EKONOMIKA I ORGANIZACIJA

PREDUZEDA
Prof.dr Ljiljana Luid
DEFINICIJA I CILJ
nauna disciplina koja izuava ekonomiju i
organizaciju preduzeda
Iznalaenje reenja za probleme koji proizilaze
iz ogranienih resursa za realizaciju odabranih
ciljeva


PREDMET ISTRAIVANJA
Rezultati poslovanja
Ulaganja
Odnos izmeu ulaganja i rezultata
Faktori koji odreuju promenu kvaliteta
ekonomije preduzeda
Optimalizacija poslovanja preduzeda
Strategija razvoja preduzeda
Nain organizacije preduzeda
Istrauje uticaj ekonomskih zakona na
poslovanje u cilju efektivnog i efikasnog
poslovanja i definie ekonomske principe
poslovanja kojima se to moe ostvariti
Efikasnost poslovanja je kolinik izmeu
vrednosti ulaznih jedinica za proizvodnju i
vrednosti produkcije KAKO SE RADI
Efektivnost izraava uspenost preduzeda u
sticanju i efikasnom koridenju raspoloivih
resursa radi postizanja postavljenih ciljeva-
TA SE RADI

PODELA SA ASPEKTA STEPENA
SPECIJALISTIKIH PREDMETA
ISTRAIVANJA
Opta ekonomika preduzeda
Posebne ekonomike preduzede
- prema privrednim delatnostima
- prema poslovnim funkcijama
- Prema obliku organizacije
POSEBNE EKONOMIKE PREDUZEDA
PREMA PRIVREDNIM DELATNOSTIMA
- ekonomika industrijskih preduzeda
- ekonomika poljoprivrednih preduzeda
- ekonomika trgovinskih preduzeda
- ekonomika ugostiteljskih preduzeda
- ekonomika spoljnotrgovinskih preduzeda
- ekonomika turistikih preduzeda
- Ekonomika bankarskih preduzeda
- Ekonomika trasnportnih preduzeda

POSEBNE EKONOMIKE PREDUZEDA
PREMA POSLOVNIM FUNKCIJAMA
Ekonomika nabavke
Ekonomika proizvodnje
Ekonomika prodaje
Ekonomika transporta
Ekonomika osiguranja
POSEBNE EKONOMIKE PREDUZEDA
PREMA OBLIKU ORGANIZACIJE
Ekonomika mikro preduzeda
Ekonomika malih i srednjih preduzeda (MSP)
Ekonomika velikih preduzeda
OBLICI ORGANIZOVANJA
PREDUZEDA
-Prema Zakonu o raunovodstvu
-Prema Zakonu o prirednim
drutvima
OBLIK ORGANIZACIJE PREDUZEA PREMA ZAKONU O
RAUNOVODSTVU
Kriterij Mikro Mala (potrebno
ispunjenje dva od
tri kriterija)
Srednja
Broj zaposlenih do proseno 10 od 10 do 50 od 50 do 250
Poslovni prihod do 700.000EUR manji od 8,8
mil.EUR
od 8,8 do 35
mil.EUR
Vrednost poslovne
imovine
do 350.000EUR manji od 4,4 mil.
EUR
od 4,4 do 17,5
mil. EUR
MIKRO PREDUZEDA
- preduzetnici
- pravna lica koja ne prelaze dva od slededih
kriterijuma:
- 1.) prosean broj zaposlenih 10;
- 2.) poslovni prihod 700.000 evra u dinarskoj
protivvrednosti;
- 3.) prosena vrednosti poslovne imovine
(izraunata kao aritemetika sredina vrednosti na
poetku i na kraju poslovne godine) 350.000 evra
u dinarskoj protivvredenosti.
PREDUZETNIK
- poslovno sposobno fiziko lice koje obavlja delatnost u
cilju ostvarivanja prihoda
- podela prema vrsti poreza koje plada i nainu na koji se
oporezuje delatnost preduzetnika:
1. preduzetnike koji vode knjige po principu dvojnog
knjigovodstva saglasno Zakonu o raunovodstvu;
2.preduzetnike koji vode knjige po principu prostog
knjigovodstva saglasno Zakonu o porezu na dohodak
graana (obavezni su da obezbede podatke o
prihodima, rashodima, osnovnim sredstvima, alatu i
inventaru sa kalkulativnim otpisom);
3. preduzetnike koji su u obavezi da vode samo poslovnu
knjigu o ostvarenom prometu;

MALA PREDUZEDA
pravna lica koja prelaze dva kriterijuma na
osnovu kojih se razvrstavaju mikro preduzeda,
ali ne prelaze dva od slededih kriterijuma:
1.) prosean broj zaposlenih 50;
2.) poslovni prihod 8.800.000.evra u dinarskoj
protivvrednosti;
3.) prosena vrednosti poslovne imovine
(izraunata kao aritemetika sredina vrednosti
na poetku i na kraju poslovne godine)
4.400.000 evra u dinarskoj protivvredenosti
SREDNJA PREDUZEDA
pravna lica koja prelaze dva kriterijuma na
osnovu kojih se razvrstavaju mala preduzeda,
ali ne prelaze dva od slededih kriterijuma:
1.) prosean broj zaposlenih 250;
2.) poslovni prihod 35.000.000. evra u dinarskoj
protivvrednosti;
3.) prosena vrednosti poslovne imovine
(izraunata kao aritemetika sredina vrednosti
na poetku i na kraju poslovne godine)
17.500.000. evra u dinarskoj protivvredenosti.
VELIKA PREDUZEDA
pravna lica koja prelaze dva kriterijuma na
osnovu kojih se svrstavaju srednja preduzeda

OBLIK ORGANIZACIJE PREDUZEDA
PREMA ZAKONU O PRIVREDNIM
DRUTVIMA
Preduzetnik je poslovno sposobno fiziko lice
koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja
prihoda;
Privredno drutvo je pravno lice koje obavlja
delatnost u cilju sticanja dobiti;
PRIVREDNA DRUTVA PREMA
STRUKTURI VLASNITVA
1. Vlasnitvo struktuirano od udela:
- ortako drutvo;
- komanditno drutvo;
- drutvo sa ogranienom odgovornodu;
2. Vlasnitvo struktuirano od akcija:
- akcionarsko drutvo;
Karakteristika udela u drutvu:
- nisu hartije od vrednosti;
- ne mogu se sticati, niti se njima moe
raspolagati upudivanjem javne ponude;
- lan drutva moe imati samo jedan udeo u
drutvu;
- Visina udela u drutvu je u srazmernoj
vrednosti udela u ukupnom osnovnom
kapitalu drutva;
- Udeo se prenosi pisanim ugovorom
zakljuenim izmeu prenosioca i sticaoca
udela;
Karakteristike akcija:
- vlasnika hartija od vrednosti utriva aktiva
aktiva kojom se moe trgovati na fin. tritu
- Stiu se upudivanjem javne ponude;
- Akcionar kupac akcije ima pravo:
1. udela u vlasnitvu preduzeda;
2. upravljanja;
3. udela u ostvarenoj dobiti - dividenda prinos
na akciju
4. otuenja prodajom na fin. tritu gde moe da
ostvari kapitalni dobitak/gubitak

ORTAKO DRUTVO
Ima dva ili vie ortaka koji su neogranieno
solidarno odgovorni celokupnom svojom
imovinom za obaveze drutva;
ortaci unose uloge jednake vrednosti, ako
ugovorom o osnivanju nije drugaije ureeno;
ortaci stiu udele u drutvu srazmerno svojim
ulozima u drutvu;
svaki ortak ima ovladenja za obavljanje radnji u
redovnom poslovanju (poslovoenje), ako
ugovorom o osnivanju nije drugaije ureeno;

KOMANDITNO DRUTVO
ima najmanje dva lana, od kojih najmanje jedan odgovara za obaveze
neogranieno solidarno, a najmanje jedan odgovara za obaveze
ogranieno do visine svog uloga;
komplementar - lan koji odgovara za obaveze neogranieno solidarno
komanditor lan koji odgovara za obaveze ogranieno do visine svog
uloga
lanovi drutva uestvuju u deobi dobiti i pokridu gubitaka drutva
srazmerno svojim udelima u drutvu, ako osnivakim aktom nije drugaije
odreeno;
poslove drutva vode komplementari;
Komanditor ne odgovara za obaveze drutva ako je u celini uplatio ulog
koji je preuzeo ugovorom o osnivanju. Ako komanditor ne uplati u celini
ulog na koji se obavezao ugovorom o osnivanju, onda solidarno sa
komplementarima odgovara povericima drutva do visine neupladenog
odnosno neunetog uloga u drutvo;
Komanditor odgovara kao komplementar prema tredim licima, ako je
njegovo ime uneto u poslovno ime komanditnog drutva.

DRUTVO SA OGRANINOM
ODGOVORNODU (DOO)
ima jednog ili vie lanova drutva koji imaju
udele u osnovnom kapitalu drutva;
lanovi drutva ne odgovaraju za obaveze
drutva;
udeli svakog lana drutva izraeni su u
procentima u ukupnom osnovnom kapitalu;
minimalni iznos osnovnog kapitala iznosi 100
dinara, osim ako zakonima nije predvien vedi
iznos za obavljanje odreenih delatnosti.

AKCIONARSKO DRUTVO (AD)
osnovni kapital podeljen na akcije;
minimalni osnovni kapital za osnivanje AD iznosi
3.000.000,00 dinara;
AD ijim akcijama se trguje na regulisanom tritu-
berzi naziva se javno drutvo;
akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze
celokupnom svojom imovinom;
akcionarom se u odnosu prema akcionarskom drutvu
i tredim licima smatra lice koje je kao zakoniti imalac
akcije upisano u Centralni registar hartija od vrednosti;
akcionari ne odgovaraju za obaveze drutva;
AKCIONARSKA DRUTVA- DRUTVA
KAPITALA
vlasnitvo (akcionari) odvojeno od
poslovoenja/upravljanja preduzedem
(menadment);
razdvajanje vlasnitva od poslovoenja
omogudava da menadment deluje u
sopstvenom interesu, odnosno mogud sukob
interesa oko cilja poslovanja;
cilj poslovanja treba da je uspenost
poslovanja merena rastom trine vrednosti
akcija, odnosno bogatstva akcionara;
PODELA PREDUZEDA PREMA VRSTI
VLASNITVA
privatno;
dravno;
meovito;
drutveno;
DRAVNO JAVNO PREDUZEDE
Javno preduzede je preduzede koje obavlja
delatnost od opteg interesa, a koje osniva
drava, odnosno jedinica lokalne samouprave
ili autonomna pokraina;
Dravni kapital u javnom preduzedu podeljen
je na akcije ili udele odreene nominalne
vrednosti;

DRUTVENO PREDUZEDE
preduzede koje u celini posluje drutvenim
kapitalom;
drutveni kapital drutvenog preduzeda
podeljen je na akcije ili udele odreene
nominalne vrednosti;
U drutvenom preduzedu s manje od 50
zaposlenih funkciju skuptine vre svi
zaposleni, a iznad tog broja predstavnici
zaposlenih u svim delovima preduzeda;

REGISTRACIJA DRUTAVA
Agencija za privredne regstre
AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE
dravna agencija koja, izmeu ostalog, vodi i
jedinstvenu centralizovanu elektronsku bazu
podataka registra privrednih subjekata;

PRESTANAK RADA DRUTVA
likvidacija
steaj bankrotom
steaj steajnom reorganizacijom
likvidacijom - ako drutvo ima dovoljno sredstava za
namirenje svojih obaveza;
steajem koji moe da se sprovode:
- bankrotstvom - namirenje poverilaca prodajom
celokupne imovine steajnog dunika, ili prodajom
steajnog dunika kao pravnog lica;
- steajnom reorganizacijom - namirenje poverilaca
prema usvojenom planu reorganizacije i to:
1. redefinisanjem duniko poverilakih
odnosa;
2. statusnim promenama dunika;
STATUSNA PROMENA PREDUZEDA
promena pravne forme drutva u kojoj
drutvo prenosi na drugo drutvo imovinu i
obaveze, dok njegovi lanovi u novom drutvu
stiu udele, odnosno akcije srazmerno svojim
udelima odnosno akcijama u drutvu
prenosioca;
U statusnoj promeni moe uestvovati jedno
ili vie drutava iste ili razliite pravne forme;
VRSTA STATUSNIH PROMENA
pripajanje;
spajanje;
podela;
izdvajanje;

STATUSNA PROMENA PREKO
PRIPAJANJA DRUTVA
pripajanje jednoG ili vie drutava drugom
drutvu prenoenjem na to drutvo celokupne
imovine i obaveza;
ime drutvo koje se pripaja prestaje da
postoji bez sprovoenja postupka likvidacije;

STATUSNA PROMENA PREKO
SPAJANJA DRUTVA
dva ili vie drutva osnuju novo drutvo i
prenesu na to drutvo celokupnu imovinu i
obaveze;
drutva koja se spajaju prestaju da postoje bez
sprovoenja postupka likvidacije;

horizontalno spajaje - povezivanje preduzeda
koja imaju istu vrstu poslovanja; prednosti:
ira ponuda lepeze proizvoda; vodi u
ekonomiju obima- pad trokova po jedinici
proizvoda;
vertikalno spajanje proirenje privrednog
drutvo unapred prema konanom potroau
ili unazad prema izboru sirovina; prednosti:
omogudava vie kontrole nad raspodelom i
nabavkom;moe podstadi ekonomiju obima;
moe pobojati menadmenta novog
preduzeda;

STATUSNA PROMENA PREKO
PODELE DRUTVA
prenos celokupne imovine i obaveza drutva
na nekoliko novoosnovanih i/ili postojedih
drutava;
drutvo koje izvri podelu prestaje da postoji
bez sprovoenja postupka likvidacije;

STATUSNA PROMENA PREKO
IZDVAJANJA DELA DRUTVA
prenos dela imovine i obaveza drutva na
jedno ili vie novoosnovanih i/ili postojedih
drutava;
drutvo koje je izvrilo prenos dela imovine i
obaveza nastavlja da postoji;
POVEZIVANJE DRUTAVA
- drutva povezana kapitalom
- drutva povezana ugovorom
- meovito (i ugovorom i kapitalom)
povezana drutva
POVEZANA DRUTVA FORMIRAJU
koncern;
holding;
drutva sa uzajamnim uedem u kapitalu;

KONCERN
grupa drutava koju ini kontrolno drutvo i
zavisna drutva;
kontrolno drutvo pored upravljanja zavisnim
drutvima obavlja i druge delatnosti; (drutvo
moe da poveri upravljanje i voenje poslova
drugom drutvu na osnovu ugovora o kontroli
i upravljanju)
HOLDING
drutvo koje kontrolie jedno ili vie drutava i
koje za iskljuivu delatnost ima upravljanje i
finansiranje tih drutava;
sloen oblik organizovanja velikog poslovnog
sistema, koji u svom sastavu ima matino ili
upravljako preduzede mati, dok su ostala
preduzeda kderi;
sva preduzeda u okviru holdinga su
autonomna;

karakteristika holdinga je vlasnika
objedinjenost, a ne poslovna objedinjenost;
preduzede mati ima upravljaku dominaciju
nad sistemom u celini po osnovu vedinskog
ueda u osnovnom kapitalu;
cilj formiranja holdinga nije stvaranje
jedinstvenog sistema rada, nego
uspostavljanje vlasnike odnosno upravljake
prevlasti;
DRUTVA SA UZAJAMNIM
UEDEM U KAPITALU
drutva u kojima svako od drutava poseduje
znaajno uede u kapitalu drugog drutva;
znaajno uede postoji kada se poseduje vie
od 25% prava glasa u drutvu;
vedinsko uede postoji kada se poseduje vie od
50% prava glasa u drutvu;

MULTINACIONALNE KOMPANIJE
preduzede koje posluje u znaajnom broju drava;
imaju znaajan uticaj na ekonomsku i politiku
nezavisnost nacionalnih drava;
delogrug poslovanja:
- vre prodaju i kupovinu roba;
- direktno investiraju u strane zemlje;
- povezuju nabavku, proizvodni proces i distribuciju;
- kontroliu tehnologiju, marketing i proizvodne
izvore;

NAJVANIJI CILJ POSLOVANJA
PREDUZEDA
MAKSIMIRANJE PROFITA/DOBIT