UNIVERZITET CRNE GORE

GRAEVINSKI FAKULTET U PODGORICI

GORNJI STROJ ELJEZNICA
Predmetni nastavnik
Doc.dr Zdenka Popovi,dipl.gra.in.

PODGORICA, 2007.
1. UVOD
GORNJI STROJ ELEZNIKE PRUGE
Gornji stroj eleznike pruge ine:
1. ine,
2. Koloseni pribor,
3. Pragovi ili armirano-betonske konstrukcije i
4. Zastor.

U irem smislu gornji stroj podrazumeva i sloene kolosene konstrukcije, kao
to su:
1. Skretnice,
2. Ukrtaji,
3. Dilatacione sprave,
4. Okretnice,
5. Prenosnice,
6. Iskliznice,
7. Kolske vage,
8. Kolosene konice i drugo.
Slajd br. 1
KOLOSEK
Osnovni uslov za realizaciju eleznikog saobraaja je: prilagoenost oblika i
konstrukcije toka i puta po kome se kree elezniko vozilo.
Put po kome se kree elezniko vozilo zove se KOLOSEK.
Kolosek ine dve ine na standardnom rastojanju oslonjene na sistem poprenih
ili podunih pragova.
Slajd br. 2
Izgled koloseka sa poprenim pragovima Izgled koloseka sa podunim pragovima
Koloseci bez pragova sastoje se od
dve ine na standardnom rastojanju,
koje su elastino oslonjene na
betonsku plou.
Izgled koloseka bez pragova
IRINA KOLOSEKA
Normalna irina koloseka se meri upravno na osu koloseka izmeu unutranjih strana
glava ina i to na 14mm ispod gornje povri glave ine.
Normalna irina koloseka iznosi 1435mm.

DAVNE 1825.GODINE NA PRVOJ PRUZI ZA JAVNI SAOBRAAJ OD STOKTONA DO DARLINGTONA, U ENGLESKOJ, PO KOJOJ SU SAOBRAALI VOZOVI SA
PARNOM VUPM I KOIJE SA KONJSKOM ZAPREGOM, PRIMENJENA JE IRINA KOLOSEKA 4 ENGLESKE STOPE I 8 COLA (odnosno 4 fita i 8 ina)..
IZ TEHNIKIH RAZLOGA PRI GRAENJU PRUGE OD LIVERPULA DO MANESTERA IRINA KOLOSEKA JE POVEANA ZA JO POLA COLA, TO ODGOVARA
DANANJOJ TZV. NORMALNOJ IRINI KOLOSEKA.

irina uzanog koloseka (760mm) meri se u ravni koja se nalazi 10mm ispod ravni
oslanjanja.

Na nekim tramvajskim prugama (npr. u Beogradu) primenjuje se irina koloseka
1000mm, iako je u Evropi uobiajena irina tramvajskih koloseka takoe 1435mm.

Slajd br. 3
Primer pruge sa tri irine koloseka:
1067mm,
1435mm i
1600mm
PRIMERI PRUGA SA DVE I TRI IRINE KOLOSEKA
Primer tramvajske pruge sa
dve irine koloseka:
1000mm i 1435mm.
Slajd br. 4
Osovinski slog Dvoosovinsko obrtno postolje
KOTRLJAJUI ELEMENTI VOZILA
irina koloseka je usklaena sa dimenzijama kotrljajuih elemenata vozila. Osnovni
kotrljajui element je osovinski slog. Osovinski slog se sastoji od osovine i dva kruto
nasaena toka.
ema kola sa dva dvoosovinska obrtna postolja
Slajd br. 5
TOAK
Oblikom i konstrukcijom toak eleznikog vozila je prilagoen kotrljanju po glavi
ine. Tokovu su monolitni, ili se na diskove montiraju bandai.
Kotrljajua povr bandaa toka je konus sa
nagibom izvodnice 1:20 ili 1:40.
Prenici tokova vagona su 950 do 1050mm, a
kod lokomotiva 1050 do 1250mm.
Dodir toka i ine (dodirna povrina 1.5-2.0cm
2
)
VENAC
BANDA
Slajd br. 6

Izdizanjem spolje ine u krivini postie se ujednaeno habanje ina po visini i tite se
putnici od velikog bonog ubrzanja.
Na duini krune krivine izvodi se konstantno nadvienje, dok na duini prelazne
krivine nadvienje linearno raste od nule na poetku do punog nadvienja na kraju
prelazne, odnosno poetku krune krivine.
PRAVAC
KRIVINA
Primenom vozila sa tehnikom naginjanja u krivini reava se
problem manjaka nadvienja za putnike vozove, odnosno
poveava dozvoljena brzina prolaza vozila kroz krivinu.
h=7.1V
2
/R

IZDIZANJE SPOLJNE INE U KRIVINI
Slajd br. 7
SAVREMENE KONSTRUKCIJE GORNJEG STROJA ODGOVARAJU
ZAHTEVIMA SVE VEIH BRZINA, SAOBRAAJNIH I
OSOVINSKIH OPTEREENJA.


Porast osovinskog optereenja kroz vreme
10
12
14
15
19
20
22 22.5
4
(t)
1835
1850 1880 1900 1930 1835 1950
1980
Porast brzina kroz vreme
Putniki vozovi
Teretni vozovi
300
2000
250
200
160
160
120
100
60
75
90
40
(km/h)
25
1860
35
1900
45
100
160
Podaci sa evropskih eleznica
Slajd br. 8
1. Dovoljna nosivost, povoljan prenos i raspodela optereenja,
2. Bezbednost i udobnost za prevoz putnika,
3. Jednostavno prilagoavanje razliitim konstrukcijama donjeg stroja,
4. Jednostavna, kvalitetna i brza mehanizovana ugradnja,
5. Dug vek trajanja uz postojanost kvaliteta elemenata i konstrukcije u celini,
6. Jednostavna vertikalna i horizontalna regulacija,
7. Mali trokovi mehanizovanog odravanja u to kraim zatvorima koloseka i to duim intervalima
izmeu uzastopnih intervencija,
8. Jednostavna zamena ina, pragova i elemenata privrsnog pribora,
9. Reenje amortizacije vibracija i buke u okolinu u skladu sa zakonom definisanim ogranienjima,
10. Efikasno odvodnjavanje,
11. Efikasno uklanjanje snega,
12. Efikasna kontrola vegetacije,
13. Postojanost na dejstvo atmosferilija (otpornost na koroziju, dejstva mraza)
14. Postojanost pri temperaturnim promenama (dnevne i sezonske temperaturne promene,
temperaturne promene usled primene savremenih tipova konica na vozilima),
15. Mogunost recikliranja elinih elemenata nakon zamene,
16. Prihvatljiva cena.

OPTI ZAHTEVI KOJE MORA DA ISPUNI SAVREMENI GORNJI STROJ
Slajd br. 9
EMATSKI PRIKAZ KONSTRUKCIJE GORNJEG
I DONJEG STROJA ELEZNIKE PRUGE
sloj za ojaanje i zatitu planuma
b) Poduni ematski presek kroz kolosek sa poprenim betonskim pragovima na betonskoj ili asfaltnoj ploi
a) Poduni ematski presek kroz kolosek poloen u tucanikom zastoru
Gornji stroj
Donji stroj
nasip
betonski prag
ina 60E1
Gornji stroj
Donji stroj
zastorna prizma od tucanika

nasip
ina (S45, S49, 60E1, ...)
drveni, elini ili
betonski prag
nosei sloj od betona ili asfalta

stabilizacija hidraulinim vezivom
sloj za ojaanje i zatitu planuma
Slajd br. 10
Pritisnuta
povrina planuma
PRINCIP VERTIKALNOG PRENOENJA OPTEREENJA SA
TOKA KROZ ELEMENTE GORNJEG STROJA NA PLANUM
TOAK
INA
REBRASTA PODLONA
PLOICA
PRAG
POVRINA
PLANUMA
ZASTOR
KONTAKTNI NAPON
PRITISAK PODLONE
PLOICE NA BETONSKI
PRAG
PRITISAK BETONSKOG
PRAGA NA ZASTOR
PRITISAK ZASTORA NA
PLANUM
PRITISAK INE NA
PODLONU PLOICU
Slajd br. 11
2. INA



ISTORIJSKI RAZVOJ INE
Kolosek u srednjevekovnom rudniku: drvena ina sa
podunim, centralnim lebom u kome se kotrlja
cilindrini drveni toak primitivnog vagoneta (sistem
Tramroad), koji gura pomoni rudarski radnik, po
knjizi Johana Hazelberga (Johan Haselberg), iz 1519.
Konstrukcija koloseka od
podunih drvenih greda
zakovanih za poprene drvene
pragove, postavljene na
rastojanju 60-90cm (transport
uglja kod Njukasla 1765. godine)
Izgled prve ine od livenog
gvoa
(Engleska, 13.11.1767.god)
Naredni istorijski dogaaj od znaaja za razvoj eleznice desio se 13. novembra 1767. godine sasvim
sluajno u Engleskoj (Coalbrookdale) izlivanjem pretee eleznike gvozdene ine . Ovo je dogaaj koji
je na mnogim jezicima definisao dananji termin eleznica kao gvozdeni put. Poseban kuriozitet
predstavlja da je do livenja 5-6t ina od gvoa pojedinanih duina 1,52m i irine 11,4cm dolo zato da
bi se spreilo gaenje visokih pei usled trenutne nestabilnosti trita livenog gvoa.
Kameni
oslonci
Ugaoni profil
ine
Ugaone ine Dona Kara (John Curr) na kamenim
osloncima u koloseku sistema Tramroad (Engleska
krajem XVIII veka)

Kolosek od Dezopovih kratkih ina od livenog gvoa
na kamenim blokovima (Engleska, 1789. god)
Postavljanje Dezopove ine na kamene blokove bilo je odgovarajue reenje za tadanja
osovinska optereenja i ostavljalo je po sredini slobodan put za konje koji su vukli teret. U
narednih 30 godina poseban problem predstavlja kako od kratkih ina urediti pravolinijski
kolosek.
Korak od jedne milje u razvoju eleznice nainio je Don Birkeno (John Birkenchaw), 21.
oktobra 1820. godine, patentiranjem valjanog profila ine pojedinanih duina 4,5m. Ove ine su
polagane takoe na kamene blokove, inei kolosek koji je bio spreman za pronalazak
lokomotivskog pogona.
Valjana ina Dona Birkenoa (John Birkenchaw)
iz 1820. godine
Izgled savremene ine
(tzv. Vinjolova ina)
Izgled savremene ine sa
lebom
(tzv. tramvajska ina)
Slajd br. 13
ULOGA INE
Prenosi optereenje od toka na oslonac (prag, ili
betonska ploa),
obezbeuje kotrljajuu povrinu,
prima (athezijom) sile koenja i pokretanja vozila,
vodi toak u bonom pravcu,
prima normalne sile nastale usled temperaturnih promena,
funkcionie kao provodnik na elektrificiranim prugama,
provodi signalne struje.
Slajd br. 14
KARAKTERISTIKE
STANDARDNIH
TIPOVA
VINJOLOVE INE
H- Visina ine
B1 irina glave
B2- irina noice
S debljina vrata
NAPOMENA 1:
Nova evropska oznaka
za inu tipa S 49 i UIC
60 je 49 E1, odnosno
60 E1
NAPOMENA 2:
Masa ine se izraava
po metru njene duine
VINJOLOVA INA
OZNAKA
MASA
Slajd br. 15
H- Visina ine
B irina glave
B1- irina vozne glave
R irina leba
S Debljina vrata
LEBNA (TRAMVAJSKA)
INA
OZNAKA
MASA
PO
METRU
KARAKTERISTIKE
STANDARDNIH
TIPOVA TRAMVAJSKE INE
Slajd br. 16
SKRETNIKE INE: jeziak, puna ina, voica

JEZIAK
H- Visina ine
B1 irina glave
B2- irina noice
S debljina vrata
OZNAKA
MASA PO
METRU
JEZIAK
1
Slajd br. 17
INA VOICA (SKRETNIKA INA)
OZNAKA
MASA PO
METRU
2
PUNA INA (SKRETNIKA INA)
3
Slajd br. 18
KRANSKA INA
OZNAKA
MASA PO
METRU
INA ZA NAPAJANJE
VOZILA ELEKTRINOM
STRUJOM
Slajd br. 19
STAV O IZBORU ODGOVARAJUEG TIPA INE:
ine ija je masa 49kg po dunom metru (oznaka S49, odnosno 49E1) ugrauju se za
osvinska optereenja do 225kN, za godinje saobraajno optereenje do 10 mil.brt i
brzine do 120km na as.
Za vea osovinska optereenja, vee saobraajno optereeje i vee brzine koristi se ina
UIC60 (60E1)
KARAKTERISTIKE
INSKIH POPRENIH PROFILA (VINJOLOVE INE)
(neophodne u proranu konstrukcije gornjeg stroja)
Slajd br. 20
KARAKTERISTIKE INSKOG ELIKA
HEMIJSKI SASTAV %
MEHANIKA SVOJSTVA KVALITET
Slajd br. 21
DUINE INA
Danas se u valjaonicama ina mogu proizvesti ine
praktino neograniene duine.

Uobiajene duine ina koje se naruuju su od
120-150m.

Duine ina se naruuju u skladu sa raspoloivom
mehanizacijom za transport i ugradnju i prema
ostalim specifinostima na mestu ugraivanja
Transport ina
Slajd br. 22
1321 Horizontalna prslina ispod glave ine (van krajeva ine)
Horizontalna prslina ispod
glave na kraju ine
DEFEKTI INA
101 Prelom preko rupe na sastavu
122 Stinjenost glave
135 Zvezdasta prslina po rupama na vratu
Slajd br. 23
2223 Brazdanje inske glave
200 Popreni prelom bez uoljivog poetka
211 Poporena prslina bubrenog oblika
2222 Ljuspanje glave ine
Slajd br. 24
2251 Izolovani tragovi klizanja tokova
2252 Tragovi klizanja tokova koji se ponavljaju
233 Poduna cevasta prslina
253 Poduna vertikalna prslina
Slajd br. 25
NABORANOST INSKE GLAVE
- u pravcima i krivinama R>500m
na razmacima 4-5cm i dubine 0,1do 0,4mm
- u krivinama R<500m
na razmacima 8 do 15cm i dubine 0,2 do 1,2mm

Slajd br. 26
3. PRAGOVI
ULOGA PRAGOVA U KOLOSEKU
Oslonac inama,
Omoguuju realizaciju privrenja (ugraivanjem kotve u telo praga,
odgovarajuim oblikom gornje povrine praga),
Odravaju standardnu irinu koloseka,
Prihvataju sile od saobraajnog optereenja i prenose ih na zastor ili krutu
podlogu,
Pruaju dovoljan otpor bonom pomeranju koloseka,
Prihvataju podune sile i dovoljnim otporom podunom pomeranju
suprotstavljaju se putovanju ina.
Slajd br. 28
VRSTE PRAGOVA PREMA MATERIJALU
Kolosek sa drvenim pragovima
Kolosek sa betonskim pragovima
Kolosek sa
Y elinim pragovima
Kolosek sa elinim pragovima
Kolosek sa neoprenskim pragovima
Slajd br. 29
OSOBINE DRVENIH PRAGOVA
PREDNOSTI:
- elastinost,
- laka obrada,
- jednostavnost izvoenja privrenja,
- stabilan poloaj u zastoru,
- lako podbijanje,
- elektrina izolacija,
- prilagodljivost sleganju podloge

NEDOSTACI:
- ograniena nosivost,
- dugotrajan proces proizvodnje,
- obavezna zatita od truljenja i odravanje,
- promenljiva i mala trajnost u vlanoj sredini (trajnost impregnisanih pragova u neagresivnoj
sredini zavisi od vrste drveta: bor do 25 godina, bukva do 40 godina, hrast do 60 godina),
- ekoloka neprimerenost,
- zapaljivi,
- problem deponovanja dotrajalih pragova impregnisanim neekolokim sredstvima.

Slajd br. 30
OSOBINE BETONSKIH PRAGOVA
PREDNOST:
- povoljna cena,
- jednostavnost izrade i sloboda u projektovanju oblika,
- velika teina (bitno kod dugih trakova ina),
- otporni na vatru,
- otporni na atmosferilije,
- jednostavna mainska popravka geometrije koloseka,
- dug vek trajanja (40 godina).

NEDOSTACI:
- kruta inska podloga,
- osetljivi na nehomogenost podloge,
- osetljivi na agresivne vode,
- elektroprovodljivi,
- nemogunost reciklae (problem deponovanja oteenih i dotrajalih pragova).

Slajd br. 31
MAINSKA ZAMENA DOTRAJALIH DRVENIH NOVIM
BETONSKIM PRAGOVIMA KONTINUALNIM POSTUPKOM
Slajd br. 32
OSOBINE ELINIH PRAGOVA
PREDNOSTI:
- dugi vek trajanja u neagresivnoj sredini,
- mala masa, jednostavnost rukovanja i skladitenja,
- jednostavna proizvodnja,
- manja podronja tucanika u koloseku,
- manja visina konstrukcije gornjeg stroja,
- velika stabilnost koloseka pri pravilno podbijenim pragovima,
- jednostavna popravka oteenih pragova,
- mogunost recikliranja.

NEDOSTACI:
- kruta inska podloga,
- buka,
- korozija u agresivnoj sredini (vlaga, so),
- oteano podbijanje,
- komplikovano ureenje smera koloseka,
- veliki pritisci na zastor,
- elektroprovodljivost,
- velika cena.

Slajd br. 33
4. TUCANIKI ZASTOR
ZADACI ZASTORNE PRIZME

Obezbeuje elastinost podloge i prostornu stabilnost koloseka,

prenosi pritisak pragova na to veu povrinu planuma,

odvodi vodu iz koloseka.
Nov tucaniki materijal pre ugraivanja
Tucanika zastorna prizma nakon 27
godina eksploatacije i preenih 500
miliona neto tona
Slajd br. 35
KVALITET TUCANIKA


Tucanik za izradu zastorne prizme dobija se drobljenjem kompaktnih stena
(bazalt, porfir, dijabaz, gabro, sijenit, kvarcit, granit, ilavi krenjak, silikatni
sivi pear, gnajs, granulit, amfibolit).

Tucanik mora biti jedar, ilav, otporan na mraz, bez prslina i prljavtina, ne sme
upijati vodu i mora biti otporan na udarce pri mainskom podbijanju koloseka.

Kontrola kvaliteta obuhvata:

1. Petrografska ispitivanja,
2. otpotnost na dejstvo mraza,
3. otpornost na udare i drobljenje,
4. otpornost na pritisak.
Slajd br. 36
Rasprostiranje optereenje kroz zastornu prizmu
b=48
o
za nov tucanik,
b=51
o
proraunska vrednost,
b=60
o
zaprljani tucanik.
h=L/2*ctg(b)
OBLIK ZASTORNE PRIZME U PRAVCU I KRIVINI PO PRAVILNIKU 314
Slajd br. 37
IZRADA ZASTORNE PRIZME
Deponovanje tucanika
Dovoz i istovar tucanika kamionima,
razastiranje finierom
Savremena maina za kontinualno podbianje etiri praga sa integrisanim
dinamikim stabilizatorom za simulaciju optereenja od saobraaja
Rad maine za podbijanje
i dinamiku stabilizacijiu
koloseka
Slajd br. 38
ALAT ZA RUNO UREENJE ZASTORNE PRIZME
KRAMP ZA
RUNO
PODBIJANJE
ALAT ZA
ZAHVATANJE
TUCANIKA
VILE ZA
RAZASTIRANJE
ETKA ZA
IENJE
KOTRLJAJUE
POVRINE INE I
PRIVRENJA
Slajd br. 39
5. PRIVRSNI KOLOSENI PRIBOR
ZADACI KOJE TREBA DA ISPUNI INSKO PRIVRENJE


Odravanje projektovane irine koloseka,
visinska i horizontalna regulacije ina,
spreavanje pomeranja ina po osloncima,
prostorna elastinost oslanjanja ina,
minimalni broj delova,
jednostavnost oblika,
brzo i kvalitetno ugraivanje,
lako odravanje,
konkurentna cena.
Slajd br. 41
PROSENI PROCENTUALNI UDEO ELEMENATA GORNJEG
STROJA U UKUPNOM ELASTINOM PONAANJU KOLOSEKA
zemljani
trup 40%
zastor
20%
prag 15%
privrenje
25%
ina 0.2%
zemljani
trup 43%
zastor
22%
prag 0.8%
privrenje
34%
ina 0.2%
Kolosek sa drvenim
pragovima
Kolosek sa betonskim
pragovima
Slajd br. 42
SISTEMI PRIVRENJA
ZA KOLOSEKE SA DRVENIM PRAGOVIMA
PRIVRENJE TIPA K ZA DRVENE PRAGOVE
Kotva tipa tirfon
Privrsna ploica (stezaljka)
Dvostruka elastina prstenasta podloka
Privrsni vijak
Slajd br. 44
TEHNIKE KARAKTERISTIKE PRIVRENJA SISTEMA K
ZA DRVENE PRAGOVE
2
Put (mm)
4 6
5
10
15
20
S
i
l
a

p
r
i
t
e
z
a
n
j
a


(
k
N
)
Put (mm)
S
i
l
a



s
m
i
c
a
n
j
a
(
k
N
)
2
Otpor podunom
pomeranju
praga po zastoru
4 6 8
( ) a
o
M
o
m
e
n
a
t

z
a
o
k
r
e
t
a
n
j
a

(
k
N
m
)
2
2
4
6
8
Minimalni
potrebni
otpor
1
1. Na krajevima DT obavezna ugradnja sprava protiv putovanja ina zbog
opadanja sile privrenja izmeu pritezanja.
2. Mogue smanjenje trenja na dodiru stezaljka - noica na privrsnom priboru
za DT na mostovima bez ugroavanja funkcionalnosti.
3. Na prelazu sa otvorene pruge u tunel zbog velikih podunih pomeranja
zahteva se prekid sa prelaznim poljima ili spravama protiv putovanja ina.
Slajd br. 45
PRIVRENJE SISTEMA KS NEMAKE FIRME VOSSLOH

Karakteristike:
1. Veoma velika sila pritezanja stezaljki Skl 12 na
noicu ine: 2x13kN.
2. Veoma veliki poduni otpor ca. 16.7kN.
Stezaljka Skl 12
PRE MONTAE
Stezaljka Skl 12
MONTIRANA
Stezaljka Skl 12
MONTIRANA
Dijagram sila-put pritezaja
Put (mm)
0 5
10 15 20
Sila
(kN)
5
10
Slajd br. 46
ELEMENTI SISTEMA PRIVRENJA KS
ina
Tirfon
Dvostruka elastina prstenasta
podloka
Podloka
Navrtka
Stezaljka Skl 12
Rebrasta podlona ploica
Umetak
Privrsni vijak
Drveni prag
Slajd br. 47
SISTEMI PRIVRENJA ZA KOLOSEKE
SA BETONSKIM PRAGOVIMA

STANDARDNO
PRIVRENJE
PRIVRENJE SISTEMA K
ZA BETONSKE PRAGOVE
Kotva tipa tirfon
i ep od poliestera
Privrsni vijak
Privrsna ploica (stezaljka)
Slajd br. 49
NEMAKO PRIVRENJE SISTEMA W14
ZA BETONSKE PRAGOVE
tirfon
ep od poliestera
ugaona oslonaka
ploica od
poliestera
stezaljka Skl 14
elastini umetak
Slajd br. 50
PANDROL ENGLESKO PRIVRENJE
Pandrol stezaljka tipa e
Pandrol stezaljka tipa pr
Pandrol
stezaljka tipa e
Elastini umetak
Livena kotva
Izolatorska ploica
Pandrol stezaljka
tipa pr
Valjana kotva
Betonski prag
Betonski prag
Livena
kotva
Valjana
kotva
Slajd br. 51
PANDROL FASTCLIP - ENGLESKO PRIVRENJE
BONI IZOLACIONI
UMETAK
IZOLACIONA KAPA
FUNKCIONALNI
POLOAJ
NEUTRALNI
POLOAJ
POLOAJ ZA ZAMENU BONOG
UMETKA
STEZALJKA FASTCLIP
KOTVA
KOTVA
MAINSKA UGRADNJA/DEMONTAA
FASTCLIP STEZALJKI
Slajd br. 52
KARAKTERISTIKE INSKOG PRIVRENJA
SA STEZALJKOM FASTCLIP
Ovaj sistem privrenja ostvaruje definitivnu silu pritezanja ine ca. 12.5
kN uz betonski prag pomou specijalne stezaljke FASTCLIP. Fastclip
proizvodi engleska firma PANDROL od 1990.godine. U meuvremenu su
mnoge eleznike uprave prihvatile ovaj sistem kao standardno
privrenje za betonske pragove. Tako npr. U Francuskoj je FASTCLIP
standardno privrenje na novim i rekonstruisanim prugama sa betonskim
pragovima.
Ceo sistem privrenja je elektroizolovan i prilagoen mehanizovanom
ugraivanju.
Slajd br. 53
SISTEMI PRIVRENJA ZA KOLOSEKE
NA VRSTOJ PODLOZI
SAVREMENE KONSTRUKCIJE GORNJEG STROJA
OBUHVATAJU DVA OSNOVNA VARIJANTNA REENJA:

KLASINA KONSTRUKCIJA KOLOSEKA KOJI PLIVA U
TUCANIKOJ ZASTORNOJ PRIZMI,
KONSTRUKCIJA KOLOSEKA NA VRSTOJ PODLOZI.


Klasina konstrukcija
koloseka:1,5-2 puta manji
trokovi graenja, veliki
trokovi odravanja
Kolosek na vrstoj
podlozi: veliki trokovi
graenja, minimalni
trokovi odravanja
Slajd br. 55
PREDNOST ALTERNATIVNIH REENJA GORNJEG STROJA
Kriterijum Klasian gornji stroj sa
zastornom prizmom
Kolosek na vrstoj
podlozi
Postojanost geometrije
Regulacija GI-a
Prilagoavanje trase okolini
Komfor za putnike
Zagrevanje ina (uticaj savremenih konica)
Emisija buke
Vek trajanja
Trokovi graenja
Brzina graenja
Trokovi odravanja
Visina konstrukcije
Specijalni zahtevi (ienje gornje povrine,
prohodnost za drumska vozila, multifunkionalnost i
sl.)
Slajd br. 56
Prednost koloseka u zastoru
LEGENDA: Prednost koloseka na vrstoj podlozi
PRIMERI PREDNOSTI PRIMENE
KONSTRUKCIJE NA VRSTOJ PODLOZI

1.Primena konstrukcije koloseka na vrstoj podlozi
namee se svojim izrazitim prednostima u
plitko poloenim tunelima u gradskoj sredini,
gde je od posebnog interesa spreavanje prenoenja
vibracija na temelje okolnih zgrada i
pojave iritirajue sekundarne buke.
U ovakvim sluajevima uspeno se primenjuju
reenja sa kolosekom na ogibljenoj betonskoj ploi .
Poznata su reenja sa takastim, trakastim i
povrinskim elastinim oslanjanjem betonske ploe.

2.Primena u kolosecima putnikih stanica.

3. Primena na mestima gde se zahteva ograniena visina
konstrukcije gornjeg stroja (npr. rekonstrukcija pruge
zbog elektrifikacije)


Slajd br. 57
E
h
GI
GI
60E1
OSNOVNI PRINCIP KONSTRUKCIJE KOLOSEKA NA
VRSTOJ PODLOZI: E1>E2>E3>E4
Asfalt AB ploa AB ploa
PAB prag
Stabilizacija Stabilizacija
Nasip/Podtlo Nasip/Podtlo
Sloj za zatitu od mraza Sloj za zatitu od mraza
BETONSKA PLOA E
1
=34 000N/mm
2
, ILI ASFALTNI SLOJ E
1
=5 000-10 000N/mm
2
,
SLOJ STABILIZACIJE E
2
=5 000-10 000N/mm
2
,
SLOJ ZA ZATITU OD MRAZA E
3
=E
V2
=120N/mm
2
,
ZEMLJANI TRUP E4=E
V2
=60N/mm
2
(planum), E
V2
=45N/mm
2
(2,50m ispod GI-a).
Slajd br. 58
SAVREMENA PRIVRENJA ZA KOLOSEK NA VRSTOJ PODLOZI
Sistem 300 Sistem 1403 Sistem 336
Slajd br. 59
SYSTEM 300 SA STEZALJKOM Skl 15
STANDARDNO PRIVRENJE NA NEMAKIM PRUGAMA U
KOLOSEKU NA VRSTOJ PODLOZI
(kolosek bez zastora, sa ili bez betonskih pragova) -

Slajd br. 60
Elementi od poroznog betona sa
drvenom strugotinom, koji
redukuju buku za min. 3 dB(A)
OSOBINE SISTEMA 300 SA STEZALJKOM Skl 15
Ispunjava zahteve meovitog saobraaja na prugama za velike brzine: velike brzine
putnikih vozova i velika osovinska optereenja teretnih vozova,
primenjuje se na pravcu i u krivinama radijusa R>300m,
omoguuje regulaciju irine koloseka,
omoguuje regulaciju visine GI-a. Umetanjem ploica za regulaciju visine moe se
redukovati visina GI-a za 60mm,
stezaljka Skl 15 pritee noicu ine silom 9kN. Ovako velika sila pritezanja spreava
formiranje opasnih zazora pri pucanju ine zimi,
elastini umeci omoguuju ugib ine 1-1.5mm uz odravanje sila u osloncima u
granicama dozvoljenih. Oni, takoe, priguuju vibracije (strukturna buka), ali za
smanjenje buke obavezno primeniti dodatne mere (elementi za redukciju buke),
prilikom zavarivanja ina u koloseku nije potrebno uklanjati elemente privrenja,
sve komponente sistema jednostavno se zamenjuju,
sistem 300 ne zahteva posebno odravanje.

Slajd br. 61
6. SPOJNI KOLOSENI PRIBOR
MEHANIKI SPOJEVI:
spojevi pomou inskih vezica sa zazorom na sueljenim krajevima ina zbog
temperaturnog dilatiranja
Raspored mehanikih spojeva u koloseku
Naspramni poloaj
Naizmenini poloaj
Radijalni poloaj
Vertikalno zasecanje
(standardno reenje)
Vezica u
poprenom preseku
Izgled vezice pri zatvorenom zazoru
Izgled vezice pri otvorenom zazoru
Koso zasecanje
(dilatacione sprave)
Vrste mehanikih spojeva
a1) spoj na obinom pragu,
a2) spoj na irokom pragu,
b1) spoj udvojenom pragu,
b2) spoj na irokom pragu
sa, irokom podlonom
ploicom,
c) slobodni spoj .


Slajd br. 63
Pogled sa strane
Presek kroz vezicu i pogled odozgo

MEHANIKI SPOJ NA UDVOJENOM
PRAGU- PODUPRT SPOJ
SLOBODNI (LEBDEI SPOJ)

PRIVREMENI
MEHANIKI SPOJ OSIGURAN
ELINOM VEZICOM I STEGOM

Slajd br. 64
LEPLJENI SPOJEVI
za elektrinu izolaciju krajeva inskog odseka
LEPAK
UMETAK
ELINA
VEZICA
IZOLACIONA
CEVICA
PODLOKA
Slajd br. 65
POSTUPAK IZRADE IZOLOVANOG SASTAVA
Slajd br. 66
ZAVARENI SPOJEVI:
idealna veza ina sa neprekidnom ravni inske glave za kotrljanja tokova
PREDNOST ZAVARENIH U ODNOSU NA MEHANIKE SPOJEVE:
Poveana udobnost vonje,
Smanjenje buke,
Smanjenje trokova izrade spojeva,
Smanjeni trokovi eksploatacije zbog smanjenja otpora kretanju,
Manji trokovi odravanja koloseka i vozila.

POSTUPCI ZAVARIVANJA:
1. Aluminotermitsko,
2. Elektro otporno,
3. Gasno
4. Elektroluno.


Slajd br. 67
ALUMINOTERMITSKO ZAVARIVANJE U KOLOSEKU
1
2
3
4
5
6
Krajevi ina se oslobode privrenja i izvri se nadvienje. Na mestu vara postavi se kalup za
livenje. Krajevi ina se zagreju plamenom iz gorionika
Na plamenu gorionika varilac pali specijalne ibice kojima potpaljule termitsku smesu u loncu,
stavlja poklopac i nadgleda proces.
elik se lije iz lonca u kalupe zavarujui krajeve ina na razmaku 20-22mm.
Gotov var se titi od brzog hlaenja.
Topao var se grubo sree po inskoj glavi.
Nakon hlaenja brusi se kotrljajua povr inske glave.


Slajd br. 68
MAINSKO ELEKTRO OTPORNO ZAVARIVANJE KRAJEVA INA
NA TEMPERATURI TOPLJENJA ELIKA
Slajd br. 69
Pogled odozgo
PRELOM U ZONI VARA
Pogled sa strane
VERTIKALNI PRELOM KROZ VAR
DEFEKTI VAROVA
Slajd br. 70
7. OSTALI KOLOSENI PRIBOR
ZADACI OSTALOG KOLOSENOG PRIBORA

Ostali koloseni pribor slui za:

1. ublaavanje dinamikih dejstava na kolosek (umeci od drveta, gumeni
umeci, gumene podloke i slino),
2. spreavanje podunih pomeranja ina po pragovima (sprave protiv
putovanja ina),
3. spreavanje bonih pomeranja koloseka (sprave protiv bonog
pomeranja koloseka, odnosno sigurnosne kape),
4. utezanje drvenih pragova za zatitu od pucanja (eline trake i drugo),
5. spajanje udvojenih pragova (vijci, modanici i drugo),
6. elektroizolaciju itd.
Slajd br. 72
Ugib umetka pod optereenjem od toka

GUMENI UMETAK I GUMENA PODLOKA
Gumeni umetak definisane krutosti postavlja se ispod noice ine i ima zadatak da
povea elastinost inskog oslonca.
Gumena podloka definisane krutosti postavlja se ispod podlone ploice i ima
zadatak da povea elastinost inskog oslonca.
Gumene podloke i umeci doprinose povoljnijem rasprostiranju (smanjuju)
optereenja kroz insku podlogu, poboljavaju komfor vonje i produavaju trajnost
elemenata gornjeg stroja.
S obzirom na to da je guma nestiljiv materijal, deformacija podloke (umetka)
postie se promenom njenog oblika u trenutku nanoenja optereenja od toka.
Elastina svojstva gumene podloke (umetka) zavise od njene tvrtoe, oblika,
temperature, starosti, uslova ugraivanja (npr. spreeno bono irenje) i frekvencije
saobraajnog optereenja.
Izgled rebrastog gumenog umetka
Slajd br. 73
Reoloki model neposrednog inskog privrenja pod tokom vozila
gp
D tg ) (
st
D tg ) (
st gp osl
D D D
ina
Gumeni
umetak
prag
Gumeni umetak
RAD GUMENOG UMETKA I STEZALJKE POD TOKOM VOZILA
Ukupna krutost
inskog oslonca D
osl

jednaka je zbiru
krutosti umetka
(podloke) i
stezaljke.
Slajd br. 74
Zahtev za trajnim dodirom stezaljke, noice ine i gumene podloke
(umetka) podrazumeva da je ugib gumene podloke (umetka) ispod toka
manji od ugiba stezaljke: Dy
gp
<Dy
st

Ovaj zahtev je ispunjen ako postoje veze krutosti elemenata privrenja
iskazane tabelom:
To praktino znai da se ne mogu se kombinovati stezaljke i elastine podloke
(umeci) proizvoljnih krutosti. Pored toga, privrenje sa usaglaenom krutou
komponenata (videti gornju tabelu) treba usaglasiti sa krutou podloge, jer
poveanje elastinosti inskog oslonca istovremeno poveava naprezanje ine i
smanjuje naprezanje podloge.
Slajd br. 75
Reoloki model posrednog inskog
privrenja pod tokom vozila
1 2 1 1 2 2
1 1 1 1 1
osl osl osl gp st gp st
D D D D D D D


Krutost oslonca izraunava se na osnovu sledeeg izraza:
Slajd br. 76
Gde je: D
gp1
krutost umetka; D
gp2
krutost podloke

SPRAVE PROTIV PUTOVANJA INA

Sprave protiv putovanja imaju zadatak da spree poduno pomeranje ina po
pragovima u sluaju kada ovaj problem ne moe da se rei odgovarajuim privrsnim
priborom. One prihvataju podune sile putovanja i prenose ih na pragove i zastor.
Ugrauju se na mestima gde se iskustveno oekuje poduno pomeranja ina po
pragovima.
Putovanje ina se naroito javlja na deonicama pruge sa velikim podunim nagibima,
ali i na horizontalnim deonicama u smeru ka veim protocima saobraajnog
optereenja. Putovanje je posebno izraeno na deonicama sa intenzivnim koenjem
(stanini koloseci i ispred signala).
Sprave protiv putovanja ina obavezno se ugrauju na krajevima dugih trakova ina.



Slajd br. 77
Sprava tipa MATHEE za drveni prag
pogled s ela praga
Sprava tipa MATHEE za drveni prag
pogled na bok praga praga
SPRAVA TIPA MATHEE ZA DRVENI PRAG
Slajd br. 78
Sprava tipa MATHEE za betonski prag
pogled s ela praga
Sprava tipa MATHEE za betonski prag
pogled na bok praga
Slajd br. 79
SPRAVA TIPA MATHEE ZA BETONSKI PRAG
Sprave se postavljaju na obe ine da
bi se izbeglo zakoenje pragova.

Svaka sprava tipa Mathee moe da
prenese na prag i zastor silu od 5kN.







NA KRAJEVIMA DUGIH TRAKOVA INA
REDOVNO SE POSTAVLJA 2X35 SPRAVA
TIPA MATHEE PO RASPOREDU NA DONJOJ
SLICI:
Sprava tipa DE
Sprava tipa MATHEE
Amerika sprava
Slajd br. 80
POSTAVLJANJE SPRAVA PROTIV PUTOVANJA INE
Sprava tipa DE za drveni prag
pogled s ela praga
SPRAVA PROTIV PUTOVANJA
INE
TIPA DE ZA DRVENI PRAG
(Nemake eleznice)
Sprava tipa DE za drveni prag
pogled na bok praga
Slajd br. 81
Sprava tipa DE za betonski prag
pogled s ela praga
Sprava tipa DE za betonski prag
pogled na bok praga
Slajd br. 82
SPRAVA TIPA DE ZA BETONSKI PRAG
SPRAVE PROTIV IZBACIVANJA KOLOSEKA U STRANU
(SIGURNOSNE KAPE)

Sprave protiv izbacivanja koloseka u stranu poveavaju otpor koloseka
njegovom bonom pomeranju.
Ugrauju se na krajeve pragova, tako da se eone povrine pragova poveaju dva
do tri puta. One prihvataju bone sile i prenose ih u zastor.
Izgled koloseka u pravcu nakon bonog
izbacivanja u horizontalnoj ravni
Izgled koloseka u
krivini nakon bonog
izbacivanja u
horizontalnoj ravni
Otpor bonom pomeranju koloseka od ina 49 E1 sa K priborom
prema prof. ramu
Slajd br. 83
SPRAVE PROTIV IZBACIVANJA KOLOSEKA U STRANU
U koloseku u krivini sprava
protiv izbacivanja koloseka
u stranu ugrauje se na
elima pragova na
unutranjoj strani krivine u
rasporedu prema proraunu
(na svakom, svakom
drugom ili treem pragu).
Slajd br. 84
8. SKRETNICE
Skretnica je kolosena konstrukcija koja meusobno povezuje koloseke i omoguuje
prelaz eleznikog vozila sa jednog na drugi kolosek bez prekida vonje.
Sintetiki ep
Slajd br. 86
9. GORNJI STROJ NA MOSTU
SIGURNOSNI
UGAONIK
Sigurnosni ugaonik ili sigurnosna ina savijena ka osi
koloseka u nagibu 1:15 na duini 7m na nasipu i meusobno
se spajaju
OTROBRIDNI
DRVENI PRAGOVI NA
MOSTU
PREMA ODREDBAMA PRAVILNIKA 314, SIGURNOSNI
UGAONICI ILI SIGURNOSNE INE (INE VOICE)
OBAVEZNO SE UGRAUJU UNUTAR KOLOSEKA
PARALELNO SA VOZNIM INAMA NA MOSTOVIMA :
SA ZASTOROM IJA DUINA PRELAZI 20m I AKO JE
RADIJUS KRIVINE MANJI OD 500m,
BEZ ZASTORA IJA DUINA PRELAZI 5m, AKO JE
RADIJUS KRIVINE MANJI OD 500m, AKO JE KOLOSEK
ISPRED MOSTA U KRIVINI SA RADIJUSOM MANJIM
ILI JEDNAKIM 300m ILI JE NAGIB NIVELETE VEI ILI
JEDNAK 15 PROMILA.
SIGURNOSNE INE SE NE UGRAUJU KADA JE
IVINJAK KORITA MOSTA SA ZASTOROM VII OD
GORNJE IVICE PRAGA I IMA DOVOLJNU VRSTINU
DA PREUZME VOENJE TOKOVA U SLUAJU
ISKLIZNUA VOZILA.

NA MOSTU U KRIVINI SIGURNOSNA INA SE
UGRAUJE UZ UNUTRANJU INU.
SIGURNOSNE INE NA MOSTU
Slajd br. 88
DILATACIONA SPRAVA
Dilataciona sprava omoguuje relativno pomeranje ine u odnosu na most nastalo usled
koenja i ubrzavanja vozila na mostu, kao i usled temperaturnih uticaja.
jezici
Deo na
stabilnom
nasipu
Pokretni kraj
mosta
Nalena ina
Nalena ina
Sprave se ugrauju na stabilnom nasipu u pravcu iza pokretnog oslonca mosta. Ako to
nije mogue sprave se mogu ugraditi i iznad pokretnog oslonca, u skladu sa projektom.
Postavljanje sprava u krivinama se izbegava, ali se mogu postaviti po posebnom
projektu uz analizu bezbednosti.
Postavljanje sprave vri se po Pravilniku 330 pri neutralnoj
srednjoj temperaturi u mostu (-25+45)=+10
o
C, tako to se
vrh jezika postavi u neutralni poloaj (sredina zeva).
Zev dilatacione sprave mora da bude bar za 30% vei od
dvostruke dilatacije mosta: z=2a 1.3*2DLm.
Sprava se naruuje prema svom kapacitetu a.
Slajd br. 89
PRIMERI PRAVILNO I NEPRAVILNO UGRAENE DILATACIONE SPRAVE
BRAUNVAJG 18.11.2003.
Pravilno ugraena sprava u
eleznikom koloseku u
pravcu
Nepravilno ugraena sprava u
tramvajskom koloseku u krivini
i iskliznue vozila kao posledica
takvog inenjerskog reenja
Pravilno
ugraena
sprava u
eleznikom
koloseku prema
glavnom smeru
saobraaja.
Slajd br. 90
MAINSKA UGRADNJA KOLOSEKA NA MOSTU
kontinualnim postupkom polaganja pragova
Slajd br. 91
HVALA NA PANJI