VEROVATNOA ZBIRA I PROIZVODA

USLOVNA VEROVATNOA
FORMULA TOTALNE VEROVATNOE
BAJESOVA FORMULA

VEROVATNOA ZBIRA DOGAAJA

A, B

Neka je dat skup

Ako se dogaaji meusobno iskljuuju ( disjunktni su), onda je

verovatnoa zbira tih dogaaja

P A B P A P B

Za konano ili prebrojivo ovakvih dogaaja vai formula

P A1 A2 K An P A1 P A2 K P An

Primer:
U kutiji se nalazi 20 cedulja na kojima su ispisani prirodni brojevi od
1 do 20. Izvlaimo jednu cedulju. Kolika je verovatnoa da je broj
koji smo izvukli deljiv sa 2 ili deljiv sa 15 ili deljiv sa 19?
Ako sa A, B, C oznaimo ove dogaaje, onda je njihova
verovatnoa

P A B C P A P B P C

10 1
1 12 3

20 20 20 20 5

Ako se dogaaji meusobno ne iskljuuju, onda je verovatnoa zbira tih

dogaaja

P A B P A P B P AB

Na osnovu ove formule mogu se izvesti i formule za zbir vie od dva

dogaaja koji se ne iskljuuju.

Za tri dogaaja imamo:

P A B C P A P B U C P A I B U C

P A P B P C P AB P AC P BC P ABC

Primer:
Bacamo kocku. Kolika je verovatnoa da dobijemo broj koji je deljiv sa 2 ili
sa 3?
Neka je A dogaaj da je dobijeni broj deljiv sa 2, a B dogaaj da je deljiv sa
3. Dogaaji A i B se ne iskljuuju, jer postoji broj 6 koji je deljiv i sa 2 i sa 3.

3
2
1
P A , P B , P AB
6
6
6
3 2 1 2
P A B P A P B P AB
6 6 6 3

ZAVISNI I NEZAVISNI DOGAAJI

VEROVATNOA PROIZVODA DOGAAJA
i

A, B

Neka je dat skup

Ako realizacija jednog od njih ne utie na realizaciju drugog, za takve dogaaje

kaemo da su nezavisni.

Inae su zavisni.

Primer: Dogaaji A i B su nezavisni

Bacamo dve kocke. Neka je A dogaaj da prva kocka pokae broj 5, a B dogaaj
da druga kocka pokae broj 6.

1 bez obzira da li se dogaaj B realizovao ili ne. Isto vai i obrnuto.

P A
6

Primer: Dogaaji A i B su zavisni

Imamo 6 artikala jedne fabrike od kojih je 3 neispravno. Biramo dva artikla,
jedan pa drugi.
Neka je A dogaaj da u prvom izvlaenju dobijemo neispravan artikal, a B
dogaaj da i u drugom izvlaenju izvuemo neispravan artikal.
Jasno je da e realizacija dogaaja A uticati na realizaciju dogaaja B.
Ako ne bi obraali panju na dogaaj A, onda bi
3
P B
6
Pod predpostavkom da se dogaaj A realizovao, tada je
P B

2
6

USLOVNA VEROVATNOA

Verovatnoa dogaaja A, znajui da se dogaaj B ve realizovao ili

pretpostavljajui da e se realizovati naziva se uslovna verovatnoa.

Definicija:
Verovatnoa

P A B

, zove se uslovna verovatnoa dogaaja

A pod uslovom B i definie se sa

P A B
ako je n broj realizacija
nAB
nAB
n
nB
nB
n

P AB
, P B 0
P B

Primer:
Kolika je verovatnoa da se prilikom bacanja kocke pojavi paran broj, ako
znamo da je taj broj manji od 4?
P A B

P AB
P B

P A I B P AB
P B

1
6

3
6

1
P AB 6 1
P A B

3 3
P B
6

Primer:
Pri bacanju dve kocke posmatramo dobijeni zbir. Kolika je verovatnoa da je
dobijeni zbir 6, ako se zna da je u pitanju paran broj?
P A B

P AB
P B

P A I B P AB
P B

18
36

P A B

5
36

P AB 5

P B
18

Primer:
U kesi se nalazi 5 belih i 9 crnih kuglica. Izvlaimo nasumice 2 kuglice,
jednu po jednu, bez vraanja. Kolika je verovatnoa da emo iz drugog puta
izvui crnu, ako znamo da je prvo izvuena bela kuglca?
Neka je A dogaaj izvlaenja crne kuglice, a B verovatnoa pojave bele
kuglice iz prvog izvlaenja.
P B

5
14

P A I B P AB

45
45
45

ili
V214 14 13 182

5 9
45

14 13 182
P AB 9
P A B
.
P B
13
P AB

Primer:
Kolika je verovatnoa da e se na kocki, prilikom bacanja , pojaviti paran
broja, pod uslovom da je taj broj strogo manji od 4 ?

P B

5
14

P A I B P AB

45
45
45

ili
V214 14 13 182

5 9
45

14 13 182
P AB 9
P A B
.
P B
13
P AB

Primer:
Dinar se baca ili do pojave grba ili do tri uzastopne pojave pisma. Pod
uslovom da je rezultat prvog bacanja pismo, nai verovatnou da dinar bude
baen 3 puta.
Prilikom bacanja novia mogue su situacije: G, PG, PPG, PPP
1
1
1
1
P G , P PG , P PPG , P PPP
2
4
8
8
Neka je B dogaaj pojave pisma u prvom bacanju (B=PG+PPG+PPP), pa je
1 1 1 1
P B
4 8 8 2
Ako je A dogaaj da se dinar baca 3 puta, onda je ( A=PPG+PPP) i
P A
AB A,

1 1 1

8 8 4

1
P AB 4 1
1
P AB , P A B

1 2
4
P B
2

Na osnovu formule za uslovnu verovatnou dobija se formula verovatnoe

proizvoda dva dogaaja
Definicija:

Ako su ogaaji A i B meusobno zavisni, tada je

P AB P B P A B P A P B A

Za konano ili prebrojivo dogaaja vai formula

P A1 A2 K P A1 P A2 A1 P A3 A2 A1 K

Definicija:
Ako su ogaaji A i B meusobno nezavisni, tada je

P A B P A , P B A P B

Definicija:
Za dogaaje A i B kaemo da su nezavisni ako je

P AB P A P B

Primer:
Eksperiment se sastoji u bacanju 2 dinara. Neka su dogaaji:
A: pojava grba na prvom dinaru
B: pojava makar jednog grba
C: pojava makar jednog pisma
D: pojava grba na drugom dinaru
Ispitati da si su dogaaji A i C, A i D, B i C, B i D, zavisni ili nezavisni.
Dogaaji A i C su zavisni,
Dogaaji A i D su nezavisni,
Dogaaji B i C su zavisni,
Dogaaji B i D su zavisni,

3
1
P C , P C A
4
2
1
1
P A , P A D
2
2
3
2
P B , P B C
4
3
3
P B , P B D 1
4

Primer:
Radnik radi na 3 automatske maine.Verovatnoa da tokom 1 sata maina
ne zahteva intervenciju radnika je za prvu mainu 0,9, za drugu 0,8 i za
treu 0,85.
Kolika je verovatnoa da nijedna od 3 maine ne zahteva intervenciju tokom
sata.
U pitanju su nezavisni dogaaji i ako sa A, B, C oznaimo dogaaje da nije
potrebna intervencija, onda

P ABC P A P B P C 0,9 0,8 0,85 0,612

Primer:
Meu proizvodima jedne fabrike ima 5% karta, a od proizvoda koji su dobri
80% je prve klase. Nai verovatnou da je sluajno izabrani proizvod prve
klase.
Neka je A dogaaj da proizvod nije kart, tj P(A)=0,95
i ako je B dogaaj da proizvod prve klase ( moda prvo da bude dobar)

P B A 0,8

P AB P A P B A 0,95 0,8 0,76

TOTALNA VEROVATNOA

Definicija:
Ako nezavisni sluajni dodaaji
skupa onda je n
Hk

H1 , H 2 , K , H n

ine jedno razlaganje

k 1

Ovi dogaaji ine potpuni sistem hipoteza.

Verovatnoe P(H) su unapred poznate.
Neka se proizvoljni dogaaj A realizuje uz realizaciju bar jednog od ovih
dogaaja.
Da bismo odredili verovatnou dogaaja A potrebno je nai uslovne
verovatnoe P A H i , tj. realizacije pojedinih hipoteza koje su dovele do
realizacije dogaaja A.

Definicija:
Formula totalne verovatnoe:
H1 , H 2 , K , H n
Ako dogaaji
odnosu na dogaaj A, tada je
n

P A P H k P A H k
k 1

ine potpuni sistem hipoteza u

Primer:
Na ispit iz matematike izalo je 60% studenata koji polau prvi put i 40%
ostalih. Verovatnoa da e student koji polae prvi put poloiti ispit je 0,3, a
za ostale 0,4. Odrediti verovatnou da e sluajno izabrani student poloiti
ispit.
Neka su H1, H2 verovatnoe da student polae prvi put, odnosno vie puta.

P H1 0,6 P H 2 0, 4 P A H1 0,3 P A H 2 0, 4

P A P H1 P A H 1 P H 2 P A H 2 0,6 0,3 0, 4 0,4 0,34

Primer:
U nekoj fabrici 30% proizvodnje otpada na mainu A, 25% na mainu B i
ostalo na mainu C. Na maini A pojavljuje se 1% karta, na maini B 1,2% i
na maini C 2% karta. Tokom dana ove maine proizvedu 10 000 artikala.
Kolika je verovatnoa da e sluajno izabrani proizvod biti kart?
A je dogaaj da je sluajno izabrani proizvod kart.
H1,H2,H3 su proizvodi izraeni na mainama A,B,C.

P H1 0,30, P H 2 0, 25, P H 3 0, 45

P A H1 0,01, P A H 2 0,012, P A H 3 0,02

P A P H1 P A H1 P H 2 P A H 2 P H 3 P A H 3 0,015.

Primer:
Odreeni proizvod proizvode 3 fabrike. Poznato je da prva fabrika proizvodi
dva puta vie od druge, a druga i trea isto. Takoe 2% proizvoda iz prve i
druge fabrike je defektno, a 4% iz tree. Svi proizvodi nalaze se se istom
skladitu. Sluajno se bira jedan proizvod. Nai verovatnou da je on
defektan.
Ako sa H1,H2,H3 obeleimo da je artikal iz ovih fabrika respektivno.
P H1 2 P H 2 , P H 2 P H 3 , P H 1 P H 2 P H 3 1
1
1
P H2 P H3
2
4
P A H1 P A H 2 0, 02 P A H 3 0,04
P H1

P A P H 1 P A H 1 P H 2 P A H 2 P H 3 P A H 3
1
1
1
0, 02 0,02 0,04

2
4
4

0,025

BAJESOVA FORMULA

Koristei formulu totalne verovatnoe mi ne moemo da u prethodnom zadatku

odgovorimo na pitanje iz koje fabrike potie izabrani proizvod. Odgovor nam daje
Bajesova formula.
Definicija:
Bajesova formula:
Ako nezavisni dodaaji
dogaaj A, i P(A)>0, tada je

P H i A

ine potpuni sistem hipoteza u odnosu na

H1 , H 2 , K , H n

P Hi P A H k
P A

P Hi P A H k
n

P H P A H
k 1

, i 1,K , n

Bajesova formula se zove i formula verovatnoa hipoteza( uzroka ), jer na

H1,H2,...moemo gledati kao na razliite uzroke koji mogu dovesti do realizacije
dogaaja A.

Primer:
Baca se kocka. Ako se na kocki pojavi 1 ili 6 uzima se kuglica iz prve urne,
u suprotnom se uzima iz druge urne. Prva urna sadri 3 crne, 2 bele i 1
zelenu kugligu, a druga urna sadi 4 bele i 2 zelene kuglice.
a) Nai verovatnou da je izvuena bela kuglica
b) Nai verovatnou da je izvuena iz prve urne
Ako su H1,H2 dogaaji da su izabrane prva odnosno druga urna , imamo
2 1
4 2
, P H2
6 3
6 3
2 1
4 2
, P A \ H2
6 3
6 3

a ) P H1
P A \ H1

P A P H 1 P A H1 P H 2 P A H 2

b) P H1 A

P H1 P A H1
P A

1
5

5
9