NEMOTORIZOVA

NI I
STACIONARNI
SAOBRAAJ
Predavanja

SAVREMENE STRATEGIJE
UPRAVLJANJA SAOBRAAJEM U
GRADOVIMA

Upravljanje saobraajem u gradovima:

POSTULATI

Mere: tehnike, tehnoloke, ekonomske, drutvenopolitike.

Pojave koje se deavaju u saobraaju su determinisane,
stabilne (u duem vremenskom periodu) i predvidive;
Transportni sistem utie na razvoj posmatranog
podruja, kao to i razvoj odreenog podruja utie na
promene transportnog sistema (interaktivni odnos
transportnog sistema i okoline);
Planiranje saobraaja je integralni deo celokupnog
procesa planiranja (drutvenog, ekonomskog i
prostornog) i ne moe se posmatrati izolovano od ostalih
procesa koji se odvijaju na posmatranom prostoru;
Planiranje saobraaja je kontinualni proces i zahteva
auriranje, proveru i replaniranje.

TRENDOVI I IZAZOVI
Starenje populacije;
Migracije i interna mobilnost (veze-konekcije)
(Zaguenja drumskog saob. godinje kotaju EU 0,91,5% BDP)

Kvalitet ivotne sredine(emisija) .

(Drumski transport 72% emisije CO2 iz transporta)
Rastui nedostatak fosilnih goriva.
Urbanizacija (problem prve ili poslednje
milje)

Smanjenje saobraajnih zaguenja i nivoa

zagaenja
Prioritetni zadaci savremene saobraajne politike
gradova.

Uvoenje novih zakona i regulativa u pogledu

karakteristika vozila (ista vozila).

Upravljenje potranjom za putovanjima razliitim

vidovima prevoza - smanjenje potrebe za
putovanjem, preraspodela putovanja sa
automobila na druge vidove prevoza, smanjenje
duine putovanja, vea efikasnost u saobraajnom
sistemu.

MERE UPRAVLJANJA SAOBRAAJNOM

POTRANJOM
Mere u oblasti saobraajne politike

(eng. Transport policy measures).

Mere u oblasti politike korienja

zemljita
(eng. Land use policy measures).

Tehnoloke inovacije

Slika 3: Proizvod vreme povrina po jednom putniku u vremenu

vrnog optereenja (Vui, 2000)

Slika 4: Proizvod vreme povrina po

jednom putniku u vremenu
vanvrnog optereenja (Vui, 2000)

Slika 5: Proizvod vreme povrina ukljuujui i

zahteve za parkiranjem (Vui, 2000)

Najznaajniji instrumenti saobraajne

politike:

I.

II.

Frekvencija i nivo usluge u javnom

prevozu.

SISTEM PARKIRANJA

Ponuda sistema parkiranja:

Analiza postojeih povrina za
parkiranje
2. Prostorna distribucija
3. Vaei reimi parkiranja
4. Tipovi i karakteristike parkiranja
5. Tarifni sistem
1.

Prikaz raspoloivih povrina za parkiranje i njihove

prostorne distribucije Novi Sad, 2005.

Karakter: stalna, povremena ili

privremena mesta za parkiranje.
Stalna parkiralita: javne garae,
posebno izgraene javne povrine
namenjene za parkiranje vozila i
saobraajne povrine koje su posebno
odreene i obeleene za parkiranje
vozila.

Privremena parkiralita: privremeno

ureene javne povrine koje se do
privoenja nameni utvrenoj urbanistikim
planom, koriste za parkiranje vozila.

Povremena parkiralita: javne povrine u

neposrednoj blizini objekata u kojima se
odravaju sportske, kulturno-umetnike,
sajamske i druge priredbe i skupovi, koje
se koriste za potrebe parkiranja za vreme
trajanja ovih manifestacija.

U zavisnosti od tipa parkiranja,

parkiralita se najee dele na ulina I
vanulina parkiralita.

Broj parking mesta:

stvarni statiki kapacitet
parkiralita -broj parking mesta
koji je stalno raspoloiv za
parkiranje,
broj parking mesta predvien
projektom,
broj obeleenih parking mesta.

Tabela 2.1. Prikaz broja parking mesta po lokacijama.

R.br.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28

Lokacija parkirali{ta
Modene
Ignjata Pavlasa
I. Ognjanovi}a-I.Baji}a
Konstantina Danila
Bul. M. Pupina
Narodnih heroja
Trifkovi}ev trg
M. Anti}a
@. Zrenj.-Vl. Platona
Bul. oslobo|enja
@. Vasiljevi}a (1)
Jevrejska
J. Runjanina
Njego{eva
S. Mileti}a
Zlatne grede
L. Stanojevi}a
Trg galerija
Dunavska
[afarikova
Trg M. Trandafil
Pa{i}eva
`. stanica
@.Vasiljevi}a (2)
Trg carice Milice
H. Veljkova
Fru{kogorska([trand)
N. sajma (do hotela)

Br. mesta
utvr|en
projektom
24
116
134
11
147
26
68
21
58
335
13
67
103
29
63
23
78
111
53
78
80
36
88
41
65
105
90
248

Br. obele`enih
parking mesta
24
114
130
11
142
26
75
20
56
313
13
65
103
28
60
23
78
121
54
78
78
36
83
40
58
110
-

Broj mesta
raspolo`iv za
parkiranje
24
108
129
11
142
26
69
20
56
309
13
62
103
24
56
23
78
121
54
78
78
36
83
38
58
110
90
248

TARIFNI SISTEM (TS):

Podrazumeva skup tarifnih naela, tarifnih
struktura i nivo cene usluge parkiranja.
Donosioci odluke o tarifnom sistemu:
preduzea koje upravlja parking
povrinama uestvuju
predstavnici grada i lokalne uprave koji
su duni da interese korisnika parkiranja
usklade sa interesima grada i preduzea
koje upravlja parkiralitima.

- Primena TS velikim delom zavisi od

vaeeg reima parkiranja

Visina tarife, odnosno cene parkiranja

treba da bude takva da:
1. Broj

zahteva za parkiranjem svede na

postojee kapacitete parkiralita.
2. Omogui pozitivno poslovanje
preduzea u ijoj nadlenosti je
upravljanje parking prostorom.
3. Korisnicima omogui bre i
jednostavnije pronalaenje slobodnog
parking mesta, a da pri tome znaajno
ne optereti njihov budet.

Odabrani sistem karata treba da bude lako

razumljiv i pristupaan za korisnika usluge
parkiranja.

Vezivanjem jedinine cene prevoza u JGPP-u

za jedininu cenu parkiranja na javnim
mestima moe se postii vidovna
preraspodela prevoza u korist JGPP-a. Na taj
nain smanjili bi se zahtevi za parkiranjem i
obezbedili bolji uslovi parkiranja u zonama
visoke privlanosti.

Studije sluaja - Projekat Nacionalna

okvirna politika razvoja saobraaja u
gradovima

Poreenje trokova putovanja JP i PA sa

krajnjim odreditem u uem gradskom
centru:
- gradsko putovanje duine 5 km
- vangradsko duine 15 km.
- vrno optereenje radna putovanja
- vanvrno optereenje neobavezne svrhe

Analizirani su korisniki troovi putovanja iz

depa u vrnom i izvan vrnog perioda.

Drava

Gradovi

Putniki automobil

Javni prevoz

Sa trokovima
parkiranja

Bez trokova
parkiranja

7,20

0,85

3,25

34,50

8,37

4,82

Edinburg

20,25

0,93

2,67

Grac, Salcburg,
Insbruk

21,47

0,68

1,38

Be

40,62

0,68

2,25

Belgija

Prosek za vie
gradova

10,64

0,77

1,40

Danska

Kopenhagen

od 11,54 do 38,30

0,91

1,94

Prosek izvan
Kopenhagena

11,50

0,91

1,68

Helsinki

24,62

0,83

1,92

Pariz

24,68

0,78

2,43

Prosek izvan Pariza

7,88

0,78

1,55

Prosek za vie
gradova

14,72

0,85

1,74

Atina

10,55

0,65

0,88

Solun

9,55

0,65

1,10

Dablin

11,66

0,71

3,50

Kork

6,66

0,71

2,30

Prosek za vie
gradova

12,70

0,84

1,49

Luksemburg

Luksemburg

6,27

0,67

1,03

Holandija

Amsterdam

20,20

0,93

2,77

Portugalija

Lisabon

5,67

0,75

0,60

Barselona i Madrid

11,38

0,65

1,75

vedska
Velika Britanija
Austrija

Finska
Francuska
Nemaka
Grka
Irska
Italija

panija

Stokholm
London

ORGANIZACIJA PROSTORA
ZA PARKIRANJE

Jednoredno upravno parkiranje

Dvoredno upravno parkiranje

Jednoredno koso parkiranje pod uglom

od 60

Dvoredno koso parkiranje pod uglom od

60

Jednoredno koso parkiranje pod uglom

od 45

Dvoredno koso parkiranje pod uglom od

45

STANDARDI

Sadri sledee odrednice:

- predmet standarda,
- definicije,
- vrste parkiranja I mere mesta za
parkiranje,
- poduno parkiranje,
- koso parkiranje,
- upravno parkiranje
- obeleavanje mesta za parkiranje.

Poduno parkiranje (mere u metrima)

standard JUS U.S4.234 iz 1980. godine.

Tip vozila
Putniki automobil
Autobus
Motocikl

A
5,50
16,0-17,0
2,00

B
2,00
3,00
1,00

C
3,50
4,50
-

Upravno parkiranje (mere u metrima)

standard JUS U.S4.234 iz 1980. godine.

A
Tip vozila

Bez nadkriljenja

Sa
nadkriljenjem

Putniki
automobil

4,80

4,60

2,30

5,40

Autobus

12,00

10,50

4,00

motocikl

2,00

1,00

* parkiranje hodom unapred,

** parkiranje hodom unazad

14,50*
9,50**
-

PARKING GARAE

Predstavlja trajan ili privremeni objekt

ureen iskljuivo za parkiranje vozila ,
sa mreom unutranjih komunikacija i
rampi za vozila i peake, izmeu
ulaza/izlaza i organizovanih povrina za
parkiranje vozila.
Znatno vee iskorienje graevinskog
zemljita - indeks iskorienja jedinine
povrine .
Bruto povrina po jednom parking
mestu na klasinim parkiralitima iznosi
od 22-24 m2, dok u parking garai ova
povrina iznosi od 25-28 m2.

Jedinina cena gradnje po parking

mestu:
- nadzemne garae 5 do 8 puta vea
od povrinskog parkiralita
- podzemne garae 9 do 15 puta vea
cena od povrinskog parkiralita

Prema preporukama, minimalni

kapacitet koji, s obzirom na reijske
trokove, omoguava rentabilno
poslovanje parking garaa iznosi 200
parking mesta.

Vei investicioni trokovi i trokovi

OSNOVNE KARAKTERISTIKE PARKIRANJA

Uzrok parkiranja (svrha parkiranja)

i njihove karakteristike
Obim parkiranja
Trajnost parkiranja
Obrt parkiranja
Koncentracija (akumulacija)
parkiranja

ISTRAIVANJE ZAHTEVA ZA PARKIRANJEM

Svrha parkiranja
- uzajamna povezanost izmeu svhe
dolaska i osnovnih karakteristika
parkiranja - pre svega vremena
zadravanja vozila.
Lokacija parkiralita

Uee
pojedinih
svrha (%)

redovan
posao
slubeno
privatan
posao
privatna
poseta
kupovina
stanovanje
kultura
ostalo
ukupno

Svetozara
Miletia

Pavla
Papa

Paieva i
Zlatne
grede

Ukupno
eleznika sva etiri
parkiralita

Ukupno

30,3

38,8

34,6

33,7

16,5

27,7

4,5

8,1

14,6

8,3

44,7

20,95

18,0

24,5

23,6

21,2

18,5

20,27

10,1

2,0

10,9

8,3

4,8

7,1

11,2
12,4
3,4
10,1
100

16,3
6,1
2,1
2,1
100

9,1
3,6
3,6
0
100

11,9
8,3
3,1
5,2
100

6,8
1,9
1,9
4,9
100

10,13
6,09
2,7
5,1
100