Znaaj vode za ivot biljaka

Vodni reim biljaka

Voda kao dipolni molekul

Vodonine veze izmeu molekula vode

Vodonine veze

Vodni reim biljaka

Povrinski napon
Kapilarnost

voda

Povrinski napon nastaje na graninoj povrini izmeu tenosti

i gasova kao posledica meumolekularnih sila i tei da smanji
povrinu tenosti. ini da se tenost ponaa kao elastina
membrana.

Vodni reim biljaka

H2O - voda najzastupljenije jedinjenje u eliji 70%
Predstavlja osnovnu sredinu u kojoj se
nalaze sva ostala organska i neorganska
jedinjenja

Univerzalni rastvara.

Mesto odigravanja biohemijskih reakcija.

+
H

Transport materija.
Izvor kiseonika i vodonika.
Temperaturni izolator.
Osnovna komponenta za izgradnju hrane FOTOSINTEZA

Elektronski model

O
Vodonina veza

Kalotni model

Model kuglica tapi

O
H

104.5

H
+

H
+

Vodni reim biljaka

Biljni organ
Plod

Koren

Stablo

List

Seme u stanju mirovanja

Biljna vrsta

Sadraj vode (%)

Lubenica

>90

Jabuka

85

Rotkva

>90

argarepa

>=85

Asparagus

>80

Hrast

48

Bor

50-60

Salata

> 90

Kukuruz

80

Kikiriki

Pasulj

10

Vodni reim biljaka

U odnosu na koliinu vode u podlozi postoje razliti tipovi biljaka:

hidrofite
vodeno

mezofite
higrofite
umereno vlano
vlano

kserofite
suno

Vodni reim biljaka

Jedrova pora
Naborani
endoplazmatini
retikulum

Jedro

Glatki
endoplazmatini
retikulum

Jedarce

Vakuola

Goldijev
aparat
Lizozom

Lizozom
Mitohondrije

Hloroplast

Plazmodezme
elijski zid
elijska
membrana

Citoskelet

Vodni reim biljaka

plazmodezme

elijski zid je vanelijski matriks biljaka koji ima

mehaniku, zatitnu i transportnu funkciju.
U vieelijskom organizmu zidovi svih elija ine
jedinstvenu, celinu koja se zove apoplast.
Apoplast je slobodno propustljiv za vodu i
rastvorene supstance.

elijski zid

Vodni reim biljaka

elija
1

elija
2

Plazmodezma
elijska membrana
elijski zid
Sredinja lamela

elijska membrana
elijski zid
Sredinja lamela

Plazmodezma

Vodni reim biljaka

Tonoplast

Vakuola

Karakteristina samo
za bijne elije.
elijski sok,
tenost unutar vakuole,
sadri hidrolitike
enzime, pigmente,
proteine

Uloge: razlaganje
materija,
magacionoranje,
odlaganje otpadnih
materija, daje vrstinu
biljnoj eliji.....

Vodni reim biljaka

1. Promet vode u biljkama:

a. primanje vode iz zemljita
b. kretanje vode kroz biljku
c. odavanje vode sa povrine biljke

Vodni reim biljaka

Voda se u zemljitu nalazi u tri oblika:
a) Gravitaciona voda ispunjava krupne upljine u zemljitu posle kie.
Ova voda brzo ponire u dublje slojeve pa je biljke malo koriste.
b) Higroskopna voda je vrsto vezana za estice zemljita i nedostupna je biljkama.
c) Kapilarna voda ostaje nakon ceenja u sitnijim porama zemljita i ovu vodu biljke koriste.

Za usvajanje vode je znaajno da u zemljitu bude kiseonika, on je vaan za disanje korena.

Temperatura zemljita takoe utie na uzimanje vode.
Pri niskim temperaturama se smanjuje usvajanje vode propustljivostelije i usporeni su
metaboliki procesi u korenu.
Tada biljka ne moe da uzme vodu iako je u zemljitu ima. Ova pojava se zove fizioloka sua.
Npr. u prolee je relativno visoka temperatura vazduha a temperatura zemljita je niska pa
dolazi do poremeaja u vodnom reimu biljaka.

Vodni reim biljaka

1. Rizodermis je povrinski sloj mladih, vrnih delova korena. elije ovog tkiva obrazuju korenske dlake
kojima se upija voda i u njoj rastvorene mineralne materije.
2. Primarna kora je graena od vie slojeva parenhimskih elija. Poslednji sloj kore, koji je naslonjen na
centralni cilindar, oznaen je kao endodermis.
Endodermis ine dva tipa elija elije propusnice i elije sa zadebljanjima.
elije sa zadebljanjima poseduju takozvane Kasparijeve trake. Ove elije mogu iz parenhimskih elija kore
korena primiti vodu ali je, usled zadebljanja elijskog zida, ne mogu proslediti u centralni cilindar. Na
poprenom preseku, Kasparijeve trake imaju oblik latininih slova O ili U. Kretanje vode iz kore u centralni
cilindar stoga je mogue jedino kroz elije propusnice.
elije propusnice su parenhimske elije nezadebljalih elijskih zidova. U dodiru su sa elijama ksilema (u
centralnom cilindru) i njima predaju vodu.
3. Centralni cilindarpoinje slojem ivih parenhimskih elija, koje izgrauju pericikl.
Takoe se sastoji od sprovodnih elemenata ksilema i floema koji grade radijalni sprovodne snopie.
Sprovodni snopii izgraeni su od naizmenino postavljenih floemskih i ksilemskih ploa
.

Vodni reim biljaka

Rizodermis je jednoslojno tkivo koje obavija odreene zone korena.

Izataji elija rizodermisa korenske dlaice u kontaktu su sa zemljitem i imaju ulogu upijanja vode i mineralnih materija.
elije kore
Epidermalne elije
Jedro
Korenske dlaice
Mineralne materije
Voda

Upijanje vode i mineralnih materija korenskim dlaicama

Vodni reim biljaka

endodermis

floem
Kasparijeva
brazda
ksilem

pericikl

Centralni cilindar

Primarna kora
Rizodermis
sa korenskim dlaicama

Vodni reim biljaka

Kasparijeva traka

Endodermis

Voda i mineralne
materije

Floem
Kasparijeva traka

Ksilem

Pericikl
sloj parenhimskih
elija ispod
endodermisa

Centralni cilindar

Primarna kora
Rizodermis
sa korenskim dlaicama

Vodni reim biljaka

Difuzija
Transport molekula
tenosti i gasova sa
mesta vee koncentracije
ka manjoj koncentraciji.
Transport materija niz
koncentracioni
gradijent.

Molekuli rastvorni u
lipidima, VODA, CO2, O2,
nenaelektrisani lipidni
molekuli.

Vodni reim biljaka

Osmoza

Pre osmoze

Nakon osmoze

Osmoza je proces
difuzije vode iz
hipotoninog u
hipertonian rastvor

Vodni reim biljaka

Polupropustljiva
membrana
1

Polupropustljiva
membrana
urea
2

Izotonini
rastvori

Hipotonini rastvor

Hipertonini rastvor

Difuzija molekula
vode iz hipo u
hipertonian rastvor

Vodni reim biljaka

Osmoza predstavlja difuziju molekula rastvaraa kroz polupropustljivu membranu koja proputa molekule rastvaraa ali ne
proputa molekule rastvorene supstance. Osmoza se javlja kad su koncentracije rastvora sa dve strane membrane
razliite. Poto polupropustljiva membrana proputa samo molekule rastvaraa, ali ne i estice rastvorene supstance,
dolazi do difuzije rastvaraa kroz membranu tj. molekuli rastvaraa prolaze kroz membranu kako bi se izjednaile
koncentracije sa obe strane membrane.

Urea
Polupropustljiva
membrana

Voda

Vodni reim biljaka

Hipertonini rastvor

Izotonini rastvor

Hipotonini rastvor

Osmoza predstavlja difuziju molekula rastvaraa kroz polupropustljivu membranu koja proputa molekule
rastvaraa ali ne proputa molekule rastvorene supstance. Osmoza se javlja kad su koncentracije rastvora sa dve
strane membrane razliite. Poto polupropustljiva membrana proputa samo molekula rastvaraa ali ne i estice
rastvorene supstance, dolazi do difuzije rastvaraa kroz membranu tj. molekuli rastvaraa prolaze kroz membranu
kako bi se izjednaile koncentracije sa obe strane membrane. Molekuli rastvaraa se kreu iz sredine sa
manjom koncentracijom u sredinu sa veom koncentracijom rastvorenih supstanci. Predstavlja vrstu pasivnog
transporta.

Vodni reim biljaka

Hipertonini rastvor

Izotonini rastvor

Hipotonini rastvor

Vakuola

Plazmoliza

Deplazmoliza

Vodni reim biljaka

elijski
zid
Jedro

Vakuola

Izotonini rastvor

elijska
membrana

Hipotonini rastvor

Hipertonini rastvor

Turgorov pritisak
Pritisak citoplazme na elijski zid
U vakuoli se nalaze osmotski aktivne materije, zbog ega voda ulazi u vakuolu osmozom, vakuola
poveava
zapreminu i vri pritisakna citoplazmu, a citoplazma na elijski zid (turgorov pritisak);ulazak vode u
eliju
(i poveanje njene zapremine) deava se sve dok se elijski zid maksimalno ne istegne.
Nasuprot turgorovo pritisku deluje zidni pritisak iste veliine razliitog smera

Vodni reim biljaka

Sila usisavanja
Sila kojom elija upija vodu osmozom
Sila usisavanja zavisi od osmotskog pritiska vakuole i zidnog (odnosno turgorovog) pritiska:
S = OP ZP
ZP = T
elija 3

elija 2

elija 1

Vodni reim biljaka

Malo vode u eliji, koncentrovan elijski sok

T = ZP = 0

S = OP

Sila usisavanja je maksimalna

Voda ulazi u eliju

Raste turgorov pritisak

Kada se zidni pritisak
izjednai sa
osmotskim pritiskom,
prestaje ulazak vode
T = ZP = OP

S=0

Vodni reim biljaka

endodermis

floem
Kasparijeva
brazda
ksilem

pericikl

Centralni cilindar

Primarna kora
Rizodermis
sa korenskim dlaicama

Vodni reim biljaka

ksilem
Centralni cilindar
floem
pericikl
Endodermis i Kasparijeva
traka

Primarna kora

Simplastni put
Apoplastni put

Rizodermis

korenske dlaice

Vodni reim biljaka

Membrana

Endodermis

Pericikl

Kora

Plazmodezme

Epidermis

Ksilem

Kasparijeva
traka

Apoplast elijski zidovi

Simplast citoplazma, plazmoezme

elijski zid

Vodni reim biljaka

Kasparijeva traka

Apoplast

elijska
membrana

Ksilem
Simplast

Korenske dlaice

Rizodermis

Endodermis Centralni cilindar

Primarna kora

Vodni reim biljaka

Kretanje vode kroz koren;

Voda iz podloge ulazi u korenske dlake osmozom
Iz rizodermisa kree se kroz elije parehnima kore koje prema centralnom cilindru imaju sve
veu silu usisavanja
Prvi sloj elija centralnog cilindra (pericikl) vri aktivni transport soli u mrtve elije ksilema,
ime se stvara usisavajua sila u ksilemu korenov pritisak koja potiskuje vodu navie nasuprot
sili zemljine tee.
KORENOV PRITISAK JE POSLEDICA AKTIVNOG TRANSPORTA MINERALNIH MATERIJA IZ
KORE ILI PERICIKLA U ELEMENTE KSILEMA !!!!!!

Vodni reim biljaka

Sile koje potiskuju vodu nasuprot sili zemljine tee kroz mrtve ksilemske elemente su:
1.

Korenov pritisak

2.

Transpiracija

3.

Kapilarna svojstva traheja i traheida

4.

Karakteristike molekula vode kao dipola

Vodni reim biljaka

Traheide - mrtve elije vretenastog oblika. Poseduju ih sve vaskularne biljke
Mestimino zadebljalih zidova sa velikim brojem jamica.
Povezane zailjenim krajevima gde kroz jamice transportuju vodu.
Duine 1 - 4mm.
irine 0,1 - 0,01mm.

Traheide

Traheide

Vodni reim biljaka

Traheje - cevi sastavljene iz niza izduenih mrtvih elija zadebljalih
elijskih zidova. Poseduju ih samo skrivenosemenice.
Popreni zidovi delimino ili potpumo razgraeni, boni zidovi jako
zadebljali.
irine oko 0,1mm.
Duine 10mm.

Traheje

elijska zadebljanja traheja

Vodni reim biljaka

Dokazi postojanja korenovog pritiska je pojava kapi tenosti na:

- preseku stabla odmah iznad korena (eksudacija),
- na preseenim granama vinove loze (pla ili suzenje) i
- po obodu listova kod mladih zeljastih biljaka (gutacija)

Vodni reim biljaka

voda

preseeno stablo

manometar

Vodni reim biljaka

Kada se stablo neke biljke presee odmah
iznad korena, na preseenoj povrini e se
pojaviti kapljice tenosti, koja se iz korena
potiskuje navie.
Ova pojava se zove eksudacija.

Vodni reim biljaka

pla ili suzenje vinove loze

Vodni reim biljaka

gutacija

Vodni reim biljaka

Kod mladih zeljastih biljaka se esto moe primetiti da
se voda izluuje u kapima sa oboda listova.
Ova pojava se naziva gutacija i do nje dolazi kada
biljka ima dosta vode u podlozi i kada je transpiracija
mala usled velike vlanosti vazduha.

Vodni reim biljaka

To je pojava odavanja vode difuzijom u obliku vodene pare
u atmosferu preko nadzemnih delova biljke.
Osnovne funkcije transpiracije su:
1.omoguavanje toka vode i u njoj rastvorenih materija
(transpiracioni tok) kroz biljku - bez utroka energije sa
transpiracionim tokom prenose se kroz biljku i mineralne
soli.

Odavanje vode preko

povrine listova transpiracija

Vlanost vazduha zavisi od

razliitih klimatskih
faktora

2.hlaenje povrine sa koje voda isparava (sa lista).

Vrste transpiracije su:
1) Kutikularna - kroz kutikulu lista
2) Lenticelarna - kroz otvore na stablu - lenticele
3) Stomaterna - kroz stome - moe se delimino
regulisati

Kretanje vode kroz biljku

kao posledica korenovog
pritiska i transpiracije

Usvajanje vode i mineralnih

materija od strane korenovog
sistema

Vodni reim biljaka

Kutikularna transpiracija obavlja se sa povrine epidermalnih elija koje su prevuene kutikulom.
Izraenija je kod mladih biljaka i na mladim listovima gde je kutikula tanka

H2O

H2O

H2O

Vodni reim biljaka

Lenticele soivice mesta na kojima je tkivo plute rastresito sa puno intercelulara kroz koje
se provetravaju biljni organi. Javljaju se nadrvenastim delovima biljke.
Lenticelarna transpiracija obavlja se kroz lenticele, ali je ona obino vrlo mala u odnosu na
ukupnu transpiraciju. Izuzetno, u toku zime kod listopadnog drvea jedini gubitak vode moe
biti preko lenticela.

H2O

Vodni reim biljaka

Stome su intercelulari u listovima biljaka
Stomin aparat ine:
1.
elije zatvaraice pasuljastog oblika sa tankim spoljanjim i debelim
unutranjim zidovima
2.
elije pomonice (susedne elije sa kojima se dodiruju zatvaraice
svojim tankim zidovima)
3.
Intercelular ispod zatvaraica - stomina komora

elije zatvaraice

elije pomonice

Stoma

Vodni reim biljaka

elije zatvaraice

elije pomonice

elije zatvaraice
Stoma

Stoma

Vodni reim biljaka

Pomonice

Zatvaraice

Stoma

Intercelular

Stome na listu kukuruza

Vodni reim biljaka

kroz stome ulazi:

CO2 (fotosinteza)

O2 (disanje)

kroz stome izlazi:

CO2 (disanje)

O2 (fotosinteza)

H2O (transpiracija)

Vodni reim biljaka

Broj stoma varira od vrste do vrste i tipa stanita. Kod trava ima ih oko 2000 na cm 2
kod hrasta i do 100 000 cm2
Ukupna povrina stoma na listu nije velika i obino ne prelazi 1% do 3%od povrine lista.
Vei broj malih otvora ima vei ukupan obim u odnosu na povrinu, nego to je to sluaj kod velikog otvora
Zato je jasno zato vei broj manjih otvora ima veu efikasnost nego jedan veliki iste povrine.

Proraunato je da samo jedan kukuruz transpirie oko 200 L vode u toku svoje vegetacione periode. Jedno
razgranato drvo moe toliko vode da izgubi za samo jedan letnji dan.
Ovako velike koliine vode biljke moraju da apsorbuju iz zemljita, iako koriste najvie 1-5% vode koja
proe kroz njih u atmosferu.
Ono to biljka samo propusti zove se tranzitna voda.

Vodni reim biljaka

Stome se postepeno otvaraju (ujutru) maksimum otvorenosti dostiu u podnevnim asovima, kada se opet
postepeno zatvaraju u popodnevnim asovima (zatvorene su nou).
Otvaranje i zatvaranje stoma regulie se promenom turgorovog pritiska u zatvaraicama i pomonicama
Na svetlosti zatvaraice uzimaju jone kalijuma iz okolnih pomonica to ima za posledicu porast njihove sile
usisavanja i otvaranje stoma.
Kod veine biljaka stome su nou zatvorene

H2O

H2O
H2O

K+

H2O

Vodni reim biljaka

Otvaranje stoma

H2O

vakuola

H2O

K+

elije zatvaraice

stoma

Joni kalijuma aktivnim transportom iz okolnih elija ulaze u elije zatvaraice i u njima poveavaju
silu usisavanja. To ima za posledicu ulazak vode u eliju, poveanje turgorog pritiska elija
zatvaraica. Vakuola poveava zapreminu, istanjeni spoljanji zidovi se ire i povlae za sobom
zadebljale zidove okrenute otvoru.

Vodni reim biljaka

Zatvaranje stoma

H2O

H2O

Izlazak jona kalijuma iz elija zatvaraica u okolne elije.

Vodni reim biljaka

Intenzitet transpiracije se meri koliinom vode odate sa jedinice povrine lista u jedinici vremena
(grami vode / dm2 / sat)

Druge veliine kojima se izraava transpiracija predstavljaju u stvari odnos izmeu transpiracije i
fotosinteze.
Produktivnost transpiracije pokazuje koliko se grama suve supstance izgradi u listu za vreme za koje se
transpiracijom izgubi 1 kg. vode.
Reciprona vrednost od toga je koeficijent transpiracije, koji pokazuje koliko vode ispari iz lista, dok se
izgradi 1 gr. suve supstance.

Vodni reim biljaka

Uticaj spoljanjih inilaca na transpiraciju:

1.
2.
3.

Svetlost

Koliina vode u biljci

Zasienost vazduha vodenom parom

4.

Temperatura vazduha
5.

Brzina vetra

6. Koncentracija CO2 u biljci

Spreavanje vodnog deficita apscisinska kiselina