Kovalentna veza

Kovalentna veza je veza kojom se vezu

dva ista ili razlicita nemetala.
Ona se formira udruživanjem elektrona u
zajedničke elektronske parove.
U kovalentnoj vezi ucestvuju samo
nespareni elektroni zadnje ljuske pri cemu
nastaje molekulska orbitala u kojoj
elektroni imaju manju energiju, a time i
vecu stabilnost.
Najjednostavniji način za predstavljanje
kovalentne veze u molekuli je tzv.
"Lewisova" struktura ili struktura
elektronskih tačaka u kojoj su valentni
elektroni atoma predstavljeni kao tačke.
Tako na primjer, vodonik svoj 1s elektron
predstavlja jednom tačkom, ugljik ima
četiri tačke (2s2 2p2), kisik ima šest
tačaka (2s2 2p4) itd. Stabilna molekula se
postiže samo onda kada svi atomi u
molekuli postignu konfiguraciju plemenitog
plina: oktet (osam elektrona) za većinu
atoma odnosno dva za vodik.
Lewisova struktura
Kovalentna veza se formira
udruzivanjem elektronskih parova a
moze biti:
Jednostruka kovalentna veza - nastaje
stvaranjem jednog zajedničkog
elektroskog para ( sigma veza )
Dvostruka kovalentna veza - nastaje
stvaranjem dva zajednička elektonska
para ( sigma veza i ¶1 veza )
Trostruka kovalentna veza - nastaje
stvaranjem tri zajednička elektronska
para ( sigma, ¶1 i ¶2 veza)
 Molekul vodonika ima jednostruku
kovalentnu vezu.
   
Molekul kiseonika ima dvostruku
kovalentnu vezu.
Molekul azota ima trostruku
kovalentnu vezu
 Kovalentna veza može biti:

1. NEPOLARNA KOVALENTNA VEZA

2. POLARNA KOVALENTNA VEZA
 Nepolarna kovalentna veza
Formira se izmedju dva atoma iste
elektronegativnosti, odnosno nepolarnom
kovalentnom vezom se vezu dva ista
nemetala ili elektronski parovi (dubleti) koji
ravnopravno pripadaju i jednom i drugom
atomu.
 Polarna kovalentna veza
Formira se između dva različita atoma.
Kod polarne kovalentne veze elektronski
par je blize elektro-negativnijem elementu,
tako da se na njemu javlja visak
negativnog naelektrisanja, a na drugom
elementu se javlja visak pozitivnog
naelektrisanja.
Razlika kovalentne i ionske veze ogleda
se u tome što atomi u ionskoj vezi
otpuštaju ili primaju elektrone da bi
upotpunili svoju elektronsku konfiguraciju.
Nasuprot njih, atomi u kovalentnoj vezi ne
otpuštaju elektrone nego ih dijele između
sebe i na taj način dostižu elektronsku
konfiguraciju najbližeg plemenitog plina.
HVALA NA PAŽNJI