Univerzitet u Pristini

Prirodno-matematicki fakultet
Odsek za biologiju
Seminarski rad
Veza cirkulatornog i respiratornog sistema
Mentor:
Nenad Labus

Student:
Tijana Danic, 466

Kosovska Mitrovica, decembar 2015

Sadrzaj
Uvod ......................................................................................... 3
Respiratorni sistem kicmenjaka ............................................... 4
Cirkulatorni sistem ..... 9
Evolucija krvnog sistema kicmenjaka ... 10
Krvni sudovi .... 13
Zakljucak ....14
Literatura 15

UVOD
Sistemorganazadisanje
(respiratornisistem)obavljarazmenugasova
Izmeu organizma i spoljanje sredine.
Procesom difuzije se preko respiratornih
povrina usvaja kiseonik, a otputa ugljendioksid u spoljanju sredinu. Kiseonik je
veini organizama neophodan za odvijanje
metabolikih procesa (sagorevanje) u toku
kojih se kao krajnjiproizvod oslobaa ugljendioksid.

Krvni sistem svih kimenjaka je zatvorenog

tipa sastoji se od zatvorenog sistema sudova
po kojima cirkulie krv. Cirkulacija krvi se
ostvaruje zahvaljujui radu srca.Srcelei u
posebnom delu celoma perikardukoji je
obloen delomperitoneumai ispunjen
tenou. Krvni sudovi koji dovode krv u srce
su vene, dok su odvodni krvni sudovi arterije.
Arterije i vene se granaju po celom telu na
manje sudove, obrazujui na kraju mreu
najsitnijih kapilara, koji spajaju arterije i vene i
zatvaraju krug krvne cirkulacije. Kroz zidove
kapilara se vri razmena gasova i prolaz
hranljivih materija i produkata metabolizma.
Izvesna koliina tenosti ostaje u tkivima i
vraa se limfnim sudovima u vene.

Respiratorni sistem kicmenjaka

krge

krge (branchia) kod vodenih kimenjaka (ribai larvi

vodozemaca) ibeskimenjakafunkcioniu kao
respiratorni organi, dok se kod kopnenihkimenjaka
javljaju samo u tokuembrionalnog razvia, a kasnije
se redukuju.
krge beskimenjaka su ektodermalnog porekla i
predstavljaju nabore koe u obliku listia ili razgranate
strukture. Obino se nalaze na istaknutim delovima
tela. Kod kimenjaka krge su endodermalnog i
mezodermalnog porekla mogu da budu:
unutranje koje nastaju kao evaginacije unutranjeg
zida drela i obrazuju se kod riba
spoljanje koje polaze sa spoljanjeg zida drela i
karakteristine su za larve vodozemaca

Skrge riba

Riblji mehur

Riblji mehur ili vazduni mehur je neparan organ koji ima veina
koljoriba i koji predstavlja evaginaciju creva ispunjenu vazduhom.
Homolog je pluima kopnenih kimenjaka.Moe biti izdeljen na na dva ili
tri dela koji su meusobno u kontaktu, kao to je na pr. kod porodice
arana podeljen na dva dela. Sastav vazduha u njemu se moe menjati,
a time se menja specifina teina tela to uslovljava odravanje tela na
razliitim dubinama u vodi. Kod riba pluaica ili dvodihalica u uslovima
sue funkcionie kao plua i omoguava ovim ribama korienje
atmosferskog vazduha.
Veliki broj koljoriba poseduje specijalni kanal, pneumatini kanal
(ductus pneumaticus), preko koga je riblji mehur povezan sa jednjakom.
prema toma da li ovaj kanal postoji ilio ne postoji sve ribe sa ribljim
mehurom se dele na dve grupe:
fizostomi (Physostomi), koji imaju pneumatini kanal
fizoklisti (Physoclysti) koji su bez njega.
Kod nekih riba (pluaiceili dvodihalice) koje ive u plitkim vodama koje
presuuju, riblji mehur vri ulogu dopunskih respiratornih organa kojima
u vreme sue ove ribe mogu da koriste atmosferski vazduh. Riblji mehur
predstavlja ispupenje jednjaka. Ima preteno funkciju aparata kojim se
regulie kretanje na manjim ili veim dubinama, ali po potrebi moe da
funkcionie i kao plua.

Pluca

Plua kimenjaka su po pravilu parna, sastoje se od dva pluna krila. (Izuzetak su

zmije kod kojih je jedno pluno krilo zakrljalo.) Plua suvozemnih kimenjaka su
vrlo slina ribljem mehuru pluaica. Ona stoje u vezi sa crevom preko dunika, koji
se otvara u drelu jednim pukotinastim otvorom. Iznad tog otvora je kod sisara
razvijen izrataj u vidu poklopca (epiglotis), koji zatvara ulazak u dunik za vreme
gutanja. Poetni deo dunika, u nivou otvora, je grkljan. Grkljan, naroito kod
sisara, funkcionie kao glasni organ zahvaljujui glasnim icama, koje se proteu u
njegovoj unutranjosti. Zid dunika je poduprt hrskaviavim prstenovima. Na svom
kraju dunik se grana na bronhije koje se dalje
granaju u samim pluima. Kod ptica je na mestu grananja dunika smeten organ
koji proizvodi glas.
Plua su naroito sloene grae kod ptica i sisara. Kod ptica od plunih krila polaze
proirenja vazdune kese, iji izrataji zalaze izmeu unutranjih organa i u kosti.
One smanjuju specifinu teinu tela i uestvuju u disanju za vreme letenja. Prilikom
leta, grudni ko ptica se ne iri, pa pokreti grudnog miia izazivaju irenje i
skupljanje kesa.
Kod sisara plua lee u grudnoj duplji koja je od trbune odvojena dijafragmom.
Vazduh dospeva u plua pokretima grudnog koa. Njegovim naizmeninim irenjem
i vraanjem u prvobitnu zapreminu menja se i zapremina plua. U tim pokretima
uestvuju:
inspiratorni miii uestvuju u irenju grudnog koa, odnosno, udisaju (inspirijum);
glavni meu njima su:
spoljanji meurebarni miii
dijafragma
ekspiratorni miii pomau izdisaj (ekspiriracija); pripadaju im:

Cirkulatorni sistem

-Krvni sistem je odgovoran za transport materija po celom telu.

-Transportuje hranljive materije, vodu i kiseonik.
Osnovni delovi krvnog sistema su:
1. Srce;
2. Krv;
3. Krvni sudovi (arterije, vene i kapilari).
-Srce kod vodozemaca je trodelno. Ima dve pretkomore i jednu komoru. Imaju dva
aortna luka i spajaju se ispod srca u aortu.
-Kod gmizavca srce ima dve pretkomore i dve komore. Nemaju potpunu pregradu
(Osim kod krokodila).
-I ptice i sisari imaju dve vrste krvi, dezoksigenisanu i oksigenisanu i ona su takoe
odvojene, ali da drugi nain. Granica se sada nalazi u srcu, koje je podeljeno na
dva dela, na desnoj strani protie dezoksigenisana krv, a na levoj strani
oksigenisana krv. Javlja se novi respiratorniorgan, plua. Kod svih kopnenih
kimenjaka javlja se embrionalni sistem aortnih lukova. Ukljuivanje plua i krvi
sistem, pri emu se krv u respiratorni organ mora iz srca dovesti preko sistema
aortnih lukova i iz plua vratiti vratiti ponovo u srce. Ptice imaju dve pretkomore i
dve komore. Pregrada je potpuna, desni aortni luk,to znai da je srce sa desne
strane.
-Sisari imaju levi aortni luka, tako da se srce nalazi sa leve strane.

Evolucija krvnog sistema kimenjaka

Krvni sistem riba

Srce riba sastoji se iz jedne pretkomore i jedne
komore koja je postavljena ispred pretkomore
okrenuta je prema napred, u pravcu krga.
Promene kod suvozemnih kimenjaka
Prelaskom na kopno redukuju se krge i javlja pluno
disanje pa se, usled toga, menja i krvni sistem. Te
promene se najvie ogledaju u sledeem:
broj aortinih lukova se smanjuje, a ostvaruje se veza
sa pluima;
srce uvek ima dve pretkomore i jednu ili dve komore;
krv cirkulie u dva kruga (veliki i mali).

Krvni sistem vodozemaca

Srce ima dve pretkomore i jednu komoru. U komoru dospeva
kako redukovana krv iz tela tako i oksidovana krv iz plua i
koe, usled ega nastaje njihovo meanje. Kod vodozemaca se
to nadoknauje konim disanjem. Vodozemci imaju levi i desni
aortin luk.
Krvni sistem gmizavaca
Srce se sastoji od dve pretkomore i jedne komore. U komori se
javlja pregrada koja je kod veine nepotpuna i samo u izvesnoj
meri spreava meanje krvi. Postoje dva aortina luka:levi i
desni koji se iza srca spajaju i grade aortu. Iz leve polovine
komore polazi desni luk koji nosi preteno oksidovanu krv, a iz
desne polovine komore polazi levi luk sa preteno
redukovanom krvi. Prema tome, u aorti se nalazi meovita krv.
Iz desne polovine komore, pored levog luka, polazi pluna
arterija koja nosi redukovanu krv u plua na oksidaciju. Iz
plua se oksidovana krv vraa u levu pretkomoru.

Krvni sistem ptica

Proces odvajanja puteva oksidovane i
redukovane krvi je doveden do kraja
srce ptica je potpuno podeljeno na levu i
desnu plovinu. Srce ptica se, dakle,
sastoji od dve pretkomore i dve komore.
Osim toga, ptice imaju samo jedan aortin
luk i to desni koji polazi iz leve komore i
nastavlja se u aortu.

Krvni sistem sisara

Srce je izgraeno od dve pretkomore i dve komore. Postoji samo levi
aortin luk koji polazi iz leve komore i nastavlja se u aortu. Aorta
raznosi oksidovanu krv po celom telu. Redukovana krv se vraa
gornjom i donjom upljom venom u desnu pretkomoru. Iz desne
komore polazi pluna arterija koja redukovanu krv nosi u plua na
oksidaciju. Oksidovana krv se plunim venama vraa u levu
pretkomoru srca.
Krv, dakle, cirkulie kroz dva kruga:
veliki i
mali krvotok.
Veliki krvotokpoinje u levoj komori iz koje polazi aorta. Ona raznosi
oksidovanu krv po itavom organizmu. U tkivima se elijama predaje
kiseonik, a u krv ulazi ugljen-dioksid. Redukovana krv se upljim
venama vraa u desnu pretkomoru srca, a odatle ide u desnu komoru.
Mali krvotokpoinje u desnoj komori iz koje polazi pluna arterija
koja se zatim grana na levu i desnu arteriju koje redukovanu krv
odnose u plua. U pluima se krv oksiduje i vraa plunim venama u
levu pretkomoru.

Krvni sudovi

Tokom embrionskog razvica kicmenjaka zidovi krvnih sudova

cirkulacionog sistema sastoje se od pljosnatih endotelnih celija
koje su sa spoljne strane obavijene mrezom vezivnih vlakna.
-Arterije se karakterisu znatnom kolicinom elasticnih vlakana u
sredisnjem delu zida . Ovi sudovi pretvaraju I akumuliraju
kineticku energiju toka krvi u potencijalnu energiju zidova. Ova
energija se izmedju dve kontrakcije srca ponovo pretvara u
kineticku energiju toka krvi.
-Vene se karakterisu velikom varijabilnoscu u strukturi zidova I
relativno velikim lumenom, tako da predstavljaju znacajan
rezervoar krvi.
-Kapilarna mreza se nalazi izmedju arteriola i venula. U skrgama
se kapilarna mreza nalazi izmedju dve grupe arterijskih sudova.
Kapilarne mreze sudova zajedno sa arteriolama koje dovode krv
u venulama formiraju mikrocirkulacione sisteme koje se nalaze u
razlicitim delovima tela kicmenjaka.

Zakljucak

-Cirkulacioni sistem kicmenjaka cine medjusobno

povezani i zatvoreni sudovi, u kojima transportni
medijumi (krv i limfa) imaju uvek isti smer kretanja.
Cirkulacioni system kolousta moze se smatrati delimicno
otvorenim zbog postojanja vecih krvnih sinusa.
-Razmena gasova izmedju organizma i spoljasnje
sredine se skoro kod svih kicemnjaka odigrava u
posebnim morfoloskim diferencijacijama- respiratornim
organima. Transport gasova izmedju ovih organa i tkiva,
koji su neposredni potrosaci kiseonika i proizvodjaci
ugljen-dioksida, vrsi se cirkulacionim sistemom.
Razmena gasova izmedju cirkulacionog sistema I samih
tkiva (unutrasnje disanje), kao i u slucaju spoljasnjeg
disanja pociva na procesima difuzije.

Literatura

Osnovi morfologije kicmenjaka- Milos

Kalezic
Wikipedia, google.