ORGANIZACIONA KULTURA

Prof. dr Ivan Šijaković

isijakovic@yahoo.com
NAČIN RADA
i ocenjivanje rezultata
 Predavanja (prisustvo 5 bodova)
 Seminarski rad 10 bodova
 Radionice (aktivnost 10 bodova
 Testovi (2 x 15) 30 bodova
 Završni ispit 45 bodova
 Za one studente koji ne prisustvuju
predavanjima (donose opravdanje) usmeni
ispit
LITERATURA

 Janićijević N. Organizaciona kultura, EF,

Beograd, 1997.
 Fukujama, F.: Sudar kultura, Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva, Beograd,
1997.
 Lorens E. Harison i Samjuel P. Hantington, :
Kultura je važna, Плато, Beograd, 2004.
 Kotter J., Corporate Culture and
Performance, Free Press, 1992.
 Cameron K., Quinn R, Diagnosing and
Changing Organizational Culture : Based on
the Competing Values Framework (The
Jossey-Bass Business & Management
Series), 2005.
 Jonas Riderstrale, Kjel Nordstrom, Funky
business, Plato, Beograd, 2004.
RAZMISLITE

 Zašto u Indiji ima najviše programera na

svetu?
 Zašto su informatičke tehnologije toliko
popularne u Indiji?
 Zašto su Indusi (Indijci) među najboljim
hirurzima u svetu?
 Zašto neke kulture razvijaju snažne
ekonomije?
 Zašto druge kulture ne produkuju jaku
ekonomiju?
 Dobra ekonomija u dobrom poslovnom
okruženju
 Značaj socijalnog kapitala
PREDMET I METOD ORGANIZACIONE
KULTURE
 Šta proučava organizaciona kultura?
1. Način rada i odnose u organizaciji
(preduzeću, ustanovi, instituciji i drugom
poslovnom subjektu)
2. Komunikaciju između zaposlenih
3. Način upravljanja, zadatke i odgovornost
zaposlenih
4. Simbole, značenja, vrednosti, norme,
događaje, pojave i imidž poslovnog subjekta
-PS
5. Tradiciju i promene PS
6. Socijalne odnose i solidarnost u PS
7. Komunikaciju i odnose PS sa okruženjem
8. Odnos između organizacione kulture i opšte
kulture.
Organizaciona kultura je skup odnosa, procesa,
pojava i delovanja unutar jednog PS koji
utiču na njegov rad, razvoj, promene, uspeh
i trajanje.
 Metod istraživanja u Organizacionoj kulturi
(OK)
1. Šta je metod
2. Metod i metodologija
3. Specifičnost istraživanja u OK
4. Instrumenti i tehnike istraživanja
 posmatranje
 razgovor i upitnik
 klasifikacija i merenje
 statistička analiza
 eksperiment
 uporedna analiza
 analiza sadržaja
 studija slučaja (case study)
PISANJE SEMINARSKOG RADA

 Obim: 4000 – 5000 reči

 Samostalni izbor ili zadata tema
 Izbor teme (oblast, interesovanje, namere,
aktuelnost, mogućnosti istraživanja, primena
svih faza metodološkog postupka)
 Skica rada
A) uvod (šta se želi istraživati, predmet, cilj,
hipoteze, instrumenti i tehnike istraživanja)
B) okvir istraživanja (pojmovi, teme, kategorije
koje treba objasniti)
 C) Osnovni rezultati rada (šta je dokazano
ovom analzom)
D) Zaključak
E) Dostupnost literature, izvora, podataka.
PRIMER
Poslovna etika u bankama
A. Uvod: zašto je ova tema značajna, šta je
predmet i cilj istraživanja, koje su polazne
hipoteze
B. Okvir istraživanja: pojam etike, poslovna
etika, etika u bankarstvu, modeli etičkog
kodeksa u bankarstvu...
C. Rezultati rada: uticaj poslovne etike na
bankarsko poslovanje, privredni sistem i
okruženje; primer banke XY
D. Zaključak
E. Izbor literature (15 referenci)
RAZVIJANJE ANALIZE
POSLOVNA ETIKA U BANKAMA
I. Pojam i značaj poslovne etike (predmet, cilj,
hipoteze, varijable, metod, analiza)
 Pojam etike
 Poslovna etika
 Preduzetnička etika
 Etika poslovnog okruženja
II. Etika poslovne banke
 Etika menadžmenta poslovne banke
 Principi etičkog kodeksa poslovne banke
 Modeli mogućeg etičkog kodeksa posl. banke
 Uticaj etike poslovne banke na privredu
okruženja
III. Etika poslovne banke u uslovima
informatičke tehnologije
 Internet komunikacije (e-banking, home
banking, elektronski novac)
 Dostupnost podataka
 Ponašanje klijenata
 Ponašanje službenika banke
 Moguće zloupotrebe i zaštita
IV. Analiza slučaja banke (XY)
 Primeri etičkog delovanja banke
 Etički kodeks
 Edukacija
 Položaj klijenata banke
 Uticaj u okruženju
V. Zaključak
VI. Literatura
Delovi organizacione kulture

 Kultura šireg okruženja (nacionalna kultura,

kulturni klasteri)
 Kultura mikro okruženja
 Krakteristike privrednog sektora kome
preduzeće pripada
 Kultura unutar preduzeća (PS)
 Kultura osnivača preduzeća i vodećih
menadžera
 Kultura formalnih i neformalnih grupa u PS
 Kultura pojedinca
Kultura okruženja

 Nacionalna kultura
 Uspeh Japana, Nemačke, SAD,
Skandinavskih zemalja, Singapura....
 Karakteristike nacionalne kulture:
 Distanca moći (niska – visoka)
 Izbegavanje neizvesnosti (rizika)
 Individualizam – kolektivizam
 Materijalne vrednosti – socijalne vrednosti
 Vremenska orjentacija
Kulturna mapa sveta prema Šekeru
Ronenu
 Anglosaksonska (SAD, Kanada, Australija,
V.britanija, N.Zeland, Irska)
 Germanska (Nemačka, Austrija, Švajcarska)
 Nordijaska (Švedska, Norveška,
Danska,Finska)
 Južnoevropska (Italija, Francuska,Španija,
Portugalija)
 Latinoamerička (Čile, Kolumbija,
Argentina,Meksiko,Peru, Venecuela)
 Arapska (Saud. Arabija, UAR, Bahrein,Kuvajt)
 Dalekoistočna (Tajvan,Honkong, Singapur,
Filipini, Malezija)
 Bliskoistočne (Turska, Iran, Grčka)
 Izvan klastera (Japan, Indija, Izrael)
Moguće je dpuniti

 Srednjoevropski kulturni klaster (Slovenija,

Češka, Slovačka, Poljska)
 Balkanski-Jugoistočnoevropski
 Baltički
 Izvan klastera (Brazil, Kina, Južna Afrika)
 Značaj kulturnih klastera za globalnu
ekonomiju
Primeri kulturnih razlika nacionalnih
kultura prema Gertu Hofstedeu
 Individualizam (SAD, Australija, V.Britanija)
 Kolektivizam (Kolumbija, Venecuela, Pakistan)
 VDM (Filipini, Meksiko, Venecuela)
 NDM (Austrija, Izrael, Danska)
 VIN(R) (Grčka, Portugalija, Belgija)
 NIN(R) (Singapur, Danska, Švedska)
 Mat. vrednosti (Japan, Austrija, Venecuela)
 Soc. vrednosti (Švedska, Norveška, SFRJ)
Poređenje tri najuspešnije svetske ekonomije
Kritične SAD Nemačka Japan
dimenzije
distanca Umereno Umereno Umereno
moći niska niska visoka
Individualiz Visoko Umereno Umereno
am/kolekt. individual. individual. kolektiv.
Materijal./s Visoko Umereno Visoko
ocijalna materijal. materijal. materijal.
Izbegav. Slabije Umereno do Jako
neizves. izraženo jako
(Rizika)
Vremenska Dugi rok Dugi rok Dugi rok
orjentacija
Kultura mikro okruženja
 Regionalno okruženje (sever – jug)
 Evropa (zapad, istok, jugoistok)
 Kultura rada, problem savremene Francuske
 Kina (istočna obala, sever, Tibet,
severozapad)
 Mađarska, Rumunija, Bugarska Slovenija,
Makedonija, BiH, Kosovo)
 Srbija (Vojvodina, južna Srbija, zapadna
Srbija, istočna, Beograd)
 Urbano – ruralno
Kultura privrednog sektora

 Industrija, rudarstvo – prošlo vreme

 Takstilna industrija, kožarstvo
 Drvna industrija
 Prehrambena industrija
 Trgovina
 Servisna ekonomija
 Elektronika, telekomunikacije, digitalna
tehnologija
 Kako utiče kultura okruženja na preduzeće?

 Na ukupnu kulturu preduzeća

 Na organizacionu strukturu (visoka distanca
moći – centralizovano preduzeće; visoko
izbegavanje neizvesnosti – manjak inicijative i
inovativnosti)
 Na potrebe i motivaciju zaposlenih
1.egzistencijalne potrebe,
2. potrebe pripadanja i povezivanja,
3. razvojne potrebe.
 Na stilove upravljanja preduzećem
(autokratski, demokratski i liberalni stil)

 Zamislite da ste menadžer u kompaniji čiji je

direktor iz Brazila, uži menadžerski tim iz
Malezije, filijala u kojoj radite je u Srbiji a
sedište kompanije u Danskoj
 Uticaj kulture okruženja na privredni razvoj:
Preduzetnički duh i inicijativa (inovacija,
individualizam, rizik, promena, razvoj,
rezultati)
 Kojim nacionalnim kulturama ovo odgovara?
 Kojim mikrosredinama?
Kultura naše sredine i razvoj preduzeća

 Predindustrijska, industrijska i postindustrijska

kultura
 Ograničena dobra – redistributivna psihologija
 Egalitarizam, autoritarizam, kolektivizam
(socijalizam, siromaštvo, uticaj vere)
 Sujeta, sebičnost, zavist
 Visoka distanca moći (77 od 100 bodova):čvrsta
ruka, privilegije, odluke se donose na jednom
mestu, preduzeće kao porodica, otac na čelu
 Visok stepen izbegavanja neizvesnosti (rizika)
(indeks 90): država treba da pomogne,
preduzeće postoji zbog ljudi a ne zbog profita i
uspeha, preduzeće mora da zbrine sve
radnike koji nemaju posla
 Kolektivizam (indeks 74)
 Individualizam (26)
 Socijalne vrednosti (78)
 Vremenska orjentacija: prošlost i sadašnjost,
kratkoročni planovi, egzistencijalne potrebe
 Kultura unutar preduzeća

 Kognitivni elementi  simbolički elementi

 Pretpostavke (prodavci  Način komunikacije
cipela u Africi)  Modeli ponašanja
 Stavovi
 Ceremonije
 Verovanja
 Jezik
 Klima
 Etika
 Navike
 Identitet
 Objekti
 Norme  Uređenje prostorija
 Vizija (sindrom k.ž.)  Istorija i tradicija
(“mečka i dudinje”)
 Klasifikacija kultura u preduzeću
(prema Harisonu i Hendiju)
 Kultura moći (Zevs, paukova mreža): odluke na
jednom mestu, neograničeno poverenje u lidera,
distanca između podređenih i nadređ.
 Kultura uloga (Apolon, grčki hram):kontrola i
stabilnost (cementara Beočin)
 Kultura zadatka (Atina,rešetka):posvećenost
preduzeću, znanje, kompetencija, elitizam, vizija,
zadovoljsto, inicijativa, perspektiva (Sači i Sači)
 Kultura podrške (Dionis, krug sa
tačkicama):individualni ciljevi i interesi, od svega
po malo – svima dobro (univerzitet)
 Snaga kulture preduzeća

 Širina kulture (broj vrednosti i normi

koje dele zaposleni u preduzeću)
 Dubina kulture (stepen privrženosti
kulturnim normama i vrednostima)
 Obuhvat kulture (broj i položaj onih koji
prihvataju vrednosti i norme)
 kultura promena

 Menjanje, prilagođavanje, mobilnost,

inovacija kao osnov poslovne kulture i
povećanja produk. i konkurentnosti
 12 razloga koji se navode protiv promena:
1. Zašto menjati, i ovako je dobro
2. Naš posao je specifičan
3. Snalazili smo se i bez toga
4. Tako nešto nismo nikada radili
5. To smo već sami pokušali
6. Nemamo vremena
7. Suviše košta
8. Rukovodi(oci)lac, gazda, to neće prihvatiti
9. Dobra zamisao ali teško ostvariva
10. Šta da radimo sa sisitemom koji imamo
11. Je li to sigurno da će uspeti
12. Imate pravo, ali.....