Pojam teksture

Karakter i vrste tekstura

Stvarne fizike teksture
Vizuelne teksture
Teksture u prirodi
Teksture materijala
Teksture u umetnosti
Likovne tehnike kojima se izraavaju teksture

Re tekstura vodi poreklo od latinske rei

textura to znai tkanje, tkanina, sklop,
sastav. Povezana je s reima tkanje, tekstil i
s reju tekst.

Tekstura je likovni element - element kompozicije

koji najdirektnije govori o samoj prirodi materije,
o njenoj grai i strukturnom karakteru.

Dok povrina i linija opisuju kakav je izgled predmeta,

tekstura govori o tome kakav mu je sastav.

Tekstura nikada nije samostalni element, uvek je u

okviru likovnih celina, gde se pridruuje ostalim
elementima da bolje i blie oznae strukturu
predstavljenih predmeta i time pojaa njihovu
materijalnost i njihovu predmetnu prisutnost u
kompoziciji.

Tekstura je povrinski kvalitet nekog objekta ili materijala.

Svaka povrina ima teksturu.

Tekstura je jedinstvena meu likovnim elementima zbog toga

to izaziva dva senzorna procesa: vienje i dodir moe se
videti i osetiti.

Tekstura se odnosi na ono kako se stvari oseaju ili

izgledaju.

Ako je utisak povezan sa dodirom naziva se taktilni i moe

biti rezultat interakcije sa stvarnom teksturom ili iluzijom
teksture.

Teksture mogu biti:

Stvarne - fizike ili taktilne i

Vizuelne ili zamiljene

Stvarna, fizika ili taktilna tekstura je

fiziki prisutna, trodimenzionalna je i moe se
osim vienja i osetiti dodirom (taktilno).
Opisuje se reima kao to su: tvrd, mek,
grub, sjajan, mat, gladak, rapav, bodljikav
itd. koje opisuju njene karakteristike. Moe
biti na prirodnim ili vetakim materijalima.

Vizuelna ili zamiljena tekstura je,

ustvari, vizuelna dvodimenzionalna
interpretacija trodimenzionalne fizike ili
neke zamiljene teksture.

Vizuelna tekstura moe biti:

Simulirana tekstura vrlo realistiki imitira

fiziku i daje vizuelni privid stvarnosti. Moe se
dobiti slikanjem, rafurom, suvom etkom,
tufovanjem, sunerom, pricanjem...
Apstraktna tekstura izgledom podsea na
stvarne fizike, ali je modifikovana i vizuelno
uproena.
Imaginarna tekstura je plod imaginacije i
kreacije i obino se koristi u dekorativne i
dizajnerske svrhe.

Teksture u prirodi i

Teksture u umetnosti

Tekstura, kao karakter povrine u umetnosti, po

nainu izvoenja moe biti:

- crtaka tekstura, gde se koriste crtaki

elementi - taka i crta;

- slikarska (razliite gustine mrlja boja koje ine

povrinu);

- plastika (hrapavo ili glatko, taktilna)

Tekstura kao likovni element koristi se u

likovnim umetnostima (slikarstvu, vajarstvu i
arhitekturi), primenjenim umetnostima i
dizajnu.
U vajarstvu i arhitekturi tekstura je uvek
stvarna fizika i plastika (povrina
skulpture, reljef, povrina fasada graevine).
U slikarstvu tekstura moe biti stvarna
fizika, vizuelna (imitacija, iluzija fizike
teksture) i kombinovana.

Crtake teksture su vizuelne i

dvodimenzionalne.

Albrecht Durer: Rinoceros, 1515.

Stvarna
Simulirana
Apstraktna
Inventivna

Van Gog, Maslinovo drvee (Slika i

detalj)

Milan Konjovi

Faktura u likovnim umetnostima oznaava likovnotehniki postupak obrade povrine likovnog dela, ili
drugim reima umetnikov rukopis.
U slikarstvu se to odnosi na nain nanoenja boje
koji moe biti:
- Impasto: gusti, debeli, pastozni, reljefni,
trodimenzionalni nanos boje koji se moe i opipati
(npr. Van Gog, Milan Konjovi), i
- Lazuran namaz: tanak, redak i proziran sloj boje
ispod kojeg se vidi boja ispod njega, ili ak povrina
tkanje platna (npr. Rembrant).
U vajarstvu faktura se odnosi na nain obrade
materijala (udarcima dleta, modeliranjem gline,
bruenjem i uopte nainom upotrebe raznih alata).

IMPASTO SLIKARSTVO

Van Gog, Zvezdana no

LAZURNO SLIKARSTVO

Rembrant, Autopotret

Vrlo interesantne teksturne kompozicije

mogu se postii i tehnikama:

Kola dvodimenzionalni, lepljenje plonih objekata,

Asambla trodimenzionalni kola, instalacije,

Frota - trljanje grafitom, pastelom, votanom bojom, olovkom u

boji platna ili papira postavljenog na hrapavu - reljefnu podlogu

Dekola- skidanje, cepanje (suprotno od kolaa).

Dekupa isecanje papirnih motiva i lepljenje na predmete.

Kola
Kurt Schwitters

Asambla,
Alfonso A. Ossorio
Antanavius

Valentina

Frota
Max Ernst

Dekola
Mimo Rotela, Osmeh Merilin Monro

Dekupa

Ako se u umetnikom delu upotrebe

neslikarski materijali kao to su npr. metal,
staklo, pesak ili slino, dobie se stvarne
teksture koje se mogu osetiti dodirom.
Ove i druge materijale su u svom slikarstvu
koristili slikari enformela, za koje je
karakteristino, osim toga to je njihovo
slikarstvo bilo lieno forme i pravilnosti, da su
koristili i upotrebljavali neslikarske materijale
i tehnike.

Dekson Polok, Jesenji ritam

Ordan Petlevski: Crne brazde

Mikelanelo: Probueni rob.

Keramika

Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHION ILLUSTRATION Inspiration and Technique

Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHION ILLUSTRATION Inspiration and Technique

Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHION ILLUSTRATION Inspiration and Technique

Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHION ILLUSTRATION Inspiration and Technique

Slika uz dozvolu - Anna Kiper: FASHION ILLUSTRATION Inspiration and Technique