SERVISNE STANICE I AUTOBAZE

Radi osposobljavanja vozila za ponovnu upotrebu i bezbedno korienje potrebno je vozilo u toku njegove eksploatacije u odreenim periodima odravati, pregledati i popravljati. Kako su za radove oko vozila potreban prostor, specijalni alat i maine, a pri tome jo i kvalifikovana radna snaga, trebalo je stvoriti mesta na kojima se obavljaju poslovi vezani za vozilo. Ako je re o objektima za javnu upotrebu, onda su to servisne stanice. Slini objekti u okviru preduzea koje se bave transportom putnika ili robe zovu se autobaze. Autobaze su iri pojam, i one pored dnevne nege, odravanja i opravki vozila, imaju i funkciju smetaja vozila u periodima kada ona ne rade. U okviru ovog naslova obraivae se nain razmetaja osnovnih i prateih elemenata pomenutih objekata. Dae se osnovni principi i kriterijumi pomou kojih je mogue izvriti pravilan raspored pomenutih elemenata, kako bi servisna stanica ili autobaza u potpunosti mogla da zadovolji svim zahtevima. Dalje, daju se kriterijumi za izraunavanje gabaritnih dimenzija objekata koji slue za opsluivanje vozila.

SERVISNE STANICE
Uglavnom je re o specijalizovanim kuama koje su se opredelile davanje usluga servisa za jednu do dve marke vozila. Postoje i takvi servisi koji su orijentisani samo na putnika vozila, teretna vozila, ili meovita. Vee servisne stanice ine sledei elementi:

odeljenje prodaje vozila sa salonom za prodaju i skladitem za nova vozila, kontrola ispravnosti vozila i tehniki pregled, odeljenje dnevne nege vozila u okviru kojeg se predviaju: ienje, pranje, brisanje, podmazivanje i promena ulja, servisno odravanje vozila, opravka vozila, opravka havarisanih vozila, farbanje vozila.

Da bi mogao da se izvri raspored elemenata servisne stanice potrebno je prethodno da se zna: lokacija, mesto prikljuenja na saobraajnicu, vrste i tipovi vozila za koje se projektuje objekat, tehnoloki proces odravanja i opravki vozila i kapaciteti pojedinih elemenata izraeni kroz gabaritne dimenzije objekata. Servisne stanice spadaju u objekte koji ne zagauju okolinu niti su izazivai buke, tako da se mogu smestiti u gradskoj zoni. Poeljno je da se servisi nalaze u neposrednoj blizini linija JGP, jer nije redak sluaj da su vlasnici primorani, u ovom ili onom pravcu, da se kreu bez svojih vozila. Ulaz i izlaz iz servisa treba da se nalaze na sporednoj saobraajnici. Ako je mogue, treba teiti za desnim skretanjem ka servisu i od servisa. Ulaz je potrebno neto udaljiti od same saobraajnice, kako bi se omoguilo da ekanje vozla pred ulazom bude van saobraajnica. Servisne stanice mogu biti za putnika vozila, za teretna vozila i za autobuse. Od vrste vozila koja se u okviru servisa odravaju i opravljaju, zavisi i veliina lokacije, tehnoloki proces i gabariti objekata. Tehnoloki proces odravanja i opravki vozila zavisi od vrste vozila koje se tu pojavljuju i donekle je razliit za putnika ili teretna vozila i autobuse. Veliina objekata zavisi, pre svega, od vrste vozila i predvienog kapaciteta.

Odreivanje gabaritnih dimenzija objekta

Izraunate kapacitete radnih mesta vozila kao i radnih mesta radnika potrebno je smestiti u okviru objekta. Prethodno je potrebno imati usvojenu organizaciju pojedinih elemenata servisa.
Dostignua u graevinarstvu omoguavaju projektovanje objekata bez stubova u okviru radnog prostora, pa se tog principa treba i pridravati. Prednost objekata bez stubova je to olakava organizaciju radnih mesta, omoguava promenu te organizacije u sluaju potrebe i smanjuje gabarite zgrade. Najbolje iskorienje prostora, a time i minimalne dimenzije objekta se postiu organizacijom radnih mesta pod uglom od 90, sa dva reda radnih mesta i jednim prolazom. Postavljanje radnih mesta pod ovim uglom ima i te povoljnosti to omoguava postavljanje vozila na njih hodom unapred ili hodom unazad, to nema gubitaka prostora u uglovima objekta i to je mogue organizovati kretanje unutar objekta u jednom ili drugom smeru. Postavljanje radnih mesta pod uglom dolazi u obzir jedino kod teretnih vozila i autobusa, gde bi postavljanje radnih mesta pod uglom od 90 izazvalo velike raspone. irina objekta (raspon objekta) zavisi od usvojene organizacije radnih mesta unutar objekta, tipa radnog mesta (univerzalno, kanalsko, radno mesto sa dizalicom), prostora za komunikaciju izmeu eone strane vozila i zida objekta i irine prolaza potrebne za ulazak i izlazak vozila sa radnog mesta. irina prolaza se rauna prema nepovoljnijim sluajevima ulaza i izlaza vozila sa radnog mesta (prema kanalu, dizalici i sl.).

Duina objekta se odreuje u zavisnosti od broja radnih mesta koja je potrebno smestiti u jednom redu, ugla radnih mesta, od irine prostora za komunikaciju izmeu vozila koja stoje na radnim mestima i izmeu bone strane vozila i zida (pozicija prvog i poslednjeg radnog mesta u redu).

Neophodni razmaci u objektima za putnika vozila

Neophodni razmaci u objektu za teka teretna vozila i autobuse

Prostor za komunikaciju izmeu vozila koja stoje na radnim mestima, kao i izmeu bone i eone strane vozila i zida zavise od gabaritnih dimenzija vozila i od specifinosti radova koja se na vozilu obavljaju. Pozicije prvog mesta u raunaju se iz uslova da vozilo bezbedno manevrie pri izlazu pri zatvorenim vratima radionice. Pored gabaritnih dimenzija vozila potrebno je dimenzionisati i prostor oko objekta potreban za ulazak, kao i za izlazak vozila iz objekta.

Kriterijumi za razmetaj elemenata servisnih stanica

Razmetajem objekata ili objekta u okviru date lokacije treba teiti da se oni na najbolji nain iskoriste. Da bi se to postiglo potrebno je, pridravajui se postavljenih kriterijuma, odrediti vie varijanti, i tek analiziranjem svih izabrati najbolju. Kriterijumi bi bili:

potrebno je ostaviti prostor oko objekta za budue proirenje, vozila koja ekaju na posao i gotova vozila nalaze se van objekta na parkiralitu, obezbediti prostor za ekanje vozila radi prijema na pojedine intervencije (ukoliko nisu na parkiralitu), kretanje po lokaciji treba da je jednosmerno, bez presenih taaka, treba obezbediti minimalne dimenzije jednog R.m.V., P.m.V. i R.m.R

LEGENDA: 1. Prodavnica novih vozila (salon), 2. Prijem vozila na opravku, 3. Objekat za odravanje i opravku vozila, 4. Objekat limarsko-farbarskih radova, 5. Parkiralite primljenih i gotovih vozila, 6. Objekat dorade polovnih vozila 7. Izloba polovnih vozila

Primer proirivanja OPELovog servisa za putnika vozila (I faza)

Primer proirivanja OPELovog servisa za putnika vozila (II faza)

Primer proirivanja OPELovog servisa za putnika vozila (III faza)

AUTOBAZE
Autobaze su specijalna vrsta terminala u kojima se zadovoljavaju transportnotehnoloki zahtevi vozila koja se nalaze u sastavu voznih parkova preduzea koja se bave transportom putnika ili tereta. Osnovni zahtevi vozila koji se mogu realizovati u autobazi mogu se svrstati u sledee grupe:

prijem: zaustavljanje radi registracije ulaska, predaje dokumentacije vezane za radni zadatak, zaustavljanje radi predaje transportnog sredstva od strane vozaa po obavljenom radnom zadatku, smetaj: uvanje izmeu dva radna zadatka, uvanje izmeu dve opsluge snabdevanje: zaustavljanje radi snabdevanja pogonskim materijalom tehniko opsluivanje: zaustavljanje radi nege i kontrole, zaustavljanje radi odravanja, zaustavljanje radi obavljanja ostalih, potrebnih, tehnikih intervencija i otprema: zaustavljanje radi prijema dokumentacije, vezane za radni zadatak, zaustavljanje radi prijema transportnog sredstva od strane vozaa, pri odlasku na radni zadatak, zaustavljanje radi registracije izlaska.

U zavisnosti od stepena sloenosti autobaza moe imati sve ili neke od funkcija kojima e realizovati pripadajue tehnoloke zahteve vozila, odnosno sve ili neke od elemenata sadraja. Najsloeniji sadraj autobaze obuhvata sledee elemente:

ulaz, primopredajni punkt, stanica za snabdevanje gorivom, objekat dnevne nege vozila, objekat tehnikog opsluivanja i opravki vozila, smetaj vozila, izlaz.

Pored navedenog, sadrajem je obuhvaena upravna zgrada sa pripadajuim parkingom za putnika vozila zaposlenih i korisnika i ostalo prema specifinosti preduzea. Pre nego to se pristupi razmetaju elemenata autobaze potrebno je da se zna: lokacija, mesto prikljuenja na saobraajnicu, vrsta i tipovi vozila za koje se predvia autobaza, uslovi eksploatacije, tehnoloki proces odravanja i opravki vozila, ema intenziteta tokova vozila u autobazi i kapaciteti svih elemenata izraeni kroz gabarite objekata.

Zavisno od vrste vozila, lokacija za smetaj autobaze moe biti u gradu ili u neposrednoj blizini grada. Ako je re o vozilima JGP koja uglavnom saobraaju po gradu i gde je vano da nulta kilometraa bude to manja, a zatim i to krae vreme za izlazak na posao, autobaze treba da se smeste na pogodnim mestima u iroj zoni grada. Za ostala vozila lokacija moe biti i van grada u njegovoj neposrednoj blizini i blizu raskrsnica puteva.

Kriterijumi za razmetaj elemenata autobaze

Dva osnovna parametra koji slue za definisanje kriterijuma za razmetaj elemenata autobaze su ema tehnolokog procesa vozila autobaze i ema intenziteta tokova vozila autobaze. Tehnoloki proces vozila odreuje redosled poseta odreenim elementima autobaze od ulaska do izlaska iz autobaze koje se rade za svaku intervenciju posebno. Tako, na primer, tehnoloka ema smetaja podrazumeva sledee: ulazak u autobazu (U), snabdevanje gorivom (T), a zatim dolazak na smetaj (S). U predvieno vreme izlazi se na rad (I), odnosno izlaz. Ovo je uobiajen tok vozila po zavretku rada.

Tehnoloka ema smetaja vozila *

Nega i kontrola bezbednosti ureaja na vozilu, u zavisnosti od uslova eksploatacije, mogu se obavljati svakodnevno ili povremeno. Tehnoloki proces podrazumeva prvo smetaj vozila, a zatim se vozila sa smetaja, po utvrenom redu, odvoze na negu i kontrolu (NK), odnosno pranje i podmazivanje.

Tehnoloka ema nege i kontrole vozila

Na slian nain se formiraju tehnoloke eme i za ostale radove u okviru autobaze, kao to je prvo i drugo servisno opsluivanje (SO-1; SO-2), tekue opravke (TO), zamena agregata (ZA), kao i opravke posle udesa (OU),

Tehnoloka ema servisnog opsluivanja i opravke vozila

Drugi neophodan parametar koji mora da se uzme u obzir prilikom razmetaja elemenata autobaze je intenzitet tokova vozila u autobazi. Kada se svi pojedinani tehnoloki procesi sumiraju po intenzitetu u toku dana, dobija se intenzitet tokova od elementa do elementa koji sada ima vanu ulogu u rasporedu pojedinih elemenata autobaze

ema intenziteta tokova vozila u autobazi

Na osnovu utvrenih parametara formirani su kriterijumi za pravilan raspored elemenata autobaze: da se omogui kasnije irenje elemenata autobaze za koje se oekuje takva potreba bez veeg naruavanja usvojene tehnologije, da se obezbede najkrae putanje za najfrekventnija kretanja vozila i radnika kroz autobazu, da kretanja vozila kroz autobazu budu jednosmerna bez presenih taaka, da sva kretanja vozila kroz autobazu budu bez manevrisanja, da se obezbedi najjednostavnija veza izmeu autobaze i javnih saobraajnica, da povrina za smetaj bude jedinstvena, da delovi autobaze kao tehnoloke celine budu najblie delovima sa kojima najvie komuniciraju, da se obezbedi kvalitetan utovar i istovar roba koje u autobazu dolaze i iz autobaze odlaze, da se obezbedi to je mogue manja specifina povrina za jedno R.m.V., R.m.R. i P.m.V.

Autobaza u Ljigu

LEGENDA:
1. Portirnica - rampa, 2. Primopredaja - SSG 3. Zgrada zajednikih potreba, 4. Hala, 5. Hala protonih radnih mesta, 6. Smetaj vozila, 7. Parking putnikih vozila, 8. Otpad - smee, 9. Objekat posebnih skladita.

STANICE ZA SNABDEVANJE GORIVOM

Ove stanice slue za dopunu goriva na vozilima. Pravovremeno snabdevanje gorivom je jedno od bitnih elemenata za eksploataciju automobila. Bez goriva nema kretanja. Snabdevanje gorivom moe da se obavlja na razne naine. Kao prvo, za snabdevanje gorivom moe da se koristi vozilo cisterna i to su onda pokretne stanice. Zatim snabdevanje gorivom moe da se obavlja iz buradi, to su polupokretne stanice i, na kraju, snabdevanje moe da se obavlja na stanicama za snabdevanje gorivom stalnim objektima napravljenim specijalno za tu svrhu. Pokretne i polupokretne SSG naroito se upotrebljavaju za vozila u armiji, kao i za vozila koja rade van naseljenih mesta, u umi, na gradilitu, poljima i sl. Stalne SSG slue za snabdevanje gorivom u javnom saobraaju, i mogu se nai u gradu i na putu

Usluge koje prua SSG su, najpre, one usluge koje su vezane za kretanje i bezbednost vozila na putu, a to su

punjenje gorivom, kontrola ulja i vode na vozilu, kontrola guma, pranje i provera delova vozila od kojih zavisi bezbednost. prodaja ulja, prodaja rezervnih delova, ostalo.

SSG u gradu se lociraju u blizini nakupljanja vozila, kao to su: parkiralita, garae, servisi i sl. SSG se lociraju i na izlaznim i ulaznim pravcima u gradu, i u blizini glavnih saobraajnica.Pri planskom lociranju SSG u gradu (makro lokacija) potrebno je grad podeliti na zone. U svakoj zoni potrebno je odrediti broj vozila, navike vozaa u pogledu uzimanja goriva, a zatim procenat rasipanja u odnosu na posmatranu zonu. Pod procentom rasipanja podrazumeva se broj punjenja u jednom vremenskom intervalu prema jednoj stalnoj stanici u datoj zoni, u odnosu na ostale stanice. Dalje, potrebno je odrediti prosenu potronju goriva po vozilu, i iz tih odnosa odrediti broj i kapacitet SSG.

Uestanost pojavljivanja SSG na putu odreuje se u zavisnosti od:

udaljenja dva susedna grada, radijusa kretanja automobila, naina vonje, regiona gde se put nalazi, i optereenja puta, tj. znaaja puta u okviru putne mree.

Vozai su osetljivi na redove pred SSG i nerado pristaju na ekanje. Iz tog razloga vano je pravilno dimenzionisati SSG, kako prostorno, tako i po kapacitetu. Kapacitet SSG zavisi od: veliine dinamikog saobraaja, lokacije SSG, tehnologije rada i tehnologije kretanja na samoj SSG, srednjeg vremena opsluge jednog vozila (zavisi od kapaciteta jednog istakakog mesta i od prosene koliine goriva po jednom vozilu), navike vozaa (da li uzimaju gorivo kada je rezervoar prazan i koliko i sl.). Pri odreivanju kapaciteta vano je usaglasiti broj posluilaca i broj automata za izdavanje goriva, kako bi se instalisani kapaciteti na najbolji nain iskoristili. SSG, prema kapacitetu, mogu biti:manje 100-500 voz/dan, vee 5001000 voz/dan, najvee preko 1000 voz/dan. Utvrivanje kapaciteta SSG se odreuje pomou primene sistema masovnog opsluivanja a u novije vreme metodama simulacija.

Tehnologije rada
Tehnologija rada na stanici za snabdevanje gorivom zavisi od usvojene tehnologije naplate usluga. Punjenje goriva i naplata mogu se obavljati na razne naine: sistemom opsluge pomou osoblja, sistemom samoposluge - plaanje na blagajni, sistemom samoposluge - plaanje preko automata i kombinovanim sistemom: Prvi sistem se najvie primenjuje i prua pun komfor uz najmanje zadravanje vozila na utakakim mestima. Dok se vozilo puni, briu se stakla, obavlja kontrola ulja i vode, nakon punjenja obavlja se naplata, a za to vreme voza nema potrebe da izlazi iz vozila. Sistem sa naknadnim plaanjem na blagajni je sledei: svim pumpama na stanici upravlja daljinski jedan rukovaoc iz prostorije sa kasom. Potroa prilazi vozilom do slobodne pumpe, izvlai iz leita pitolj, ime postavlja brojanik u poetan poloaj, i sipa gorivo u rezervoar. Plaanje goriva obavlja se na kasi kod rukovaoca. Potroau se izdaje raun sa podacima o: vrsti benzina, koliini i ukupnoj sumi novca. Na ovaj nain se poveava i kapacitet, jer nije potrebno da se eka na posluioca. Meutim, da bi se smanjilo optereenje u asovima "pica", kada dolazi do stvaranja redova kod rukovaoca na blagajni, uveden je pomoni sistem, kojim se mogu izbei redovi i poveati propusna mo rukovaoca. Naime, potroa pritiska na dugme koje se nalazi na automatu, na njemu se nalazi utisnuta suma koju on hoe da potroi, a zatim sipa gorivo za tu sumu. Posle istakanja goriva odlazi do kase da plati; u ovom sluaju izbegnuto je vraanje kusura, a izdavanje rauna se pojednostavljuje. Ovaj nain obraunavanja donosi i do 30% utede u vremenu, to u velikoj meri poveava propusnu mo stanice.

Samoposluivanje bez prisustva ljudi je mogue uz monetni automat za istakanje goriva. Automat ima ugraeni sistem za ubacivanje novca u razliitim apoenima. Automat je snabdeven sistemom za raspoznavanje moneta i obezbeen je od raznih zloupotreba. Pre nego to upadne u kasu, moneta potiskuje polugu za ukljuivanje, ova je opet povezana sa elektromagnetom koji ukljuuje motor pumpe i potroa moe da pone sa istakanjem. Postoji mogunost i vraanja kusura ukoliko se ubaci vie novca nego to je sipano goriva. Kombinovani sistem pretpostavlja utakanje goriva uz pomo osoblja koje daje potvrdu o koliini i vrsti utroenog goriva, a potroai odlaze do centralne blagajne i plaaju uslugu. Ovaj sistem je najnepovoljniji, jer zahteva brojno osoblje za utakanje goriva, a potroai se optereuju, hodajui do blagajne i ekajui na red pred kasom.

Saobraajni uslovi
SSG svojim postojanjem i radom ne sme da remeti dinamiki saobraaj. Potrebno je postaviti razdelna ostrva svuda gde se predvia vei kapacitet, jer se na taj nain poveava bezbednost. irina ostrva je najmanje 0,5 m. Za pristup stanici slue prikljune trake. Prilazni i odlazni putevi treba da odgovaraju zahtevima sigurnosti vonje. Na autoputevima neophodno je prilaznim i odlaznim putevima dodati i trake za usporavanje i ubrzanje vonje. Osvetljenje stanice je znaajan faktor bezbednosti saobraaja. Potrebno je osvetliti prilazne i odlazne puteve, zgrade, ostrva, a kod stanica sa velikim kapacitetom, i sam put u neposrednoj blizini ulaza i izlaza iz stanice.

Signalizacijom treba oznaiti vrste usluga koje se nude, zatim saobraajnim znakom najaviti nailazak na stanicu za snabdevanje gorivom. Kod stanica sa velikim kapacitetom treba oznakama voditi korisnike do pojedinih njenih sadraja.

Kategorije SSG u gradu

U gradu postoje dve vrste stanica: gradske koje se nalaze u tkivu grada i putne koje se nalaze na ulaznoizlaznim pravcima iz grada. Karakteristika SSG u gradu je ta to zauzimaju malu povrinu. Naime, zbog ogranienog prostora koji stoji na raspolaganju za izgradnju ovih objekata u gradu, projektima se tei da one zauzimaju to manju povrinu. Takoe, sa gledita eksploatacije bolje je imati vie manjih stanica pravilno rasporeenih nego jednu velikog kapaciteta. Postoji nekoliko tipova SSG u gradu i one se meusobno razlikuju uglavnom po povrini koju zauzimaju, kapacitetu i sadraju. I KATEGORIJA: Zavisno od potreba u gradu mogu u okviru SSG da se nau i drugi sadraji, kao to su: servisi za pranje i podmazivanje, promenu ulja, a takoe moe da se nae i prostor za hitne intervencije na vozilu. Po pravilu, ove stanice se nalaze u neposrednoj blizini glavnih saobraajnica u gradu i veeg su kapaciteta, sadraja i povrine.

SSG u gradu - I kategorija

II KATEGORIJA: Ovaj tip stanica karakterie postojanje razdelnog ostrva koje odvaja SSG od ostalog saobraaja. Neto veeg su kapaciteta, sadraja i povrine. Mogu biti sa nadstrenicom i bez nje.

SSG u gradu - II kategorija

III KATEGORIJA: Kod ovog tipa stanica postoji samo elementarni sadraj, malog su kapaciteta i zauzimaju malu povrinu. Smetene su na svim pogodnim mestima u gradu, obino uz kolovoz ili neki uvueni deo pored kolovoza, nemaju nadstrenicu.

SSG u gradu - III kategorija

Kategorije SSG na putu

SSG na putu imaju poseban zahtev, a to je da moraju omoguiti opslugu kako putnikih tako i teretnih vozila. Takoe, postoji zahtev da se ove dve povrine za opslugu putnikih i teretnih automobila prostorno razdvoje. Ostrva na kojima se nalaze automati za izdavanje goriva mogu se nalaziti paralelno sa zgradom rukovaoca ili pak pod nekim uglom u odnosu na nju. Ostrva mogu na vie naina da se razmeste, imajui u vidu potrebu razdvajanja putnikih i teretnih vozila: I SLUAJ: Ostrva na kojima se nalaze automati za izdavanje goriva za putnika i za teretna vozila nalaze se jedno iza drugog. Ovakav raspored je nepovoljan jer postoji mogunost ukrtanja putanja ovih vozila i zato se ovakav raspored preporuuje za manje kapacitete.

SSG na putu - I sluaj

II SLUAJ: Ostrva su u ovom sluaju postavljena paralelno, jedno do drugog. Nedostatak o kojem je bilo rei u prethodnom sluaju izbegnut je i ne postoji mogunost ukrtanja putanja kretanja vozila ove dve kategorije. Problem kod ovakvih SSG nastaje onog trenutka kada je potrebno na istom mestu poveati kapacitet. Poveanje kapaciteta je mogue jedino uz dodavanje novih ostrva, sa automatima za izdavanje goriva u pravcu postojeih kada se dolazi do iste situacije kao kod prethodnog sluaja, odnosno do mogunosti ukrtanja (putanja) kretanja.

SSG na putu - II sluaj

III SLUAJ: Ostrva na kojima se nalaze automati za izdavanje goriva nalaze se naspram strane zgrade rukovaoca, i to posebno za putnika, a posebno za teretna vozila. U ovom sluaju problem proirenja kapaciteta je jednostavan: reava se dodavanjem novih ostrva paralelno postojeim, pri emu se bitno ne remeti kretanje vozila niti tehnologija punjenja goriva na SSG. Vozila su maksimalno prostorno razdvojena, a i dalje je zadovoljen uslov da postoji jedna zgrada koja opsluuje i teretna i putnika vozila. Ostrva paralelna sa zgradom rukovaoca imaju taj nedostatak to se pri nailasku vozila na stanicu nema dobra preglednost o zauzetosti pojedinih mesta, naroito kad ima vie ostrva za snabdevanje. Sledea nepovolnost ovog naina rasporeda ostrva je u tome to se stvara ispred i iza ostrva nedefinisani prostor, koji je zatim uzronik stvaranja nepravilnog parkiranja i zaguenja slobodnog toka kretanja vozila do SSG i od nje, to je naroito izraeno kod SSG velikog kapaciteta.

SSG na putu - III sluaj

U poslednje vreme kod nas, a u razvijenim zemljama Evrope ve odavno, pojavljuju se SSG sa ostrvima na kojima se nalaze automati za izdavanje goriva, a ta ostrva su u odnosu na zgradu rukovaoca postavljena pod nekim uglom. Postavljanje ostrva sa automatima za izdavanje goriva pod uglom u odnosu na zgradu ima vie prednosti: omoguava slobodno kretanje do svakog sadraja na stanici, razdvaja funkcije, nema presecanja tokova vozila, omoguava lako proirenje kapaciteta stanice, nema nedefinisanih povrina, daje veu preglednost zauzetosti mesta za snabdevanje gorivom i tedi se u prostoru. Ovakve SSG najpre su se pojavile na autoputevima, a u poslednje vreme i na putevima sa veim saobraajem.

SSG na autoputu
Kod stanica za snabdevanje gorivom na autoputevima mnogo su stroi zahtevi u pogledu svih elemenata, a za razliku od ostalih stanica, mora da se obezbede i trake za ulivanje i izlivanje vozila. Ovakve stanice nisu nikad zasebne, nego se nalaze u kombinaciji sa drugim sadrajima: parkingom, restoranom, prodavnicama, a ponekad i motelom. Zatim, to je mesto gde se obino lociraju i mali servisi za opravku vozila svih kategorija, mesto gde se koncentrie sluba odravanja puteva, lep sluba, policija i dr. Zahtevi koje korisnici ovakvih objekata imaju su sledei:

neometan i bezbedan prilaz, lako uoavanje pozicije automata za izdavanje goriva, odvajanje putnikih i teretnih vozila, bezbedno kretanje peaka u okolini zgrade rukovaoca, dobru vezu sa ostalim sadrajima, bez presecanja tokova vozila, jednosmerno kretanje.

SSG na autoputu gde su ostrva sa automatima za izdavanje goriva postavljena paralelno sa osom puta, blie putu se nalaze ostrva za putnika vozila, dalje od puta za teretna vozila, a izmeu njih se nalazi zgrada rukovaoca SSG. Posle SSG dolazi parking ili neki drugi sadraj koji je predvien na toj lokaciji. Ostrva postavljena pod uglom od 45, u odnosu na osu prilaznog puta.

LEGENDA: 1. Prostor za snabdevanje gorivom putnikih vozila 2. Prostor za snabdevanje gorivom teretnih vozila 3. Zgrada stanice za snabdevanje gorivom 4. Parkiralite teretnih vozila i autobusa 5. Parkiralite putnikih vozila 6. Restoran, prodavnica, prenoite

Kod svih tipova SSG na autoputu treba se pridravati principa da se ostali sadraji: restorani, servisi i sl., odvoje od zgrade SSG, jer se na taj nain ovaj sadraj pribliava mestu ostavljanja automobila - parkingu, a time se peaenje svodi na minimum.

Oznake informisanja o uslugama koje nudi SSG

Poto je re o velikom broju sadraja koji se nalaze na jednom mestu neophodno je korisnike informisati o njihovoj poziciji u okviru SSG. To se obavlja postavljanjem oznaka u okviru kojih se nalazi osnovni znak - nosilac informacije, kao i mesto (strelica) gde se nalazi taj sadraj.

AUTOTERETNE STANICE
Ako se zna da su rastojanja na kojima se vri prevoz dugaka dve, tri pa i vie hiljada kilometara onda je jasna potreba formiranja mesta du puta na kojima bi se ova vozila zaustavljala radi odmora vozaa. S druge strane, kod nas drumski prevoz robe preovlauje, kako na kratkim tako i na dugim relacijama, tako da je i za naa vozila potrebno obezbediti takva mesta za odmor vozaa. Nedostatak pogodnih ili odgovarajuih prostora za potrebe teretnih vozila i njihovih vozaa predstavlja ozbiljan problem. Na prvom mestu parkiranje teretnih vozila u stambenim zonama i na poljanama predstavlja smetnju za postojei saobraaj u gradu, koji je ionako prezaguen. Pored toga, parkiranje teretnih vozila u gradu predstavlja potencionalnu opasnost, naroito u sluaju kada prevoze lako zapaljive ili druge opasne terete koji mogu ugroziti ivote graana. Veliki broj vozila koji prevoze esto i skupocene terete postaju meta kriminalaca, pa nije redak sluaj da se ukrade celo vozilo, zajedno sa teretom. Postoje dve kategorije tekih vozila. U prvu kategoriju spadaju sva vozila u tranzitu. U drugu kategoriju spadaju teka vozila koji rade u lokalu i svake noi se vraaju u bazu. Ove dve kategorije vozila nameu i posebno reavanje smetaja tokom noi za svaku kategoriju tih vozila. Za vozila u tranzitu potrebno je organizovati posebne autoteretne stanice u neposrednoj blizini grada na magistralnim pravcima. Za drugu kategoriju vae principi izgradnje autobaze u kojima se obavlja i smetaj vozila.

Postoje dve kategorije tekih vozila. U prvu kategoriju spadaju sva vozila u tranzitu. U drugu kategoriju spadaju teka vozila koji rade u lokalu i svake noi se vraaju u bazu. Ove dve kategorije vozila nameu i posebno reavanje smetaja tokom noi za svaku kategoriju tih vozila. Za vozila u tranzitu potrebno je organizovati posebne autoteretne stanice u neposrednoj blizini grada na magistralnim pravcima. Za drugu kategoriju vae principi izgradnje autobaze u kojima se obavlja i smetaj Mesto postavljanja autoteretnih stanica je pored glavnih, magistralnih puteva i autoputeva u neposrednoj blizini grada. Dobro je da se ovi objekti smetaju to blie gradu, jer u tom sluaju postoji mogunost povezivanja autoteretne stanice sa gradom vezama JGP, to moe povoljno da utie na stepen iskorienja ovih objekata. Autoteretne stanice mogu da se smeste i u neposrednoj blizini industrijske zone, velikih skladinih prostora, u blizini pretovarnih mesta, luka, aerodroma i eleznikih stanica. Potrebno je paljivo utvrivati kapacitet ovih objekata u naim uslovima. Kad je re o autoteretnim stanicama pored puta, koje iskljuivo treba da slue za zaustavljanje i odmor vozaa, potrebno je nakon izvesnog vremena pratiti pojavu ovih vozila, ispitati duinu putovanja na kojoj se prevozi teret, potrebe vozakog osoblja i njihove navike. Za autoteretne stanice smetene u blizini industrijskih zona i transportnih teretnih terminala potrebno je uzeti u obzir i utovarno-istovarne kapacitete mehanizacije koja se tu nalazi, kao i vrste tereta koji se prevoze.

Prema stranim iskustvima ne bi trebalo ii sa manjim kapacitetom autoteretnih stanica od 100 mesta. Zbog ekonomske isplativosti, niti sa veim kapacitetom od 300 mesta, jer vei kapaciteti izazivaju posebne probleme u saobraaju, naroito sa gledita prikljuenja na glavnu saobraajnicu.
Jedna autoteretna stanica u svom sastavu treba da ima:

bezbedan ulaz i izlaz, ograen parking prostor, stanica za snabdevanje gorivom restoran i hotelski blok, ukljuujui i prostor za rekreaciju, prodavnice.

Ulaz i izlaz treba da budu u desnom kretanju, sa elementima puta prilagoenim veliini ovih vozila. Treba izbegavati skretanje ulevo u nivou saobraajnice, i ukoliko je put vie kategorije, neophodno je ovo skretanje denivelisati. Nagibi na putu ne smeju biti veliki. Parking prostor treba organizovati tako da u okviru njega postoji samo jednosmerno kretanje, bez presenih taaka. Posebno treba obratiti panju na vozila sa prikolicom, jer ova vozila na parking ulaze i sa parkinga izlaze samo hodom unapred. Imajui u vidu pojavu razliitih vozila po dimenzijama, manevarskim sposobnostima i sastava treba dati komotnije dimenzije za parkiranje.

Parking prostor mora biti ograen postavljanjem specijalne ograde. Takoe, neophodno je da ceo prostor nou bude dobro osvetljen. Ako je re o velikim povrinama potrebno je obezbediti stalno nadgledanje, bilo uz pomo uvara, bilo postavljanjem posebnih zatita na ogradi i nadziranje pomou TV kamera.
Autoteretna stanica je mesto gde je neophodno smestiti stanicu za snabdevanje gorivom. Naime, potrebno je omoguiti vozaima da na mestu odmora mogu u potpunosti da pripreme svoje vozilo za dalji put. U mnogim sluajevima se pokazalo da autoteretne stanice bez restorana i prostora za noenje nisu u stanju da zadovolje sve zahteve vozaa, pa su takvi prostori esto nedovoljno iskorieni, a samim tim i nerentabilni. Vozaima je neophodno pruiti, pored prenoita, i drugi sadraj kojim bi se oni fiziki i psihiki osveili, kao to su razne vrste aparata za zabavu, kuglanu, bazen i sl., i sve to uz razumnu cenu. Vozai treba da imaju jak razlog da svraaju ba tu; u protivnom, oni e svoje potrebe zadovoljiti du puta na neorganizovanim mestima. Zbog toga, u okviru ovog prostora, neophodno je obezbediti i prodavnice najpotrebnijih namirnica. Svi sadraji koji se planiraju u okviru autoteretne stanice moraju biti povezani meusobno jednosmernim putanjama, bez presenih taaka, tako da je mogue da se do svakog od njih doe u bilo kom momentu.

Situaciona ema autoteretne stanice

LEGENDA: 1. Parking tekih vozila, 2. Kontrolisani ulaz-izlaz sa parkinga, 3. Prodavnica,

4. Stanica za snabdevanje gorivom, 5. Restoran, 6. Hotel, 7. Ulaz-izlaz

MOTELI
Novi tipovi hotela vezani za automobilizam pojavljuju se sa razvojem autoindustrije i nazivaju se Moteli - Motor Hotel. Meutim, dananja ekspanzija automobila, a sa njom i masovni turizam, ine da su i savremeni hoteli, pa i oni koji se podiu kao izuzetno veliki objekti, poprimili neke funkcije motela, ba one koje su vezane za automobil. Ovi objekti moraju imati parking prostor, a esto i zatvorene garae sa malim servisom, pa se, u stvari, ne moe tano povui granica gde prestaju moteli a poinju hoteli. Ipak danas se smatra da su moteli objekti koji se nalaze u blizini puteva i slue za krai ili dui odmor putnika. Zahvaljujui ovim objektima putnici mogu da na putu ili u blizini grada obezbede za sebe i automobil smetaj. Moteli imaju dvojako znaenje za korisnike, korienjem ovog objekta oni tede u vremenu i novcu. Naime, traenje smetaja u gradu zahteva due kretanje, esto u centru grada nema mesta za smetaj vozila i tee se nalazi smetaj. Objekti za smetaj u gradu su, po pravilu, skuplji od onih koji se nalaze u blizini puta.

Opte pravilo za raspored motela ne postoji. Moteli se smetaju du puta na pogodnim mestima, pored reka, jezera, nekog lepog vidika i sl. Mesto koje je odabrano za smetaj motela je veoma znaajno za njegovu kasniju eksploataciju. Loe izabrano mesto moe da bude glavni razlog nerentabilnosti i najatraktivnijeg motela. Pre odreivanja lokacije potrebno je prostudirati mreu puteva, mogue naine prilaza motelu, karakter motela i krajolik. U principu, kada se motel smeta blizu grada, on treba da se nalazi na desnoj strani puta U sluaju kada autoput zaobilazi grad, a eli se da motel slui i gradu i prolaznicima, on treba da se smesti na udaljenosti ne veoj od 12 km od autoputa.
Prema rasporedu objekta moteli se reavaju po paviljonskom ili blokovskom sistemu. Paviljonski sistem gradnje podrazumeva rasporeivanje po lokaciji vie malih objekata. Koncentracija objekata na jednom mestu sa grupisanim motelskim jedinicama i svim prateim objektima daje blokovski sistem motela. Blokovski sistem gradnje motela smanjuje razuene horizontalne komunikacije, zauzimaju relativno malu povrinu zemljita i ekonominiji su, pa su zbog toga vie zastupljeni. Meutim, blokovski sistem gradnje ne moe da omogui slobodno povezivanje motelskih jedinica sa zelenim povrinama, kao to je to sluaj kod paviljonskog sistema gradnje.

Za motel koji je direktno u kontaktu sa putevima vezane su dve vrste saobraaja: spoljni opti saobraaj zbog kojeg motel i postoji, i unutranji saobraaj za potrebe i ivot u krugu motela.

Spoljni saobraaj
Posmatranje spoljnog saobraaja interesantno je radi odreivanja mesta ovih objekata, kao i naina prikljuenja na put. Jedno od pogodnih mesta za smetaj motela je u blizini gradova, jer na taj nain moe da se oekuje i poseta itelja grada, a druga pogodnost je to se u blizini gradova obino sustie nekoliko puteva, a time i elementi za njihovo ukrtanje: petlje, nadvonjaci i sl., koji se iskoriavaju kao dobar pristup motelu. Motel treba da je lako uoljiv i pristupaan sa puta. Prilaz motelu treba da je pogodan sa svake strane puta, te je zato najee potrebna petlja, nadvonjak ili podvonjak kako se saobraaj ne bi ukrtao. Potrebno je na putu najaviti pojavu motela na razdaljini do 30 km, pa i do 50 km. Oznake nailaska motela treba postaviti dalje na 10, 5, 2 i 1 km, kao i na 500 i 100 m. Reklame koje najavljuju pojavu motela su vane, koliko da privuku putnike, toliko i da upozore vozae da smanje brzinu. Znaci i reklame na putu moraju biti nisko postavljeni i dobro uoljivi, a ako nema slobodnih mesta za prenoite potrebno je oznakom o ovome skrenuti panju vozau na dovoljnoj udaljenosti, pre skretanja ka motelu.

ema unutranjeg saobraaja kod blokovskog sistema gradnje LEGENDA: 1. Prikljuni put, 2. Prostor ispred recepcije i restorana 3. Restoran, 4. Blok za stanovanje, 5. Parking prostor

LEGENDA: 1. Pristupni put, 2. Recepcija, 3. Restoran, 4. Paviljoni za stanovanje, 5. Unutranja komunikacija, 6. Parking mesta

Stambeni paviljoni grupisani prema krunoj glavnoj komunikaciji

Unutranji saobraaj
Lokalna saobraajna mrea sastoji se od prikljunog puta koji dopire do prilaznog prostora ispred recepcije za parkiranje vozila, unutranje interne komunikacijske veze stambenih paviljona i motelskog dvorita, kao i sporednog prilaznog puta do ekonomskog dvorita. Vozila pri dolasku idu do recepcije, a potom bez mnogo vijuganja dolaze do mesta za parkiranje pored motelske jedinice ili odreenog mesta za tu namenu. Put kojim vozila dolaze i odlaze i poloaj parkinga moraju biti tako postavljeni da svetlo farova ne pada na prozore usputnih spavaih soba. Ulaz u motel treba da je istovremeno i izlaz, kako bi se i putnik i vozilo kontrolisali pri izlazu, a putnik obavio formalnosti pri odlasku. Kod blokovskog sistema gradnje motela saobraajna mrea je mnogo manja i, uglavnom, skoncentrisana oko objekta i parkiralita. Unutranji saobraaj moe da se reava na vie naina, obino kao kruna saobraajnica, ili kao razgranata saobraajnica sa slepim zavretkom. Za jednosmerno kretanje treba da se obezbedi traka od 3,5 m. U ovu irinu spada i prostor potreban za otvaranje vrata sa jedne strane. Za dvosmerno kretanje potrebno je obezbediti 6,0 m, a isto toliko za jednosmerni saobraaj, gde se kolovoz istovremeno koristi za parkiranje i za Kod unutranjeg saobraaja esto se javlja potreba za okretnicama zbog slepih krajeva. Okretnice mogu biti razliite, zavisno od prostornih mogunosti (sl. 6.9).

irina kolovoza za jedan smer kretanja vozila

Mogua organizacija okretnica za putnike automobile