g.a.

kelly
kognitivna teorija linosti
linost je naa apstrakcija aktivnosti neke
osobe i naa naknadna generalizacija te
apstrakcija na sva pitanja njegovih odnosa s
drugim osobama, poznatim i nepoznatim, kao
i na sve drugo to moe izgledati vrlo
znaajnim
g.a.kelly (1961.)

kognitivna teorija : naglaava vanost

razlika u :
percipiranju drugih i okoline
obradi i transformaciji podraaja iz okoline (pod
utjecajem prijanjeg iskustva)

osnovno obiljeje : ljudi su po svojoj prirodi

znanstvenici
nain na koji ljudi razvijaju, proiruju i
zatiuju vlastite konstrukte slini su onima
znanstvenika koji razvija i testira formalne
teorije

kelly, 1955.

konstruktivni alternativizam
objektivna realnost se ne moe utvrditi
da bi se dogaaji shvatili, potrebno je da se oni
grade/konstruiraju

Znanstvenim se radom ne utvruje istina, ve se

razvija sustav konstrukata koji je pogodan za
predvianje dogaaja

znanstvena teorija
pokusne forumulacije/sredstva kojima je svrha
povezivanje brojnih i razliitih podataka
podruje pogodnosti granice fenomena koje ta
teorija pokriva
fokus pogodnosti toke unutar granice te teorije
u kojima ona najbolje funkcionira

dobra psiholoka teorija ima odgovarajue podruje i

fokus pogodnosti. ona treba biti plodna u
produciranju novih ideja, generiranju hipoteza,
provociranju eksperimentiranja i ohrabrivanju
inventivnosti

kelly, 1955.


1.

implikacije kognitivne teorije linosti na

suvremenu psihologiju :
diferenciranje fiziolokih i psiholokih
injenica

2.

operacionalizam

3.

ne postoje injenice, postoje samo psiholoke i

fiziloke konstrukcije istih ili razliitih fenomena
u krajnosti bi znaio da se teoretske tvrdnje ne
mogu postaviti ako nisu opipljive, to bi dovelo
do reduciranja pojmova na stvari (a ne
reprezentacije) to bi psihologa svelo na
tehniara a ne znanstvenika

klinika metoda je najkorisnija

linost

sr teorije nain na koji svaki pojedinca

percipira i interpretira svijet oko sebe
kljuni pojam osobni konstrukti
(interpretacije)
vrsta misli kojima pojedinac prati i interpretira svoje
subjektivno iskustvo i stvara svoj subjektivni svijet

ne postoje 2 ljudi koji bi iste dogaaje

interpretirali na jednak nain
pojedinac filtrira realnost kroz svoje osobne
konstrukte da bi svijet oko sebe razumio na jedan
konzistentan nain

personalni konstrukti

proces konstruiranja proces nastajanja

konstrukata u vremenu
osnova na kojoj oekujemo i interpretiramo
budue dogaaje

u formi hipoteza pojedinac oekuje da e njegov

konstrukt dobro anticipirati neki budui dogaaj

bipolarnog karaktera predstavljaju

dihotomije

do formiranja konstrukata dovode kognitivni

procesi opaanja slinosti i razlika
slino nain na koji su elementi konstruirani, tj.
sam konstrukt
razliito nain na koji su elementi razliiti

personalni konstrukti

osobine konstrukata :
podruje primjene svi dogaaji na koje se konstrukt
moe primjeniti
fokus primjene ono podruje u kojem je takav
konstrukt najkorisniji za tumaanje dogaaja
propusnost/nepropusnost doputa li konstrukt da novi
elementi ulaze u njihove podruje primjene

tipovi konstrukata (ovisno koliko neki konstrukt ima kontrole

nad svojim elementima)

preventivni max.stupanj kontrole (rigidnost)

konstelatorni fiksni, ako je element lan nekog drugog
konstrukta, tada su odmah fiksirani i drugi elementi tog
konstrukta (stereotipno miljenje)
propozicijski otvorenost novim iskustvima, lako
mijenjanje pogleda i shvaanja

dinamika linosti - osnovni

postulat i 11 pouaka

procesi u linosti odvijaju se u skladu s

osnovnim postulatom i 11 pouaka teorije
osnovni postulat procesi u linosti su
psiholoki kanalizirani relativno stabilnim
nainima na koji ta linost anticipira dogaaje

psiholoki sustav primjena na ponaanje

ponaanje stabilno jer je usmjereno anticipaciji
stabilnost postie se nainima anticipacije
(konstruktima)

svaki pojedinaca stvara vlastite puteve, konstrukte

ili naine na koje anticipira budue dogaaje i time
usmjeruje procese u vlastitoj linosti

pouci
1.
pouak o konstruiranju
svaka osoba anticipira dogaaj tako da konstruira njegove
replikacije (ponavljanja)
2.
pouak o individualnosti
linosti se razlikuju jedna od druge po nainu kako
interpretiraju ili konstruiraju dogaaje
3.
pouak o dihotomiji
sustav konstrukata neke linosti sastoji se od jednog
konanog broja dihotomih sustava
4.
pouak o podruju primjene konstrukta
neki konstrukt pogodan je za anticipaciju samo jednog
konanog broja dogaaja
5.
pouak o organizaciji
u svrhu anticipacije dogaaja svaka osoba stvara jedan
sustav konstrukata kojim su odreeni ordinalni odnosi
meu konstruktima

pouak o izboru

6.

pojedinac odabire za sebe onu alternativu u nekom dihotomiziranom

konstruktu s kojom pretpostavlja da e ostavariti veu elaboraciju
svog sustava
7.

pouak o iskustvu

sustav konstrukata neke linosti mijenja se u skladu s uspjehom s kojim

on konstruira ponavljanje dogaaja
8.

pouak o primjenjivosti konstrukta

varijacije u sustavu konstrukata neke osobe ograniene su propusnou

konstrukata unutar ijeg podruja primjene te varijacije lee
9.

pouak o zajednitvu i slinosti

onoliko koliko neka osoba konstrukcije iskustva koje su sline
konstrukcijama druge osobe, toliko su i njeni psihiki procesi slini
drugoj osobi

10.

pouak o socijalnosti

netko moe igrati neku ulogu u socijalnom procesu u koji je ukljuena

neka osoba u tolikoj mjeri u kolikoj moe konstruirati interpretativne
procese te druge osobe
11.

pouak o fragmentiranju
pojedinac moe sukcesivno upotrebljavati razliite podsustave
konstrukata koji su meusobno inkopatibilni

c-s-k model

model funkcioniranja ovjeka opisuje proces

pretvaranja kognicije u akciju
cirkumspekcija suavanje kontrola
faza cirkumspekcije
razmatranje veeg broja razliitih konstrukata u odnosu
na neku situaciju

faza suavanja
smanjenje broja alternativnih konstrukata/hipoteza, po
mogunosti na jednu, koja mu se ini najadekvatnijom
za odreenu situaciju

faza kontrole
pojedinac se odluuje za odreeni nain postupanja

ciklus se moe ponavljati i obino je potrebno

nekoliko ciklusa prije poduzimanja akcije

rep test

osobni konstrukti determiniraju ponaanje

iz opaanja ponaanja nije mogue
zakljuivati o konstruktima :
isto ponaanje moe u osnovi imati razliite
sustave konstrukata

role construct repertoary test (rep)