PSIHOLOGIJA OPAANJA

Jasmina Vuksanovi

EGA SE SEATE IZ NAJRANIJEG DETINJSTVA

iveti BITI SVESTAN Svest relacija Realna polazna taka nastanka ROENDAN?

Realna polazna taka nastanka - seanja na najranije dogaaje DOGAAJ JE JEDINICA IVLJENJA SVEST polje u kome se dogaaj javlja i realizuje A to je neto to MORA BITI OPAENO Opaanje je elementarni proces svesti

Od najranijih dana intimni svet percepcije je popunjavan dogaajima, a oni su ispunjavali i menjali nau svest Opaanje daje poseban intimni svet svakome, kojeg, opet, svako smatra i zajednikim svetom sa ostalima Da li je to tako?

Meutim, dogadjaj moe biti sasvim razliit u svesti drugih U dodiru sa umetnou to je jo oiglednije Tako se stvorio prostor za kritinost prema sopstvenom opaanju Drugi izvor kritinosti su iluzije ula nas sasvim jasno obavetavaju o neemu to razum odbija kao stvarnost

A kako je onda mogua tako pouzdana nauka i tehnologija? Opaanje je oigledno i put ka istini A kako je mogue i jedno i drugo? I kako razgraniiti zabludu od istine?

Psihologija opaanja ima svoju posebnu istoriju Eksperiment

Psihologija i druge discipline

Fiziki sistem Bioloki sistem Umetnost ????

ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHOLOGIJE OPAANJA: POGLED UNAZAD

Kako se budilo interesovanje za proces opaanja?

1.

2.

3.

4.

ovek na osnovu iskustva iz svakodnevice ne sumnja u svoje opaanje Suoava se sa iluzijama i problemom kako objasniti da naa ula vide neto to ne postoji KOLIKO SU POUZDANA NAA ULA A) problem SVETA mora postojati neki prauzrok i prasupstanca B) SAZNANJE podela na vrljivo ulno i pouzdani razum

Anaksimander naputa svet ulnog iskustva APEIRON pramaterija koja se javlja u vidu oformljenih objekata Demokrit ulno saznanje je primitivno Platon ulno saznanje ne vodi ka istini, razum je vii oblik saznanja u obliku matematikog miljenja

DEMOKRIT

ulno saznanje je povrinsko, ali se bez njega ne moe doi do istine Na povrini oka NA RONJAI - se odslikava sliica predmeta EIDOLA Eidola je posledica nematerijalnog izvetavanja predmeta o svom obliku Ovi oblici se posredstvom vazduha deformiu zato su podaci iz ula vida uglavnom pouzdani, a iz ula sluha uglavnom nisu

ARISTOTEL

ovek ima 5 ula Ona nas dobro informiu o okolini Iluzije su posledica pogrenog baratanja informacija dobijenih ulima ula nemaju jednaku saznajnu mo ulo dodira je najpouzdanije Predstava slika koju posedujemo o objektu i kada objekat nestane Predstava je element miljenja

DALJI RAZVOJ MISLI O EIDOLI

Alhazen (Ibn al Hajtam) smatrao da oko nije sluajno u obliku lopte Fokus zraka se dobija u centru lopte Mesto prelamanja je ono soivo umanjena slika Jo uvek prihvata eidolu Ustanovljava optiku Leonardo shvatio oko kao mranu komoru Mesto prelamanja je staklasto telo

Feliks Plater (kraj XVI v) mrenjaa oka je receptorni organ Johan Kepler (poetak XVII v) oko je tamna komora u kojoj se na mrenjai oka stvara umanjena i obrnuta slika onoga to posmatramo

Oko formira umanjenu i obrnutu sliku onoga to posmatramo Sledi problem - Do mozga mora da se nekako ispravi i ponovo uvea Zato je izvesno da slika mora da se transformie, te u njemu ne egzistira kao slika, ve u nekom drugom vidu

Postepeno se formira ideja o transformaciji poruke kroz meuinove operacija. Vano je to da je centralni efekat opet SLIKA! Eidola se pomerila potpuno prema unutra shvata se kao zbivanje u dui nastalo obradom kroz nekoliko faza.

Dekart svi utisci sa razliitih ula skupljaju se u tzv opte ulo (sensus communis) gde se formira ideja o objektu Locira epifizu kao kraj lanca opaanja i sredite due Leonardo crta prvu komoru kao centar

OPAANJE DUBINE

Ovaj problem se javlja istovremeno sa otkriem perspektive u slikarstvu Leonardo

OPAANJE DUBINE

Kad slika na mrenjai nije trodimenzionalna, onda oko/razum koristi neke znake da bi konstruisalo 3. dimenziju Dekart je govorio o pokretljivoj epifizi XVI i XVII vek donose veliki zaokret u nauci Frensis Bekon saznanje se ne zasniva samo na ulnom iskustvu, niti samo na razumu Potrebno je eksperimentisati

Istraivanja idu u 2 koloseka: Medicinska praksa Filosofska tradicija

Don Lok

Nita ne moe biti u razumu to prethodno nije bilo u ulima 2 kategorije ideja: Senzacije ideje dobijene preko ula Refleksije nastale posmatranjem samog sebe Po stepenu sloenosti: Proste ulne ideje Sloene akcija razuma

Da li se opaanje ui ili je uroeno Molinoov problem Vizuelno e razlikovati oblike, ali ih nee prepoznati

XVIII VEK ASOCIJACIONIZAM

Prva opta teorija opaanja teorija kognicije koja nije stav jednog teoretiara, ve kola miljenja Preuzima model sile gravitacije iz Njutnove fizike Sila asocijacije deluje na pojedine elemente svesti zdruujui ih u sloene percepte Atomistiki pristup

Imanuel Kant

ovekov ivot ine 3 grupe pojava: Saznanja Oseanja Htenja

Govori o jedinstvu akcije i percepcije Percepcija zahteva operacije organizovanja ulnih podataka, odnosno, u njoj ne dolazi do spontanog spajanja oseta Veruje da se objekat prua naim ulima pojavno (fenomen), Svoje drugo lice ini nesaznajni deo stvari po sebi (noumen)

XIX vek Gusta Teodor Fehner i poetak eksperimentisanja u psihologiji

OGNJENOVI PSIHOLOGIJA OPAANJA STR 15 - 46

VIDIMO SE SLEDEEG PETKA