Friedrich Wilhelm Nietzsche (1844-1900)

Fridrih Nie
Nie je delovao kao profesor klasinih jezika u Bazelu, ali je zbog bolesti esto boravio u Italiji. Njegova glavna dela su: "Tako je govorio Zaratustra", "Volja za mo", "S one strane dobra i zla", "Geneologija morala".

Fridrih Nie
nemaki filozof najotrija kritika moderne zapadnoevropske civilizacije studirao je klasinu filologiju kratko vreme radio je kao profesor u Bazelu morao je da se povue zbog bolesti umro je potpuno pomraenog uma na Niea su uticali openhauer, kompozitor Vagner i predsokratovska filozofija, naroito Heraklit dela je pisao u aforistinim stilom, ponekad i u umetnikoj formi

KRITIKA KULTURE I MORALA

moderna evropska kultura je u krizi uzrok krize je raskorak izmeu predstave koju evropska civilizacija ima o sebi i njenih stvarnih ivotnih potreba osnovni inioci evropske kulture su metafizika i hridanstvo ovaj spoj omoguden je pojavom Platonove filozofije i njenim prilagoavanjem hridanstvu istinska veliina filozofije vidi se u predsokratovskom miljenju u kome je postojalo jedinstvo izmeu potreba tadanjeg sveta i predstave koju to miljenje ima o sebi Prekretnicu u istoriji predstavlja pojava Sokrata. Sokrat je prvi kvarilac kulture. Od tada je kultura u stalnom nazadovanju, isuvie je racionalistika i zato neprijateljska ivotu.

KRITIKA KULTURE I MORALA

Hridanstvo je produbilo tu dekadenciju. To je moral stada, slabih ljudi, sabranih nula, lani moral odricanja od ivota, koji u pakao alje sve velike ljude. "Istorija borbe morala protiv osnovnih instikata ivota najvedi je nemoral"

KRITIKA KULTURE I MORALA

Moderna kultura se odvojila od ivota i umesto da bude izraz ivotnih potreba ona je merilo za procenu ivota. Vrednosti su time preokrenute - ivot je proglaen za privid a metafiziko tumaenje ivota za pravu stvarnost. Nie zato zahteva da se prevrednuju sve vrednosti koje nam namedu hridanski moral, moderna politika i nauka.

VOLJA ZA MO
Svetom uopte ne vlada logos, nego haos. Osnova svega volja za mod, volja da se bude gospodar. ivot je borba. Snaga je najvia vrednost, a dobro je sve to jaa. Sve ono to potvruje, odrava i podstie volju za mod ima vrednost. Ovaj svet je volja za mod i nita vie.

VENO VRAANJE ISTOG

to je obnavljanje volje za mod Volja za mod neprekidno istrauje oblike kojima se potvruje. Volja za mod se ispoljava na dva naina, zato postoje dva tipa oveka koji su u stalnom sukobu: jak ovek velike duhovne i ivotne snage, koji je u manjini i slab ovek koji propoveda moral jednakosti, demokratiju, socijalizam i logiku i koji je u vedini.

NATOVEK
Dobrobit vedine nije merilo vrednosti u nekom drutvu. Merilo vrednosti je potvrivanje volje za mod. Ljudi sposobni da odbace sve postojede vrednosti i da sami postavljaju pravila svog delovanja su ljudi koje vedina treba da sledi. Takvog oveka Nie naziva natovekom.

NATOVEK
"ta je majmun za oveka? Podsmeh ili bolan stid. I upravo to treba da bude ovek za natoveka: podsmeh ili bolan stid. Preli ste put od crva do oveka, a mnogo toga u vama je i dalje crv. Bili ste jednom majmuni, i jo sada je ovek vie majmun od bilo kog drugog." Tako je govorio Zaratustra

NATOVEK
"Oni koji su najnespokojniji danas pitaju: "Kako da se ovek odri?" A Zaratustra pita kao jedini i prvi: "Kako da se ovek prevlada?"" "Na mom srcu lei natovek, on mi je prvi i jedini, a ne ovek: ne blinji, ne siromaniji, ne onaj koji je najvie patio, ne najbolji."

IMORALIZAM
Natovek prevazilazi i odbacuje postojede vrednosti i zato sa stanovita postojedeg morala ini zlo. Ali postojedi moral ne obavezuje natoveka zato to je izraz dekadencije, slabljenja ivotne snage i propadanja kulture. Imoralizam je odbacivanje mogudnosti da se postojedim moralnim vrednostima procenjuje delovanje natoveka. Sve to ovek radi treba da potvruje volju za mod cele ljudske vrste. Saznanje i moral ne smeju da se osamostale i da zagospodare ivotom a to se desilo u Evropskoj kulturi.

NIHILIZAM
"Ne tedite blinjeg svoga, koga ne moete nauiti da leti, toga nauite brzo da pada." U ime samog ivota treba prevrednovati sve vrednosti, razbiti stare vrednosti i postaviti nove - NIHILIZAM.

NIHILIZAM
izraz moderne krize evropskog sveta Nihilizam, lat. nihil nita stanje u drutvu i kulturi u kome su vrednosti izgubile smisao jer su u suprotnosti sa ivotom. Nie razlikuje dve vrste nihilizma: 1. Pasivni nihilizam stanje u kome postojede vrednosti ne zadovoljavaju ivotne potrebe i ne znae nita. 2. Aktivni nihilizam svesno odbacivanje postojedih vrednosti da bi se stvorili uslovi za novo jedinstvo kulture i ivota.

BOG JE MRTAV
Nihilizam je izraen idejom o smrti Boga. Pojam Boga predstavlja stare vrednosti koje su u modernom drutvu postale besmislene. Nie umesto Boga postavlja idealizovanovog oveka, ideal natoveka. Natovek je ostvarenje volje za mod, razbija i stvaralac, koji de kulturu usmeriti prema novom.

BOG JE MRTAV
Natovek je slobodan, poseban pojedinac koji se razlikuje od obinog oveka, stada i zajednice time to ima odvanost za odluku i odgovornost, za iskuenje i opasnost. ovek mora biti prevazien. "Natovek je smisao zemlje"

VENO VRAANJE ISTOG

Svet nije zavren, a ni racionalan i nema zavretak. "Sve se slama, sve se opet slae; veno se gradi ista kuda bida." Nunost a ne sluajnosti vlada svetom. Umetnost je smisao ivota. Samo zahvaljujudi umetnosti mogude je podneti egzistenciju, podneti istinu i savladati pesimizam.

UTICAJ
Nie je snano izrazio duh krize zapadne civilizacije. esto je protivrean i vieznaan. Samo iskrivljujudi duh njegove filozofije mogli su nacisti da svojataju njegove teze. Stil mu je poseban, strastven, patetian i proroanski. Svojim tezama on je kao vesnik nove kulture bitno uticao na XX vek.