+
=
212
Zavisno od toga da li su frakcije kod rasutih tereta u veoj ili manjoj
mjeri ujednaenih dimenzija razlikuju se SORTIRANI i NESORTIRANI
tereti.
Kod sortiranih tereta je:
a
max
:a
min
<2.5
Kod nesortiranih:
a
max
:a
min
>2.5
Podjela rasutih tereta prema granulaciji je:
1. krupno komadasti a> 160 (mm)
2. srednje komadasti a= 60 -160 (mm)
213
3. sitno komadasti a= 10 - 60 (mm)
4. zrnasti a= 0.5 - 10 (mm)
5. prainasti a<0.5 (mm).
Granulacija kod rasutih tereta ima znaaj kod izbora pretovarno
transportnih maina, ureaja i postrojenja i njihovih funkcionalnih
delova (irina trake transportera, irina oluka, otvori na bunkerima).
ZAPREMINSKA MASA rasutih tereta se obeleava slovom
v
i
predstavlja odnos ukupne mase tereta (koji se izraava u tonama) i
zapremine (koja se izraava u kubnim metrima).
214
Zapreminska masa varira zavisno od toga da li je teret svjee rasut ili
je slijeganjem usljed sopstvene mase,stresanjem i nabijanjem stisnut.
Odnos izmeu zapreminske mase stisnutog tereta i svjee nasutog
tereta pokazuje odnos stisnutosti:

Podela rasutih tereta prema vrijednosti zapreminske mase je:
1. laki rasuti tereti, kada je
(penino brano, zob, koks, drveni ugalj)
v
v
'
=
3
6 . 0
m
t
v
s
215
2. srednje teki rasuti tereti, kada je
(itarice, eer kristal, krompir, eerna repa, mrki i kameni ugalj,
ljaka)
3. teki rasuti tereti, kada je
(pijesak, ljunak, sitni kamen, zemlja, gips)
4. vrlo teki rasuti tereti, kada je
(koncentrati ruda).
3
1 . 1 6 . 0
m
t
v
s
3
0 . 2 1 . 1
m
t
v
s
3
0 . 2
m
t
v
>
216
Ugao unutarnjeg trenja za razne vrste terta varira izmeu 22 - 65 pri
emu treba razlikovati:
1. ugao unutarnjeg trenja u stanju mirovanja, kada je
0
=30-40
2. ugao unutarnjeg trenja u stanju kretanja, kada se oznaava sa .
Prema tome, odgovarajui koeficijenti unutarnjeg trenja postaju:
1. u stanju mirovanja
0
=tg
0
,
2. u stanju kretanja =tg.
217
Srednja vrijednost kolinika izmeu uglova iznosi /
0
=0.7, uz
napomenu da kod odreenih tereta postoji znatno odstupanje od tog
broja.
Vano je istai da unutarnji ugao trenja za istu vrstu tereta ne
podrazumeva konstantnu vrednost, jer jo zavisi od granulometriskog
sastava, vlanosti i drugih karakteristika robe.

SPOLJNO TRENJE rasutog tereta podrazumeva trenje izmeu dva
razliita materijala; to je sluaj izmeu rasutog tereta i delova
povrina pretovarno transportnih maina ili postrojenja.
218
Srednja vrijednost kolinika izmeu uglova iznosi /
0
=0.7, uz
napomenu da kod odreenih tereta postoji znatno odstupanje od tog
broja.
Vano je istai da unutarnji ugao trenja za istu vrstu tereta ne
podrazumijeva konstantnu vrijednost, jer jo zavisi od
granulometrijskog sastava, vlanosti i drugih karakteristika robe.

SPOLJNO TRENJE rasutog tereta podrazumijeva trenje izmeu dva
razliita materijala; to je sluaj izmeu rasutog tereta i dijelova
povrina pretovarno transportnih maina ili postrojenja.
219
UNUTARNJE TRENJE rasutog tereta podrazumijeva trenje izmeu
djelia unutar istog materijala. Ovom trenju odgovara odreeni
koeficijent (=tg).
Ugao trenja ini prirodnu kosinu rasutog tereta pri njegovom
nasipanju na vodoravnu povrinu.
Veoma vano je poznavati koeficijente spoljnjeg trenja izmeu
poznatih vrsta tereta i elika, betona, tekstila, gume i sl., preko kojih
se transportujui materijal tare pri pretovarno - transportnim
manipulacijama.
Kao i kod unutarnjeg trenja, i kod spoljnjeg trenja postoje koeficijenti
koji se javljaju kada je roba u stanju mirovanja ili kada se nalazi u
transportnom sredstvu koje se kree i razlikujemo:
1. u stanju mirovanja
0
= tg
0
,
2. u stanju kretanja = tg.
220
ABRAZIVNOST ili habajue dejstvo rasutih tereta podrazumeva
oteenja i troenja povrina delova pretovarno transportnih maina
i ureaja pri kretanju tereta delovanjem sila trenja.
Habajue dejstvo zavisi od tvrdoe rasutog tereta, hrapavosti povrine
delia zrna, njihovih dimenzija i sl.
Prema stepenu habajueg dejstva rasuti tereti mogu biti:
1. nehabajui (brano, ovas, drvena pilotina, suvi treset i dr.);
2. malo habajui (gips, okrugli ljunak, sitni kre, rovni ugalj);
221
3. srednje habajui (antracit, suvi pesak, suvi cement, ljaka kamenog
uglja);
4. jako habajui (koks, elezna ruda, boksit).
Pri izboru opreme za mehanizovano transportovanje treba uzeti u
obzir sve osobine rasutih tereta kako bi se uspeno obavljao pretovar
tereta na pretovarnim mestima, kao i svuda gde poinje ili se zavrava
transport rasutih tereta. Osnovna mesta pretovara tereta su najee:
eleznike stanice,
rena pristanita i pomorske luke,
razna skladita uz industrijske koloseke i sl.
222
POJAM KOMADNIH TERETA
Komadni tereti su oni koji su to po prirodi stvari (razne vrste maina,
cigle, trupci, i dr.) ili oni koji su dobili naziv komadni pakovanjem u
odreenu ambalau, pri emu je roba pre stavljanja u ambalau mogla
biti: komadna, rasuta, tena ili gasovita.
Za ambalairanje se najee koriste: sanduci, burad, posude, kutije ,
vree idr. Ipak, treba istai da se sirovine u veim koliinama koje su po
prirodi stvari rasuti tereti, kao i neke tenosti retko pojavljuju u vidu
komadne robe.
Kada se razne vrste tenosti ambalairaju u buradima, posudama ili
kontejnerima u transportu se tretiraju kao komadni tereti koji se odlikuju
svojim razmerama, oblikom masom, podobnou za slaganje i sl.
223
OSOBINE KOMADNIH TERETA
Sa gledita transporta komadni tereti mogu biti:
1. pojedinani komadi (odlivci, limovi, raznovrsni profili i sl.)
2. upakovani u odabranu ambalau (vree, bale, kutije, sanduci, kante,
burad, i sl.)
3. tereti koji su paletizovani i
4. tereti koji su kontejnerizovani.
Od optih transportnih osobina kod komadnih tereta bitno je da li su
ravnih ili neravnih povrina, da li su im povrine meke ili tvrde, stabilnog
ili nestabilnog oblika, lomljivi i nelomljivi i dr.
224
Kao posebna osobina bilo bi svojstvo manjih komadnih jedinica da se
mogu transportovati putem zbijenog vazduha pod uslovom da ne budu
oteene.
Komadni tereti zavisno od dimenzija mogu biti:
1. male veliine, pogodne da se runo nose;
2. srednje veliine, kada jedan komad mogu da ponesu dva ovjeka;
3. veliki tereti, za ije manipulisanje treba koristiti posebne ureaje, s tim
da ovi tereti mogu da stanu u standardna transportna sredstva, i
4. vrlo veliki tereti, kada NE MOGU da stanu u standardna transportna
sredstva, pa je potrebno posebno rjeenje za njihov transport.
225
Komadni tereti zavisno od sopstvene mase mogu biti:
1. laki, do 30 kg, pogodni da se runo nose;
2. srednje teki, od 30 1000 kg, za ije su prenoenje potrebna
transportna sredstva manje snage: kolica, viljukari;
3. teki, od 1000 10000 kg, za ije su prenoenje potrebna transportna
sredstva srednje snage: dizalice, industrijski traktori, i
4. vrlo teki, preko 10000 kg koji se prenose sredstvima velike snage:
teki kamioni, industrijske lokomotive vee snage, odgovarajui vagoni,
stubne dizalice.
226
UKRUPNJAVANJE TERETA
Razliiti tereti se u transportu utovaruju, istovaruju, pretovaruju,
prenose, diu, slau itd., a sve to zahteva da operacije manipulisanja
budu brze, kvalitetne, bezbedne i ekonomine. Da bi se to postiglo vri
se tzv. ukprupnjavanje tereta sa ciljem da se prilagodi boljem
korienju unutranjeg i spoljnjeg raspoloivog skladinog prostora i
samih sredstava manipulisanja i prevoenja.
UKRUPNJAVANJE tereta podrazumeva stvaranje formiranje
razliitih jedinica bilo slobodnog sloenog tereta, bilo sloenog na
palete ili smetenog u kontejnere.
227
Ukrupnjavanjem nastaju:
1. jedinica rukovanja,
2. jedinica tereta,
3. jedinica transporta, i
4. jedinica skladitenja.
JEDINICA RUKOVANJA ukljuuje prirodne komadne jedinice, kao
i one terete koji su pomou ambalae postali komadi, ali i one bez
ambalae u rasutom stanju. Masa jedinice rukovanja se menja
zavisno od toga da li se transportuje potpuno ili delimino
ambalairana roba, ili je bez ambalae, pa razlikujemo:
228
1. jedinicu rukovanja do 100 kg (boce, kutije i sl.)
2. jedinicu rukovanja od 100 kg do 250 kg (potpuna ambalaa
sanduci, vree, bale, cilindrine posude)
3. jedinicu rukovanja od 250 kg do 500 kg (delimina ambalaa ili
bez nje)
4. jednicu rukovanja preko 500 kg (delimina ambalaa
obmotavanjem ili bez nje).
Potpuna ambalaa moe imati prizmatian, cilindrian i
kombinovani oblik.
229
Za formiranje jedinice rukovanja najvie odgovara prizmatian oblik
npr. kartonske kutije nosivosti 20-50 kg, jer se lako slau; zatim
sanduci od per ploa ili punog drveta nosivosti 25-250 kg, vree
(nosivost 50-70-100 kg)i na kraju bale (nosivost do 200 kg).
Potpuna ambalaa cilindrinog oblika tee se slae, a najee su u
primeni baloni opleteni pruem zapremine do 50 litara; zatim burad od
lima ili drveta nosivosti do 150 kg i dr.
Delimina ambalaa podrazumeva razna obmotavanja i vezivanja
robe u snopove ili svenjeve da bi se formirala jedinica rukovanja.
230
Vezivanje u snopove mase ne vie od 150 kg daje mogunost
nastajanja svenjeva kada se spoji vie snopova. Obmotavanje tereta
postie se obmotavanjem hartijom, kartonom, jutom, raznim vrstama
folija.
JEDINICA TERETA ukljuuje vie jedinica rukovanja sloenih na
svrsishodan nain u vrstu celinu, pogodnu za transport, pa
razlikujemo:
jedinicu tereta od vie slobodnih komada,
jedinicu tereta nastalu korienjem paleta, i
jedinicu tereta nastalu korienjem kontejnera.

231
Kada se formira jedinica tereta od slobodnih komada onda se vie
jedinica rukovanja povezuje kako bi se poveala zbijenost i vrstina
nastale jedinice tereta. Slaganje jedinica rukovanja na paletama sa
ciljem ukrupnjavanja jedinice tereta moe biti horizontalno po
slojevima i vertikalno po stubovima, s tim to palete treba da budu iste
dimenzije, oblika i mase.
Kada se jedinica tereta formira korienjem kontejnera koji su
definisani najmanjom zaprminom od 1 m
3
postie se najvei stepen
popunjenosti, a time i maksimalna nosivost.
232
JEDINICA TRANSPORTA objedinjuje odreeni broj jedinica tereta,
tako da se optimalno koriste povrine, odnosno zapremine tovarnih
prostora u transportnim sredstvima.
JEDINICA SKLADITENJA objedinjuje odreeni broj jedinica tereta,
tako da se optimalno koriste skladini prostori.
233
234
2.2 Transport ivih ivotinja
ivotinje same po sebi predstavljaju tovar koji se bitno razlikuje od ostalih roba. Prevoz
ivih ivotinja zasluuje posebnu panju iz dva razloga: humanosti i velike vrednosti.
Prvi razlog je vaniji, jer ivotinje oseaju bol, umor, glad, e i t.sl. pa treba pri utovaru,
prevozu, istovaru postupati oveno. Vrilac transporta treba da vodi rauna o urednosti
vozila. Stelja za posipanje poda ne sme biti zapaljiva, a ukoliko jeste treba je meati sa
nezapaljivim materijama ili prskati vodom. Tako se pleva mea sa vodom, drvena
strugotina sa peskom ili se prska vodom, dok se sam pesak retko uptrebljava.

Nepovljni uslovi transporta dovode do smanjenja mase i promene kvaliteta ivotinja.
Mnogo je razloga da se transport ivih ivotinja obavlja tako da se one ne ozlede, ne
udare i ne zlostavljaju. Da se umanji gubitak mase treba obezbetiti hranjenje i dobro
nadgledanje tokom transtorta. Pre utovara obavezno treba pregledati ivotinje od strane
veterinara koji izdaje stoni paso, jer se bolesne ivotinje ne smeju prevoziti.
235
U transportu ivotinje ne treba drati vie od 24 asa, bez izlaska van vozila. Zabranjeno
je u naelu tovariti zajedno razliite vrste sitne i krupne stoke. Uvek ih treba odvajati
pregradom od jakih dasaka. Izuzetno, mladunci koji sisaju mogu da se prevoze zajedno
sa majkom. Krupne ivotinje se pri utovaru odvajaju po polu. Nije dozvoljeno tovariti
domau stoku i stoku koja stie iz inostranstva, kao i stoku za priplod i rad, sa stokom za
klanje. Tovar krupne stoke moe biti po duini, odnosno paralelno sa podunim
stranicama vozila sa glavama okrenutim u pravcu vonje. Meutim, kako poduni nain
tovarenja ne obezbeuju dobro iskorisenje vozila, a to poveava trokove transporta,
pribegava se poprenom nainu tovarenja. Da se ivotinje zatite od mogoih udara
prilikom kretanja vozila, primenjuju se zatitni jastuci dugi 2,3 m, iroki 0,8 m a debljine
150 mm, nainjeni od gumiranog platna, a po potrebi se naduvavaju; ili su od jutane
tkanine dimenzija 2,3 * 1,0 m i po potrebi se popune slamom ili senom, to se koristi
delom i za ishranu ivotinja.
236
2.3 Transport itarica
Penica i druga bela ita mogu se trasportovati u vreama (dakovima) ili u rasutom
stanju. Vree se izrauju od jute, a ree od konoplje ili lana. Primaju obino od 50 70
kg.
Kukuruz se prevozi u klipovima ili okrunjen, u dakovima ili u rasutom stanju. Dok u
meunarodnom i u prevozu na duge relacije se vozi samo u rasutom stanju.
Prevozna sredstva moraju biti ista i zatiena od vlage, kie i drugih nepogoda.

2.4 Transport lako-kvarljive robe
U lako-kvarljivu robu pre svega spadaju ivotne namernice, koje nisu trajno
konzervisane i priroda ih daje u ogranienim, vrlo esto kratkim vremenskim intervalima.
U toku skladitenja kao i pri transportu mogu u lako kvarljivim ivotnim namernicama
da nastanu razliite nepoeljne promene sastava, strukture, boje, ukusa, mirisa i drugih
osobina proizvoda. To dovodi u pitanje dalju upotrebu tog proizvoda. Uzroci koji dovode
do kvarenja robe se mogu podeliti u tri grupe i to: mikrobioloke promene, uzrokovane
mikroorganizmima biohemiske promene, uzrokovane fermentima ostale promene,
koje nastaju iz svih ostalih razloga.
237
Metode uvanja lako kvarljve robe se dijele na:
1. fizike u koje spadaju:
pasterizacija
blaniranje sterilizacija
hlaenje i smrzavanje
suenje zraenje
filtracija
2. hemijske u koje spadaju:
soljenje i salamurenje
kiseljenje
dimljenje
eerenje
primjena hemijskih konzervanasa
238
Zbog toga za prevoz ovih namirnica na duim relacijama potrebno je obezbijediti
posebna transportna sredstva u vidu vagona, kamiona (npr. hladnjae), brodova, aviona
ili specijalnih kontejnera.
Vozila treba da su sa naznakom za lako kvarljivu robu, izgleda listice sa natpisom
PERISHABLE ili KVARLJIVO.
Prema uslovima koje pruaju robi pri transportu vozila se dijele na:
1. sa provjetravanjem, pomou otvora na vozilu ili pomou ventilatora
2. sa izotermikom izolacijom, kada je prostor za smjetaj robe obloen sa svih strana
3. vozila hladnjae bez sopstvene proizvodnje hladnoe, primjenom vodenog leda,
suhog leda itd.
Imamo dvije klase ovih vozila i to:
klasa A , vozila gdje se temperatura moe sniziti na +5C kada je spoljna
+25C
klasa B , vozila gdje se temperatura moe sniziti na -18C kada je spoljna
+25C
4. vozila hladnjae za sopstvenu proizvodnju hladnoe, pomou kompresora ili
apsorpcionog agregata za smanjvanje temterature.
Imamo tri klase ovih vozila i to:
klasa A - vozila koja odravaju temperaturu izmeu 0C i +12C
klasa B - vozila koja odravaju temperaturu izmeu -10C i +12C
klasa C - vozila koja odravaju temperaturu izmeu -20C i +12C

239
5. vozila sa termikim ureajima za zagrijevanje, vozila gdje se temperatura odrava na
+12C kada je spoljna -20C.

Povre koje je veoma osjetljivo pakuje se uglavnom u plitke letvarice, a manje osjetljivo u
letvarice koje su duboke ili u sanduke, vree ili korpe. Samo neke vrste povra se mogu
transportovati u rasutom stanju.
Transport svjeeg povra mora se obavljati u to kraim vremenskom intervalima i po
mogustvu nou. Voe i povre se prevoze svim transportnim srestvima, ali najbolje uslove
pruaju vozila konstruktivno namijenjena za prevoz lako kvarljive robe. to se tie mesa
u transport se smije stavljati samo potpuno ohlaeno svjee meso. Prevozi se i stavlja u
promet samo rashlaeno ili u smrznutom stanju.
240
2.5 Transport graevinskih materijala
Graevinski materijali mogu biti: kostruktivni i vezivni. Prvi daju konstruktivni dio a
drugi obezbjeuju povezivanje u monolitnu cjelinu. Ranije su se graevinski materijali
uzimali iz prirode, dok dananje graevinarstvo koristi sve vie vjetake proizvode,
koji se odlikuju izvjesnim osobinama koji nedostaju prirodnim materijalima.
Najvani prirodni graevinski materijali su:
kamen
drvo

Najvani vjetaki materijali su:
proizvodi od peene zemlje
metali i njegove legure
staklo
plastika

Vezivni materijali se dijele u tri grupe:
hidraulina (cement)
vazduna veziva (kre, gips)
vatrostalna (vatrostalna glina)
241
Cement je najpoznati vezivni garaevinski materijal se pakuje u jake vree od
natron hartije koje imaju 2 3 sloja za unutranji transport, dok za izvoz moraju
imati 5 6 slojeva. Za posebne uslove transporta upotrebljavaju se drvena
burad, spolja premazana bitumenom radi zatite od vlage.
Kre i gips se takoe transportuju u vreama od hartije ili buradima, dok se
kao finija pakovanja koriste kartonske kutije. Kada se gips prodaje na kilogram
onda se kao pakovanje koriste vree od plastine mase. Za velike potroae
gips se transportuje u rasutom stanju posebnim vozilima.
242
2.6 Kontejneri
Kontejnerizacija podrazumijeva objedinjenu upotrebu odreenih sudova ( koji ine
samostalnu transportnu opremu) i sredstva za mehanizovano malipulisanje (auto
utovarivaa, dizalica kranova i auto tegljaa) u svim vidovima sabraaja. Kontejner je
sud, sanduk, sadritelj robe koja mora da ima najmanju zapreminu od 1 m3, a moe biti
razliitih konstrukcija: zatvoren ili otvoren; sa pokretnom eonom ili bonom stranicom;
sa dnom koji se izvai ili rasklapa, prema namjeni itd. Pogodni su za transport svih vrsta
proizvoda nezavisno od stanja u kome se nalaze: u rasutom, komadnom, tenom ili
gasovitom. Isto tako, za prevoenje robe upakovane u komercijalnu ambalau i druga
slina rjeenja. Oblik kontejnera je prizmatian za komadne i sline terete, a za tenosti,
gasove cilindrian (cisterne).
Punjenje ili pranjenje kontejnera moe biti:
runo
gravitaciono
mehaniko
pneumatsko.
Za rasute terete odreenih karakteristika proizvode se kontejneri konusnog oblika zbog
olakanog gravitacionog pranjenja.
243
Prema nosivosti i unutranjoj zapremini kontejneri se dijele na:
male nosivosti: od 0,75 1,25 Mgt i V= 1- 3m3
srednje nosivosti: od 2,5 5 Mgt i V= 5 10m3
take ili velike: od 5,0 10 Mgt i V= 10 25m3
vrlo teke ili transkontejnere, nosivosti: od 10 20 Mgt a V = 25 30m3
Mali i srednji kontejneri su najee u upotrebi, dok se drugi koriste prvenstveno u
prekomorskom transportu tereta. Materijali koji se upotrebljavaju za proizvodnju
kontejnera su: drvo, elik (lim ili profil), aluminijum, plastine mase i guma elasto
merne materije kao i kombinacija materijala.
Kontejneri mogu imati obiljeja univerzalnog korienja ili specijalizovane namjene.
Pored toga, mogu u toku transporta obezbijediti odvijanje dijela tehnolokog procesa
jer raspolau ureajima za suenje, ventilaciju, mjeanje, zagrijevanje, hlaenje i
slino, ime se znatno ubrzava tok proizvodnog ciklusa.
244
2.6.1 Univerzalni kontejneri
Univerzalni kontejneri uglavnom imaju prizmatian oblik, obino su zatvoreni, najee
su sa bonim vratima koja se hermetiki zatvaraju i mogu se plombirati u cilju zatite
robe koja se transportuje. Po dimenzijama oni koji se primenjuju su razliiti, dok
Meunarodna organizacija za standarde utvrdila je sledee tipove univerzalnih
kontejnera

245
Pored grupe kontejnera naznaenih kao tipovi IA, IB, itd. koji imaju spoljnu dimenziju za
visinu i irinu istu od 2435 mm, a duina je promenjiva u upotrebi je i kontejner grupe II
kod kojeg je uvek ista samo visina od 2100 mm, dok su dimenzije za duinu i irinu
promenjive. Treba istai prednost primene univerzalnih kontejnera grupe I zbog
mogunosti razliitih kombinacija slaganja.

2.6.2 Specijalni kontejneri
Zbog svoje specifinosti ovi kontejneri, za razliku od univerzalnih, uglavnom sadre teret
u uputnom smeru transporta robe, dok u povratnom smeru najee ga nemaju. Po
obliku mogu biti: prizmatini, cilindrini, konini i drugih oblika, a po potrebi su otvoreni ili
zatvoreni. To su kontejneri za transport koncentrate ruda, za rasute i kabaste robe, za
guste tenosti, specijalni kontejneri za tenosti itd.

2.6.2.1 Kontejneri za koncetrat rude Kontejneri za koncentrat rude se koriste za
prevoz koncetrata rude bakra, kobalta, nikla, cinka, olova za koji su ranije korienja
razliita prevozna sredstva na kojima su nastajali gubitci na robama, zbog usputnih
pretovara u iznosu od 3 4%, ili ak od 7% kada je u pitanju ruda cinka. Nametnula se
potreba korienja i upotreba kontejnera konusnog ili oblika piramide koji se lako slau
jedan na drugi. Ovi kontejneri se prazne obino prevrtanjem, ali i kada je potrebno brzo i
jednostavno pranjenje. Upotrebljavaju se i specijalni kontejneri sa otvaranjem dna. Gde
se istovar vii pomou gravitacione sile .
246
2.6.2.2 Kontejneri za rasute i kabaste terete
Kako bi se pri transportu uglja zbog spraivanja prilikom pretovarnih operacija izbegli
veliki gubici neophodna je upotreba kontejnera za transport uglja, najee oblika
prizme sa dnom koje se lako po potrebi otvara. Ovi kontejneri se obino izrauju od
metala (kostur), dok je oplata od drveta ili eline ice. Pored uglja u ovim kontejnerima
se moe bezbedno prevoziti i eerna repa.
Za kabaste terete kao to su drva, balvani ili drvena graa, specijalni kontejner je u vidu
metalnog skeleta sa jednom eonom stranom zatvorenom drvenom oplatom, a preostale
3 strane nisu potpuno zatvorene. Utovarena drvena graa se mora uvrstiti pomou
etiri bone preke, radi bezbednosti u radu.

247
2.6.2.3 Kontejneri za guste tenosti U mnogim zemljama sirovo zemno ulje i njegovi
derivati ine znatan procenat od ukupne koliine transportujuih tenosti. Ovakve
tenosti usled znatne gustine zahtevaju posebne uslove pri nalivanju i istakanju
kontejnera cisterni. Za ove operacije potrebna su zagrevanja, to poveava trokove
jer dolazi do zadravanja vozila. Podela gustih tenosti prema ovim karakteristikama
je:11 tenosti male gustine (relativna viskoznost je 8 E, za ulivanje istakanje
temperatura zagrevanja do 30C tenosti srednje gustine (relativna viskoznost je 27 E,
za ulivanje istakanje temperatura zagrevanja do 60C) tenosti velike gustine
(relativna viskoznost je 63 E, za ulivanje istakanje temperatura zagrevanja do 80C
Za transport gustih tenosti zbog specifinosti, upotrebljavaju se tzv. cisterne, termosi,
sa ugraenim izolacijonim slojevima kako bi se odrala poviena temperatura koja je
postignuta prilikom ulivanja pa ako potroa nije daleko, tenost stie u zagejanom
stanju pogodnom za istakanje. U zimskim uslovima koriste se kontejner cisterna sa
ugraanim cevima za zagrevanje parom veih povrina, obzipom da je mala toplotna
provodljivost ovih tenosti, kako ne bi dolo do stisnjavanja tenosti.
248
Za zagrijevanje ovih kontejnera se moe koristi elektro induktivni grija koji se
postavlja na sredinu i kroz njega se proputa struja napona 220V. Nastala induktivna
struja prolazi kroz kalem, a isto tako i kroz kontejner gdje se on zagrijeva, a sa njim i
negov sadaj. Ovaj postupak se najee koristi za zagrijevanje bitumena u
graevinarstvu. Elektro indukcioni kalem snage od 10 kW moe koliinu od 2000 kg.
zagrijati do temperature 180 - 200C za period od 12 14 asova i mnogo je bre nego
da se zagrijeva vodenom parom.
2.6.2.4 Specijalni kontejneri za tenosti
Specijalni kontejneri za tenosti nosivosti 1000 2000 l, u savremenom nainu
transportovanja prestavljaju najoptimalnji nain transporta tenosti. Prema nameni i
svojoj konsrukciji ovi kontejneri se dele
za guste tenosti (sa ugraenim ili prenosnim grejaem)
za tenosti osetljive na spoljnu temperaturu (sa termoizolacijonim slojevima)
za tenosti otporne na spoljnu temperaturu
za hlaenje tenosti tokom transporta (prirodnim strujanjem vazduha, ulivanjem
rashladne tenosti, primenom ureaja ili sredstava za hlaenje)

249
Bitno je kod kontejnera za prevoz tenosti da je dobro zaptivanje otvora za punjenje i
pranjenje. Kako kontejneri napravljeni od aluminijuma, elika ili plastinih masa
zauzimaju istu zapreminu tovarnog prostora puni ili prazni nametnuo se zahtev za
proizvodnju istih od elastinih materijala guma.
Kontejneri od gume elastinih materijala uptebljavaju se ne samo za transport
tenosti, ve i za vrste rasute terete pa ak i za gasove. Najvea njihova prednost je
slaganje u male zapremine kada su prazni. Izrauju se u obliku jastuka, balona, buradi
itd, s tim to im je unutranji sloj od poliamidnih plastinih masa, a spolja guma. Ulivni i
izlivni sistemi su izraeni od aluminijuma nosivosti najee do 5000 l. Tehnike
prepreke do nedavno, kod transporta tenosti u fleksibilnoj ambalai, bile su
nekontrolisane sile pomicanja koje npr. nastaju pri koenju kamiona. Danas je taj
problem reen kako za tenosti tako i za rasute tereta, proizvodnjom fleksibilne
ambalae iji je unutranji prostor podeljen zidovima na komore. Povoljni su i za
transport lako kvarljivih tenosti.
250
2.6.2.5 Kontejneri sa zagrevanjem ili hlaenjem robe
U zimskom periodu za transport proizvoda koji su osetljivi na niske temperature koriste
se kontejneri za zagrevanje, koji sa sebi imaju elektro grejae sa kojima se odrava
eljena temperatura. Kontejneri hladnjae mogu biti sa sopstvenim agregatima tzv.
frigo ureajima, bilo da su ugraeni ili prenosni, ili sa odeljcima gde se postavljaju
rashladna sredstva kao to su: vodeni led, suvi led, teni azot. Konstrukcija kontejnera
hladnjaa podrazumeva tri sloja: spoljni od elinog lima, aluminijuma ili kombinacija
od per ploama srednji je termo izolacijoni izraen obino od stiropora unutranji
od alumonijuma ili poliesterskih smola pojaanih staklenom vunom.
Kontejneri koji u toku transporta obavljaju i potrebne tehnoloke operacije postavljaju se
na transportna sredstva koja su prilagoena tehnolokim operacijama. Ove operacije
mogu biti: meanje materijala, suenje, zagrevanje ili hlaenje. Iz tih razloga mase ovih
kontejnera su obino za 30 procenata vee od od bruto masa obinih kontejnera sa
teretom.
251
Nedostaci primene kontejnera su sledei:
neophodna savrena organzacija manipulisanja du celog lanca prevoenja kontejneri
prilogoavanje postojeih teretnih vozila u pogledu nosivosti i utovarno istovarnih
operacija
razne povratne vonje, kod specijalnih kontejnera
sopstvena masa kontejnera je mrtav teret bilo da je kontejner prazan ili pun.
Obzirom da su prednosti upotrebe kontejnera brojnije, pa se shodno tome upotreba
kontejnera u budunosti moe oekivati da bude sve vea.
Prednosti kontejnera u transportu robe su sljedee:
zatita robe, jer nema promjena suda tokom transporta
potpuno koritenje tovarnog prostora
lako i sigurno uvrivanje tereta
nepotrebno je posebno pakovanje i markiranje tereta
pojednostavljen admistrativni postupak
mehanizovano manipulisanje ubrzava transport
upotreba jednostavnih ali snanih vozila
ekonominosti transporta, jer kontejneri imaju vijek trajanja vei od 100
ciklusa
mogunost skladitena robe na otvorenom prostoru.
252
2.7 Paletizovanje robe
Paleta je postolje pravougaonog oblika najee od drveta, na koje se moe
naslagati objedinjena koliina robe (sanduci, kutije, vree, burad), kojim se
lako manipulie (podie, sputa, prenosi, slae) posredtvom viljukara,
dizalica. Prednosti upotrebe paleta u transportu robe su:
obezbijeeno je ekonominije , bre i bolje manipulisanje robom uz smanjenje
oteenja
omogueno je prevoenje slabije upakovanih proizvoda
bolje koritenje tovarnog prostora
manji broj radnika za opsluivanje

Po obliku palete delimo na:
1. ravne palete
2. sanduaste boks palete
3. stubne palete
253
2.7.1 Ravne palete
To su palete koje se koriste za krupnija pakovana koja nisu podlona ruenju i rasipanju
i one se po standardina Evropske unije proizvode u etiri osnovne grupe i to sa
dimezijama:
ravna paleta Tip 0; dimenzija: 600 x 800 mm nosivost: 1000/4000kg masa: 18 kg
ravna paleta Tip I; dimenzija: 800 x 1200 mm (EUR paleta) nosivost: 1000/4000kg
masa: 22 kg
ravna paleta Tip II; dimenzija: 1000 x 1200 mm
(standardna paleta) nosivost: 1000/4000kg
masa: 40 kg
ravna paleta Tip III;dimenzija: 1200 x 1200mm
nosivost: 1000/4000kg
masa: 45 kg.

254
Materijali koji se upotrebljavaju za proizvodnju ravnih paleta su: drvo, aluminijum,
karton, plastine mase. Prema konstrukciji drvene ravne palete su. Dvoulazne ili etvoro
ulazne, jednopodne ili dvopodne, palete sa prepustom i revezibilne. Ravne palete od
elinog liva ili profila pogodne su za transport proizvoda osetljivih na pritisak ili robe
male zapremine a velike mase. Najpoznatija paleta ovog tipa je Markussen ova
izraena od profilisanog elika: dimenzija 800 x 1200 x 144 mm mase 20 kg
nosivosti 1000 k
Ravne palete od vie slojeva hartije imaju malu masu do 5 6 kg i nosivost od 1000
1250 kg, male cene to omogucava da se tretiraju ko nepovratna transportna ambalaa.
Ravne palete od plastinih masa imaju niz prednosti u odnosu na druge i to: malu
masu od 7,5 kg bez delova su koji stre ne primaju vlagu otpornost na koroziju
lako se iste pri manipulisanju su bezumne itd.
2.7.2 Sanduaste ili boks palete Predstavljju postolja sa nadgradnjom tri ili etiri vrste
eone ili bone strane, mogu da imaju i poklopac. Svi delovi treba da su vrsti da izdre
pritisak tereta. Pogodne su za pakovanje robe koja je u sitnijem pakovanju, sa slabijem
pakovanjem, kada je roba neupakovana, kao i kada je osetljiva na pritisak. Takoe se
koriste za pakovanje robe nepravilnog oblika radi boljeg slaganja na vozilu ili u skladitu.
Postalja boks paleta po dimenzijama odgovaraju ravnim paletama, dok nadgradnja ne
prelazi 1 m. Potrebna je velika tanost izrade ovih paleta da bi se mogle slagati.
255
2.6. PAKOVANJE ROBA
ovjek je u razmjeni dobara uvijek teio neem novom, sve dok nije doao do
dananje savremene distribucije roba. Traio je rjeenja koja e mu olakati dostavu
i prodaju proizvoda i unaprijediti tehnologiju rukovanja, transporta i skladitenja,
naine izlaganja proizvoda u trgovini i dr. Sve ovo je uslovilo nastanak ambalae i
pakovanja. Razvoj ambalae i tehnologije pakovanja uslovljen je i uzajamno
povezan sa razvojem sistema distribucije dobara. Distribucija proizvoda poinje i
zavrava se pakovanjem i raspakivanjem.
U principu, u procesima distribucije sreu se tri vrste ambalae:
potroaka ambalaa,
komercijalna ambalaa,
transportna ambalaa.
256
III AMBALAA
Rije ambalaa vodi porijeklo od francuske rei emballage to u prevodu znai
zamotavanje, pakovanje, upakivanje, i sl. Da bi se jedan proizvod mogao isporuiti
potroaima mora biti stavljen u odreeni sud, omot, ram, odnosno u ambalau. Ipak
rije ambalaa ima ire znaenje i predstavlja opti pojam za sve probleme u vezi sa
opremanjem proizvoda za promet, dok je rije pakovanje vie vezano za samu radnju
stavljanja proizvoda u ambalau.
3.1. Uloga ambalae ili njena funkcija
Viestruke funkcije ambalae preko osnovnih vrijednosti su: zatita upakovanog
proizvoda olakavanje manipulacije pri prevozu, skladitenju i prodaji robe
garantovanje porijekla robe davanje estetskih svojstava i povoljnih dimezija za
uspjeno popunjavanja tovarnog prostora ekonominije i uspjenije poslovanje.
Materijal za izradu ambalae treba da ima inaktivnost, da ne djeluju na miris ili ukus
upakovanog proizvoda. Nekada je potrebno da je materijal otporan na korozivno
djelovanje, ukoliko je upakovani proizvod sa kiselinama u svom sastavu. Ambalaa po
obliku i dimenzijama treba da omogui slaganja robe u vozila i skladita bez vidljivih
upljina, s tim to mora udovoljiti i estetskom izgledu. Pravilno oblikovana ambalaa je
pogodnija za manipulisanje i pravilnim slaganjem daje stabilne terete.
257
3.2 Podjela (klasifikacija) ambalae
Polazei od razliitih mjerila ambalaa se dijeli prema:
1. materijalu od kojeg je izraena
2. obliku
3. namjeni
4. zavisnosti od konstrukcije
5. osnovnoj funkciji u prometu.
Kako je primjenjeni materijal za ambalau uslovljen oblikom daemo njihov prikaz
uporedo:
1 Drvena ambalaa
Za izradu drvene ambalae koristi se rezana graa etinara i liara, po pravilu jeftinije
vrste, kao i proizvodi prerade drveta (per ploa, furniri i dr.). Drvena ambalaa se
pojavljuje u razliitim oblicima i po pravilu je nepovratna, odnosno za jednokratnu
upotrebu.
sanduci obini ili ojaani metalnim dijelovima;
holandezi
gajbe
bave ( od hrastove i bukove grae)
ramovi pregrade
258
2. Ambalaa od hartije

Za izradu ambalae koriste se obian, specijalni i natron papir, talasasti karton i
vieslojni karton.
kese i vree
kutije
ostali oblici (burad, tube)

3. Metalna ambalaa
Za izradu metalne ambalae koriste se razliiti metali i legure. Ova vrsta ambalae
ima izvanredne fizike osobine, a nedostatak nekih je nedovoljna hemijska otpornost,
podlonost koroziji, vea masa i cijena u odnosu na papirnu, drvenu, plastinu i
tekstilnu ambalau.
limenke
kante, kutije sanduci i sl.
burad, cisterne i kontejneri
livene boce za tehnike gasove
259

4. Staklena ambalaa

Staklo ima iroku primjenu u izradi potroake i komercijalne ambalae. Ima veliku
hemijsku otpornost, ne stvara toksine proizvode, ne daje miris, otporno je na
atmosferske uticaje i nepropustljivo je za mikroorganizme, gasove i tenosti.
Osnovni nedostatak je laka lomljivost, relativno velika teina i slaba zatita od
uticaja suneve svjetlosti.
Prema veliini, staklena ambalaa se moe klasifikovati u tri grupe.
Osim za pojedine robe (kisela voda, osvjeavajua pia i sl.), ova ambalaa
je po pravilu nepovratna.
sudovi sa uskim grlom (boce, baloni)
sudovi sa irokim grlom (staklenke, lonii)
ostali oblici sudova (ampule)
260
5. Tekstilna ambalaa

Tekstilna ambalaa se proizvodi od vlakana biljnog, ivotinjskog I sintetikog porijekla.
Od ove ambalae proizvode se uglavnom vree razliitih dimenzija, razliite gustine
tkanja sa razliitim nainom vezivanja i zatvaranja, to je predmet posebnih standarda.
Ova ambalaa je po pravilu nepovratna.
vree
omoti za bale
prekrivne cirade
pomona srestva za pakovanje (kanap, trake, uad, vata)
261
6. Plastina ambalaa
Zahvaljujui svojim specifinim osobinama, plastina ambalaa je vrlo brzo osvojila
trite. Ona se relativno lako proizvodi, sa malim utrokom energije i vremena, posjeduje
mogunost postizanja specifinih svojstava, najrazliitijih oblika i dimenzija (to nije
uvijek sluaj sa ostalim materijalima)..
Po pravilu se koristi kao nepovratna ambalaa.
folije
cijevi
ipke
ploe
razni gotovi predmeti
tube
kese
vree
boce
baloni
burad
kutije
kontejneri
262
7. Kompleksna ambalaa (kombinovana )
Razvoj novih materijala i potrebe racionalizacije procesa pakovanja doveo je
do pojave novih oblika, odnosno kombinovane ambalae koja je nastala spajanjem
kartonske i plastine ambalae koja polako potiskuje konvencionalne oblike kartonske
ambalae. Ona se izvodi od kartonske podloge sa niskim bonim stranicama u koju se
slau manje jedinice proizvodnog pakovanja, preko kojih se postavlja navlaka od
termoskupljajue folije. Nakon zagrijevanja, ova folija se skuplja za cca 30%, ime se
dobija veoma kompaktna jedinica, sa daleko boljim mehanikim osobinama u odnosu
na kartonske kutije. Takoe, plastina folija prua mnogo bolju zatitu od vlage, krae,
postie atraktivniji izgled jedinice pakovanja, a pri tome primjena ove vrste pakovanja
obezbjeuje nie logistike trokove.
Proces primjene ovog tipa ambalae se po pravilu izvodi na automatizovanim
mainama.
folije
kese
vree
kutije
boce
tetrapak
263
8. Ambalaa od ostalih materijala
sudovi za finija pakovanja
obloene bave
kace
cisterne

9. Pomoni materijali za pakovanje
pregrade
lepljive trake
trake za vezivanje
sredstva za zatvaranje i markiranje
264
3.3 Podjela ambalae prema namjeni
Podjela ambalae prema namjeni uslovljena je agregatnim stanjem i osobinama
upakovanog proizvoda. Najee su u primjeni:
ambalaa za gasovite i tene proizvode
ambalaa za vrste komade i rastresite terete

U zavisnosti od namene ambalaa ima odreene konstruktivne oblike s tim to su
rjeenja sa zatvorenom ili otvorenom konstrukcijom.
3.4 Podjela ambalae prema osnovnoj funkciji u prometu
Za potrebe potroaa proizvodi se pakuju u odreenim koliinama, koje se u
transportu brojem pakovanja umnoavaju. Stoga treba razlikovati:
1. komercijalnu (maloprodajnu, potroaku)
2. transportnu (grubu ili veliku) ambalau
Komercijalna ambalaa je ambalaa u kojoj se proizvod neposredno predaje
potroau. Stoga se jo naziva orginalnom, maloprodajnom ili potroakim pakovanjem.
Pakovanje u komercijalnu ambalau pored proizvoaa mogu vriti: velike trgovake
organizacije uslune organizacije specijalizovane za pakovanje robe
265
Masovna primjena komercijalnog pakovanja dovela je do naglog razvoja maina za
pakovanje proizvoda, do primjene novih materijala za pakovanje, do pojave malih tzv.
parcijalnih ili doziranih pakovanja za brojne proizvode itd.
Transportna ambalaa je ona ambalaa koja ima prvenstveno ulogu da zatiti proizvod
u toku transporta i skladitenja. To je uglavnom krupna ambalaa koja treba da sauva
robu od raznih oteenja pri udaru, potresu ili od drugih djelovanja: vlage, korozije i
kvarenja uopte. U toku transporta mogu nastati razna oteenja zbog prevrtanja robe,
padanja robe, od udara pri polasku i zaustavljanju vozila, od djelovanja pritiska pod
teretom ili usred neposrednog udara i sl. Pored pruanja zatite upakovanoj robi,
transportna ambalaa omoguava i ukrupnjavanje tereta, tako da od jedinice rukovanja
stvara jedinicu tereta koje poslije mogu lako da obrazuju jedinice transporta.
Organizacije za transport robe treba naruiocu transporta da postavljaju odreene
tehnike uslove za transportnu ambalau kao i za samo pakovanje robe, kako ne bi
dolo do oteenja robe u transportu.
266
Transportna ambalaa se izrauje bez i sa unutranjom oblogom kao zatita od
djelovanja vlage, mikroorganizama i drugih uzronika koji mogu uticati na promjenu
kvaliteta robe. Spoljna ambalaa to je ambalaa bez unutranjih obloga, titi robu
uglavnom od mehanikih oteenja, gubitaka i krae.
Prema duini korienja transportna ambalaa dijeli se na:
1. povratnu koja se ne troi u jednom prevoenju (npr. vree, baloni, palete itd.).
Ova ambalaa se vraa proizvoau ili trgovakoj organizaciji, a njena upotrebna
vrijednost samo djelimino ulazi u prodajnu cijenu proizvoda
2. nepovratna ambalaa koja se troi u jednom prevoenju i kupac je u cijelosti
plaa.
Da li e ambalaa biti povratna ili nepovratna ne zavisi samo od njenih tehnikih
karakteristika i fizike trajnosti, ve i od trokova transporta, duine prevoenja,
upotrebne vrijednosti ambalae i drugih faktora. Ukoliko je ambalaa jeftinija utoliko se u
komercijalnom smislu javlja kao povratna.
U savremenoj koncepciji rada povratna ambalaa se sve vie naputa, iako je uoptena
primjena transportne ambalae, posebno paleta i kontejnera, omoguila poslednjih
godina brz razvoj savremenog kombinovanog ili integralnog transporta robe.
267
Uvoenje i razvoj savremenog kombinovanog integralnog transporta robe kao
jedistven sistem zahtijeva:
proizvodnju ambalae sa standardnim dimenzijama i oblicima tako da se u
potpunosti popunjava zapremina tovarnog prostora
paletizacija robe u cilju ukrupnjavanja tereta
kontejnerizovanje robe
konstruisanje specijalnih vozila koja objedinjuju osobine razliitih postojeih
transportnih srestava npr. amfibije za kretanje po vodi i drumu
konstrusanje velikih prevoznih sredstava za prevoenje razliitih vozila drugog
vida saobraaja: trajekti (feryboats) kada se brodovima prevoze teretni vozovi ili
kamioni.
uvoenje sistema povezivanja razliitih vidova transporta robe, od kojih su
najpoznatiji:
- sistem kontejnera
- sistem roudrejlera
268
1. pagnut,D: Tehnoloke osobine robe u transportu, Saobraajni fakultet,
Beograd 1989
LITERATURA

2. www.zastava.co.yu
3. www.mercedes-benz.co.yu
4. www.acerbi-viberti.co
5. www.iveco.co
6. www.kogel.co
7. www.pegaut.co
8. www.wolcvagen.co
9. www.zvvz.co.cz
10. www.vrele gume.co yu
269
Sadraj
2 PREGLED POJAVNIH OBLIKA ROBA U PREVOZU.......................................................................7
2.1 TRASPORT OPASNIH MATERIJA........................................................................................................9
2.2 TRANSPORT IVIH IVOTINJA.........................................................................................................10
2.3 TRANSPORT ITARICA.......................................................................................................................11
2.4 TRANSPORT LAKO-KVARLJIVE ROBE...........................................................................................11
2.5 TRANSPORT GRAEVINSKIH MATERIJALA..................................................................................12
2.6 KONTEJNERI........................................................................................................................................13
2.6.1 UNIVERZALNI KONTEJNERI.........................................................................................................14
2.6.2 SPECIJALNI KONTEJNERI..............................................................................................................14
2.6.2.1 KONTEJNERI ZA KONCETRAT RUDE.......................................................................................14
2.6.2.2 KONTEJNERI ZA RASUTE I KABASTE TERETE......................................................................15
2.6.2.3 KONTEJNERI ZA GUSTE TENOSTI..........................................................................................15
2.6.2.4 SPECIJALNI KONTEJNERI ZA TENOSTI..................................................................................15
2.6.2.5 KONTEJNERI SA ZAGREVANJEM ILI HLAENJEM ROBE...................................................16
2.7 PALETIZOVANJE ROBE.....................................................................................................................17
2.7.1 RAVNE PALETE................................................................................................................................17
2.7.2 SANDUASTE ILI BOKS PALETE.................................................................................................18
3 AMBALAA.............................................................................................................................................19
3.1. ULOGA AMBALAE ILI NJENA FUNKCIJA...................................................................................19
3.2 PODELA (KLASIFIKACIJA) AMBALAE........................................................................................19
3.3 PODELA AMBALAE PREMA NAMENI..........................................................................................21
3.4 PODELA AMBALAE PREMA OSNOVNOJ FUNKCIJI U PROMETU.........................................21
270
2.4. Pregled drumskih transportnih sredstava.............................................. .......47
2.4.1. Teretna vozila..48
2.4.1.2. Specijalne nadgradnje........................................................................................................................ 54
2.4.1.2.1. Cisterne .......................................................................................................................................... 54
2.4.1.2.2. Furgoni............................................................................................................................................ 58
2.4.1.2.3. Hladnjae ....................................................................................................................................... 59
2.4.1.2.4. Damperi ......................................................................................................................................... 61
2.4.1.2.5. Vozila za prevoz tereta veih gabaritnih.dimenzija.......................................................................... 61
2.4.1.2.6. Vozila za prevoz ivih ivotinja........................................................................................................ 63
2.4.1.2.7. Vozilo za prevoz oteenih vozila ................................................................................................... 64
2.4.1.2.8. Samoutovariva .............................................................................................................................. 64
2.4.1.2.9. Mealica za beton............................................................................................................................ 65
2.4.1.2.10. Kamion sa dizalicom ..................................................................................................................... 66
2.4.1.2.11. Kontejnerski kamioni...................................................................................................................... 67
2.4.1.3. Transportna sredstva za prevoz opasnih materija ............................................................................. 69
2.4.1.3.1. Oznaavanje opasnih materija ....................................................................................................... 70
2.4.1.3.2. Propisi za vozila koja prevoze opasne materije............................................................................... 71
2.4.2. Prikljuna vozila ................................................................................................................................... 73.
2.4.3. Vuni vozovi ......................................................................................................................................... 75
2.4.4. Vozila za vrenje rada .......................................................................................................................... 77
271
272
INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK

273
274

Transportne Osobine Roba

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Transportne Osobine Roba

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK

You might also like