HIPOTEZE O POSTANKU

SUNEVOG SISTEMA

Sve hipoteze se mogu svrstati u dve

grupe:
hipoteze o prvobitno usijanoj Zemlji
hipoteze o prvobitno hladnoj Zemlji

Prvu hipotezu o postanku Sunevog

sistema i Zemlje izneo je nemaki
filozof Imanuel Kant 1754.gofine
1796. Godine francuski matamatiar
Pjer Simon Laplas , ne znajui za
misli Kanta, izneo je slini hipotezu o
postanku Zemlje

Kant-Laplasova hipoteza
(nebularna)

Sunce je usijano, a Zemlja hladno nebesko telo

Sve planete obilaze oko Sunca u istom pravcu
sa priblino krunim putanjama koje se nalaze
gotovo u istoj ravni
Sateliti obilaze oko planeta u istom pravcu u
kome one obilaze oko Sunca
Ove zakonitosti ukazuju da Sunev sistem nije
sluajan skup nebeskih tela, ve predstavlja
jednu celinu koja je nastala i razvijala se pod
istim uslovima

Sunev sistem je prvobitno predstavljao

usijanu veoma razreenu maglinu koja se
prostirala daleko izvan orbita najudaljenijih
planeta
Maglina se polako okretala oko svoje ose ,
usled ega je vremenom dobila oblik
elipsoida.
Isputanjem toplote ona se postepeno
hladila, zgunjavala i smanjivala.
Smanjenjem zapremine sve bre se
okretala usled ega je postajala sve
spljotenija

Centrifugalna sila postala jaa od

gravitacije posebno na sredini, oko
ekvatora magline
Odvajanje gasnih prstenova u vidu
koncentrinih krugova
Izdvojeni prstenovi su nastavili da se
kreu u istom pravcu i u istoj ravni
oko centralne mase.

Osporavanje tanosti

125 puta vea brzina od Sunca

Uran- retrogradno
3 satelita Jupitera, 1 Saturnov, $
Uranova i 1 Neptunov retrogradno

Njen znaaj danas uglavnom istorijski

Hipoteze katastrofa:
Dinsova blizu Sunca prola zvezda
Arenijusova-sudar Sunca sa zvezdom
Kaptacione:
mitova-Sunce prolo kroz oblak
kosmike praine

Miljenje da je Zemlja nastala od

usijane mase i da se sve vie hladi
definitivno je naputeno sredinom
20. veka
Sada su opteprihvaene hipoteze po
kojima je Zemlja nastala
kondenzacijom hladnih esrtica
kosmike praine

Poznato nam je 9 fundamentalnih odlika Sunevog

sistema, i to:
1.
Svaka planeta je relativno izolovana u prostoru
planete postoje kao nezavisna tela na odreenim
rastojanjima od Sunca; one nisu zajedno, grubo reeno
svaka planeta se otprilike nalazi na dva puta veem
rastojanju o Sunca nego njen unutranji sused.
2.
Orbite planeta su skoro krunice ustvari, sa
izuzetkom Merkura i Plutona, za koje se svi slau da su
posebni sluajevi, svaka planeta krui oko Sunca po
putanji koja je skoro krunica. Orbita Merkura od ovog
pravila odstupa najverovatnije zbog ogromnog
gravitacionog uticaja Sunca, dok u sluaju Plutona neki
naunici smatraju da je on ustvari odbegli satelit Neptuna.
3.
Orbite planeta lee u skoro istoj ravni ravni kojima
pripadaju orbite planeta stoje jedna u odnosu na drugu
pod uglom od samo nekoliko stepeni. Drugim reima,
Sunev sistem ima oblik vrlo tankog diska. Ponovo su
izuzetak Merkur i Pluton, najverovatnije iz istih, ve
pomenutih, razloga.

4.
Smer rotacije planeta oko Sunca identian je sa
smerom rotacije Sunca oko svoje ose pored ovoga vano
je i da se ravni orbita planeta nalaze u ravni ekvatora
Sunca.
5.
Veina planeta rotira oko svoje ose u istom smeru
kao i Sunce ovo tvrenje nije tako opte kao prethodna iz
tog razloga to se tri planete, Venera, Uran i Pluron, ne
ponaaju tako. Venera sporo rotira u suprotnom smeru;
Uran lei na svom boku, tj. njegovi polovi se nalaze
skoro u ravni orbite; a Pluton, kao to smo ve primetili,
odstupa od svih pravila.
6.
Veina satelita rotira oko planeta u istom smeru u
kojem planete rotiraju oko svoje ose neki sateliti, kao na
primer oni oko Jupitera, predstavljaju umanjen Sunev
sistem, putuju oko svoje matine planete po orbitama koje
lee u ravni ekvatora matine planete i rotiraju u istom
smeru u kom rotira i matina planeta oko svoje ose.
Ovakva slinost izmeu Sunevog sistema i sistema satelita
oko velikih planeta morala je biti odreena poetnim
uslovima prilikom nastanka Sunevog sistema.

7.
Postoje velike razlike izmeu planeta unutranje
planete Zemljinog tipa su gue, guste atmosfere, sporo
rotiraju i imaju malo ili uopte nemaju satelite. Njihova
suprotnost su spoljne planete ili planete Jupiterovog tipa
(sa izuzetkom Plutona, naravno). Ove planete su male
gustine, vrlo retke atmosfere, brze rotacije i sa mnogo
satelita.
8.
Asteroidi su vrlo stara tela, po karakteristikama ne
mogu se uvrstiti ni u unutranje ni u spoljanje planete,
kao ni u njihove satelite orbita asteroidnog pojasa je,
kao i orbite planeta, skoro savrena krunica. Takoe
smatra se da su asteroidi sagraeni od primitivnog
materijala, koji nije evoluirao, a meteoriti koji padaju na
Zemlju su najstarije poznate stene.
9.
Komete su prastara i ledena tela koja ne moraju biti
u ravni ekliptike i nalaze se na ogromnom rastojanju od
Sunca smatra se da je ostojanje Ortovog oblaka koji
okruuje Sunce na daljini od oko 50 hiljada astronomskih
jedinica u direktnoj vezi sa procesom nastanka Sunevog
sistema.

Karl fon Vajczeker 1943.

(protoplanetarna)
- Ogromni oblak hladne praine i
gasova
- Materija bila veoma razreena
- 98 % vodonik i helijum
- Metali i ledeni kristali gasova
- U sredinjem delu, sudaranjem
estica nastaje protosunce

rotacija- saimanje-gravitacija sve

vea
Oblik diska
Turbulentna kretanja
protoplanete
zbog ogromne mase i gravitacije
dolazi do naglog porasta temperature

Kada je temperatura dostigla milion

stepeni C, zapoeta je termonuklearna
reakcija pretvaranja vodonika u helijum
Sunce
Porast temp. posledica jakog trenja i
raspadanja radioaktivnih elemenata
Diferencijacija materijala
Rastapanje je pratilo oslobaanje velike
koliine gasova
Kondenzovanje vodene pare
Njena unutranja toplota se stalno
obnavlja

Zemlja je stara 4,5 mlrd godina

Sunce 6 mlrd godina