Nina Beenji Stefan Gilid

Polihlorovani bifenili su smesa sintetikih organskih jedinjenja sa istom osnovnom hemijskom strukturom, poznati kao hlorovani ciklini ugljovodonici. Jedinjenja iz grupe polihlorovanih bifenila su vie decenija pod razliitim trgovakim nazivima (piralen, pirohlor, piranol, arohlor i dr),

iroko koridena u razliitim oblastima privrede. Sredinom

60-ih godina razvijene naune metode omogudile su da se utvrdi da se polihlorovani bifenili akumuliraju u prirodi

zahvaljujudi njihovom izuzetno niskom stepenu

biodegradibilnosti.

Do kontaminacije namirnicama animalnog porekla moe dodi na vie naina: iz ivotne sredine, akumuliranjem zagaivaa u razliitim delovima lanca ishrane, direktnom kontaminacijom u toku proizvodnje namirnica ili stone hrane u ureajima u kojima se kao rashladna tenost koriste polihlorovani bifenili, Migracijom polihlorovanih bifenila iz materijala za pakovanje hrane, pre svega iz kartonske ambalae proizvedene od reciklirajudeg materijala i dr. Za veliki broj toksinih jedinjenja utvrene su maksimalno dozvoljene koliine u hrani. Prema lanu 14 pravilnika o koliinama pesticida ,metala I metaloida I drugih otrovnih supstancija, hemioterapeutika, anabolika, I drugih supstancija, koje se mogu nalaziti u namirnicama, mleko I mleni proizvodi ne smeju sadrati PCB u koncentraciji vedoj od 1,0 mg/kg, meso I proizvodi od mesa vie od 2,0 mg/kg, jaja bez ljuske vie od 0,3 mg/kg, a ribe, koljke, rakovi I mekuci vie od 3,0 mg/kg.

Osnovne karakteristike
Fizicke osobine polihlorovanih bifenila zavise od stepena hlorovanosti, odnosno od sastava smese tako da se mogu nalaziti u stanju od bezbojne uljane tecnosti, preko viskoznije tamnije tecnosti do zute i crne smole. Na temperaturama ispod 15C I atmosferskom pritisku nalaze se u cvrstom stanju u obliku belog praha. Pare su im nevidljive I imaju karakteristicno jak miris. Tacka paljenja im je u opsegu od 140C do 200C. Sagorevanjem na temperaturama do 300C u prisustvu kiseonika daju polihlorovane dibenzofurane koji se razlazu iznad 330C. Za potpuno sagorevanje do jednostavnih , bezopasnih molekula potrebna je temperatura iznad 1100C. Vrlo se malo rastvaraju u vodi , ali se dobro rastvaraju u mastima I vecini neorganskih rastvaraca.

Dospevanje u ivotnu sredinu

U ivotnu sredinu dospevaju kao posledica nesavesnog odlaganja otpadnog materijala sa tendencijom kontaminacije biosfere: vode, vazduha, ivih ogranizama. Danas se ostaci PCB mogu detektovati u vazduhu, kii i snegu,u vodi i sedimantima reka, jezera I okeana, u slatkovodnoj I morskoj fauni i flori, I na kraju, u humanoj populaciji.

Do prvih saznanja o kontaminaciji oveka I njegove okoline PCB-om doslo se tek 1996. godine, kada je ustanovljeno njegovo prisustvo u biljnom i ivotinjskom svetu. Od 1972. godine preduzimana su obimna istraivanja I ustanovljeno je globalno prisustvo PVB-a. Zbog raznovrsnosti pojedinanih jedinjenja u komercijalnim smeama PCB-a, bilo je teko utvrditi njihove toksine osobine. Meutim, potencijalni tetni efekti PCB-a po okolinu I oveka uslovili su da je 1973. godine 24 zemlje lanice OECD usvoje odliku o zatiti okoline preduzimanjem kontrole nad proizvodnjom, primenom, odlaganjem ili unitavanjem PCB-a.

Novije toksikoloke studije pokazuju da PCB deluje tetno na sve oblike ivih organizama , alge, bakterije, invertebrate, ribe, ptice I oveka. Najvedi rizik predstavljaju za akvatine organizme, gde je ustanovljen poremedaj enzimskog sistema kod nekih vrsta riba. Smanjena reproduktivna sposobnost je dokazana kod riba kod ptica. ovek je preko hrane izloen bioloki filtriranim smeama kongnera PCB, nepoznatog sastava, dok se eksperimenti sa ivotinjama izvode sa komercijalnim smeama. Treba biti obazriv prilikom ekstrapolacije rezultata toksikolokih studija sa ivotinja na ljude. Naime, najnovija prouavanja ukauju na to da efekat nivoa doze izloenosti moe biti razliit kada je aplikovani PCB bioloki filtrira. Studije takoe ukazuju na to da PCB nemaju mutagena svojstva, ali da mogu biti jaki indikatori tumora. Razliiti efekti njihovog delovanja proiruju se I do druge genetacije. Toksinost PCB-a zavisi kako od stepena hlorovanja tako I od poloaja atoma u molekulu. Najtoksiniji kongeneri su koplanarni bifenili sa etiri I vie atoma u molekulu, u meta I para poloaju.

Uticaj PCB na oveiji organizam

Strukturne razlike PCB uslovljavaju njihovo ponaanje i odreuju osnovne osobine. U organizmu PCB izomeri reaguju sa razliitim receptorima. Na primer koplanarni molekuli su toksiniji od orto-izomera jer dovode do atrofije timusa zbog gubitaka korisnih limfocita. Sa druge strane orto-molekuli imaju vedu tendenciju vezivanje za estrogene receptore to rezultira abnormalnom estrogenom aktivnodu.

Na kancerogeno dejstvo PCB nema uticaja struktura ovih molekula, nego se pretpostavlja da do nenormalnog ponaanja delija organizma dolazi zbog uticaja PCB na citohrom P- 450 koji se uglavnom nalazi u jetri i ija je uloga da konvertuje opasna jedinjenja u oblik koji se lako eliminie iz organizma.
Vrlo retko dolazi do fetalnog akutnog trovanja PCB, ali izlaganje organizma njihovom dejstvu moe dovesti do slededih poremedaja: otedenja koe, gubitka teine, smanjenja kotane sri, poremedaja funkcija reproduktivnog sistema, bolova u stomaku, koenja udova, hronine guobolje. Nenormalnog razvoja zuba, male teine novoroena, hiperpigmentacije, povedanog zamora, glavobolje.

 Polihlorovani bifenili se, zbog svojih nepoeljnih osobinaperzistentnosti, kumulativnosti I toksinosti, u mnogim zemljama iskljuuju iz upotrebe I prestaje se sa njihovom proizvodnjom. Umesto njih koriste se druga jedinjenja slinih tehnolokih svojstava, kja predstvaljaju manji problem. Donose se propisi o nainu rukovanja otpadnim materijalom, odreuju se bezbedna mesta kao deponije i razvijaju se tehnologije za njihovo unitavanje. U nekim zemljama lanicama OECD prihvadene su tri metode za bezbedno uklanjanje PCB-a: Sagorevanje pri visokim temperaturama u pedima za spaljivanje Hemijska dehlorinacija i Skladitenje u podzemnim deponijama

Nakon NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine ostali su mnogi problemi koji opasno ugroavaju ivotnu sredinu ovog dela jugoistone Evrope. Najvie nastradale regione u kojima su razoreni petrohemijski I rafinerijski kompleksi odnsno energetska postrojenja u Srbiji, treba detaljno analizirati utvrditi u kojoj meri su prisutni polihlorovani ugljovodonici u zemljitu I podzemnim vodama. Istovremeno sa prikupljanjem ovih podataka treba raditi I na razradi optimalne tehnologije za unitavanje I razgradnju polihlorovanih ugljovodonika ili ulja koja sadre PCB.