KULTURA I DRUTVO I

POJAM KULTURE

Razmatranje raznolikosti kultura i tipova drutava

Pojam kulture jedan od najvie pominjanih i
istraivanih u sociologiji ali i drutvenim naukama
uopte
Malinovski: pojam kulture kao centralni problem
celokupne drutvene nauke
Najea upotreba pojma u svakodnevnom
govoru: umetnost (knjievnost, muzika i
slikarstvo)
Kultura: nain ivota lanova nekog drutva ili
grupa u okviru nekog drutva

POJAM KULTURE

ta ukljuuje kultura: nain oblaenja ljudi,

obiaji, porodini ivot, obrasci provoenja
slobodnog vremena, naini rada i stvaranja,
religijski obredi
Pojmovno razlikovanje kulture i drutva, ali i uska
povezanost
Drutvo: sistem meusobnih odnosa koji
povezuje pojedince
Primeri drutava: nae drutvo, britansko
drutvo, nemako drutvo (milioni
stanovnika/lanova drutva)
Rana lovaka i sakupljaka drutva: mali broj
lanova (30, 40)

POJAM KULTURE

Odlika svih drutava: lanovi povezani u jasno

strukturisane drutvene odnose (koji pak zavise
od jedinstvene kulture kojoj pripadaju)
Ne postoji kultura bez drutva, niti drutvo bez
kulture
Kultura je jedno od odreujuih obeleja ljudi i
ljudske civilizacije uopte
Bez kulture nema jezika (ni mogunosti
izraavanja i meusobne komunikacije); nema
saomosvesti ni sposobnosti miljenja u pravom
smislu

POJAM KULTURE

Kulturna raznolikost povezana sa razliitim

tipovima drutava
Kljuno pitanje: kako nastaju kulturne vrednosti i
norme u pomenutim drutvenim sistemima
Isprepletanost kulture i drutva
Osnovna tema poglavlja: uticaj drutvene
promene na razvoj kulture (pogotovo u
modernom dobu)

POJAM KULTURE

U centru panje naueni (naspram nasleenih)

aspekata ljudskih drutava
Zajedniki elementi za sve pripadnike
kulture/lanove drutva omoguavaju
meusobnu komunikaciju i saradnju
Kultura kao zajedniki kontekst u kojem se odvija
ivot pripadnika jednog drutva
Nematerijalni aspekti kulture: verovanja, ideje i
vrednosti (predstavljaju sadraj kulture)
Materijalni aspekti kulture: objekti, simboli i
tehnologija (kroz njih se ispoljava sadraj kulture)

VREDNOSTI I NORME

Vrednosti (apstraktne ideje): odreuju ta se

smatra vanim, vrednim i poeljnim u nekoj
kulturi
Odreivanje znaenja i uputstava u odnosima
sa drutvenim okruenjem
Primer monogamije u zapadnom svetu
Norme: pravila ponaanja koja odraavaju ili
otelovljuju vrednosti neke kulture
Zajedniko delovanje vrednosti i normi u
oblikovanju ponaanja lanova kulture
Primer kultura koje vrednuju uenje

VREDNOSTI I NORME

Primer kultura koje vrednuju gostoprimstvo

Velika raznolikost kultura: individualizam i
kolektivizam
Primer V. Britanije i Rusije i prepisivanja
Naa kultura i prepisivanje?
Suprotne vrednosti unutar jedne kulture:
tradicionalna religijska verovanja naspram nauke
Materijalna dobit i uspeh naspram povuenog i
jednostavnog ivotnog stila
Uticaj turbulentnih drutvenih promena i
globalnog kretanja ljudi, ideja, dobara i
informacija

PROMENLJIVE KULTURNE VREDNOSTI

I NORME

Primer dananjih normi koje su bile neprihvatljive

pre nekoliko decenija: predbrani seksualni
odnosi i zajedniki ivot pre braka
Sluaj namernog menjanja kulturnih normi i
ponaanja
Japanska vladina komisija i ciljevi Japana u 21.
veku
Poslednja decenija 20. veka: ekonomska kriza,
izraena nezaposlenost i porast stope kriminala
Glavni pravci kulturnih promena: bre i temeljnije
oslobaanje od tradicionalnih vrednosti

PROMENLJIVE KULTURNE VREDNOSTI

I NORME

Preveliki naglasak u japanskoj kulturi na

konformizmu i jednakosti (kolske uniforme i
prekovremeni rad)
Ekser koji tri treba ukucati
Pomenute vrednosti onemoguavaju individualno
preuzimanje odgovornosti
Duboka ukorenjenost kulturnih vrednosti i normi
promena u duem vremenskom periodu
Uticaj kulture na svakodnevna ponaanja i navike
(primer gestikulacije i osmehivanja)
Inuiti (Eskimi) na Grenlandu: neuobiajeno
javno osmehivanje kao na Zapadu

PROMENLJIVE KULTURNE VREDNOSTI

I NORME

Razvoj sektora usluga pritisci da se

osmehivanje na radnom mestu proiri kao
kulturna vrednost
Primer sudara nacionalne i organizacione
kulture
Kursevi obuke odnosa prema kupcima
(osmehivanje ili ljubazno ophoenje prema
zapadnom modelu)
Primer Mekdonaldsa i ophoenja zaposlenih
Poetno nezadovoljstvo ali i sve ee prihvatanje
navedene prakse

KULTURNA RAZNOVRSNOST

Raznolikost kulturnih verovanja i prihvatljivih

normi ponaanja
Primer dejih brakova u nekim kulturama
Prihvatljive i neprihvatljive prehrambene
navike u razliitim kulturama i religijama
Poljubac na Zapadu i u drugim kulturama
Monokulturna ili jednoobrazna drutva: rana
lovaka i sakupljaka drutva
Japan primer savremenog monokulturnog ili
kulturno jednoobraznog drutva
Kulturno razliita ili multikulturna drutva

KULTURNA RAZNOVRSNOST

Uticaj ropstva, kolonijalizma, ratova, migracija i

savremene globalizacije na multikulturni karakter
savremenih drutava
Primer centra Londona i razliitih etnikih
zajednica: Pakistanci, Indijci, Bangladeani,
Italijani, Grci, Kinezi...
Subkulture (potkulture): bilo koji deo
stanovnitva koji se razlikuje od ostatka drutva
prema svojim kulturnim obrascima
Primeri subkultura: hakeri, hipici, ljubitelji hiphopa, navijai
Jasna identifikacija sa nekom subkulturom ili
kretanje izmeu vie subkultura

KULTURNA RAZNOVRSNOST

Vanost kulture za trajanje vrednosti i normi, ali i

mogunosti promene i kreativnost
Kontrakultura: grupa koja u velikoj meri odbacuje
preovlaujue vrednosti i norme drutva
Mogunost slobode izraavanja miljenja i
verovanja, te delovanja u okviru subkultura i
kontrakultura
Subkulture i kontrakulture: alternative vladajuoj
kulturi mogui inioci drutvene promene

ETNOCENTRIZAM

Jedinstvenost obrazaca ponaanja u okviru svake

kulture oseaj kulturne neprilagoenosti
Razliitost svakodnevnih ivotnih obrazaca nae i
drugih kultura
Kulturni ok: oseaj dezorijentisanosti u novoj
kulturi gubljenje oslonca u shvatanju
drutvenog okruenja i nesnalaenje u novoj
kulturi
Kljuna pretpostavka sociologije: nunost
razumevanja kultura iznutra uz potovanje
njenih specifinih znaenja i vrednosti (kulturni
relativizam)

ETNOCENTRIZAM

Tekoe razumevanja i prihvatanja ideja ili

ponaanja ljudi iz drugih kultura
Etnocentrizam: procenjivanje drugih kultura kroz
poreenje sa svojom sopstvenom kulturom
I naunici su ljudi
Parohijalizam
Tekoe primene stanovita kulturnog
relativizma: naputanje duboko ukorenjenih
sopstvenih kulturnih uverenja
Da li su svi obiaji i ponaanja podjednako
zakoniti?
Da li postoje univerzalni standardi ponaanja?

ETNOCENTRIZAM

Primer Talibana i odnosa prema enama

Drutveni kontekst
Kontrola naina oblaenja ena, javnog
pojavljivanja i privatnog ivota
Bez prava na rad i obrazovanje
Rigidno tumaenje erijatskog zakona i podele u
Islamu
Primer zabrane burki u Francuskoj
Primer Turske
Tekoe u doslednoj primeni naela kulturnog
relativizma

SOCIJALIZACIJA

Naglasak u kulturi na steeno, naueno a ne

nasleeno
Socijalizacija: proces pomou kojeg deca ili drugi
lanovi drutva stiu znanja o nainu ivota u
svom drutvu
Najvaniji nain (sredstvo) za prenoenje
kulturnih obrazaca tokom vremena i generacija
Nie ivotinjske vrste sposobne za brigu o sebi
gotovo odmah po roenju bez pomoi roditelja
Vie ivotinjske vrste: ue odgovarajue obrasce
ponaanja mladi bespomoni bez brige roditelja

SOCIJALIZACIJA

Mladune oveka najbespomonije od svih

zavisno od brige roditelja prvih nekoliko godina
ivota
Socijalizacija kao proces u kojem bespomono
dete postaje svesno sebe i stie znanja i vetine
za snalaenje u svojoj kulturi
Promena ivota odraslih posle roenja deteta
sticanje novih znanja i iskustava
Povezanost roditelja i dece do kraja ivota
socijalizacija kao spona meu razliitim
generacijama
Skup odnosa koji povezuje generacije

SOCIJALIZACIJA

Dve faze (primarna i sekundarna) i vie razliitih

posrednika socijalizacije
Posrednici ili agensi socijalizacije: grupe ili
drutveni okviri u kojima se odigravaju znaajni
procesi socijalizacije
Primarna socijalizacija: period odojeta i ranog
detinjstva najintenzivnije vreme uenja kulture
(jezika i osnovnih modela ponaanja)
Porodica kao glavni posrednik ili agens u ovoj fazi
socijalizacije

SOCIJALIZACIJA

Sekundarna socijalizacija: kasnije detinjstvo i

doba sazrevanja
Kljuni posrednici ili agensi socijalizacije: kole,
vrnjake grupe, razliite organizacije, mediji i,
kasnije, radne organizacije
Uenje putem socijalne interakcije u pomenutim
okruenjima: vrednosti, norme i verovanja
karakteristine za datu kulturu

DRUTVENE ULOGE

Uenje drutvenih uloga kroz proces socijalizacije

Drutvene uloge: drutveno definisana oekivanja
koja bi linost u datoj drutvenoj situaciji trebalo
da sledi
Primer profesije lekara ili doktora
Funkcionalisti: drutvene uloge kao utvreni i
relativno nepromenljivi elementi kulture nekog
drutva (drutvene injenice)
Uenje drutvenih uloga u okviru kultura i njihovo
igranje kako su definisane
Drutvene uloge kao propisano usmeravanje
ponaanja pojedinca odsustvo kreativnosti i
relativno slobodnog delanja

DRUTVENE ULOGE

Svoenje socijalizacije na prosto usvajanje

drutvenih uloga i uenje naina na koje se one
igraju/izvravaju
Kritika funkcionalizma: zanemareno shvatanje
socijalizacije kao procesa u kojem su ljudi delatni
inioci
Mi i oblikujemo nae drutvene uloge i
pregovaramo o njima (nismo samo pasivni
subjekti koje ue ili programiraju za obavljanje
uloga)
Preuzimanje drutvenih uloga u procesu
neprestane drutvene interakcije

IDENTITET

Uticaj kulture na nae ponaanje, ali i opstajanje

individualnosti i slobodne volje
Razvijanje identiteta i mogunosti slobodnog
miljenja i delanja u procesu socijalizacije
Viedimenzionalnost pojma identiteta
Identitet: nain na koji ljudi razumeju sebe i ono
ta smatraju znaajnim
Bitni izvori identiteta: rod, seksualna orijentacija,
nacionalna/etnika pripadnost i drutvena klasa
Dva oblika identiteta: drutveni identitet i
samoidentitet (lini identitet)

IDENTITET

Drutveni identitet: osobine koje drugi ljudi

pripisuju nekom pojedincu
Povezanost vie osoba koje dele neke osobine
drutveni identitet
Primeri: studenti, profesori, majke, oevi, lekari,
pravoslavci, katolici, muslimani, ateisti,
beskunici, udate/oenjeni...
Preklapanje vie osobina u drutvenom identitetu
viedimenzionalnost ljudskog ivota
Mogui sukobi vie identiteta primarnost jednog
tokom veeg dela ivota

IDENTITET

Kolektivna dimenzija drutvenih identiteta: naini

na koji su pojedinci isti ili slini kao drugi
Zajedniki identiteti (zajedniki ciljevi, vrednosti
ili iskustva): mogunost osnivanja i delovanja
drutvenih pokreta
Primeri: feministiki pokret, pokreti za zatitu
prirodne okoline, radniki pokreti, religijski ili
nacionalistiki pokreti
Zajedniki drutveni identitet kao vaan izvor
znaenja za pripadnike navedenih i drugih
pokreta

IDENTITET

Samoidentitet (lini identitet): izdvaja nas kao

pojedince i predstavlja proces samorazvitka kroz
koji formuliemo jedinstveno oseanje nas samih
i na odnos prema svetu koji nas okruuje
Doprinos simbolikih interakcionista
istraivanjima samoidentiteta
Proces neprekidnog pregovaranja pojedinca sa
spoljanjim svetom u stvaranju i oblikovanju
samoidentiteta
Povezivanje linog i javnog sveta u stvaranju
linih identiteta
Znaaj kulturnog i drutvenog konteksta, ali
presudan znaaj individualnog delanja i izbora

IDENTITET

Promene linih identiteta od tradicionalnih do

modernih drutava
Ranije: kljuna pripadnost iroj drutvenoj grupi
(nacionalna ili klasna pripadnost)
Danas: raznovrsnost i vea promenljivost linih
identiteta (uticaj razvoja gradova i industrije)
Znaaj izraenije drutvene i prostorne
pokretljivosti rastakanje vrsto povezanih i
rigidnih zajednica i kulturnih obrazaca
Primer roda i seksualne orijentacije u izgradnji
savremenih samoidentiteta

IDENTITET

Biografije izbora i stvaranje savremenih linih

identiteta
Sada, kad su tradicionalni putokazi postali manje
vani, svet nas suoava sa gotovo vrtoglavim
nizom izbora kakvi da budemo, kako da ivimo i
ta da radimo a da nas, pri tom, ne usmerava
previe koji izbor da napravimo.

IRA LITERATURA

Jovanovi okica. 2012. Prilagoavanje: Srbija i

moderna: od strepnje do sumnje. Ni: Sven;
Beograd: Institut za socioloka istraivanja
Filozofskog fakulteta.
Cveji Slobodan. 2011. Drutvena odreenost
ekonomskih pojava. Beograd: igoja; Institut za
socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta.
Moji Duan. 2010. Kultura i organizacije : uticaj
kulturnih pretpostavki, verovanja i vrednosti na
organizacione strukture, sisteme i procese.
Beograd: igoja; Institut za socioloka
istraivanja Filozofskog fakulteta.