oveja okolina je svakim danom

sve zagaenija zbog brzog razvoja

industrije, saobraaja i drugih
delatnosti.Buka je, naroito
poslednjih decenija, jedan od
osnovnih uzroka ometanja mnogih
aktivnosti i kompleksnog oteenja
zdravlja oveka, ponajvie u
industrijski razvijenim zemljama.

 Buka predstavlja specifian vid fizikog

zagaivanja izazvan zvuno - talasnim
kretanjem, koje ima tetno delovanje na ljudski
organizam.
U fizikom smislu, buka se smatra akustinim
fenomenom koji nazivamo zvuk. Zvuk
predstavljaju vibracije koje se prenose kroz
medijume (gasovite, tene, vrste) i koje
nadrauju ulo sluha. Zvuk se ne prenosi u
bezvazdunom prostoru.

FIZIKE KARAKTERISTIKE
ZVUKA
Zvuk kao fiziki fenomen opisuju etiri parametra:
1. Jaina zvuka ( zvuni pritisak) - izraava se
preko amplitude zvunih talasa. Jaina zvuka
koja se opaa ulom sluha je subjektivna jaina
i ona se izraava u decibelima (dB).
2. Frekvencija - izraava se u hercima (Hz). ulni
opseg kod ljudi iznosi od 20 Hz do 20.000 Hz.
Frekvencije nie od 20 Hz nazivaju se
infrasonine, dok se frekvencije vie od 20 kHz
nazivaju ultrasonine.
3. Fluktuacija - jai ili slabiji zvuk;
4. Karakter (boja) niz pojedinanih ili
sveukupnih osobina (piska i huk...).

IZVORI BUKE
Za podelu po trajanju, kao
kriterijum se uzima vremenski
oblik nivoa buke. Tako imamo:
buku konstantnog nivoa,
kada izvor zrai zvuk stalno
istom snagom
buku promenljivog nivoa,
koja je karakteristina za
saobraaj
udarnu buku, koja se javlja
pri sudaru dva vrsta tela i to
u nekom ritmu ili nepravilno.

Prema vrsti spektra

razlikujemo sledeu
buku:
koja ima linijski
spektar, odnosno
samo postperiodine
komponente
koja ima kontinualan
spektar
koja ima kombinovan
spektar.

Na buku izazvanu saobraajem otpada

ak 80% od svih izvora komunalne
buke u veim urbanim sredinama, dok
od toga 50% otpada na drumski
saobraaj, 18% na elezniki transport,
a 13% na vazduni saobraaj. Buka u
drumskom saobraaju je
najrasprostranjenija vrsta buke i u
urbanim sredinama predstavlja jedan
od ozbiljnih problema.

POSLEDICE DELOVANJA BUKE

1. Oteenje sluha
Oteenje sluha izazvano bukom je obino
praeno i tinitusom (zujanje u uima), koje
moe biti privremeno ili ostati trajno nakon
due izloenosti.
2. Poremeaj u komunikaciji
Problemi sa koncentracijom, umor,
nesigurnost, manjak samopouzdanja,
nerazumevanje,...

3. Poremeaji sna
Pored razliitih efekata na sam san, buka
tokom spavanja izaziva povean krvni
pritisak, ubrzan puls, promene u disanju,
aritmije, itd.
4. Psihiki poremeaji
Moe da doprinese ili izazove anksioznost,
stres, nervozu, muninu, glavobolje,
seksualnu impotenciju, promene
raspoloenja, histeriju, psihoze, itd. Nivo
buke iznad 80dB je povezan sa poveanjem
agresivnog ponaanja.

5. Oslabljena radna sposobnost

Buka smanjuje koncentraciju i
produktivnost u koli i na poslu,
poveava broj greaka,
smanjuje motivaciju, oteava
reavanje problema i loe utie
na memoriju

MERE ZATITE OD ZAGAENJA

BUKOM
U cilju zatite od buke primenjuju se razliite mere:
1. Individualne mere podrazumevaju primenu
sredstava line zatite; tamponi poklopci za ui,
obavezni odmori tokom radnog vremena.
2. Tehnikoinenjerske mere obuhvataju
redukciju emisije buke modifikacijom samog
izvora, mere za spreavanje prostiranja buke,
redukciju buke automobilskih guma, razvoj novih
tehnologija u izradi motora,

3. Normativno-pravne mere:
- Definisanje granica nivoa buke;
- Kontrola prenoenja buke;
- Izrada kriterijuma za merenje nivoa buke;
- Mapiranje buke i zoniranje oko puteva, aerodroma i
industrije;
- Kontrola emisije buke za transportna sredstva,
graevinsku opremu, fabrike;
- Pravno odreivanje maksimuma buke u odnosu na
pojedinanog emitera;
- Minimalna akustina zatita stambenih zona;
- Ogranienje brzine transportnih sredstava;
- Jaanje kapaciteta i nadlenosti lokalne samouprave u
kontroli srortsko-rekreativnih izvora buke;
- Brza i efikasna primena prostojee zakonske regulative iz
ove oblasti.

4. Edukativne mere:
- Informisanje javnosti o uticaju buke na zdravlje i
podsticanje na preduzimanje akcija;
- Monitoring i modeliranje buke i publikacija rezultata;
- Univerzitetski i visokokolski nastavni planovi i programi
za obuavanje dovoljnog broja eksperata za buku;
- Pokretanje istraivanja i razvoja (finansiranje naunoistraivakih potreba);
- Pokretanje promena ponaanja (smanjenje brzine pri
vonji, kontrolisano korienje alarma, sirena, zvunika za
reklame, itd.)

Kontrola vazdune buke na putevima prenoenja zvunih

talasa podrazumeva:
- potpuno oklapanje (zatvaranje) izvora buke,
- stavljanje prepreka u vidu barijera ili
- izradu tunela izmeu izvora buke i prijemnika.
Da bi barijera imala zadovoljavajui efekat ona mora da
sprei direktnu vidljivost izvora buke i prijemnika. To nije
uvek mogue, naroito u gusto naseljenim gradovima sa
viespratnicama. U takvim okolnostima mogu se koristiti
zatitni ekrani tuneli, poluotvorenog ili zatvorenog tipa.
Na ovaj nain se buka moe smanjiti i vie od 20dB

S obzirom da buka u drumskom saobraaju

ini oko 50% svih izvora buke, odreivanje
saobraajnih niova buke i njenih uzroka
(emisijskog nivoa), kao i spreavanje
dolaska viih nivoa buke do objekata uticaja
odnosno ljudi (imisijskog nivoa), najvaniji
su zadaci za spreavanje negativnih uticaja
buke na ljude uopte.