KOMUNIKACIJA

"Najbolji nain da nekoga motiviete je da ga sluate."

-Roy E. Mudi

PERCEPCIJAREALNOST
Sve polazi od percepcije!

DVA ZNAAJNA FAKTORA U VEZI PERCEPCIJE:

Odakle dolazi (ta na nju utie)? ta emo uraditi ako se naa percepcija ne poklapa sa percepcijom ostalih?

Koji su osnovni elementi procesa komunikacije?

ta je uspena komunikacija?
Informacija shvaena u skladu sa namerom poiljaoca Uspean fidbek (povratna informacija)

Deset principa dobre komunikacije

Pokaite da vas zanima sagovornik, pokuajte da ga bolje razumete i upoznate. Dozvolite drugoj osobi da govori i sluajte paljivo. Nauite da govorite o stvarima koje zanimaju druge ljude. Budite oprezni sa kritikama. Paljivo iskazujte zahteve. Priznajte svoje greke. Hvalite ono to je vredno hvale. Pokuajte da zamislite sebe u ulozi drugog. Izbegavajte svadju i ne protivreite. Ne tedite osmehe.

Kako poboljati interpersonalnu komunikaciju?

Govorite tako da vas uju i razumeju drugi. Sluajte kako biste druge razumeli. Izbegavajte ponaanje koje moe ometati uspenu komunikaciju. Imajte na umu osnovna pravila dobre komunikacije i analizirajte ih.

Kako da govorite da bi vas drugi uli i razumeli?

Govorite jasno Treba da znate ta elite da kaete Izbegavajte rei koje nisu svima razumljive Koristite kratke i proste reenice Izbegavajte konfuziju - neka vam reenice budu logine Budite svesni govora svog tela i pokuajte da on bude u skladu sa vaim reima Prilagodite svoj nain izraavanja mogunostima slualaca Prilagodite svoj nain slanja informacija komunikacionom stilu vaeg sagovornika Zapamtite da od vas zavisi da li e vas uti i razumeti

Kako da sluate da biste bolje razumeli?

Pokuajte da shvatite neto vie od onoga to je reeno Pokuajte da otkrijete nameru govornika Zapamtite da razumevanje poruke ne mora da znai da se sa njom slaete Obratite panju na govor tela vaeg sagovornika Pokaite vaem sagovorniku da ga sluate Podstiite svog sagovornika da razgovara hvalei ga Proveravajte da li ste dobro razumeli ono to je reeno - koristite tehnike aktivnog sluanja

AKTIVNO SLUANJE
Aktivno sluanje je komunikacijska vetina koja se ui i razvija. Predstavlja temelj dobre komunikacije. Usavravanje i razvijanje ove vetine vano je da bismo se bolje uli i razumeli, te da bi poruke koje aljemo i primamo bile to jasnije.

TEHNIKE AKTIVNOG SLUANJA

Da bismo nekoga aktivno sluali, neophodno je da se upoznamo sa tehnikama aktivnog sluanja. Praktikovanje ovih tehnika pomae onima koji sluaju da bolje razumeju sadraj koji se iznosi, a istovremeno motivie i podrava osobu koja govori. Postoje:

1. Verbalne tehnike
Parafraziranje Tehnika koju koristimo kada proveravamo da li smo sadraj dobro razumeli. Koristimo svoje rei, ali koristimo samo sadraj koji smo uli, bez interpretacije. X: Tu se vie ne zna ko pije a ko plaa. Stalno se svaamo i ja vie ne znam ta da radim. Kada mu neto govorim, on kuca na kompjuteru, pria na mobilnom... Y: Dakle, kaete da je situacija vrlo zbunjujua i da primeujete da vas on ne slua kada mu se obraate... Sumiranje Nakon odreenog vremena, pokuamo da sumiramo ono to smo uli u odreenom vremenskom periodu. Ova tehnika nam pomae da budemo u toku sa sadrajem, ali pomae i sagovorniku/ci da sumira svoje misli i krene dalje. Aha, dobro. Kaete da va sin ide u prvi razred osnovne kole, a erka trei. Preselili ste se nedavno u kraj koji vam se ne svia naroito. I pre dve nedelje desio se problem. Nastavite... Nakon izreenog pozovite osobu da kae jeste li dobro shvatili, uli.

1. Verbalne tehnike
Klarifikacija Proveravanje da li smo dobro razumeli sadraj. Moe biti putem pitanja ili izjavnih reenica koje poinju pitanjem. Kako ste to mislili? Na ta mislite kad kaete zbunjenost? Ako sam vas dobro razumela rekli ste da ste usamljeni? Samo da proverim da li sam vas dobro razumela/o...Rekli ste da ste ve bili tamo ili? Empatija Saoseanje. Pokuati se postaviti u tue cipele i videti problem oima onoga koga sluamo. Pokuati razumeti. Ne ignorisati oseanja. Primeujem da vam je teko dok to govorite. Verujem da prolazite kroz teke momente... Mora da je zaista teko biti u ulozi koju vi imate...Mogu da zamislim kako je to...

1. Verbalne tehnike
Postavljanje pitanja Postavljanjem pitanja razjanjavate sebi da li ste dobro razumeli i dajete sagovorniku/ci do znanja da je sluate/pratite. Pitanja zatvorenog tipa (gde odgovor moe biti da ili ne) mogu da zatvore razgovor ili da ga blokiraju, te se prepruuju pitanja otvorenog tipa. Moete li mi rei malo vie o vaem odnosu sa svojim kolegama? ta ste mislili pod tim? ta to za vas znai, kako vi to razumete? Reice Aha...da...dobro... - Ukoliko je umereno, moe biti znak sagovorniku/ci da ga sluate i pratite.

2. NEverbalne tehnike
Tiina Periodi tiine nisu po pravilu loi. Mogu se iskoristiti za razmiljanja, samo-uvide, refleksije. Dozvolite da se tiina desi. Klimanje glavom Ukoliko je umereno, moe biti znak sagovorniku/ci da ga sluate i pratite. Kontakt oima Gledanje sagovornika/ce u oi pokazuje vau zainteresovanost i otvorenost. Ukoliko je umereno, takoe moe biti znak sagovorniku/ci da je sluate i pratite. Govor tela U toku razgovora ostanite u kontaktu sa svojim telom i nainom na koji sedite, prekrtate ruke, noge. Na taj nain se takoe prenose poruke ne/zainteresovanosti, ne/potovanja isl.

3. JA GOVOR
JA GOVOR je tehnika komuniciranja u kojoj jasno i otvoreno izraavamo kako doivljavamo situaciju u kojoj se nalazimo bez napadanja,okrivljavanja, vreanja, popravljanja i prebacivanja odgovornosti na drugu osobu/osobe. Naglasak je na naem doivljaju situacije, opisu stanja u kojem se nalazimo bez vrednovanja situacije. Npr. Oseam se razdraeno/ljuto kada kasni na sastanak. (Umesto: Ti nikada ne moe da doe na vreme!)

Ponaanje koje ometa dobru komunikaciju

Usmeravanje - Preuzimanje kontrole nad onim o emu bi sagovornik/ca mogao/la govoriti. A ta mislite da sada malo priamo o... Procenjivanje i vrednovanje - Sagovornik/ca ne sme osetiti da ga procenjujete. Da li ste sigurni da ste to dobro uradili? Agresivnost - Izbegavajte reenice s ciljem da drugoj osobi nanesete bol ili je ponizite. Ne mogu da verujem da ste to uinili. Strano. Moraliziranje - Nisu korisne pokroviteljske izjave o tome kako treba iveti. Znate, kao svaki dobar roditelj trebali biste vie vremena da provodite sa svojim detetom.

Ponaanje koje ometa dobru komunikaciju

Savetovanje i poduavanje Neophodno je dati sagovorniku/ci dovoljno prostora i vremena da sam/a doe do reenja svog problema. Skloni smo da se ponaamo kao da jedino mi znamo ta je najbolje. Moj vam je savet da drugi put bolje razmislite pre nego to donesete odluku. Neuvaavanje tuih oseaja - Ne nametati ta bi sagovornik/ca trebalo da osea. Svako ima pravo na svoje oseaje. Etiketiranje i postavljanje dijagnoze - Sasluajte sugovornika/cu i pokuajte shvatiti njegov/njen nain gledanja na problem. Po mom strunom miljenju vi imate veliki problem sa vaspitanjem vaeg deteta.

Ponaanje koje ometa dobru komunikaciju

Preterano interpretiranje - Vae vienje sagovornikova ponaanja ne mora imati nikakve veze s onim to ta osoba sama misli. Ja mislim da ste vi u velikoj krizi i da vam treba struna pomo Skretanje panje - Skretanje razgovora s jedne teme na drugu. Najee kada ne sluamo sagovornika/cu, kada nam je tema dosadna i neprivlana.

BARIJERE ZA USPENU KOMUNIKACIJU

Osoba sa kojom komunicirate moe imati razliite ciljeve, vrednosne stavove ili poglede od vaih. Vae iskustvo moe biti veoma razliito, i vi moete propustiti da to prepoznate u komunikaciji. Va status, pozicija, autoritet moe biti neujednaen (komunikacija sa pozicije moi) Nekad ak i fiziko okruenje moe predstavljati barijeru

PREVLADAJTE BARIJERE!
Trudite se da shvatite percepciju vaeg sagovornika. Pomae mnogo da ne donosite sudove u ovom periodu (udjite u njegove cipele) Koristite problem-solving pristup. Razvijajte alternative. Ne nameite svoja reenja po svaku cenu. Budite spontani i izbegnite skrivena reenja Pokaite empatiju Dovedite sagovornika u stanje da se oseti jednakim sa vama. Izbegnite poziciju moi!

KRAJ