SEMINARSKI RAD

Istorija operativnih sistema za mobilne telefone predmet : Istorija raunarstva

tema :

Profesor : Dr. Miroljub Zahorjanski Student : Vuk Andrejid s10/11

Beograd , 2013.

SADRAJ
1 UVOD 2 OPERATIVNI SISTEMI ZA MOBILNE TELEFONE 2.1 RAZVOJ MOBILNOG SOFTVERA 3 RAZVOJ OPERATIVNIH SISTEMA ZA MOBILNE TELEFONE 3.1 ANDROID 3.1.2 ANDROID Arhitektura 3.1.3 ANDROID Istorija Razvoja 3.2 WINDOWS PHONE 4 SYMBIAN 5 BUDUNOST 5.1 UBUNTU TOUCH 5.2 FIREFOX OS 6 ZAKLJUAK 7 LITERATURA
2

1. Uvod
Sasvim sluajno i bez prethodne namere, telegraf Samjuela Morzea je prvi ureaj koji je uspeo da poalje poruku bez ice putem elektromagnetnog polja. Na ovaj nain, ustanovljen je princip i udaren je temelj za rad na pronalaenju ureaja koji de 150 godina kasnije zauvek promeniti izgled ljudskog drutva. Ved due vreme mobilni telefoni nisu ureaji kojima se samo vri verbalna komunikacija. Razvoj operativnih sistema za mobilne telefone jo u ranoj fazi i sve opcije su otvorene, a gore navedeni proizvoai nisu jo vrsto zauzeli svoje pozicije. Osim toga, iako ine vedinu trita nije iskljuena pojava nekog novog proizvoda koji bi zahtevao deo trinog kolaa. [1 ]

2. Operativni sistemi za mobilne telefone

Operativni sistem je interfejs izmeu korisnika i raunarskog sistema. To je skup programa koji upravljaju radom raunarskog sistema omogudava izvravanje aplikativnih programa i koordinira njihov rad upravljajudi svim resursimam operativnog sisema. Osnovna razlika meu mobilnim telefonima je u operativnim sistemima koji su instalirani na njima. Opte je prihvadeno da se mobilni telefoni klasificiraju prema opertivnom sistemu koje koriste, a ne prema, primera procesoru ili hardverskoj opremi.

Mesto operativnog sistema u procesu koridenja raunarskog sistema dato je na blok-emi prikazanoj na slici desno. [2]

2.1 Razvoj mobilnog softvera

Razvoj mobilnog softvera obavlja se na obinom raunaru. Pri tom se najede koristi neki klasini razvojni alat obogaden dodacima koji omoguduju ili olakavaju programiranje mobilnih ureaja. Najvaniji takvi dodaci su simulatori mobilnih ureaja. Njihovom upotrebom razvoj mobilnog softvera mogud je bez fizikog mobilnog ureaja. Platforme za razvoj

3.1 Android
2005 godine Google je kupio kalifornijsku komapniju Android Incorporated i tako zapoeo razvoj svog operativnog sistema i nakon mnogo izmena i verzija na kraju 2008 godine pojavio se na tritu uz G1 ureaj koju je proizveo HTC za potrebe operatera T-Mobile. Android nije razvijen od strane Google-a ved od strane kompanija grupisane u grupu pod imenom Open Handset Alliance . OHA trenutno ima vie od 50 kompanija lanica . Android nudi , nezavisno od proizvoaa i ureaja , slina korisnika iskustva .

[3]

3.1.2 Android Arhitektura

Android je operativni program namenjen mobilnim telefonima, koji se sastoji od operativnog sistema, meuslojeva i ostalih kljunih programa. [3] Za Android moemo redi da je zasnovan na Linuxu ali Android, nije Linux. Android je sastavljen od nekoliko bitnih i zavisnih delova kao to su : - Linux kernel

- Hardverski referentni dizajn

- Open Source - Run Time - Dalvik virtual machine

- Application framework

3.1.3 Android Istorija Razvoja

Pojavom HTC MAGIC mobilnog telefona sa Android operativnim sistemom verzije 1.5 Cupcake zapoela je era ovog operativnog sistema koja je donela dugo oekivan veliki prodor na tritu operativnih sistema svojim novim mogudnostima . 15 septembra 2009 godine prikazana je verzija 1.6 26. oktobar 2009 godina upisala se u istoriju razvoja Android operativnog sistema kao datum kada je postalo dostupno razvojno okruenje verzije 2.0 Android-a. Eclair . Prvi telefon sa ovim operativnim sistemom je bila MOTOROLA Mileston/Droid. [4]

3.1.3 Android Istorija Razvoja

12 januara 2010 godine verzija 2.1. Sa verzijom 2.1 veliki broj ureaja se pojavilo na tritu . Ova verzija omogudava udobno korisenje sistema i veci broj proizvoaa poinje proizvodnju aparata sa na Android platformi upravo sa ovom verzijom . Verzija 2.3 Gingerbread donela je novine kao sto su Near field communication i Voice over Internet Protocol ali su oekivanja javnosti i korisnika u to vreme bila veda . [4]

3.1.3 Android Istorija Razvoja

U meuvremenu pojavom Apple iPad ili Samsung Galaxy Tab trite mobilnih operativni sistema doivelo je exploziju. Pokazalo se , ikao je SAMSUNG Galaxy Tab doiveo veliki uspeh, da trenutna verzija ANDORID-a ne prua taj doivljaj i korisniki interfejs koji bi pristajao tablet raunarima. 3.0 Honeycomb. Ova verzija je donela revolucionarne novine poto je razvijena skoro od poetka totalno nov holografiki korisniki interfejs, optimizovan za tablet raunare trodimenzionalni glavni ekran, sa novim i rekonstruisanom widget-ima harversko 2D ubrzanje Renderscript 3D engine podrka viejezgrovskih procesora 100% kompaktibilnost sa programima pisanih za prethodne verizije ANDORID-a virtualni sistemski dugmadi (nema vie potrebe za hardverskim dugmadima ili ureajima) modifikovan multi-tasking rezvijenije naglaavanje teksta, copy paste funkcija podrka za spoljnu USB ili Bluetooth tastaturu efikasniji je pronalazak Wi-Fi mree i Bluetooth tetheringa

10

3.1.3 Android Istorija Razvoja

Verzija 4.0 koja nosi naziv Ice Cream Sandwich donosi redizajnirani korisniki interfejs prilagoen za displeje visoke rezolucije i dizajniran je tako da omogudi ist i jasan prikaz teksta i grafikih elemenata na ovakvim displejima Pored standardnog naina za otkljuavanje telefona, dodata je i mogudnost otkljuavanja telefona prepoznavanjem lica. Za upotrebu ove mogudnosti se koristi prednja kamera .

3 septembra 2013 izasla je verzija 4.4 Kit Kat na modelu Nexus 5 a slededa taka u razvoju je najavljena verzija 5.0 pod trenutnim radnim imenom Key Lime Pie . [4]

11

3.2. Windows Phone

Baziran je na Windows CE (Windows Embedded Compact ili Windows Embedded CE) operativnom sistemu koji je Microsoft razvio za potrebe ureaja i kompjutera sa vrlo malom koliinom resursa .

Prva verzija ovog operativnog sistema pojavila se u aprilu 2000. godine pod nazivom PocketPC 2000 a zatim je krajem sledede godine usledila verzija PocketPC 2002. Oba sistema bila su kamen temeljac za naredne verzije i nadalje nije bilo velikih odstupanja po pitanju arhitekture .
Naredne verzije pod nazivom Windows Mobile 2003 i njegova SE (Second Edition) varijanta, pored toga to su prvi put u imenu imale rei Windows Mobile, takoe su podravale i VGA ekrane, kao i portrait/landscape orijentaciju. Mnogi pametni telefoni koji nisu imali ekran osetljiv na dodir u to vreme su koristili ba ove verzije sistema i bili su veliki konkurent tadanjim verzijama Symbiana S60. [5]

12

3.2 Windows Mobile

Sredinom 2005. godine u Las Vegasu je predstavljen Windows Mobile 5 koji izgledom najvie podseda na sadanje najnovije verzije. - .NET okruenje koje se u mobilnoj varijanti zove .NET Compact Framework) - DirectShow tehnologiju koja je zaduena za multimediju i koja se nalazi u okviru paketaDirectX.

Nijedna od verzija koje su usledile ne donosi velike izmene na bazi samog operativnog sistema ved sadri apdejte postojedih aplikacija, postojedih Microsoft frejmvorkova i podrku za nove softverske i hardverske servise koji su karakteristini za novije high-end telefone.

13

4. Symbian
1998 godine, formirano je partnerstvo izmeu svetski poznatih proizvoaa mobilnih telefona i pocket PCa, Ericsson, Nokia, Motorola i Psion Software, nazvano "Symbian Ltd.", u cilju ispitivanja priblinosti PDA raunara i mobilnih telefona. Prva kompletna verzija Symbiana (Series 60 platforma) je verzija 6 i ubrzo nakon toga 6.1, gde spadaju npr. Nokia 7650, 3650 (koji su najavili revoluciju u svetu mobilnih telefona) kao i prvi Symbian telefon Nokia 9210 Communicator. Poetkom 2011 godine Nokia za partnera bira Windows i tako prakticno napusta Symbain kao glavni operativni sistem svojih ureaja . Krajem iste godine sklapa se i ugovor sa firmom Accenture da do 2016 godine odrzava postojece servise bez daljeg razvoja . [6]

14

5.1 Ubuntu Touch

Ubuntu touch u osnovi predstavlja nadrgadnju Android sistema ali obedava mnogo vie .

Iako besplatan u mnogim delovima Ubuntu kao objedinjeni projekat kao komercijalnu zaleinu ima firmu Canonical .

Osnovna ideja je da mobilni ureaj shodno svojim sve jaim performansama pone i da prua usluge koje bi mogle da zamene ili barem nadopune jaz izmedju PC-a , tableta i smart telefona . [7]

15

5.2 Firefox OS
Sistem je linuxoidan u osnovi I otvorenog koda . Iza projekta stoji Mozzila . [8] Dostupnost aplikacija i njihova integracija su prelomna taka u opstanku svakog operativnog sistema dananjice . Gary Kovac , CEO of Mozilla

16

6. Zakljuak
Koji je operativni sistem najbolji ? ta je bolje koristiti ? Potreba za novim operativnim sistemima nikad nede prestati , era pametnih telefona tek nailazi i siguran sam da nas oekuje jo mnogo zanimljivih reenja u ovom segmentu softverskog razvoja .

17

9. Literatura
[1] http://www.prekoramena.com/t.item.258/mobilni-telefoni-od-morzeove-azbuke-do-zvezdanihstaza.html ( 22.11.2013 ) [2] Slaven Brumec ( 2008) ,magistarski rad na temu : Razvoj mobilnih I nformacijskih sustava, Varadin, Sveuilite u Zagrebu Fakultet organizacije i informatike Varadin [3] Miroslav ajjid, Bogdan Brkid : Modeli sigurnosnog rjeenja za mobilne ureaje zasnovanih na Android operativnom sistemu, 17. Telekomunikacioni forum TELEFOR 2009, Srbija, Beograd novembar 24 26. 2009 [4] http://en.wikipedia.org/wiki/Android_version_history ( 23.11.2013 ) [5] http://sites.hardwarezone.com/sg/windowsphone7/news/427/ ( 19.11.2013 ) [6] http://www.zdnet.com/android-before-android-the-long-strange-history-of-symbian-and-why-itmatters-for-nokias-future-7000012456/ ( 21.11.2013 ) [7] http://www.ubuntu.com/phone/ubuntu-for-android/features ( 11.11.2013 ) [8] https://www.mozilla.org/en-US/firefox/os/ ( 12.11.2013 )
18