Primer

Tokovi snaga i
naponska stanja
u baznoj
konfiguraciji za
mreu od 6
vorova

Tokovi snaga i
naponska
stanja za mreu
od 6 vorova za
sl. 5-2 pri
ispadu voda
izmeu sabirnic
a5i3

Tokovi snaga i
naponska
stanja za mreu
sa 6 vorova sa
sl. 5-2, pri
ispadu
generatora
vezanog na vor
3. Izgubljenu
snagu
nadoknauje
generator vezan
na vor 1

Tokovi snaga i
naponska stanja
za mreu od 6
vorova sa sl. 52, pri ispadu
generatora
vezanog na vor
3. Izgubljenu
snagu
nadoknauju
podjednako
generatori
vezani na
vorove 1 i 2

Poreenjem rezultata prorauna tokova snaga u baznoj konfiguraciji i istih prorauna pri
specifikovanim poremeajima u sistemu uoavaju se sledee injenice:
Ispad grane izaziva znaajne promene tokova snaga samo u granama incidentnim

voro-vima koje povezuje ispala grana i promene napona u istim tim vorovima. U
ostalom delu mree te su promene neznatne, pa su sa gledita sigurnosti tada najvie
ugroene od preoptereenja grane paralelne ispaloj grani (ako postoje), posebno pri
velikom optere-enju ispale grane. Vee promene napona takoe se pojavljuju u PQvorovima, koje je povezivala ispala grana.
U sluaju ispada generatora, najvee promene tokova snaga pojavljuju se u granama

incidentnim voru na koji je bio prikljuen ispali generator i vorovima na koje su

prikljueni generatori koji nadoknauju izgubljenu snagu. Promene napona su
najizrazitije u voru na kom je bio prikljuen ispali generator.

NAPONSKO-REAKTIVNA SIGURNOST
Pored otkrivanja pojave povreda prenosnih ogranienja elemenata mree sa gledita
prenosnih snaga, vaan aspekt u analizi i obezbeenju statike sigurnosti predstavlja
naponsko-reaktivna sigurnost, koja se bavi problemima statike sigurnosti u sluajevima
kada dolazi do povrede naponsko-reaktivnih ogranienja.
Osnovno orue koje se koristi i u ovoj oblasti statike sigurnosti je proraun tokova snaga i
naponskih stanja, ali u svojoj kompletnoj "AC" verziji, jer se pored tokova aktivnih snaga i
faznih uglova napona u vorovima moraju proraunavati i reaktivna optereenja izvora,
tokovi reaktivnih snaga po granama mree i promene modula napona u vorovima. Najee
se koriste razni ubrzani, odnosno raspregnuti postupci za kompletan proraun tokova snaga i
naponskih stanja (na primer, brzi raspregnuti Stott-Alsacov postupak).
Naalost, ovde se ne mogu izvesti eksplicitne analitike formule za koeficijente osetljivosti,
ili neke druge pokazatelje za brzu procenu naponsko-reaktivne sigurnosti, tako da se nadzor i
analiza sprovode simulacijom shodno optim pravilima.

ANALIZA I KONTROLA SIGURNOSTI

ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA U
REALNOM VREMENU
Analiza sigurnosti u realnom vremenu postavlja posebne zahteve u pogledu brzine raunanja. Zbog toga
su ovde od posebnog znaaja podaci iz mree koji se preko teleinformacionog (SCADA) sistema prenose
u centar upravljanja i korienje estimatora stanja i konfiguratora mree kao integralnih delova sistema za
analizu sigurnosti.
"Srce" sistema analize i kontrole sigurnosti u realnom vremenu je paket programa za analizu i kontrolu
sigurnosti. Ulazi za taj paket sastoje se od dva tipa podataka. To su:

Statiki podaci o parametrima sistema, listi smetnji, ogranienjima sigurnosti, ekviva-lentima

spoljanjih mrea itd., koji se podeavaju lokalno, u samom centru upravljanja.
Dinamiki podaci o aktuelnom statusu elemenata i stanju mree, koji se dobijaju preko
teleinformacionog (SCADA) sistema.

Izlazi su trojaki:
Alarmi (prekoraenja i zatite).
Analogni ili digitalni prikaz rezultata obrade.
Savet operatoru za korekciona dejstva koja treba preduzeti.

Strukturna ema organizacije analize i nadzora sigurnosti u realnom vremenu

OBEZBEENJE SIGURNOSTI
Obezbeenje sigurnosti se sastoji u preduzimanju neophodnih upravljakih akcija, koje e
inae nesigurni sistem povratiti u oblast sigurnog rada.
Ako se u postupku analize moguih kvarova otkriju potencijalni uzroci nesigurnosti,
operator sistema se upozorava na to i na njemu je da odlui ta e preduzeti u datoj situaciji.
Ovde mu se neminovno pojavljuje dilema ta TREBA, ta MOE i ta MORA da uini:
treba

otkloniti sve potencijalne uzroke nesigurnosti, prvenstveno akcijama

preventivnog upravljanja, naravno ako za to ima raspoloivih mogunosti.
moe nainiti selekciju upravljakih dejstava i redosleda njihove primene, shodno
verovatnoi nastanka pojedinih kvarova. Dve ekstremne situacije:
da ne ini nita, nadajui se da se pretpostavljeni kvarovi koji izazivaju nesigurnost
nee dogoditi,
da preduzme upravljake akcije koje e otkloniti sve potencijalne nesigurnosti.
mora preduzeti upravljake akcije kada se pretpostavljeni poremeaj stvarno desio.
Upravljake akcije koje se tada preduzimaju su korekcionog karaktera i njihov osnovni
cilj je da se sprei rizik od oteenja opreme, ili od daljeg neeljenog kaskadnog
razvoja poremeaja, degradacije pogona i raspada sistema.

Upravljake akcije u sluaju preoptereenja su:

Akcije na sredstva za proizvodnju/potronju:
Promena aktivnih i reaktivnih optereenja generatora, u cilju preraspodele tokova snaga

u mrei.
Promena programa razmene sa susedima.
Rastereenje potronje.

Akcije na prenosnu mreu:

Promena odnosa transformacije regulacionih faznih transformatora, u cilju preraspodele

tokova aktivnih snaga i promene odnosa transformacije standardnih regulacionih

transformatora u cilju promene tokova reaktivnih snaga u mrei, radi otklanjanja
povreda ogranienja u prenosu.
Promene topologije prenosne mree, akcijama ukljuenja/iskljuenja pojedinih
elemenata.

Akcije koje se mogu preduzeti u sluaju naponsko reaktivnih problema su:

Delovanje na regulatore pobude generatora u cilju promene napona na generatorskim

sabirnicama i, generalno, naponskog profila u mrei.

Promene odnosa transformacije na standardnim regulacionim transformatorima, u cilju
preraspodele tokova reaktivnih snaga u mrei.
Ukljuenje/iskljuenje statikih reaktivnih izvora (kondenzatori i reaktori).
Promena topologije prenosne mree.