ANTIFRIZ

Motor sa unutranjim sagorevanjem koji pokree skoro sve

automobile prilikom sagorevanja smee vazduha i goriva
pretvara toplotnu energiju u mehaniku energiju za pogon
tokova. Jedan deo toplotne energije pretvara se u rad, drugi
deo odlazi sa gasovima sagorevanja a preostali deo toplote
mora se odvesti iz motora preko sistema za hlaenje kako bi
se spreilo pregrevanje i oteenje delova motora. Sistem za
hlaenje, odrava motor na optimalnoj temperaturi to je od
velikog znaaja za normalan i ispravan rad motora. Bez
efikasnog sistema za hlaenje, motor bi za nekoliko minuta
bio uniten od sopstvene toplote.
Antifriz je hemijska supstanca koja se koristi kod SUS motora.
Njegova osovna namena je da snizi taku smrzavanja
tenosti na taku koja je nia od spoljne temperature na kojoj
se vozilo nalazi. Na taj nain se spreavaju znaajna
oteenja mehanikih komponenti (npr. bloka motora).
Veina motora sa unutranjim sagorevanjem koristi tenost za
hlaenje.
Nikada ne treba koristiti istu vodu u sistemu za hlaenje
motora!!!

Spreavanje zaleivanja tenosti

Tokom zime, voda koja hladi blok motora
moe se zalediti. S obzirom na to da voda
zauzima veu zapreminu u zaleenom
stanju nego u tenom, kada led pone da
se iri moe doi do ozbiljnih oteenja
motora. Uloga antifriza je da spusti taku
smrzavanja meavine na nivo na kom je
bezbedno da do takve situacije nee doi.

Spreavanje isparavanja tenosti

Tokom leta, tenost u rashladnom sistemu je esto na
temperaturama koje su bliske temperaturi kljuanja
vode (90-100C). Ako bi se u sistemu nala ista voda,
ona bi brzo isparila i sistem bi ostao bez tenosti
neophodne za hlaenje motora. Jasno je da ovakva
situacija, takoe, moe dovesti do ozbiljnih oteenja
motora. Uloga antifriza je da povea taku kljuanja
tenosti u rashladnom sistemu vozila i na taj nain je
sprei da pree u gasovito stanje i ispari. Sa
odgovarajuim antifrizom, mogue je postii veoma
irok opseg temperatura u kojima meavina ostaje u
tenom stanju od -34C do +107C (za meavinu u
odnosu 1:1).

Antikorozivna svojstva
Antifriz ima i antikorozivna svojstva. Na taj
nain, uva metalne delove motora,
hladnjaka i ostalih komponenti sistema za
hlaenje.
Osim ovih, antifriz ima i druga svojstva.
Neka od njih su: spreava penuanje,
spreava taloenje, spreava stvaranje
kamenca, podmazujua svojstva...

 Nekada se kao antifriz koristio metanol (metil-alkohol),

a danas se koristi etilen glikol. Za razliku od metanola i
vode, etilen glikol veoma slabo isparava.
Treba imati na umu da je etilen glikol otrovan za
ljude i ivotinje, tako da pri rukovanju i odlaganju
treba biti izuzetno paljiv!
Kao to nije preporuljivo koristiti istu vodu, tako nije
preporuljivo ni koristiti ist antifriz. Najbolji rezultati se
postiu meavinom optimalnih koliina vode i antifriza.
Najbolje je koristiti destilovanu vodu, jer se na taj nain
izbegava stvaranje kamenca. Takoe, nikada nemojte
meati razliite tipove antifriza! Ako niste sigurni koji
se antifriz nalazi u rashladnom sistemu automobila,
promenite rashladnu tenost.

Procenat etilen glikola

u meavini sa vodom

Taka mrnjenja ( C)

Taka kljuanja ( C)

100

10

-4

102

20

-7

102

30

-15

104

40

-23

104

50

-34

107

60

-48

110

70

-51

116

80

-45

124

90

-29

140

100

-23

197

 Dolivanje rashladne tenosti

Rashladna tenost treba da je uvek izmeu oznaka MIN i
MAX na expanzionoj posudi. Nivo se meri kada je automobil
parkiran na ravnu povrinu, sa potpuno hladnim motorom.
Nikada nemojte sipati prvo antifriz pa vodu, ili obrnuto, nego
uvek prvo napravite meavinu, pa nju dolivajte.
Zamena antifriza
Takoe, u zavisnosti od proizvoaa vozila, treba menjati
rashladnu tenost na 2-3 godine, jer ona vremenom gubi
svojstva (pre svega antikorozivna). Pri zameni antifriza,
pogotovo kada se prelazi sa jednog tipa antifriza na drugi,
poeljno je isprati sistem za rashlaivanje.

 Spreavanje kavitacije. U pumpi za vodu i u glavi

cilindra mogu nastati mehurii pare usled kratkotrajnog
pada pritiska u sistemu, koji zatim prilikom ponovnog
porasta pritiska pucaju. Usled toga dolazi do udara na
metalnu povrinu pri emu nastaje odnoenje materijala
i stvaranja karakteristine rupiaste povrine, a moe se
dogoditi ak i potpuno "progrizavanje".
Spreavanje taloenja krenjaka. Ako se koristi tvrda
voda, na temperaturama veim od 60 0C izdvajanja se
kamenac - krenjak i drugi minerali.
Spreavanje penuanja. Pena smanjuje efikasnost
rashladnog sredstva i dovodi do parcijalnog pregrevanja.
Kompatibilnost sa materijalima. Rashladno sredstvo
dolazi u dodir sa razliitim materijalima (metalima,
zaptivaima i crevima) pri emu ne sme pokazivati
agresivnost.

Aditivi su obavezni dodaci tenostima za hlaenje. ist monoetilenglikol izaziva koroziju

crnih i obojenih metala. Monoetilenglikolu se dodaje multifunkcionalni paket aditiva
koji ima zadatak da sprei pojavu pene usled prodora vazduha ili izduvnih gasova,
pojavu re i korozije koja moe nastati usled delovanja produkata razlaganja glikola,
a koji su kisele prirode. Zadatak aditiva je da zadre pH vrednost rashladne tenosti
izmeu 7 i 11 u toku upotrebe.
Zbog troenja aditiva tokom upotrebe proizvoai rashladne tenosti preporuuju njenu
zamenu nakon dve godine za konvencionalne, tri godine za hibridne i pet godina za
organske.
Na tritu se pojavljuju:

Konvencionalne rashladne tenosti koje sadre inhibitore korozije na bazi silikata.

Hibridne rashladne tenosti koje sadre silikate i meavinu razliitih organskih

kiselina.

Organske rashladne tenosti ne sadre fosfate, silikate, nitrite i nitrate. Inhibitori

korozije su meavina organskih kiselina. Pored zatite od smrzavanja, pruaju
dugotrajnu zatitu od svih oblika korozije i kavitacije u motorima od livenog gvoa,
aluminijuma ili kombinacije ova dva metala, kao i u rashladnim sistemima od legura
aluminijuma ili bakra. Prvenstveno se preporuuju za motore novih generacija.
Koncentrovana rashladna tenost i voda po pravilu se meaju u odnosu 1:1. Voda mora
biti ista i meka. Vrednost pH vode za rashladna sredstva mora biti u intervalu od 7
do 8 na 20oC.
Meanje (dolivanje) rashladnih tenosti razliitih proizvoaa se dozvoljava samo ako su
na bazi monoetilenglikola i ako su istog hemijskog sastava. Meutim, preporuka je da
antifrize razliitih proizvoaa i razliitih tipova ne treba meati. Ako se pomeaju
konvencionalni tip antifriza koji sadri silikate kao i inhibitore korozije sa antifrizom
organskog tipa, koji sadri silikate, fosfate, nitrite i nitrate (inhibitor korozije kod ovog
tipa antifriza je meavina organskih kiselina), moe se kao posledica pojaviti korozija
na aluminijumu.