Meunarodno privatno pravo

Predavanja, 24.5.2013.

Pravila o meunarodnoj nadlenosti sudova

Meunarodna nadlenost sudova: direktna i indirektna; iskljuiva i
konkurentna; opta i posebna; zakonski odreena i sporazumno odreena.

Direktna i indirektna meunarodna nadlenost kriterijum za podelu je procesni momenat u kome se ocenjuje nadlenost i svrha ocene nadlenosti:
Primenom pravila o direktnoj meunarodnoj nadlenosti reava se, u momentu zasnivanja nadlenosti za odluivanje, da li je jedno pravosue uopte nadleno, ima li pravo i dunost da postupa u jednoj stvari Primena pravila o indirektnoj nadlenosti dolazi u obzir u jednom znatno kasnijem momentu, nakon donoenja pravnosnane odluke, kada se postavlja pitanje dejstva te odluke u nekoj drugoj dravi tada e se primeniti norme o indirektnoj nadlenosti te druge drave u kojoj se trai priznanje sudske odluke (drave priznanja) da bi se utvrdilo da li je pravosue, koje je donelo odluku (pravosue drave odluke), bilo nadleno za donoenje odluke.
Doc. dr aklina Spalevi

Pravila o meunarodnoj nadlenosti sudova

Iskljuiva i konkurentna meunarodna nadlenost:
Iskljuiva nadlenost pravosua domae zemlje iskljuuje nadlenost sudova drugih drava predvia se izuzetno, u sluajevima kada jedan pravni odnos ima veoma snane kontakte sa domaim pravosuem i postoji izrazit interes da se raspravljanje tih odnosa rezervie za domae sudove Konkurentna nadlenost znai da postoji osnova za nadlenost domaeg pravosua, ali time ne iskljuujemo nadlenost drugog pravosua.

Prema ZMPP, iskljuiva nadlenost je predviena u sledeim sluajevima:

Ako je re o stvarnopravnim sporovima na nekretninama pod uslovom da se nekretnina nalazi u domaoj dravi U postupcima za raspravljanje nepokretne zaostavtine koja se nalazi u domaoj dravi
Doc. dr aklina Spalevi

 U branim sporovima pod uslovom da je tuenik domai dravljanin i ima i domicil u domaoj dravi U sporovima o uvanju, podizanju i vaspitanju deteta ako su i tueni i dete domai dravljani, a imaju i domicil u domaoj dravi

Pravila o meunarodnoj nadlenosti sudova

U sporovima radi utvrivanja i osporavanja oinstva ili materinstva kada se u ulozi tuenika nae dete koje je domai dravljanin i ima prebivalite ili boravite u domaoj dravi U postupku radi davanja dozvole maloletniku da stupi u brak (a brak se zakljuuje u inostranstvu) postojae iskljuiva nadlenost domaeg pravosua ako su oba verenika domai dravljani; ako se sam brak zakljuuje u domaoj dravi za iskljuivu nadlenost domaeg suda u postupku za izdavanje dozvole dovoljno je da je maloletnik domai dravljanin U postupku za proglaenje umrlim domaeg graanina U postupku u kojem se odluuje o usvojenju ili o prestanku usvojenja lica koje je domai dravljanin i ukoliko u domaoj dravi ima i prebivalite, i u postupku u vezi sa starateljstvom nad domaim dravljaninom. Doc. dr aklina Spalevi

Pravila o meunarodnoj nadlenosti sudova

Relativna iskljuiva meunarodna nadlenost: sporove koji proistiu iz stranih ulaganja moe da reava samo domai sud ali se stranke mogu dogovoriti da spor povere nekoj domaoj ili stranoj arbitrai. Opta i posebna meunarodna nadlenost:
Opta nalenost nadlenost jednog pravosua za sve vrste sporova i drugih postupaka; oslonac za optu meunarodnu sudsku nadlenost je veza sa tuenim, ostvarena preko njegovog prebivalita (za pravna lica sedita), a u nekim sluajevima i boravita. Posebna nadlenost kada se nad tuenim nadlenost nekog pravosua zasniva za raspravljanje jedne posebne kategorije odnosa, tj. sporova; ista se nad tuenim zasniva van njegovog opteg foruma, na osnovu nekih drugih kontakata koje je ostvario sa forumom posebne nadlenosti.

Doc. dr aklina Spalevi

Pravila o meunarodnoj nadlenosti sudova

Retorziona meunarodna nadlenost: kada se drava odluuje na "pozajmljivanje" kriterijuma, tj. na upuivanje na kriterijume na osnovu kojih druge drave odreuju nadlenost sudova koji im pripadaju to su situacije u kojima strana drava propie "originalne" odredbe o nadlenosti kojima inostrane uesnike u postupku stavlja u potencijalno prilino neugodan poloaj.

Retorziona nadlenost prema ZMPP: za nadlenost domaeg suda u sporu protiv stranca dovoljno je da, po pravu strane drave iji je taj stranac dravljanin, protiv domaeg dravljanina postoji nadlenost njenog suda po kriterijumima nepoznatim domaem pravu. Ako bi domai sud prihvatio retorzionu nadlenost u nekom sluaju, onda bi se i mesna nadlenost domaeg suda odreivala po kriterijumima prava iz koga je pozajmljena retorziona nadlenost.
Doc. dr aklina Spalevi

Pravila o meunarodnoj nadlenosti sudova

Prema ZMPP, posebna meunarodna sudska nadlenost domaeg suda postoji, npr:
U sluaju branih sporova: Ako oba brana druga imaju domae dravljanstvo Ako je samo tuilac domai dravljanin, ali ima i prebivalite u domaoj dravi Bez obzira na to kojeg su dravljanstva brani drugovi, ako su imali svoje poslednje zajedniko prebivalite u domaoj dravi, i ako u vreme podnoenja tube tuilac ima prebivalite ili makar boravite u domaoj dravi Bez obzira na dravljanstvo branih drugova i to to nisu imali zajedniko prebivalite u domaoj dravi, ako samo tuilac ima prebivalite u domaoj dravi, pod uslovom da tueni pristaje da sudi domai sud i da je nadlenost domaeg suda doputena prema propisima straneve drave
Doc. dr aklina Spalevi

Pravila o meunarodnoj nadlenosti sudova

U sporovima za razvod braka ako je tuilac domai dravljanin, bez obzira na to da li neko strano pravo dozvoljava nadlenost domaeg suda, pod uslovom da pravo drave iji bi sud inae bio nadlean ne poznaje uopte ustanovu razvoda U sporovima o vanugovornoj odgovornosti za tetu ako je teta nastala na teritoriji domae drave U sporovima o imovinskopravnim zahtevima ako se na domaoj teritoriji nalazi imovina tuenika ili pak predmet koji se tubom trai.

Zakonski i sporazumno odreena meunarodna nadlenost:

Zakonska nadlenost zasnovana na zakonskim normama i merilima
Sporazumno odreena nadlenost (prorogacija nadlenosti) sporazum stranaka o meunarodno nadlenom sudu (o nadlenosti domaeg i o nadlenosti stranog suda; sporazum moe biti zakljuen posle nastanka spora ili pre nastanka spora; sporazum moe biti uinjen izriito ili preutno).
Doc. dr aklina Spalevi

Pravila o meunarodnoj nadlenosti sudova

Forum non conveniens (neprikladan forum): konstatacija da iako postoji nadlenost postupajueg suda, neka druga jurisdikcija predstavlja mnogo prikladnije i prirodnije mesto da se spor raspravi. Nekoliko primera normi o meunarodnoj nadlenosti domaeg prava:
Branoimovinski odnosi za imovinu na nepokretnosti kada se ista nalazi u domaoj dravi; za imovinu na pokretnim stvarima ukoliko je opti forum vezan za domau dravu ili ako je u domaoj dravi prebivalite ili boravite tuioca u vreme podnoenja tube; ako se imovina nalazi u vie zemalja domai sud e biti nadlean u pogledu imovine koja se nalazi u inostranstvu samo ako odluuje i o imovini koja se nalazi u domaoj dravi i ukoliko tueni pristane na ovo proirenje nadlenosti domaeg suda Sporovi o zakonskom izdravanju po otem forumu; kada tubu podnosi dete koje ima prebivalite u domaoj dravi (ako je dete maloletno, mora imati i domae dravljanstvo); kada tuilac i tueni imaju domae dravljanstvo; kada je tuilac domai dravljanin i ima prebivalite u domaoj dravi; ako tueni ima imovinu u domaoj dravi iz koje se moe naplatiti izdravanje Doc. dr aklina Spalevi

Pravila o meunarodnoj nadlenosti sudova

Rasprava zaostavtine nadlenost domaeg suda postoji ukoliko se ostavinska masa sastoji iz nepokretnosti koje se nalaze u domaoj dravi, bez obzira na dravljanstvo ostavioca ili potencijalnih naslednika; kada je ostavilac domai dravljanin a imovina se nalazi u inostranstvu samo ukoliko se strani sud smatra, po svom pravu, nenadlenim; za pokretne stvari koje se nalaze u domaoj dravi ako je ostavilac bio domai dravljanin; za pokretne stvari koje se nalaze u inostranstvu samo ukoliko se strani sud smatra, po svom pravu, nenadlenim, odnosno ukoliko odbije da raspravlja; ako je ostavilac bio stranac, nadlenost domaeg suda za pokretnu imovinu koja se nalazi u domaoj dravi postoji, ali e se domai sud oglasiti nenadlenim ukoliko u dravi ije dravljanstvo ima ostavilac njen sud nije nadlean da raspravlja tamo locirane pokretnosti preminulog domaeg dravljanina re je o specifinom forumu koji se bazira na reciprocitetu Delikti nadlenost domaeg suda moe biti bazirana ili na domicilu tuenog ili na mestu nastanka tete

Doc. dr aklina Spalevi

Pravila o meunarodnoj nadlenosti sudova

Stvarnopravni odnosi za reivindikaciju i druge svojinske tube, kao i za tube povodom smetanja poseda na nepokretnostima koje se nalaze u domaoj dravi nadlenost domaeg suda je iskljuiva; u sporovima zbog smetanja poseda na pokretnostima nadlenost domaeg suda je konkurentna i moe biti zasnovana po optem forumu, na osnovu preutne prorogacije, i u sluaju kada je na teritoriji domae drave nastalo smetanje Ugovorni odnosi sporovi iz ugovora su najei primer sporova koji spadaju u prorogiranu nadlenost, meutim, ukoliko sporazuma o nadlenosti nema ili je isti nepunovaan, sporovi iz ugovornih odnosa spadaju u tipine konkurentne sporove, jer se kod njih nadlenost moe zasnovati po vie osnova: opti forum, forum imovine ili mesta nalaenja stvari koja se tubom trai, kao i za spoljnotrgovinske sporove.

Doc. dr aklina Spalevi

Meunarodna litispendencija
Meunarodna litispendencija: nemogunost istovremenog voenja dva postupka izmeu istih stranaka i o istoj pravnoj stvari pred sudovima u dve razliite drave. Reenje: ranije pokrenuta parnica u inostranstvu ima odreene procesne efekte domai sud e prekinuti postupak, po predlogu bilo koje od stranaka, pod uslovom:
Da je prvo, ranije, pred stranim sudom pokrenut postupak Da je u pitanju spor za koji ne postoji iskljuiva nadlenost domaih sudova

Da izmeu domae zemlje i zemlje u kojoj je ranije pokrenut postupak postoji uzajamnost.

Reenje o prekidu: konstitutivnog je karaktera; donoenjem reenja o prekidu (ne pravnosnanou istog) nastupa prekid postupka znai da se postupak ne prekida ex lege u momentu nastupanja svih okolnosti koje se za prekid trae.

Doc. dr aklina Spalevi

 Brisel I Regulativa (BR) postupak unifikacije graanskog procesnog prava EU otpoeo je donoenjem Briselske konvencije o nadlenosti i priznanju i izvrenju sudskih odluka u graanskim i trgovakim stvarima 1968. godine; danas je ta konvencija pretoena u tzv. Brisel I Regulativu, koja:

Pravila o meunarodnoj nadlenosti Regulative Brisel I

Ima za cilj olakanje, liberalizaciju, prometa odluka sudova zemalja lanica EU na teritoriji EU u graanskoj i trgovakoj materiji Direktno raspodeljuje nadlenost sudovima zemalja lanica EU Omoguuje jaanje pravne zatite lica domiciliranih u EU.

Opti forum: osnovno i glavno pravilo jeste da tueni koji je domiciliran u nekoj od zemalja EU treba da bude tuen u zemlji u kojoj ima domicil.
Posebna nadlenost: neko moe biti tuen i van zemlje svog domicila u sporovima iz ugovornih obaveza (forum loci solutionis); za delikte i kvazidelikte (forum delicti commissii); u sporovima iz izdravanja (sud prebivalita ili uobiajenog boravita poverioca izdravanja). Doc. dr aklina Spalevi

Pravila o meunarodnoj nadlenosti Regulative Brisel I

Zatita slabije strane (potroai, zaposleni, osiguranici, korisnici ili draoci polise osiguranja) je dvojaka:
Slabija strana moe jau stranu tuiti i u zemlji sopstvenog domicila, odnosno za radnike u zemlji u kojoj su radili ili u kojoj se nalazila jedinica koja ih je zaposlila

Jaa strana protiv slabije ne moe koristiti posebne osnove nadlenosti, ve je mora tuiti u njenom optem forumu (zemlji domicila).

Iskljuiva meunarodna nadlenost bez obzira na domicil tuenog, iskljuivu nadlenost imae sledei sudovi:
U postupku povodom stvarnih prava na nepokretnosti, ukljuivi i zakup iskljuivo je nadlean forum rei sitae U postupku koji se tie registracije ili punovanosti raznih oblika industrijske svojine sud zemlje registracije
Doc. dr aklina Spalevi

Pravila o meunarodnoj nadlenosti Regulative Brisel I

U postupku povodom upisa u javne knjige forum zemlje u kojoj se knjiga vodi (zemljine knjige i trgovaki registri) U postupcima koji se odnose na punovanost konstituisanja, nitavost ili prestanak postojanja pravnih lica forum sedita pravnog lica (pojam sedita se ceni prema lex fori)

U postupcima koji se tiu izvrenja presude sud zemlje izvrenja (postupci za predaju pokretnih stvari, zahtevi dunika protiv izvrenja, zahtevi treih lica protiv izvrenja, postupci koji se tiu izuzimanja od izvrenja).

Prorogacija nadlenosti: prorogacioni sporazum se odnosi na sporove iz odreenog odnosa; generalna prorogaciona klauzula je zabranjena; prorogacija moe biti izriita i preutna. Forma prorogacionog sporazuma moe biti: pismena, usmena a pismeno potvrena, u skladu sa praksom ranije uspostavljenom meu strankama ili u skladu sa formom uobiajenom u meunarodnom trgovakom saobraaju.

Doc. dr aklina Spalevi

 Ako je barem jedna od strana u prorogacionom sporazumu domicilirana u EU, efekat sporazuma koji zadovoljava uslove BR je da prorogirani sud automatski postaje nadlean; svi ostali sudovi moraju se oglasiti nenadlenim osim ako se stranke drugaije ne dogovore. Ako su obe ugovornice domicilirane van EU, a ugovore nadlenost nekog suda u EU punovanost takvog sporazuma nee se ceniti po normama BR, ve po lex fori prorogati; ostali sudovi EU odbie da raspravljaju taj spor sve dok prorogirani sud eventualno ne otkloni svoju nadlenost.

Pravila o meunarodnoj nadlenosti Regulative Brisel I

Litispendencija po BR: paralelni postupci koji teku o istoj stvari izmeu isth stranaka; prednost ima sud pred kojim je ranije otpoeo postupak ako je taj sud ve utvrdio da je nadlean, svi ostali sudovi odbacie tubu i oglasiti se nenadlenim; ukoliko prvi sud jo nije odluio o svojoj nadlenosti, sudovi pred kojima je postupak kasnije otpoeo e prekinuti postupak i saekati da prvopostupajui sud odlui je li nadlean ili nije ako odlui da jeste, svi ostali sudovi e se oglasiti nenadlenim.
Doc. dr aklina Spalevi

Voenje graanskog postupka u prisustvu elementa inostranosti

Element inostranosti namee specifine procesne situacije i iziskuje posebnu regulativu u nekim pitanjima: ustaljivanje nadlenosti (perpetuatio iurisdictionis), parnina sposobnost stranaca, poloaj stranaca u postupku (aktorska kaucija i siromako pravo) i meunarodna pravna pomo.

Ustaljivanje nadlenosti prema ZMPP za ocenu nadlenosti domaeg pravosua merodavan je momenat kada je parnica poela tei, dakle momenat dostavljanja tube tuenom; tri nesporna zakljuka koja se mogu izvesti iz ovakve odredbe su:
1. Zakon eksplicitno regulie samo pitanje momenta merodavnog za ocenu nadlenosti domaih sudova
2. ZMPP predvia kao relevantan momenat momenat dostavljanja tube tuenom

3. Zakon ne kae nita eksplicitno o ustaljivanju meunarodne nadlenosti.

Doc. dr aklina Spalevi

Voenje graanskog postupka u prisustvu elementa inostranosti

Stranaka i parnina sposobnost stranaca:
Stranaka sposobnost svojstvo nekog subjekta da moe biti stranka u postupku, odnosno nosilac procesnih prava i dunosti
Parnina sposobnost sposobnost stranke da preduzima punovane procesne radnje u parnici, kao i da prema njoj budu preduzete punovane parnine radnje koje imaju procesnopravna dejstva.

Merodavno pravo za stranaku i parninu spsobnost fizikog lica: ceni se prema pravu njegovog dravljanstva. Merodavno pravo za stranaku i parninu spsobnost pravnog lica: ceni se na bazi teorije inkorporacije korigovane teorijom stvarnog sedita. Poloaj stranaca u graanskom postupku u prisustvu elementa inostranosti: u naelu je izjednaen sa poloajem domaih dravljana; razlike postoje u pogledu aktorske kaucije i siromakog prava.
Doc. dr aklina Spalevi

Voenje graanskog postupka u prisustvu elementa inostranosti

Aktorska kaucija: polaganje odreenog iznosa, od strane stranca koji se javlja u sporu kao tuilac, na ime kaucije za obezbeenje parninih trokova druge strane, tuenika. Da bi dolo do polaganja kaucije za obezbeenje parninih trokova, treba da se ispune dva uslova:
1. Da je tuilac stranac ili lice bez dravljanstva koje nema prebivalite u domaoj zemlji; to moe biti kako fiziko, tako i pravno lice 2. Da tueni istakne zahtev za polaganje obezbeenja.

Kaucija se daje u depozit suda, u novcu ili drugim vrednostima, i njome mogu biti obuhvaeni samo trokovi postupka do pravnosnanosti, ne i po vanrednim pravnim sredstvima.
O zahtevu za kauciju sud odluuje reenjem; do donoenja sudskog reenja tueni se moe uzdravati od bilo koje parnine radnje do isteka roka koji je sud ostavio tuiocu za polaganje kaucije.

Doc. dr aklina Spalevi

Voenje graanskog postupka u prisustvu elementa inostranosti

Izuzeci od obaveze polaganja kaucije prema vrsti spora o kome je re i prema dravama odakle je stranac, te nee postojati obaveza za polaganje kaucije ako je re:
O branom sporu, o utvrivanju ili osporavanju oinstva ili materinstva O sporu koji se odnosi na zakonsko izdravanje O tubenom zahtevu koji se odnosi na potraivanje tuioca iz radnog odnosa u domaoj zemlji O tubi za izdavanje platnog naloga

O meninoj ili ekovnoj tubi

O protivtubi O postojanju reciprociteta ne postoji obaveza polaganja kaucije za strance u ijoj zemlji domai dravljani ne polau kauciju kao tuioci O strancima koji uivaju u domaoj zemlji pravo azila.
Doc. dr aklina Spalevi

Voenje graanskog postupka u prisustvu elementa inostranosti

Siromako pravo: stranka koja ne bi bila u mogunosti da snosi parnine trokove bez tete po svoje nuno izdravanje ili po nuno izdravanje svoje porodice ima pravo da bude osloboena plaanja istih; osloboenje moe biti delimino (osloboenje od sudskih taksi) i potpuno (osloboenje od svih trokova).

Siromako pravo se priznaje strancima (stranim dravljanima i apatridima) koji imaju prebivalite u domaoj zemlji pod istim uslovima kao i domaim dravljanima; stranci koji nemaju prebivalite u domaoj zemlji moraju da ispune jo jedan uslov uslov uzajamnosti. Stranac (kao i domai dravljanin) sudu mora podneti uverenje (poreska prijava i uverenje o drugim izvorima prihoda) svog nadlenog organa o imovnom stanju; domai sud nije vezan stavom stranog organa koji je izdao potvrdu, jer ono to je granica siromatva u jednoj zemlji ne mora imati isto znaenje u drugoj.
Doc. dr aklina Spalevi

Voenje graanskog postupka u prisustvu elementa inostranosti

Meunarodna pravna pomo:
Dostavljanje
Izvoenje dokaza (sasluanja svedoka, vetaka, uviaj); informativno sasluanje stranaka; pribavljanje obavetenja o adresama i drugim injenicama; dostavljenje izvoda o stanju prava (tekstova zakona i sudske prakse)...

Dostavljanje licima u inostranstvu:

Ako je re o stranim dravljanima ili pravnim licima, kao i licima koja uivaju imunitet diplomatskim putem Ako je re o domaim dravljanima preko domaeg konzularnog predstavnika ili preko pravnog lica registrovanog za poslove dostavljanja (samo ako lice kome je pismeno upueno pristane na takav nain dostavljanja) Dostavljanje se moe vriti i posebnom punomoniku za prijem pismena, koga postavlja inostrana stranka ili domai sud.
Doc. dr aklina Spalevi

Voenje graanskog postupka u prisustvu elementa inostranosti

Komunikacija sa stranim sudom:
U naelu tee diplomatskim posredstvom
Meunarodnim sporazumima su predvieni i neki drugi, manje komplikovani naini npr. hake konvencije predviaju komunikaciju konzularnim putem to se jezika tie u odsustvu posebnog sporazuma sa odreenom dravom, i zamolnica i pismena treba da budu sastavljeni na jeziku zamoljene drave, ili propraena overenim prevodom to se naina dostavljanja tie opte je naelo da zamoljeni sud postupa po svojim propisima, a na drugi nain moe da postupa ako postoji izriit zahtev u tom smislu i ako se to ne bi kosilo sa javnim poretkom zamoljene drave.

Principi na kojima se zasniva meunarodna pravna pomo: princip suverenosti, princip ravnopravnosti i princip efikasnosti.

Doc. dr aklina Spalevi