LITOSFERA je vrst spoljni omota Zemlje, izgraen od razliitih vrsta stena.

STENE su agregati jednog ili vie minerala, definisanog sastava, kako po vrsti
tako i po koliinskim odnosima komponenata.
PETROGENI MINERALI su minerali koji uestvuju u grai stena ( naeno oko
2000, ali 150 ima znaajnu ulogu u grai litosfere).
RUDNI MINERALI su minerali koji izgrauju rudna leita a koji su u stenama
retki ili se u njima ne pojavljuju.
Prema hemijskom sastavu,minerali se dele:
silikati i alumosilikati
oksidi
karbonati
sulfati
sulfidi
elementi
MINERALOKE KARAKTERISTIKE STENA LITOSFERE
SKLOP MINERALA
1) kristali ili kristalizovani minerali imaju pravilnu unutranju grau, sasvim
pravilan raspored atoma, jona, molekula u kristalnoj reetki.Takvi minerali
poseduju pravilne poliedraske kristalne oblike i takve individue zovemo
pravilnim kristalima, monokristalima ili prosto kristalima. Vrlo esto se kristali
javljaju u grupama tj. kristalnim druzama ili kristalnim agregatima.U prirodi
je est sluaj da minerali kristaliu pod nepovoljnim uslovima (nedostatak
vremena ili prostora), pa se stvaraju agregati zrna nepravilnog ili delimino
pravilnog oblika. Mineralni agregati mogu biti zrnasti, izometrini, listasti,
ljuspasti, vlaknasti, prakasti, igliasti i dr.


2) amorfni minerali nemaju pravilnu unutranju grau, javljaju se u vidu
kuglastih, bubreastih i slinih agregata. Amorfno stanje je nestabilno, te
najvei broj minerala tokom vremena rekristalie, tj. prelazi iz amorfnog stanja
u kristalno (opal SiO
2
H
2
O, usled gubitka vode, tokom vremena rekristalie u
kvarcSiO
2
)




UNUTRANJA GRAA MINERALA
POLIMORFIZAM (gr. poli-vie, morphe-oblik) je pojava da se jedna materija
javlja u vie morfoloki razliitih vrsta, najee usled razliitih uslova
kristalizacije.
Ugljenik: grafit (estostrana prizma) i dijamant (oktaedar). Velika razlika u
fizikim osobinama i oblicima.
IZOMORFIZAM (isos-isti, morphe-oblik) je pojava da hemijski razliite
supstance ili materije analognog sastava mogu stvarati iste kristalne forme, pa
ak i graditi kristale meance. Kao posledica izomorfizma, javljaju se i
izomorfne smee.
Plagioklasi: izomorfne smee Na i Ca alumosilikata.
Kod stvaranja kristala meanaca, neophodno je imati isti tip kristalne reetke,
kao i sline radijuse atoma i jona.

GRANINI ELEMENTI KRISTALA
PLJOSNI su ravne povrine kojima su kristali sa svih strana ogranieni.
IVICE predstavljaju granine pravolinijske elemente koji nastaju na dodirima
dveju pljosni.
ROGLJEVI su granini elementi kristala koji se formiraju na dodirima najmanje
triju ivica i graninih pljosni.
Prema savrenosti oblika kristala, odnosno prema stepenu njihove simetrije,
minerali se svrstavaju u 7 kristalnih sistema:
teseralna
tetragonalna
heksagonalna
romboedarska
rombina
monoklinina
triklinina
TESERALNA SISTEMA
TETRAGONALNA SISTEMA
HEKSAGONALNA SISTEMA
ROMBOEDARSKA SISTEMA
ROMBINA SISTEMA
MONOKLININA SISTEMA
TRIKLININA SISTEMA
Kristali se retko javljaju u prostim oblicima. Obino se nekoliko kristalnih
formi kombinuje meusobno. Kristali se mogu javiti i u vidu blizanaca.
Pojava blinjenja nastaje ako dva kristala iste forme meusobno
zakonomerno srastu (dodirno blinjenje) ili prorastu (prodorno blinjenje).
Blinjene kristalne individue mogu graditi razliite oblike, kolenaste, oblik
lastinog repa, ukrtene i dr.
FIZIKE OSOBINE MINERALA
BOJA MINERALA-je odreena onim delom spektra, koji nije
apsorbovan.
idiohromatska boja-izvorna boja minerala, koja je posledica
njegovog sastava i strukture.
alohromatska boja-boja minerala koja potie od sitnih mehanikih
primesa ili inkluzija (primer: kvarc)
pseudohromatska boja- ili lana boja, a zadobijaju je minerali koji su
delimino zahvaeni procesima raspadanja.
OGREB MINERALA-esto se naziva i bojom praha, jer je pokazuje
mineral kada ga mehaniki zdrobimo (spraimo). Ogreb se ispituje
kada se mineral zagrebe noem ili ako se mineralom para po hrapavoj
porcelanskoj ploici (hematit).
SJAJNOST MINERALA-sjaj je posledica sposobnosti minerala da jae ili
slabije odbija svetlost. Ona moe biti razliita:
metalina sjajnost-neprovidni minerali koji svetlost snano odbijaju (pirit,
galenit)
dijamantska sjajnost-maksimalna sjajnost, minerali sa velikim indeksom
prelamanja svetlosti
staklasta sjajnost-minerali sa srednjim indeksom prelamanja svetlosti
masna sjajnost-koju poseduju necepljivi minerali na neravnim
povrinama preloma
sedefasta sjajnost-kojom se odlikuju listasti minerali
svilasta sjajnost-koju pokazuju vlaknasti minerali
CEPLJIVOST MINERALA-kada neki mineral izloimo udaru ili pritisku, on
e se razdeliti po ravnim povrinama, koje se nazivaju ravni cepljivosti.
Neki minerali imaju jednu a neki vie ravni cepljivosti. Prema intezitetu,
cepljivost se moe okarakterisati kao: vrlo savrena, savrena, jasna,
nesavrena i nejasna (primer liskuni, kalcit, kvarc).
PRELOM MINERALA-minerali ponekad pokazuju jo jednu deljivost, koja se ne
odvija po ravnim povrinama. Ova osobina je posebno izraena kod minerala
koji pokazuju slabu cepljivost ili kod kojih ona potpuno izostaje. On moe biti;
ravan, neravan, koljkast, iverast, zemljast itd.
TVRDINA MINERALA-predstavlja otpor prema paranju. Tvrdina moe biti
razliita na jednom istom mineralu u raznim pravcima (karakteristika za
anizotropne minerale). Stepen tvrdine minerala se moe meriti prirodnom
skalom tvrdine- Mosovom skalom.
mineral
talk
gips
kalcit
fluorit
apatit
tvrdina
1
2
3
4
5
mineral
ortoklas
kvarc
topaz
korund
dijamant
tvrdina
6
7
8
9
10
minerali tvrdine 1 i 2 paraju se noktom
minerali tvrdine 3, 4 i 5 paraju se noem
minwerali tvrdine 6 i 7 paraju staklo
minerali tvrdine 8,9 i 10 seku staklo
minerali iste tvrdine meusobno se ne paraju
meki minerali ostavljaju ogreb na tvrim mineralima
GUSTINA MINERALA-zavisi od njegove unutranje strukture, kao i
gustine materije uopte, i predstavlja masu jedinice zapremine. Kree
se od 2.5 do 3.5 g/cm
3
.

ELASTINOST MINERALA-osobina minerala da trpi deformacije i da
se po prestanku rada sila koje su deformaciju izazvale, vrati u
prvobitno stanje. Elastinost se ispoljava kao promena oblika do
izvesne granice koju zovemo granicom elastinosti, posle ega
nastupa kidanje minerala. Neki minerali su jako elastini (liskuni), neki
su neelastini (hlorit, talk), dok su neki krti (kvarc).
MAGNETSKE OSOBINE MINERALA-neke minerale privlai magnet, i za
njih kaemo da su magnetini (paramagnetini), dok drugi su
dijamagnetini, tj. njih magnet ne privlai. Ova osobina se koristi kod
separacije minerala.
ELEKTRINE OSOBINE MINERALA-neki minerali su dobri provodnici, dok
neki ne provode elektricitet i slue kao izolatori. Postoje minerali koji tek
prilikom zagrevanja provode elektricitet (piroelektricitet), dok drugi minerali
ispoljavaju elektricitet pri trenju ili usled pritiska (piezoelektricitet).
RADIOAKTIVNE OSOBINE MINERALA-radioaktivnost se javlja kao
posledica sadraja radioaktivnih elemenata u mineralima. Poznavajui
brzinu raspadanja odreenih radioaktivnih elemenata, moe se izraunati
starost minerala, tj. starost stene u kojoj se ovaj mineral nalazi.
FIZIOLOKE OSOBINE MINERALA
UKUS-karakteristian kod lako rastvorljivih minerala (halit-slan, silvin-gorko
slan).
MIRIS-se ponekad oslobaa kada ga izloimo trenju ili udaru (minerali
arsena-miris belog luka, gline-miriu na amonijak, dok organska materija
prouzrokuje miris bitumija.
OPIP-moe biti masan (talk i azbest) ili hladan (dobri provodnici).

POSTANAK MINERALA
magmatski ili pirogeni minerali-minerali koji nastaju kristalizacijom iz
magmatskog rastopa (kvarc, feldspati, liskuni i dr.).
pneumatolitski minerali-minerali koji nastaju iz magme koja je bogata
lakoisparljivim komponentama. Ovi minerali su zbog prisustva velike
koliine vode, krupni i pravilnih formi (turmalin, beril, topaz).
hidrotermalni minerali-minerali koji nastaju iz toplih rastvora, kada se
gasovita komponenta magme kondenzuje na snienim temperaturama u
nekim upljinama i pukotinama.
hidatogeni minerali-minerali koji nastaju direktnim obaranjem iz hladnih
rastvora (sulfati, karbonati).
organogeni ili biogeni minerali-minerali koji nastaju podsredstvom
organizama.
metamorfni minerali-minerali koji dospeju u uslove povienih pritisaka i
temperatura,moe se dogoditi da prekristaliu u nove minerale, stabilne u
novim uslovima.

SISTEMATIKA SILIKATA
SILIKATI
Soli silicijumovih kiselina su najvaniji petrogeni minerali. Osnovna
strukturna jedinica silikata je SiO
4
je tetraedar, izgraen od jednog atoma
(jona) silicijuma, oko kojeg se nalaze etiri atoma (jona) kiseonika. Znajui
da je jon kisonika dvovalentan, u ovakvoj strukturi postoje etiri slobodne
valence. Ovo omuguava vrlo razliite kombinacije i stvaranje razliitih
mineralnih vrsta. Prema rasporedu i nainu vezivanja, dele se na:
nezosilikati-(nezos-ostrvo), kod kojih su izdvojene SiO
4
grupe meusobno
povezane preko drugih jonova (Fe, Mg, Ca). Ovakvi minerali su tvrdi, slabo
cepljivi (olivini, alumosilikati, granati):
sorosilikati-(soros-grupa), kod kojih su dva SiO
4
tetraedra spojena
kiseonikovim jonom (beril, turmalin).
ciklosilikati-(kyklos-krug) kod kojih su 3, 4 ili 6 tetraedara povezani u
prstenove (velika tvrdina, srednja cepljivost).
inosilikati-(inos-traka), gde su tetraedri povezani u trake ili lance, savrene
cepljivosti, umerene tvrdine (amfiboli, pirokseni).
filosilikati-(fillon-list), tetraedri povezani meusobno u jednoj ravni, imaju
savrenu cepljivost, elastinost, male tvrdine (liskuni, hlorit, talk, serpentini).
tektosilikati-(tekto-osnov,skelet), gde svaki jon kiseonika pripada dvema
tetraedrima. Najvaniji petrogeni minerali (kvarc, feldspati).
hemijska formula: SiO
2

klasa: silikati
podklasa: tektosilikati
grupa: kvarc
varijeteti:
ametist citrin
morion roze kvarc
gorski kristal
gorski kristal gorski kristal
-idiohromatski bezbojan, alohromatski
razliito obojen, kristalie romboedarski
-tvrdine 7, nema cepljivost, masnog sjaja,
na pljosnima staklast
-otporan na hemikalije (samo HF)
-nastaje u magmatskom stadijumu, u
pneumatolitskoj i hidrotemalnoj fazi
-u metamorfnim stenama nastaje
rekristalizacijom nekih SiO
2
minerala
-u sedimentnom ciklusu se javlja u
nanosima (otporan)

ametist
citrin
roze kvarc
morion
sitnozrniji varijetet:
kalcedon (vlaknasti, fibrozni
agregat
ahat (kao ukrasni kamen)
opal (SiO2 nH
2
O)
-amorfan, bubreastog oblika, iu vidu skrama
i prevlaka
-tvrdine 5,5-6,5
-krt, pokazuje koljkast prelom
-masne do smolaste sjajnosti
-u magmatskom ciklusu se javlja na niim
temp. izluivanjem iz hidrotermi
-u sedimentnom ciklusu nastaje raspadanjem
bazita i ultrabazita

-obini opali
-gejziriti
-plemeniti opali
-drvenasti opali
klasa: silikati
podklasa: tektosilikati
grupa: feldspati
podgrupa: kalijski feldspati
(K-alumosilikati)
plagioklasi
(Ca, Na-alumosilikati)

Kalijski feldspati:
ortoklas (monoklinian)
mikroklin (triklinian)
sanidin (monoklinian)
ortoklas mikroklin
-tvrdina 6-6,5
-cepljivost: jedna savrena,
druga slabije izraena
-boja bezbojni do beli
-sjajnost: staklasta
sanidin-u izlivnim stenama, pravilnog
oblika, visokotemperaturan.


ortoklas- delimino ureena kristalna
reetka, visokotemperaturan mineral,
alohromatski obojen crvenkasto ili
zelenkasto. Pod uticajem hidrotermi
prelazi u sericit, dok se u kori
raspadanja formiraju minerali glina.


mikroklin-ureena kristalna reetka,
niskotemperaturan, jedini stabilan u
metamorfnim stenama.
plagioklasi:
albit (kiseli)
oligoklas (intermedijarni)
andezin (intermedijarni)
labrador (bazini)
bitovnit (bazini)
anortit (bazini)
albit
oligoklas anortit
-kristaliu triklinino.

-esti polisintetiki blizanci.

-intermedijarni plagioklasi su
esto zonarni, centralni delovi
bazini, a periferni kiseliji.

-pod uticajem hidrotermi kiseli Pl
prelaze u sericit, dok bazini
prelaze u agregat epidota i
albita.

-pri povrinskom raspadanju
bazini Pl se kalcitiu, a kiseli
prelaze u kaolinske minerale.
Grupa feldspatoida
-slina grupi feldspata, javljaju se u stenama bogatim alkalijama a
siromanim silicijskom kiselinom u kojima nije bilo dovoljno SiO
2
za
stvaranje feldspata.
leucit
nefelin

muskovit K-liskun
biotit Mg,Fe-liskun
flogopit Mg-liskun
lepidolit Li-liskun
paragonit Na-liskun
cinvaldit Li,Fe-liskun
klasa: silikati
podklasa: filosilikati
grupa: liskuni
-cepljivost: savrena
-tvrdina: 2,5
-sjajnost: sedefasta
-kristaliu monoklinino
muskovit
muskovit
muskovit muskovit
javlja se u ploastim agregatima, krupnih ljuspi (sitan-sericit).
nastaje u magmatskom procesu, u pegmatitsko-pneumatolitskom
stadijumu i u hidrotermalnoj fazi.
u metamorfnim stenama nastaje preobraajem glina.
u kori raspadanja je otporan, koncentrie se u nanosima.
koristi se kao izolacioni materijal.
biotit
biotit
javlja se u ploastim agregatima, ljuspama.
nastaje u magmatskom procesu, u pegmatitsko-pneumatolitskom
stadijumu (bogatiji Fe).
u metamorfnim stenama se javlja i u regionalnom i u kontaktnom
metamorfizmu.
u prisustvu hidrotermi prelazi u hlorit.
pri povrinskom raspadanju gubi Fe i alkalije.
klasa: silikati
podklasa: filosilikati
grupa: hloriti
(hidratisani
alumosilikati Mg i Fe)
-kristaliu monoklinino
-cepljivost: savrena
(neelastini)
-tvrdina: 1,5-2,5
-sjajnost: staklasta
javljaju se ploastim, listastim i sitnoljuspastim agregatima.
u magmatskim stenama nastaju na niskim temperaturama i uz veliku
koliinu vode u magmi.
u metamorfnim procesima hlorit ase stvara na niskim temperaturama i
pritiscima.
u hidrotermalnoj fazi se stvaraju na raun biotita, amfibola i piroksena.
pri povrinskim uslovima raspadaju se i prelaze u minerale glina.
hlorit
hlorit hlorit
klasa: silikati
podklasa: filosilikati
grupa: serpentini (hidratisani silikati Mg)
antigorit (monoklinian), listast
hrizotil (monoklinian), vlaknast
serpofit (amorfan)
nastaju preobraajem olivina i piroksena
koristi se kao izolacioni i vatrostalni materijal
antigorit
hrizotil
hrizotil
hidratisani silikat Mg
-cepljivost: savrena (neelastian)
-tvrdina: 1
-sjajnost: masna
-boja: belo do bledozelena
-nastaje na niskim i srednjim temperaturama i u
magmatskom i metamorfnom ciklusu.
-u hidrotermalnoj fazi nastaje preobraajem olivina
i drugih Mg-silikata.
-koristi se u kozmetici i medicini.

talk
klasa: silikati
podklasa: filosilikati
grupa: gline
kaolinit (triklinino)
monmorijonit (monoklinino)
kaolinit (hidratisani alumosilikat), u ijoj se kristalnoj reetki joni silicijuma i
aluminijuma ne zamenjuju pojedinano, ve izgrauju naizmenine slojeve.
Usled gustog pakovanja jona u reetki, kod ovog minerala ne postoji
mogunost infiltracije vode, pa kaolinit ne bubri i ne vri izmenu jona.
monmorijonit (hidratisani alumosilikat sa Mg i Fe), u ijoj kristalnoj reetki su
dva sloja izgraena od SiO
4
grupa, a izmeu njih je sloj izgraen od Al, Mg,
Fe jona. Izmeu ovih paketa se nalaze slabo vezani molekuli vode, pa zbog
toga postoji sposobnost upijanja vode. Monmorijonit moe poveati svoju
zapreminu (utrostruiti). Nastaje u alkalnoj sredini iz rastopa bogatih Na,
zemnoalkalijama i Fe. Alteracijom bazinih i neutralnih tufova nastaju
bentoniti.
-tvrdina: 1-2
-sjajnost: sedefasta
-masan opip
-boja: bela, ali usled primesa ut,
crvenkast (Fe), zelenkast do crn
(organska materija).
-nastaju procesima raspadanja
feldspata i feldspatoida, kao i
hidrotermalnom alteracijom stena.
kaolinit
monmorijonit
monmorijonit

klasa: silikati
podklasa: inosilikati
grupa: amfiboli
podgrupa:
rombini monoklinini
antofilit tremolit-aktinolitska serija
edrit hornblenda
alkalni amfiboli
tremolit
tremolit
-tvrdina: 5-6
-sjajnost: staklasta do smolasta
-boja: bela( ree), zelena do crna
-nastaju pirogeno, pneumatolitski,
hidrotermalno, kao i pri metamorfnim
procesima.
aktinolit
tremolit (hidratisani silikat Ca, Mg)
bele ili sive boje
redovan sastojak metamorfnih stena
u magmatskim stenama kao sekundaran
mineral.
preobraajem prelazi u talk i serpentin
u uslovima povrinskog raspadanja je
stabilan, ali se lako drobi.

aktinolit (hidratisani silikat Ca, Mg, Fe)
zelene boje
nastaje preobraajem piroksena uz
prisustvo vode, u uslovima kontaktnog i
regionalnog metamorfizma.

aktinolit
hornblenda
hornblenda hornblenda
hornblenda (hidratisani alumosilikat Ca, Mg, Fe)
-boja: zelena do crna
-cepljivost: savrena (ugao 124)
-nastaje pirogeno, pneumatolitski.
-nastaje u metamorfnom ciklusu, na srednjim i
visokim temperaturama (kontaktni i regionalni
metamorfizam).
-u prisustvu hidrotermi prelazi u hlorit, epidot i
kalcit.
-u povrinskim uslovima prelazi u kalcit, limonit.
enstatit
klasa: silikati
podklasa: inosilikati
grupa: pirokseni
podgrupa:
rombini monoklinini
enstatit diopsidsko-
bronzit hedenbergitska serija
hipersten augitska serija
alkalni pirokseni


ortopirokseni (izomorfne smee silikata Mg i silikata Fe)
boja zavisi od sastava (od bele do tamnozelene).
tipini magmatski minerali, nastaju pirogeno.
dejstvom hidrotemi prelaze u serpentin.
hedenbergit
diopsid
diopsid-hedenbergitska serija (izomorfne smee, silikati Ca, Mg, Fe)
nalaze se u metamorfnim stenama, retki minerali.
nisu stabilni, raspadanjem daju kalcit, hidrokside Fe, opal i kalcedon.
augit
augit
augit (silikat sa Al, Ca, Mg, Fe)
nastaje pirogeno
nastaje pri kontaktnom a ree regionalnom metamorfizmu
augit sa malim sadrajem Fe, bronzano zelene boje i savrene
cepljivosti- dijalag
u prisustvu hidrotermi prelaze u hlorit ili amfibole
pri povrinskom raspadanju prelaze u kalcit, kvarc, opal i okside
Fe.
klasa: silikati
podklasa: nezosilikati (rombino)
grupa: olivini
forsterit (silikat Mg)
fajalit (silikat Fe)
javljaju se u zrnastim agregatima,
nepravilnog oblika
cepljivost slaba
tvrdina 6-7
sjajnost: staklasta do smolasta
boja: zelena do crna
nastaju pirogeno.
nastaju u metamorfnom ciklusu
(kontaktni metamorfizam).
na niskim temperaturama prelaze u
serpentin, ree u talk.
pri povrinskom raspadanju prelaze u
limonit, opal.
klasa: silikati
podklasa: nezosilikati i
inosilikati
grupa: aluminijski silikati
disten (triklinian)
silimanit (rombian)
andaluzit (rombian)
disten (alumosilikat), plave boje od Fe i Cr
-tabliasti, izdueni kristali.
-cepljivost savrena.
-tvrdina od 4-7
-sjajnost staklasta do sedefasta.
-tipian metamorfni mineral,nastaje na niskim
temperaturama iz glinovitih sedimenata.
-pri alteraciji prelazi u sericit.
-u uslovima povrinskog raspadanja se
koncentrie u nanosima.

silimanit
andaluzit
silimanit (alumosilikat), sadri do
3%Fe
2
O
3

-boja: bela, ukasta ili zelenkasta.
-igliasti kristali.
-sjajnost: staklasta do svilasta.
-cepljivost: savrena.
-tvrdina 6-7
-tipian metamorfni mineral
-alteracijom prelazi u minerale glina.
andaluzit (alumosilikat), sadri do
3% Fe
2
O
3
i do 7% MnO
-boja: bela, ukast.
-sjajnost: staklasta.
-tipian kontaktno metamorfni
mineral, moe i u regionalnom
-dejstvom hidrotermi prelazi u
sericit, a zagrevanjem u silimanit.

klasa: silikati
podklasa: nezosilikati
grupa: granati (teseralno)
pirop Mg-Al silikat
almandin Fe-Al silikat
spesartin Mn-Al silikat
uvarovit Ca-Cr silikat
grosular Ca-Al silikat
andradit Ca-Fe silikat
pirop
almandin
-boja: zavisi od hemijskog sastava
(crvna, ukasta, crna, bezbojna,
zelenkasta...)
-u metamorfnim stenama (mogu u
magmatskim).
-pod uticajem hidrotermi prelaze u
hlorit i epidot.
-pri povrinskom raspadanju su
stabilni, pa se koncentriu u
nanosima.
grosular
uvarovit
andradit
spesartin
klasa: silikati
podklasa: sorosilikati
grupa: epidotska
epidot (monoklinian)
coisit (rombian)
epidot (hidratisani alumosilikat Ca, Fe)
-boja: utozelena do crna.
-cepljivost: savrena.
-tvrdina: 6,5
-sjajnost: stalkasta.
-nastaje sekundarno, preobraajem alumosilikata
Fe, Mg.
-nastaje i u magmatskom i u metamorfnom
ciklusu.
-otporan u uslovima povrinskog raspadanja.
coisit (alumosilikat Ca)
-boja: sivoplava, plava
-nastaje autometamorfozom
bazinih plagioklasa i
dejstvom hidrotermi.
epidot epidot
klasa: silikati
podklasa: ciklosilikati
beril (heksagonalan)
turmalin (romboedarski)


beril (alumosilikat Be)
-boja: plaviastozelena
-tvrdina: 7,5-8
-nastaje u pegmatitima uz veliku koliinu
lakoisparljivih komponenata.
-otporan pri raspadanju, ali dugim
dejstvom vode prelazi u kaolinit.
-varijeteti smaragd (zelen) i rubin (plavi).
beril
akvamarin
smaragd
turmalin (boro-alumosilikat Mg, Fe sa
sadrajem Ca, alkalija i vode
-boja: razliita, zavisi od hemijskog sastava
( zelena, mrka, crna, bezbojana).
-tvrdina: 7-7,5
-ne pokazuje cepljivost.
-nastaje pneumatolitski.
-dejstvom hidrotermi prelazi u hlorit.
-pri povrinskom raspadanju je otporan.
klasa: oksidi i hidroksidi
podklasa: oksidi i hidroksidi gvoa
magnetit ( teseralan)
hematit (heksagonalan)
limonit (amorfan)
magnetit
magnetit ( oksid Fe
2+
)
-boja: crna, ogreb crn.
-sjajnost: metalina.
-ne pokazuje cepljivost.
-tvrdina: 5,5-6,5
-magnetian
-nastaje magmatski, hidrotermalno i
hidatogeno.
-pri povrinskom raspadanju je
otporan, pa gradi magnetitske nanose.
-u povrinskim uslovima, uz dugo
prisustvo pirita, prelazi u limonit i
hematit.
hematit
limonit
hematit (oksid Fe
3+
)
-ljuspasti agregati
-boja: crvena, siva i crna,
ogreb crven.
-sjajnost: metalina.
-tvrdina: 6
-nastaje u svim ciklusima.
-raspadanjem prelazi u limonit.
limonit (hidroksid Fe)
-javlja se u vidu skrama, prevlaka,
zemljastih i bubreastih agregata.
-nastaje raspadanjem svih minerala
sa Fe.
-u uslovima povrinskog raspadanja
je svuda prisutan ( u veim
koncentracijama predstavlja rudu
gvoa).
klasa: oksidi i
hidroksidi
podklasa: oksidi i
hidroksidi aluminijuma
korund
boksitni minerali
safir
korund (oksid Al)
-boja: bezbojan, varijeteti safir (plav) i rubin
(crven)
-tvrdina: 9
-ne pokazuje cepljivost.
-sjajnost: staklasta.
-nastaje u magmatskom ciklusu, hidrotermalno.
-nastaje u metamorfnom ciklusu.
-otpran pri povrinskom raspadanju (u
nanosima).
rubin
rubin
boksitni minerali (hidroksidi Al)
-osnovno sredstvo za dobijanje Al.
-nastaju povrinskim raspadanjem karbonatnih stena (lateriti, terra
rossa).
-za razliku od glina, boksiti dodavanjem vode ne pokazuju
plastinost.
klasa: karbonati
grupa: kalcitska
kalcit (romboedarski)
dolomit (romboedarski)
kalcit
kalcit
kalcit (karbonat Ca)
-boja: bezbojan, od primesa ruiast, ukast, sivkast.
-sjajnost: staklasta.
-tvrdina: 3
-cepljivost: savrena (3 pravca).
-reaguje sa hladnom HCl.
-nastaje izluivanjem iz voda pri padu temp. ili kada
biljke apsorbuju CO
2

-u povrinskim uslovima se rastvara i prelazi u
kalcijumhidrokarbonat.
dolomit dolomit
kalcit
dolomit (karbonat Ca, Mg)
-boja: bela.
-sjajnost: staklasta.
-cepljivost: savrena.
-tvrdina: 3,5-4
-rastvara se u toploj HCl
-postaje metasomatski (dejstvom Mg rastvora na
kalcijum karbonatne stene.
-ulazi u sastav sedimentnih i metamorfnih stena.
-gradi monomineralne stene i dolomitske
mermere.
klasa: sulfati
gips (rombian)
anhidrit (monoklinian)

gips (pustinjska rua)
gips
gips (hidratisani sulfat Ca)
-boja: bela, bezbojan (beli, sitnozrni varijetet
alabaster)
-sjajnost: staklasta.
-cepljivost: savrena.
-tvrdina: 2
-zagrevanjem gubi vodu i prelazi u anhidrit.
-nastaje u sonim leitima, kristalizacijom iz
hladnih rastvora.
-sree se u vidu konkrecija u laporcima glincima.
anhidrit (sulfat Ca)
-boja: bela
cepljivost: savrena.
-sjajnost: sedefasta
-tvrdina: 3-3,5
-nastaje hidatogeno
halit halit
klasa: haloidi
halit (kuhinjska so), NaCl
-teseralan
-javlja se u zrnastim agregatima.
-boja: bela, bezbojna, ruiasta ili zelenkasta.
-sjajnost: staklasta.
-cepljivost: savrena.
-ukus: slan
-nastaje kao mineral sonih leita.
klasa: sulfidi
grupa: pirita
pirit (sulfid Fe)
-javlja se u tri strukturne modifikacije:
pirit-teseralan, markasit-rombian,
meljankovit- gel
-boja: mesinganouta.
-ogreb zelenkastocrn.
-sjajnost: metalina.
-ne pokazuje cepljivost.
-tvrdina: 6-6,5
-u uslovima povrinskog raspadanja prelazi
u limonit, kada oslobaa sumpornu kiselinu
koja izbeljuje stene.
pirit
klasa: elementi
dijamant (teseralan)
grafit (heksagonalan)
samorodni sumpor (rombian
dijamant (elementarni C)
-boja: bezbojan, razliito obojen.
-sjajnost: dijamantska.
-tvrdina: 10
-cepljivost: savrena.
-nastaje u magmatskom ciklusu.
- koristi se u juvelirstvu i za krunice za
bruenje.
dijamant
grafit
-javlja se u ljuspastim agregatima
-boja: crna.
-sjajnost: metalina.
-tvrdina: 1-2
-cepljivost: savrena.
-nastaje metamorfozom organske materije u
sedimentima.
grafit
samorodni sumpor
-javlja se u vidu skrama i
prevlaka
-boja: uta
-tvrdina: mala
-nastaje oko solfatara i
termalnih vrela, kao i
organogeno.
sumpor