VEZE IZMEU ATOMA I MOLEKULA

KEMIJSKE VEZE Ljepilo izmeu atoma

90 vrsta k.elemenata u prirodi
20-ak milijuna kemijskih spojeva
Osnovni princip nastajanja veze:
Smanjenje energije kemijska veza izmeu 2
atoma nastaje ako je to enrgetski povoljnije
Tenja da se postigne stabilna elektronska
konfiguracija najblieg plemenitog plina
energetski povoljnije stanje manje energije

VEZE IZMEU ATOMA I MOLEKULA

G. Lewis
Predloio nain prikaza kemijskih veza posebnim
simbolima
Simbol elementa oznaava sr atoma (jezgra i svi elektroni
osim valentnih)
Valentni elektroni oznaeni tokicama
H. , He:
Atomi tee spajanju u molekule jer postiu stabilnu
elektronsku konfiguraciju najblieg plemenitog plina jer je
to stanje najnie energije
OKTET stabilna EK od 8e- u vanjskoj ljusci
DUBLET - stabilna EK od 2e- u vanjskoj ljusci

Kemijske veze
Razlikujemo:
Kovalentnu vezu izmeu atoma nemetala
Ionsku vezu izmeu iona metala i nemetala
Metalnu vezu izmeu atoma metala

KOVALENTNA VEZA - 2 ili vie atoma nemetala udruuju elektrone

Nastajanje veze u molekuli vodika H2

H-H

Zajedniki
elektronski PAR
oznaavamo
crticom

Dolazi do preklapanja 2 atomskih orbitala i nastaje 1 molekulska orbitala koja sadri 2

elektrona koji sada pripadaju i jednom i drugom atomu
Vodik u prirodi u elementarnom stanju postoji kao molekula formule H2 , dok kao atom vodika
ne postoji.
Zato? Jer je molekula stabilnija, stanje manje energije odnosno vanjska ljuska oba atoma
vodika u molekuli vodika sadri 2 elektrona kao i najblii plemeniti plin helij.
Gustoa elektrona je najvea uz jezgu i u prostoru izmeu jezgara

Kovalentna veza
Zajedniki elektronski par se jo zove i VEZNI
elektronski par
Lewisovim simbolima prikai nastajanje veze u
molekuli klora ploa
Koliko molekula klora ima veznih, a koliko neveznih
elektronskih parova?
1 vezni i po 3 nevezna el.para

Jednostruka kovalentna veza (Cl2, H2, F2, Br2, I2...)

Dvostruka kovalentna veza O2
Trostruka kovalentna veza N2
Spojevi koji nastaju povezivanjem elemenata 14.-17.
skupine s vodikom ploa

Kovalentna veza
Lewisovim simbolima prikai nastajanje kemijske
veze za
metan
ugljikov(IV) oksid
ugljikov(II) oksid
ugljina kiselina H2CO3
hipoklorasta kiselina HOCl
cijanovodik HCN
ugljikov disulfid, CS2
etan, C2H6
eten, C2H4
etin, C2H2

Kovalentna veza
Strukturna formula
Grafiki prikaz (2D) grae molekule
prema kojem se vidi raspored atoma u
molekuli i kako su atomi meu sobom
povezani

Molekulska formula (H2SO4)

Prikazuje stvaran odnos broja atoma u
molekuli ne prikazuje kako su atomi
povezani

Kovalentna veza
Usmjerenost kovalentne veze i graa
molekula

CH4 oblik omolekule je tetraedarski jer je C

Okruen sa 4 vezna e.para, kut izmeu veza je
109,50 tetraedarski kut
NH3 trigonska piramida N je okruen s 3
vezna i 1 neveznim parom e-, kut je 1070 jer se
nevezni vezni parovi jae odbijaju od 2 vezna
H20 V-oblik molekule, svi atomi su u istoj rav
pa kaemo da je voda planarna molekula, kut
Veza je 104,50 jer se 2 nevezna para elektrona
Odbijaju od 2 vezna i vezni i nevezni par

Jaina odbijanja izmeu el.parova:

nevezni nevezni > nevezni vezni > vezni-v

Molekule metana, amonijaka i vode

Kovalentna veza
Odstupanje od pravila okteta

Vie od 4 para elektrona mogu imati:

samo oni atomi koji imaju mogunost popunjavanja dorbitala

Koji su to?
Nemetali 3. periode (3.ljuska) i dalje
Npr. Atomi S, P, Cl 3.perioda imaju prazne
d-orbitale koje mogu popunjavati elektronima
Zato atomi O,N i C ne mogu imati vie od 4 para
elektrona u vanjskoj ljusci?
Jer su to atomi 2.periode, dakle vanjska ili zadnja ljuska
je 2. u koju stane 8e-.

Kovalentna veza
Odstupanje od pravila okteta
Prikai Lewisovim simbolima nastajanje kemijske
veze u molekulama, odredi oblik molekule:
HNO3 duina ili nitratna k. (nema odstupanja)
SO3 sumporov(VI) oksid
SO2 sumporov(IV) oksid
H2SO4 sumporna ili sulfatna k.
H2SO3 sumporasta ili sulfitna k.
H3PO4 fosforna ili fosfatna k.
HClO4 perklorna ili perkloratna k.
HClO3 klorna ili kloratna k.
HClO2 klorasta ili kloritna k.
HClO hipoklorasta ili hipokloritna k.

PERIODINOST SVOJSTAVA ELEMENATA

RADIJUS/POLUMJER ATOMA
Atom nema vrstu granicu
Polovina udaljenosti izmeu jezgara 2
susjedna atoma slika

Radijus atoma/pm

PERIODINOST SVOJSTAVA ELEMENATA

RADIJUS/POLUMJER ATOMA
Pada unutar periode s lijeva na desno
jer raste naboj jezgre koja privlai jae e-

Raste unutar skupine prema dole

jer raste broj energijskih razina (ljusaka) u atomu pa
su e- zadnje ljuske dalje od jezgre

RADIJUS/POLUMJER IONA
r(Ca) r(Ca2+)
r(O) r(O2)

PERIODINOST SVOJSTAVA ELEMENATA

Energija ionizacije u PSE
Ca(g) Ca+(g) + eEi (1) itaj prva Ei
Ca+g) Ca2+(g) + e- Ei (2) itaj druga Ei
Ei (1) je energija potrebna da se atomu u plinovitom stanju
oduzme e Ei (2) je energija potrebna da se pozitivnom ionu (kationu) u
plinovitom stanju oduzme e Ei (2) > Ei (1)
Kako se Ei mijenja ako radijus pada?
Raste slijeva na desno i odozdo na gore u PSE

OVISE O RADIJUSU
ATOMA

Afinitet prema e- u PSE

O(g) +

e- O-(g)
En. Koja se oslobodi kada atom primi jedan e - i postane
anion
Raste slijeva na desno i odozdo na gore
Nemetali (F,Cl,O, N) imaju veliki afinitet prema e -

PONAVLJANJE

PERIODINOST SVOJSTAVA ELEMENATA

Energija
4s3d; 5s4d; 6s4f5d
e- popunjavaju orbitale u smjeru kako
energija raste Kako su znanstvenici zakljuili
da se prije popunjava 4s
orbitala od 3d?

Mjerenjem Energije ionizacije

Ca(g)Ca+(g) + e- Ei (1) itaj prva Ei
Ca(g) Ca2+(g) + e- Ei (2) itaj druga Ei

Van der Waalsov i kovalentni polumjer

Polovina udaljenosti izmeu

jezgara susjednih atoma koji su
u dodiru ali nisu vezani kemijskom
vezom
Je li kovalentni polumjer manji ili
vei od van der Waalsova?
Zato?

Kovalentni polumjer atoma ovisi o jakosti i vrsti veze kojom je taj atom
povezan s drugim istovrsnim atomom
Veliina mu ovisi o vrstoi veze te je li veza jednostruka, dvostruka ili
trostruka
Energija veze energija potrebna da se 2 atoma razdvoje na udaljenost na
kojoj sile izmeu njih ne djeluju
Svaka je kovalentna veza odreena duljinom veze i energijom veze
Kraa veza vea energija veze, molekula H 2 najjaa 1-struka kovalentna
veza

Elektronegativnost
U molekuli vodika obje jezgre jednakom
silom privlae elektrone.
Prosjena je gustoa elektronskog
oblaka valentnih elektrona oko svake
jezgre jednaka, a u prostoru izmeu
jezgara je najvea.
U molekuli koju ine atomi razliitih
elemenata gustoa elektronskog oblaka
valentnih elektrona takoer je najvea
u prostoru izmeu jezgara, ali oko
jezgara nije jednaka.
Elektroni su privueni onom atomu ija
ih jezgra jae privlai.
Koji je to atom u molekuli HF?

ATOM FLUORA

Elektronegativnost
Elektronegativnost je jakost kojom atom privlai elektrone
u kemijskoj vezi. Izraava se relativnim jedinicama,
koeficijentom elektronegativnostim na ljestvici od 0,7 do
4.
Povezana je s veliinom atoma
(radijusom) te energijom ionizacije i s
elektronskim afinitetom.
Najvei koeficijent
elektronegativnosti, 4, ima fluor,
element vrlo velikoga elektronskog
afiniteta.
Najmanji koeficijent
elektronegativnosti,
0,7, ima cezij, element s najmanjom
energijom ionizacije.

Elektronegativnost
Elektronegativnost unutar
periode raste s lijeva na
desno,
a unutar skupine raste
prema gore atoma
Elektronegativnost
ZATO? odnosno
ovisi o radijusu
veliini atoma manji
radijus vea
elektronegativnost
to je razlika u
elektronegativnosti
izmeu dvaju atoma u vezi
vea:

Polarne molekule
Prikai Lewisovim simbolima vezu u molekuli klorovodika i vode
pretpostavi na kojem atomu u molekuli oekuje veu gustou
el.oblaka?
Vea gustoa el.oblaka oko atoma klora i kisika, jer imaju veu
elektronegativnost od vodika.

to je polarnost?
Pojava koja se javlja u molekulama u kojima su vezani atomi razliite
elektronegativnosti.

Kako se jo zovu te molekule?

Dipolne molekule ili polarne molekule jer je njihova kovalentna veza
polarna.

Kako oznaavamo atome u polarnoj molekuli da bismo

naznaili da je molekula polarna?
Sa + atom koji je manje elektronegativan a sa atom vee
elektronegativnosti.

Polarne molekule
Oblik molekule utjee na polarnost!
Primjeri CH4, CO2

Koje molekule nee biti polarne iako

postoji razlika u elektronegativnosti
atoma koji ine molekulu?
Simetrine molekule nisu polarne iako moe
postojati razlika u elektronegativnosti jer je
elektronski oblak ravnomjerno rasporeen.
Teita + i naboja nalaze se u istoj toki.

Meumolekulske sile
Sile koje djeluju meu molekulama
Jesu li jae od kemijskih veza?
Slabije su

to se prije kida kemijska veza ili sile

meu molekulama?
Sile meu molekulama.

Meumolekulske sile
Vodikova veza

Meumolekulske sile
Vodikova veza ili vodikov most
Nije kemijska veza ve meumolekulska veza
Elektrostatske prirode

Kakvo je vrelite vode u odnosu na sumporovodik?

Tv(H2O) je puno vie jer je atom kisika jako elektronegativan, puno vie od sumpora, pa je
kovalentna veza u H2O polarnija te su vodikove veze jae i vrelite vode je vie od
sumporovodika.

Posljedica vodikovih veza u vodi jest:

Voda najgua na 4oC
Svaki atom kisika je okruen sa etiri atoma vodika:
2 iz kovalentne veze a 2 iz vodikove veze

Led ima upljine pa je gustoa leda manja od gustoe vode, pa led pliva na vodi
Taljenjem leda kidaju se vodikove veze, molekule vode ispunjavaju upljine i gustoa
raste
Gustoa vode je najvea na 4oC
Povienjem temperature od 0 oC do 4 oC vodi gustoa raste jer pada broj vodikovih veza.
Povienjem temperature iznad 4 oC gustoa se smanjuje.
Kod ostalih tvari gustoa pada s porastom temperature pa se ova pojava kod vode zove
ANOMALIJA VODE rast temperature rast gustoe od 0 oC do 4 oC

Meumolekulske sile
Vrelita spojeva nemetala s vodikom u ovisnosti o njihoj masi

Meumolekulske sile

Meumolekulske sile
Atomi su unutar molekule vrsto povezani
kovalentnom vezom
Privlane sile izmeu molekula su vrlo slabe,
posljedica toga
Plinovi (H2, O2, N2, CO2, CO, F2, Cl2, NH3, CH4, HCl, HF)
Tekuine (Br2, H20)
vrste tvari koje lako sublimiraju I2
Relativno nisko talite i vrelite
Dijamant tt=3500OC - iznimka

Van der Waalsov radijus (razliiti spojevi)

Pola udaljenosti izmeu jezgara istih atoma koji nisu vezani
kovalentnom ili ionskom vezom ve slabom vander Waalsovom

Meumolekulske sile
Meumolekulske sile:
Dipol dipol npr. vodikova veza
Dipol inducirani dipol
Ion inducirani dipol
van der
Waalsove
+
Ion dipol, Na i H20
privlane
sile
Nepolarna
Npr. izmeu molekula Cl2, Br2, I2

KEMIJSKE VEZE Ljepilo izmeu atoma ili

iona

Osnovni princip nastajanja veze:

Smanjenje energije
Tenja da se postigne stabilna elektronska konfiguracija najblieg
plemenitog plina tj. energetski povoljnije stanje manje energije

Ionska veza

Spajanje atoma metala i nemetala (spojevi koji nastaju zovu se soli)

Veza se ostvaruje elektrostatskim privlaenjem suprotno nabijenih iona,
pozitivnih kationa i negativnih aniona
Ioni nastaju tako da elektronegativniji atom nemetala oduzima elektron(e)
atomu metala. Iz atoma nemetala koji prima elektron(e) nastaje anion dok
kation nastaje iz atoma metala koji gubi elektrone
Ioni vezani ionskom vezom stvaraju ionske kristale
Valencija jednaka:

broju primljenih e- kod atoma nemetala

broju otputenih e- kod atoma metala
nabojnom broju iona

Broj otputenih e- = broju primljenih eNe postoje molekule ionskog spoja

Najmanji omjer kationa i aniona u ionskom spoju koji se zove formulska
jedinka

KEMIJSKE VEZE Ljepilo izmeu atoma ili

iona

Ionska veza nastavak...

Odreivanje imena ionskog spoja
Ime metala(valencija metala ako je
potrebno) ime nemetalnog iona sa sufiksom
-ID

KEMIJSKE VEZE Ljepilo izmeu atoma ili

iona

KEMIJSKE VEZE Ljepilo izmeu atoma ili

iona