PREDMET I ZADACI

PSIHODIJAGNOSTIKE

PROF. DR BOJANA
DIMITRIJEVI

PREDMET
PSIHODIJAGNOSTIKE

INDIVIDUALNI SLUAJ
U PRVO VREME, VEROVALO SE DA
CILJNA POPULACIJA TREBA DA BUDE
NEDVOSMISLENO KLINIKA.
SA POMERANJEM GRANICA
NORMALNOSTI I PSIHOPATOLOGIJE,
POKAZALO JE DA JE POPULACIJA KOJA
JE PREDMET KLINIKE METODE VEOMA
NEDEFINISANA.
PRAVILNIJE JE REI DA SE
PROUAVAJU INDIVIDUALNI SLUAJEVI.

INDIVIDUALIZACIJA POSTUPKA
MANIFESTUJE SE NA VIE NAINA:
MENJANJU SASTAVA I VELIINE SKUPINE
METODA (U SKLADU SA INDIVIDUALNOU
PROBLEMA).
MENJANJE SUKCESIJE, REDOSLEDA METODE
(AKO TO POBOLJAVA ATMOSFERU ILI
SARADNJU).
PRODUAVANJE, SKRAIVANJE ILI
RASPOREIVANJE VREMENSKOG TRAJANJA
KLINIKOG ISPITIVANJA (VREME NE SME DA
OGRANIAVA ISPITANIKA).
KLJUNI PROBLEM NE DOLAZI DO IZRAAJA
UVEK NA ISTIM TESTOVIMA ILI SKALAMA.

KLINIKA METODA-DIJADNA INTERAKCIJA

PSIHODIJAGNOSTIKOVANJE SE ODVIJA U ETIRI OKA.
ISPITIVA NASTOJI DA IMA KONTROLU NAD
SITUACIJOM, DA ISPITANIKE MOTIVIE I USMERI U
JEDNOM PRAVCU.
ISPITANIK SE OCENJUJE KAO DOBAR UKOLIKO JE
AKTIVNIJI, SPONTANIJI I MANJE KONTROLISAN.
U GRUPNOM ISPITIVANJU SE ZADOVOLJAVAMO TIME
DA OBEZBEDIMO KOOPERATIVAN STAV PREMA
TESTIRANJU, DOK JE U INDIVIDUALNOM ISPITIVANJU
TO SAMO POETAK RAZVIJANJA SERIJE OBRAZACA
INDIVIDUALNIH ODGOVORA.
KLINIKA PSIHOLOGIJA NIJE SAMO PRIMENJENA
NAUKA VE JE ISTOVREMENO I VETINA I UMETNOST
(WALLEN, 1956)

ZADACI
PSIHODIJAGNOSTIKE

CENTRALNI PROBLEM PSIHODIJAGNOSTIKE

BIO JE I OSTAO NJEN POLOAJ POSREDNIKA
IZMEU TERAPEUTA I PACIJENTA!
TERAPEUT (OBINO PSIHIJATAR) ELI
NEPRISTRASNU, NAUNU PROCENU SVOJIH
PACIJENATA.
U POETKU, ONA JE BILA REPLIKA FIZIKOG
EKSPERIMENTA.
DANAS SE TESTIRANJE SVE EE PRIHVATA POD
NAZIVOM PROCENA I PODRAZUMEVA AKTIVNO
UEE KLINIARA KAO INSTRUMENTA.
TO UKAZUJE DA SU KLINIARI NAPUSTILI BEZLINU
ULOGU PROCENJIVAA PO FIZIKOM MODELU I DA
SU AKTIVNI U PROCESU TESTIRANJA, A POSEBNO U
INTERPRETACIJI NALAZA.

DA LI JE PSIHODIJAGNOSTIKA KAO
POSREDNIKA DISCIPLINA NUNA?
PSIHODIJAGNOSTIKA MOE BITI
KORISNA ILI NEKORISNA
PRAKTIKOVANA ILI ZAOBIENA
MOE DAVATI VALJANE PROCENE ILI PREDIKCIJE,
ALI

ZAISTA NIJE NEOPHODNA SA STANOVITA

USPENE TERAPIJE, TJ.SA STANOVITA
INTERESA PACIJENTA!
KLASINO KONCIPIRANA
PSIHODIJAGNOSTIKA MOGLA JE DA BUDE OD
KORISTI SAMO PSIHOTERAPEUTU.

NAJEE KATEGORIJE
DIJAGNOSTIKIH ZADATAKA KOJE SE
REAVAJU KLINIKOM METODOM:
DIJAGNOSTIKA KLASIFIKACIJA
DINAMIKA DIJAGNOZA
OPIS U CILJU RAZUMEVANJA
LINOSTI
PREDIKCIJA I POSTDIKCIJA
PROCENA PREMA POSEBNIM
KRITERIJUMIMA

DA BI DIJAGNOSTIKA KLASIFIKACIJA
BILA MOGUA, NEOPHODNI SU SLEDEI
USLOVI:
MORA DA POSTOJI ADEKVATNA I OPTE
PRIHVAENA KLASIFIKACIJA
KRITERIJUMI DIJAGNOSTIKE
KLASIFIKACIJE MORAJU BITI JASNO
UTVRENI (SIMPTOMI I SINDROMI)
MORA DA POSTOJI UTVRENA I
PROVERENA VEZA IZMEU
POSTAVLJENOG KLASIFIKACIONOG
SISTEMA I DIJAGNOSTIKIH METODA

OBJEKTIVNOST KLASIFIKACIONE
DIJAGNOZE
A) BROJ DIJAGNOSTIKIH KATEGORIJA JE ZNAAJAN
INILAC
B) IRINA NOZOLOKIH KATEGORIJA
C) INTENZITET DEVIJACIJE
D) VRSTA POJAVA KOJA SE KATEGORIE (VISOKA
SAGLASNOST KOD PROCENE SCH ILI DEPRESIJE, A
NISKA ILI SKORO NIKAKVA KOD AGRESIJE)
E) OSNOVNA PROPORCIJA PODGRUPA U POPULACIJI
(POZNAVANJE NAJEIH VRSTA POREMEAJA KOJI
SE UPUUJU U NEKU USTANOVU)
* VREMENSKA STABILNOST DIJAGNOZE!

DINAMIKA DIJAGNOZA
NASUPROT KLASIFIKACIONOM PRISTUPU,
KOJI SE VIE OSLANJA NA MANIFESTNO
(SIMPTOMI, ZNACI, KLINIKA SLIKA),
DINAMIKA PROCENA VIE POLAZI OD
TUMAENJA.
AK I KADA DINAMIKA PROCENA NASTOJI DA
KLASIFIKUJE LINOST, ONA TO INI NA
OSNOVU NEVIDLJIVIH KATEGORIJA
(INTRAPSIHIKI KONFLIKTI, MEHANIZMI
ODBRANE, NESVESNI STAVOVI).
POSEBNO JE ZNAAJAN ASPEKT D.D. KOJI SE
NAZIVA RAZVOJNA HIPOTEZA (STRUKTURA I
DINAMIKA LINOSTI I TUMAENJE ETIOLOGIJE
POREMEAJA)

NAJZNAAJNIJI PROBLEMI VEZANI

ZA DINAMIKU DIJAGNOZU:
A)TEORIJA
D.D. NAJVIE ZAHTEVA VEZU SA TEORIJAMA LINOSTI
PREDSTAVLJA PRIMENU NEKE TEORIJE U OPISIVANJU
LINOSTI I PONAANJA- PROBLEM JE U TOME TO
NEMA UNIVERZALNO PRIHVAENIH TEORIJA LINOSTI!

B) METODE
OSLANJAJU SE NA PSIHIJATRIJSKE METODE
EKSPLORACIJE (ANAMNEZA, INTERVJU). INTERVJU I
PROJEKTIVNE TEHNIKE SE NAJVIE KORISTE
(PSIHOANALITIKI PRODUKT) IAKO IMA MNOGO NOVIH
METODA.

C) TERMINOLOGIJA
U TUMAENJU ISTIH TERMINA, PSIHOLOZI I PSIHIJATRI
SE ESTO RAZLIKUJU (PSIHOLOKI: SISTEMATSKI
APSTRAKTNIJE, AKADEMSKIJE I OPERACIONALIZOVANE
UZ ODREENI METOD; PSIHIJATRIJSKI:
KOLOKVIJALNO ILI REIMA PACIJENATA.

RAZUMEVANJE SLUAJA
NAILAZIMO NA DVA SUPROTSTAVLJENA
STANOVITA:
1. OSNOVNI ZADATAK PSIHOLOKE TEORIJE JE DA
OBUHVATI SVE POZNATE FENOMENE,
UTVRDI PRAVLINOST NJIHOVOG NASTANKA I
FUNKCIONISANJA,
PRECIZIRA MEUSOBNI UTICAJ I KROZ TO
OMOGUI KONTROLU TIH POJAVA.

2. OSNOVNI ZADATAK PSIHOLOKE TEORIJE JE DA

OMOGUI RAZUMEVANJE POJAVA, NAROITO
LINOSTI. ZNANJE KOJE NE DOPRINOSI
RAZUMEVANJU LINOSTI, NE MOE UNAPREDITI
KLINIKU PSIHOLOGIJU. (KLINIKA PSIHOLOGIJA
NIJE SAMO NAUKA VE I VETINA!).

PROCENA PREMA POSEBNIM

KRITERIJUMIMA
NPR.
KOLIKO JE INTELEKTUALNO OTEENJE KOD NN?
DA LI JE DOLO I KOLIKE SU PROMENE KOD NN POSLE TERAPIJE?
DA LI NN ZADOVOLJAVA USLOVE ZA PRIJEM U ODREENU
INSTITUCIJU?

DA BI PRUIO ODGOVOR, KLINIAR MORA DA:

POZNAJE KRITERIJSKE ZAHTEVE I OSOBINE KOJE
PROCENJUJE
RASPOLAE METODAMA ZA PROCENU KRITIKIH
VRIJABLI
IMA NAINA DA REZULTATE SVEDE NA ODREENI
BROJ VALIDNIH DIMENZIJA.

KLINIKA PREDIKCIJA
JAVILI SU SE RAZLIITI STAVOVI:
STAV INI TA MOE
PORED NAUNOG PREDVIANJA, DONOSE SE I
PREDIKCIJE BEZ NAUNIH OSNOVA.

NEGIRANJE PREDIKCIJE KAO KRITERIJUMA

POTO SE PREDVIATI MOE SAMO ONO TO JE
OPTE,PREDVIANJE LINOSTI JE IRELEVANTAN
KRITERIJUM.

PREDIKCIJA JE ZNAAJAN, ALI NE JEDINI KRITERIJUM

OPIS LINOSTI MOE BITI TAAN, ALI PREDIKCIJA
NETANA ILI NEVALIDNA.

PREDIKCIJA JE NAJVANIJI KRITERIJUM VALIDNOSTI

TEORIJA ILI METODA IMAJU PREDNOST UKOLIKO
OMOGUAVAJU NAJTANIJE PREDVIANJE.

METODOLOKA
NAELA
KLINIKOG PRISTUPA

JO NEKOLIKO STVARI O
KLINIKOM METODU
NEOSPORNO JE DA POSTOJI TERMIN KLINIKA
METODA.
NIJE SASVIM SIGURNO DA LI IZA TOG TERMINA STOJI
NETO ZAISTA JEDINSTVENO.
DA BISMO KLINIKU METODU POSMATRALI KAO
KLINIKU PRAKSU, NEMINOVNO JE DA ZADREMO U
POZADINU INSTRUMENTARIJUMA, U MREU NAELA
NA KOJIMA POIVA IZBOR, KONSTRUKCIJU I
SPECIFIAN NAIN PRIMENE INSTRUMENTARIJUMA.
TO SE MOE PRIKAZATI KROZ METODOLOKA
NAELA KOJA ODREUJU PSIHODIJAGNOSTIKI
KLINIKI PRISTUP.

1.SKUPINA KAO OKVIR

KLINIKO PSIHODIJAGNOSTIKO
ISPITIVANJE PODRAZUMEVA, U NAELU,
PRIKUPLJANJE VELIKOG BROJA
PSIHOLOKI RELEVANTNIH PODATAKA IZ
NATURALISTIKIH I PSIHOTEHNIKIH
IZVORA.
MADA SASTAV PSIHODIJAGNOSTIKE
SKUPINE VARIRA U POGLEDU BROJA I
VRSTE PRIMENJENIH METODA, PRINCIP
MULTIMETODSKOG PRISTUPA JE
NEPROMENJEN.
KLINIKA METODA PREDSTAVLJA
AGREGAT ILI BATERIJU VIE RAZLIITIH
TESTOVA, TEHNIKA I SKALA.

2.NAELO
MULTIDIMENZIONALNOSTI
NA OSNOVU KOJIH KRITERIJUMA JE SKUPINA
SASTAVLJENA?
U KLINIKOJ PRAKSI NAJVIE SE KORISTE I
NAJDUE ZADRAVAJU ONE METODE KOJE
SIMULTANO ZAHVATAJU VIE DIMENZIJA ILI
VIE RAZLIITIH SLOJEVA LINOSTI.
AK I ONE METODE KOJE SU IZVORNO
NAMENJENE ZA ISPITIVANJE JEDNE DIMENZIJE
(WB SKALA, RORCHAH) KROZ KLINIKI PRISTUP
SE TRANFORMIU U METODU KOJA
OMOGUAVA I DRUGE PROCENE.
KLINIKA METODA SE OSLANJA NA
MULTIDIMENZIONALNE METODE

3.FAVORIZOVANJE TEHNIKA
IROKOG DIJAPAZONA
JEDAN OD IMPLICITNIH KRITERIJUMA
BIRANJA PSIHODIJAGNOSTIKIH METODA ZA
UKLJUIVANJE U BATERIJU JE IRINA
DIJAPAZONA.
OZNAAVA REGISTAR KRITIKIH OSOBINA
KOJE ZAHVATA ODREENA METODA.
POPULARNE SU METODE IROKOG
DIJAPAZONA (UPRKOS MANJOJ
PRECIZNOSTI) INTERVJU, PROJEKTIVNE
TEHNIKE, MMPI.

4.OTVORENOST
PSIHODIJAGNOSTIKOG AGREGATA
ZA SAVREMENI KLINIKI METOD KARAKTERISTINO
JE PRIHVATANJE ISTORIJE SLUAJA KAO OKVIRA I
PSIHODIJAGNOSTIKIH METODA KAO INSTRUMENATA.
OVAJ OKVIR JE VEOMA ELASTIAN I NE ODREUJE
TANO
NI BROJ,
NI VRSTU,
NI MEUSOBNI ODNOS UKLJUENIH METODA.
TESTOVI SU OMOGUILI BOLJE, POUZDANIJE I
OBJEKTIVNIJE PROCENJIVANJE ODREENIH
SEGMENATA PONAANJA LINOSTI, ALI JE ODNOS
IZMEU TESTOVA UNUTAR KLINIKE METODE I
TEORIJSKI I PSIHOMETRIJSKI OSTAO NEREEN.

5.EKSPLORATIVNOST I OSTALA NAELA

MNOGI KLINIKI PSIHOLOZI SMATRAJU DA JE UVOENJE TESTOVA U
OKVIRU KLINIKE METODE DOVOLJNO ZA NJENU PREKVALIFIKACIJU SA
EKSPLORATIVNOG NA VERIFIKACIONI NIVO.
ANALIZIRAJUI POSTOJEU METODU PEOCENE LINOSTI, TAFT DELI
POSTOJEE STRATEGIJE U 3 KATEGORIJE:
NAIVNO EMPIRIJSKA STRATEGIJA ZASNIVA SE NA PRETPOSTAVLJENOJ
VEZI PONAANJA OSOBE U DVEMA SITUACIJAMA:
A) TESTOVNOJ
B) KRITERIJUMSKOJ
OVA VEZA OBEZBEUJE SE ODGOVARAJUIM IZBOROM TESTOVA I STRUNIH
PROCENJIVAA
STRATEGIJA GLOBALNE PROCENE LINOSTI PROCENJIVA DAJE SVOJ
SUD I BEZ UNAPRED ODREENIH DIMENZIJA LINOSTI ILI KATEGORIJA
PONAANJA, UOPTENIM, NEPRECIZNIM, GLOBALNIM POJMOVIMA
ANALITIKA STRATEGIJA PROCENE ZAKLJUIVANJE SE VRI
POSREDSTVOM SERIJE UNAPRED PRIPREMLJENIH MEUVARIJABLI,
UTVRTENIH NA OSNOVU EMPIRIJSKIH ISTRAIVANJA POVEZANOSTI
KRITERIJUMSKIH VARIJABLI I TESTOVNIH POKAZATELJA.

PSIHOMETRIJSKA OSNOVA
PSIHODIJAGNOSTIKE
KRITERIJUMI PO KOJIMA SE BIRAJU ILI
PRIHVATAJU POJEDINE METODE ILI ITAVA
SKUPINA MOGU BITI SLEDEI:
A) POGODNOST METODE DE SE INTERPRETIRA SA
ODREENOG TEORIJSKOG STANOVITA
B) PREPORUKA IZ AUTORITATIVNOG IZVORA
C) ZATEENO STANJE (U USTANOVI U KOJU DOLAZI)

UKLJUENE METODE NEMAJU ISTU

PSIHOMETRIJSKU OSNOVU. NISU ZAJEDNIKI
STANDARDIZOVANE NI VALIDIRANE, TE SE
POJEDINANI REZULTATI NE MOGU UPOREIVATI
SKUP KLINIKI KORIENIH METODA NIJE
BATERIJA VE AGREGAT.

KLASIFIKACIJA
PSIHODIJAGNOSTIKIH PRISTUPA
1. BATERIJA TTS (TESTOVA, TEHNIKA, SKALA) ZA

DIJAGNOSTIKU RAZVOJA, SPOSOBNOSTI I

PONAANJA PREDKOLSKOG I KOLSKOG UZRASTA

2. BATERIJA TTS ZA ADOLESCENCIJU I ODRASLE

3. BATERIJA TTS ZA PROCENU MENTALNOG
PROPADANJA I MODANIH OTEENJA
4. BATERIJA TTS ZA PROCENU TERAPIJSKOG
POTENCIJALA, PROCENU TOKA TERAPIJE I
EVALUACIJU EFEKTA PSIHOTERAPIJE
5. AD HOC BATERIJE PRIPREMLJENE ZA ISTRAIVANJE
KLINIKIH PROBLEMA PREDSTAVLJAJU
BUDUNOST PSIHODIJAGNOSTIKE OVA FORMA
DOPUTA DA SE POVEE ZADATAK SA SREDSTVIMA
SAZNANJANA JEDAN FUNKCIONALAN NAIN.