Knjievno stvaralatvo

Vilijama ekspira

etiri perioda:

Postoje etiri perioda u ekspirovoj stvaralakoj karijeri.

Do 1590. uglavnom je pisao komedije po uzoru na rimske

i italijanske, kao i istorijske drame bazirane na narodnoj
tradiciji.

Drugi period poinje sa Romeom i Julijom 1595, a

zavrava se Julijem Cezarom 1599. Od 1600. do 1608.
pisao je samo tragedije, pa se ovaj period naziva
njegovim traginim periodom, dok je od 1608. do 1613.
napisao nekoliko tragikomedija (romansa).

Prva zabeleena dela su Riard Trei i prva tri dela

Henrija estog. Ona su napisana devedesetih godina 16
veka. Strunjaci smatraju da ovom periodu pripadaju i Tit
Andronik, Komedija nesporazuma, Ukroena goropadi
Dva plemia iz Verone.

San letnje noi je meavina ljubavne prie, magije i

kominih scena, u kojim uestvuju ljudi iz niih slojeva.
Njegova sledea komedija, Venecijanski trgovac, sadri
portret osvetoljubivog pozajmljivaa novca. Domiljatost i
igra reima u Mnogo buke ni oko ega, armantna ruralna
sredina u Kako vam drago i ivopisno provodadisanje u
Bogojavljenskoj noi zaokruuju ekspirov ciklus velikih
komedija.

Nakon lirskog Riarda Drugog, napisanog gotovo

potpuno u stihu, ekspir u istorijske drame uvodi proznu
komediju. Njegovi likovi postaju kompleksniji i oseajniji,
smenjuju se komine i ozbiljne scene, proza i poezija
takodje. Ovaj period poinje tragedijom Romeo i Julija,
a zavrava se isto tragedijom Julije Cezar.

ekspirov tzv. tragini period trajao je od 1600. do

1608. godine, mada je on za to vreme pisao i
problematine komade Ravno merom, Troil i
Kresida, Sve je dobro to se dobro svri. Mnogi kritiari
smatraju da ekspirove najbolje tragedije ujedno
predstavljaju i vrhunac njegove karijere.

Junak prve ekspirove tragedije, Hamlet, bio je predmet

diskusija vie nego bilo koji drugi ekspirov lik, verovatno
zbog svog monologa: Biti il ne biti, pitanje je sad. . Za
razliku od Hamletove introvertnosti, iji je usud bila
njegova neodlunost, junaci sledeih tragedija, Otelo i
Kralj Lir, nalaze svoju propast u ishitrenim odlukama
koje se na kraju pokazuju kao pogrene.

U Magbetu, najkraoj i najnabijenijoj tragediji,

nekontrolisani napad ambicije podstie Magbeta i njegovu
enu da ubiju kralja i uzurpiraju presto, da bi ih na kraju
unitio oseaj grie savesti. Njegove poslednje velike
tragedije, Antonije i Kleopatra i Koriolan, sadre neke
od najboljih ekspirovih stihova.

U svom poslednjem periodu, ekspir je pisao ljubavne

drame ili tragikomedije i iz tog perioda datiraju tri vanija
pozorina komada: Cimberin, Zimska pria i Bura,
kao i drama u kojoj je koautor Perikle, tirski princ.

Ova etiri komada su ozbiljnija nego dela iz devedesetih

godina 16 veka, pa se zavravaju pomirenjem i
oprotajem potencijalno fatalnih greki. Meutim, zapleti u
ekspirovim delima se esto zasnivaju upravo na tim
fatalnim grekama i usudima koji esto poremete
normalan tok dogaaja i unite junaka i one koje voli.

Uvod u Hamleta:

ekspirov Hamlet je tragedija u kojoj povreeni sin

pokuava da osveti svog ubijenog oca. Hamletovog oca,
pokojnog kralja Danske, ubio je Hamletov stric Klaudije.
Nakon toga, on je oenio kraljicu, udovicu svog pokojnog
brata. Otkrivi istinu o oevoj smrti, Hamlet odluuje da
se osveti stricu. Ali, zahvaljujui njegovom
neuraunljivom ponaanju, svi poinju da ga smatraju
ludim.

Postavlja se pitanje: Da li je Hamlet stvarno poludeo?

Renici definiu ludilo kao stanje u kojem je osoba

potpuno neuraunljiva i iracionalna. Kada je neko
neuraunljiv, on se ne rukovodi zdravim razumom.

Pa, da li Hamleta u njegovoj osveti predvodi strast prema

istoj i puko ludilo, ili on ipak ide stazom razuma prema
svom cilju?

Hamlet je, dakle, ili potpuno poludeo, ili je delom lud, a

opet, delom mentalno zdrav. Ili je ipak sasvim razborit.

Povrnom analizom dela dolazimo do zakljuka da prve

dve tvrdnje imaju smisla. Ali, zakopamo li malo ispod
povrine, dolazimo do prave dijagnoze Hamlet nije
lud. On samo glumi ludilo.

Hvala na panji!

Andrea Kasper T-46