Naela bilansiranja

Pri sastavljanju bilansa se primenjuju izvesna naela ili

principi bilansiranja koji se temelje na ekonomskim
principima poslovanja, teorijsko-metodolokim
postulatima raunovodstva, optem i posebnom
zakonodavstvu.
NB imaju karakter pravnih stavova koji dopunjavaju
zakone koji nisu u stanju da normiraju sva pitanja
bilansiranja
Definisu se kao skup odreenih zahteva koji se pojavljuju
pred bilanse kako bi oni mogli ispuniti svoje ciljeve
Nemaki autor Heinen- po njenu postoje sledee grupe
naela bilansiranja:
- opta naela urednog knjigovodstva i bilansiranja,
- modifikujua i
- dopunska naela.

Teorije bilansa

Polazi se od formalnih i materijalnih

aspekata
Materijalni nacela procenjivanja u
funkciji vrednovanja pozicija
Ciljevi:
MONISTICKE
DUALISTICKE
PLURALISTICKE

TEORIJE BILANSA - PODELA

STATICKO IMOVINSKO SHVATANJE

DINAMICKO SHVATANJE
ORGANSKO SHVATANJE

STATICKA TEORIJA

Monisticka
Cilj: da se utvrdi stanje u preduzecu
U funkciji zastite poverilaca
Informacije o stepenu sigurnosti
Dobitak/gubitak irelevantan
Pokrice dugova likvidnost
Dve vrste:
1. Staro shvatanje
2. Novo shvatanje

Staro shvatanje

Ili imovinska teorija bilansa

Paralelno sa nastankom racunovodstva
Bilans sredstvo za izracunavanje ciste
imovine
Bilans uspeha indirektno utvrdjivanje
Procenjivanje: prema likvidacione cene ili
princip stvarnog troska
Zasniva se naprincipi istinistosti
U fokusu imovina - aktiva

Novije shvatanje

Nastanak period razvoja korporacija

Prikaz finansijske situacije preduzeca
U fokusu pojma bilans raspolaganje
kapitalom
Aktiva investicije
Pasiva kontrolna funkcija upotrebe
kapitala
Procena pozicija aktive: Ck i NV

Dinamicka teorija

Eugen Smalenbah
Cilj prikazati poslovni rezultat
Periodicni bilans uspeha merilo
ekonomicnosti
Rashodi prihodi
Izdaci - Primici

Organska teorija

Nastala 30ih godina period velike

inflacije
Dualisticka teorija
Prikaz imovine i poslovnog rezultata
BS odraz statike
BU odraz dinamike
Pretpostavke postoji neraskidiva veza
izmedju BS i BU i preduzece nije
samostalni entitet.

Fokus

periodicni rezultat zbog

1. sagledavanja stepena rentabilnosti
2. Kontrolu poslovne efikasnosti
3. odrzavanje privredne ravnoteze

Opta naela knjigovodstva i

bilansiranja

Pod njima se podrazumeva ukupnost principijelnih

pravila prikazivanja bilansa i procenjivanja, tj.
utvrivanja vrednosti bilansnih pozicija.
Naela urednog knjigovodstva i bilansiranja su se
prilagoavala razvoju shvatanja o primarnoj svrsi
bilansa.
U vreme statikog shvatanja bilansa naelo zatite
poverioca je imao dominirajui znaaj.
Dinamika teorija bilansa zastupa ideju da je zatita
poverilaca primarni zadatak bilansa, te za svoj
vladajui princip uzima princip uzronosti prema kome
se prihodi i rashodi mogu smatrati primanjima i
izdavanjima konkretnog obraunskog perioda samo
ako su oni stvarno i nastali u periodima na koje se
odnose.

Naelo zatite poverilaca

Naelo zatite poverilaca polazi od statikog tj. od

imovinskog shvatanja bilansa.
Imovinski bilans otkriva garantnu supstancu preduzea
koja se u bilansu manifestuje u formi sopstvenog
kapitala, rezerve i nerasporeenog dobitka.
Zatita poverilaca je vea to je garantna supstanca
vea, jer preduzee prvo gubi sopstveni kapital, a tek
nakon toga gubi i tui, pozajmljeni kapital.
Da bi se omoguila zatita garantne supstance
neophodno je oprezno bilansiranje finansijskog
rezultata
Istovremeno, zatiti poverilaca takoe odgovara i
pomeranje proporcije raspodele finansijskog rezultata u
korist sopstvenog kapitala, jer se i na taj nain
poveava garantna supstanca

Naelo uzronosti

Poznato je u literaturi i kao naelo korelacije

Prema naelu uzronosti prihodi i rashodi mogu
da se smatraju primanjima i izdavanjima
konkretnog obraunskog perioda samo ako su
oni i nastali u periodima na koje se odnose.
Naelo uzronosti se primenjuje i pri alociranju
trokova na nosioce odnosno uinke, to znai
da se trokovi dodeljuju onom nosiocu trokova
koji je te trokove prouzrokovao.
Na taj nain se dolazi do istinite cene kotanja
koja slui procenjivanje zaliha nedovrene
proizvodnje, poluproizvoda, gotovih proizvoda,
osnovnih sredstava i alata proizvedenih u
sopstvenoj reiji.
Naelo uzronosti se primenjuje i kod
utvrivanja nabavne cene.

Modifikujua naela knjigovodstva i

bilansiranja

Poslovni obiaji su razvili pravila koja

imaju zatitnu funkciju, te na taj
nain ine bitan sastojak naela
urednog knjigovodstva i bilansiranja
Strukturu pravila sa modifikujuim
karakterom ine sledei principi, i to:
- zatite poverioca,
- opreznosti i
- finansijske obazrivosti.

Naelo opreznosti

Izmeu principa opreznosti i principa zatite poverioca postoje slinosti

i razlike u pogledu osnovnih ciljeva.
Oba principa su inspirisana eljom da se izbegne previsoko
izraunavanje rezultata.
Osnovna razlika izmeu ova dva naela je u tome to je primena
principa zatite poverioca usmerena preteno na odravanje
supstance, a primena principa opreznosti motivisana eljom da se
preduzee zatiti od rizika, kome je izloeno usled nesigurnosti
privrednog razvoja.
Princip opreznosti nalae da se pri sastavljanju bilansa oprezno
postupa tj. da se u bilans unose one veliine koje na verodostojan
nain prikazuju stanje imovine i postignuti rezultat.
Primena naela opreznosti podrazumeva primenu opreznog
odmeravanja neto imovine (garantne supstance) i opreznog
odmeravanja periodinog rezultata.
Opreznost u ocenjivanju stanja i rezultata poslovanja preduzea ne
sme ii preko odreenih granica koje e sputavati njegovu inicijativu
Primena naela opreznosti u odreenim okolnostima moe da doe u
sukob sa naelom kontinuiteta, tj. naelom vremenske uporedivosti i to
u onim sluajevima kada se menjaju metodi pojedinanog
procenjivanja bilansnih pozicija
Primena n. opreznosti je u sukobu sa naelom istinitosti, koje
podrazumeva da bilans ne sadri ni latentne rezerve ni skrivene
gubitke.

Naelo realizacije

U osnovi naela realizacije nalazi se zahtev da se

zabrani i onemogui raspodela nerealizovanih dobitaka
Pomenuti zahtev ostvaruje se putem respektovanja
nabavne vrednosti, tj. cene kotanja kao najvie
granice za vrednovanje imovinskih delova.
Od naela realizacije odustaje se samo u sluaju
interne realizacije po osnovu internih prihoda
Pridravanje ovog principa pretpostavlja preciziranje
triju injenica, i to:
1) kada se rezultat smatra realizovanim,
2) po kojoj vrednosti se procenjuju imovinski delovi do
realizacije i
3) da li ovo pravilo vai na isti nain kako za dobitak
tako isto i za gubitak.
Princip realizacije se ne moe dosledno primenjivati i
nije u stanju da samostalno egzistira, ve se dopunjuje
principom impariteta

Naelo imapriteta

Naelo imapariteta zahteva iskazivanje gubitaka iako

oni nisu trino verifikovani.
U konkretnom sluaju primena naela impariteta
podrazumeva da:
- ako je neka zaliha bilansirana po nabavnoj ceni ili ceni
kotanja koja je via od trine vrednosti, zaliha se
mora prebilansirati na trinu vrednost, a razliku
izmeu trine i nabavne vrednosti odnosno vrednosti
po ceni kotanja prebaciti na rashode;
- ako je zaliha fiziki oteena ili zastarela ona se mora
svesti na trinu vrednost iako nije stvarno trino
verifikovana;
- ako postoji verovatnoa da potraivanje nee biti
naplaeno ono se mora otpisati, mada to nije
definitivno potvreno pravnim inom otpisa;
- obaveze se moraju iskazati i onda kada one stvarno
nisu nastale ali e s velikom verovatnoom nastati (npr.
zatezne kamate za neblagovremeno plaanje)

Naelo najnie vrednosti

U sastav principa zatite poverioca ubraja se i

dosledno pridravanje naela najnie vrednosti
U osnovi ovog naela stoji zahtev da se imovinski
delovi bilansa mogu procenjivati uz pomo nabavne
cene ili cene kotanja ali pod uslovom da nabavna
cena i cena kotanja nisu vie od vladajuih trinih
cena.
Primena ovog principa se ne protee na bilansiranje
svih imovinskih delova.
Njegova upotreba se odnosi samo na stvari obrtne
imovine (zalihe) i hartije od vrednosti
Osnovna sredstva se bilansiraju po nabavnoj vrednosti
odnosno ceni kotanja ali se njihovo otpisivanje
putem amortizacije mora izvriti i dodeliti rashodima u
bilansu uspeha u toku procenjenog veka trajanja.

Naelo najvie vrednosti

Princip najvie vrednosti se koristi za bilansiranje

obaveza, odnosno elemenata pasive.
Na aktivu se primenjuje naelo najnie vrednosti a na
pasivu (tanije na obaveze) naelo najvie vrednosti.
Elementi obaveza, saglasno pomenutom principu,
treba da budu bilansirani najmanje u visini nominalnih
iznosa (koji proistiu iz poslovnih transakcija), uz
napomenu da se uzimaju u obzir i obaveze koje se
poveavaju za sve izdatke ili smanjenje prihoda koje
treba oekivati, ali koji su po svojoj visini jo neizvesni
NNV se u raunsko-tehnikom smislu realizuje, bilo
poveanjem iznosa postojeih obaveza, bilo
formiranjem specijalnih rezervisanja, kao elemenata
prave pasive, uz istovremeno odmeravanje rashoda
prema gore ili odmeravanje prihoda prema dole za
iznos verovatnih izdataka ili smanjenja vrednosti koja
se odnose na poslovanje u prolosti.

Naelo dnevne vrednosti

Naelo dnevne vrednosti odgovara

imovinskom shvatanju bilansa po kome
bilansirana imovina odgovara vrednosti
koja se moe unoviti.
Poto godinji bilans nije imovinski bilans,
to je u skladu sa naelom stalnosti,
dnevna cena se upotrebljava samo u
okviru naela najnie vrednosti, i na kraju
ivotnog veka preduzea, kada zaista
postoji potreba za iskazivanjem imovine
preduzea

Naelo finansijske panje

Ukoliko je bilansiranje usmereno ne

samo na zatitu preduzea od rizika
iskazivanja i raspodele hipertrofiranih
rezultata, ve i na smiljeno stvaranje
latentnih rezervi, radi se o primeni
naela finansijske panje
Smiljeno stvaranje latentnih rezervi,
koje se postie naglaenom
opreznou, svesnim podcenjivanjem
periodinih rezultata, dovodi u pitanje
istinitost bilansa

Dopunska naela knjigovodstva i

bilansiranja

Tri osnovne grupe:

- naelo jasnosti,
- naelo istinitosti i
- naelo povezanosti bilansa.

Naelo jasnosti

Naelo jasnosti nalae da se pri sastavljanju bilansa oprezno

postupa i odnosi se na spoljni formalni izgled bilansa i
njegovih sastavnih elemenata.
Primena principa jasnosti se obezbeuje doslednom
primenom adekvatnih principa ralanjavanja bilansa stanja
i bilansa uspeha, s jedne strane, i bruto principa pri
bilansiranju, sa druge strane.
Pitanje ralanjavanja obuhvata: jasno i adekvatno
izuavanje sadrine pojedinih elemenata bilansa stanja i
bilansa uspeha
Ralanjavanje pozicija bialnsa se vri prema funkcionalnom
i principu likvidnosti
Bruto princip ne dozvoljava kompenzaciju pozicija aktive i
pasive (npr. poverilako-dunikih odnosa) u bilansu stanja,
niti pozicija trokova i prihoda u bilansu uspeha.
Iz navedenih razloga insistira se na potovanju pravila
jednoobrazne upotrebe bilansnih ema u nizu uzastopnih
perioda, kao i na zahtevu da se u bilansu uspeha jasno
izdvoje grupe poslovnih, finansijskih i neposlovnih prihoda i
rashoda.

Naelo istinitosti

Naelo istinitosti se vezuje za cilj sastavljanja bilansa.

Prema statikom shvatanju istinit je onaj bilans koji daje realan
prikaz stanja sredstava i njihovih izvora.
Prema dinamikom shvatanju istinit je onaj bilans koji daje realan
prikaz poslovnog rezultata.
Ovaj princip zabranjuje prikazivanje fiktivnih pozicija i iznosa, a
zahteva potovanje principa potpunosti
Pojam istine pri sastavljanju bilansa ima relativno znaenje u
odnosu na postavljene ciljeve.
Sastavni deo principa istinitosti, koji je, dakle, povezan sa
materijalnom ispravnou bilansa ili vrednou bilansiranja, zbog
toga i jeste zahtev za tanou i zahtev za iskljuivanjem
samovolje.
Prema naelu tanosti bilans treba da bude sastavljen tako da prui
to sigurniji uvid u finansijski poloaj i poslovni rezultat preduzea
Tanost bilansa podrazumeva i tanost u smislu naina
procenjivanja unetih pozicija.
Budui da postulat istinitosti ima i svoju subjektivnu stranu primena
naela iskljuivanja samovolje ima svoj znaaj koji se ogleda u
zahtevu da obveznici polaganja rauna moraju nastojati da, prema
svom subjektivnom uverenju, daju relativno tanu sliku stvarnosti

Naelo povezanosti bilansa

U sklopu dinamikog shvatanja bilansa

razvilo se i miljenje da je za upravljanje
preduzeem mnogo bitniji uporediv
periodini rezultat u odnosu na njegovu
apsolutnu tanost.
Realizacija uporedivog rezultata ostvaruje
se preko naela:
- identiteta bilansa,
- kontinuiteta (stalnosti) bilansa i
- kongruencije (podudarnosti) bilansa koji
imaju ulogu podnaela vremenske
povezanosti.

Naelo identita bilansa

Identitet bilansa podrazumeva jednakost ili

podudarnost dva bilansa u jednom odreenom
trenutku, tj. bilansa otvaranja tekueg obraunskog
perioda i zakljunog bilansa prethodnog obraunskog
perioda
Naelo identiteta je usmereno na ispunjavanje dva
cilja, od kojih je jedan povezan sa naelima urednog
knjigovodstva, a drugi sa zahtevima poreskog prava
Sa aspekta naela urednog knjigovodstva potovanje
naela identiteta dva bilansa obezbeuje zahtev
potpunosti, koji bi mogao da bude povreen
promenom sadrine ili naziva neke bilansne pozicije
prilikom otvaranja poslovnih knjiga na poetku
obraunskog perioda.
Princip identiteta, sa aspekta poreskog prava, je
usmeren na spreavanje manipulacija prilikom
obraunavanja oporezivog dobitka.
Od ovog pravila se moe odstupiti samo u izuzetnim
sluajevima koji su zakonom doputeni

Naelo
kontinuiteta
bilansa
Polazna pretpostavka naela kontinuiteta, koji obezbeuje vezu

izmeu dva bilansa u vremenskom razmaku, nalazi se u

zahtevu da zakljuni bilansi dva ili vie uzastopnih obraunskih
perioda budu jednaki
Smisao naela kontinuiteta bilansa je u zatiti zahteva praenja
razvoja preduzea u vremenu kako bi se osigurala uporedivost.
Kontinuitet bilansa moe biti formalni i materijalni.
Formalni kontinuitet zakljunih bilansa zahteva da se bilansne
eme, vreme sastavljanja bilansa, nazivi, ralanjavanje,
grupisanje i sadrina niza uzastopnih obraunskih perioda ne
smeju razlikovati
Materijalni kontinuitet zakljunih bilansa podrazumeva da je u
nizu uzastopnih poslovnih godina primenjen isti nain
procenjivanja bilansnih pozicija
Primena materijalnog kontinuiteta podrazumeva da se iste
injenice obrauju na isti nain tokom niza uzastopnih bilansa,
to podrazumeva: stalnost (konzistentnost) procenjivanja i
stalnost (povezanost) vrednosti.
Formalni kontinuitet je povezan sa principom jasnosti, a
materijalni sa principom ispravnosti bilansa.

Naelo podudarnosti bilansa

Zahtev po kome zbir periodinih

rezultata treba da odgovara totalnom
rezultatu, odgovara principu
podudarnosti, odnosno kongruencije
Podudarnost bilansa je u osnovi
podudarnost finansijskog rezultata
Pretpostavka za zadovoljenje principa
kongruencije jeste bilansiranje bez
latentnih rezervi i skrivenih gubitaka
Naelo kongruencije je u saglasnosti sa
naelom istinitosti i naelom korelacije,
ali zato protivrei naelu opreznosti.

ANALIZA BILANSA STANJA

- Formiranje bilansa stanja

- Forma prikazivanja bilansa stanja
- Raspored pozicija u bilansu stanja
- Analiza bilansne aktive
- Karakter i sadraj bilansne aktive
- Klasifikacija aktive
-. Bilansiranje gubitka
- Funkcionalna struktura bilansne aktive
- Obim i struktura sredstava u aktivi bilansa
- Klasifikacija aktive sa stanovita imobilizacija
- Bilansiranje aktivnih vremenskih razgranienja

Formiranje
bilansa
stanja
Preduzee kao privredni subjekt se formira da bi

ostvario odreene ciljeve iz domena privreivanja

Ako preduzee ima odreeni zadatak ono mora
raspolagati i odgovarajuim sredstvima za njegovo
izvrenje.
Sredstva koja je preduzee pribavilo za izvrenje
zadatka mogu kvantitativno, kvalitativno i vremenski
odgovarati zadatku, a mogu biti vea ili manja od
njega.
Sredstva sa kojima preduzee posluje prikazuju se u
bilansu.
Bilansom se polae raun o pozitivnim i negativnim
rezultatima kao i uspesima i neuspesima koji prate
poslovanje preduzea.
Poto se sredstva pribavljaju iz razliitih izvora to se u
bilansu prikazuju i njihovi izvori kapital.

Forma prikazivanja bilansa stanja

Bilans stanja, kao dvostrani pregled

meusobno izravnatih veliina, se moe

prikazati na dva naina: u obliku konta i u
obliku liste
Forma konta se najvie koristi u svetu
zbog niza prednosti.
F. konta omoguava stvaranje jasnije i
preglednije slika finansijskog stanja
preduzea
Domaim propisima o raunovodstvu
propisana ema bilansa stanja je u formi
liste (jednostranog rauna) u kojoj se prvo
iskazuje aktiva a potom pasiva

Raspored pozicija u bilansu stanja

Sadraj bilansa stanja se zasniva na kombinaciji

funkcionalnog i principa likvidnosti, namene,
vlasnikog principa i ronosti.
Dominirajue je naelo likvidnosti prilikom
formiranja redosleda navoenja bilansnih pozicija.
Primena ovog naela znai da se ulaganja
rasporeuju prema stepenu njihove likvidnosti,
odnosno pretvorivosti u gotovinu. Istovremeno,
pozicije pasive (kapital i obaveze) se razvrstavaju
prema stepenu njihove dospelosti.
Pravilo rastue likvidnosti i rastue dospelosti
najee se primenjuje u zemljama kontinentalne
Evrope.
Pravilo opadajue likvidnosti i opadajue dospelosti
uobiajeno je u SAD i zemljama pod uticajem
raunovodstvenih obiaja.

Analiza bilansne aktive

Aktiva svakog privrednog subjekta je sloena i sadri razliite

bilansne pozicije grupisane u srodne grupe.
Aktivu ine realne i fiktivne stavke.
Realne stavke ine sredstva (imovina) a fiktivne smanjenje
sredstava.
Zadatak analize aktive se svodi na izvoenje
konstatacija o njenom obimu, strukturi, dinamici i
uzrocima koji su ih uslovili
Uee realne i fiktivne aktive u aktivi se rauna na osnovu
sledeih pokazatelja:
Uee realne aktive = realna aktiva / aktiva x 100
Uee fiktivne aktive = fiktivna aktiva / aktiva x 100
Idealno je stanje kada u aktivi nema smanjenja sredstava,
kada nema fiktivne aktive, kada je aktiva jednaka sredstvima
(imovini) realnoj aktivi.
Pozitivne su one promene u strukturi aktive koje pokazuju
tendenciju poveanja uea realne, a smanjenje fiktivne
aktive.
Suprotna stanja i tendencije dinamike aktive su negativne

Karakter i sadraj bilansne aktive

Sa stanovita funkcionalnog principa realna aktiva sadri sledee

osnovne grupe: poslovna sredstva (osnovna i obrtna), posebna sredstva
i poslovna sredstva van funkcije.
U literaturi i praksi bilansna aktiva se identifikuje sa pojmom imovine
Funkcionisanje sredstava u preduzeu se posmatra sa stanovita
sposobnosti krunog kretanja sredstava koje se ekonomski moe izraziti
klasinom formulom N-R-N.
Aktiva je bilansno-tehniki pojam, a sredstva su ekonomski pojam. U
aktivi se pored sredstava u funkciji (poslovna sredstva) nalaze i sredstva
van funkcije. Podela aktive na poslovna i posebna sredstva se zasniva na
ekonomskoj funkciji koju sredstva imaju u preduzeu.
Poslovna sredstva se dele na osnovna i obrtna sredstva u zavisnosti od
toga kakvu funkciju ima vrednost ovih sredstava u osnovnim
reprodukcionim procesima u poslovanju preduzea.
Da bi se uoila razlika izmeu bilansne imovine i imovine preduzea
neophodno je definisati pojmove kao to su: bruto imovina, ista
imovina, bilansna imovina i imovina preduzea.
Bruto imovina predstavlja zbir imovinskih delova iskazanih na strani
aktive
Neto (ista) imovina predstavlja razliku izmeu bruto imovine (oiene
pomenutim korekturama) i dugova (obaveza). Ona je jednaka
sopstvenom kapitalu.
Bilansna imovina podrazumeva u bilansu iskazane vrednosti imovine i
kapitala
Imovina preduzea je jednaka bruto imovini koja je uveana za latentne
rezerve i umanjena za skrivene gubitke.

Klasifikacija aktive

Pomou poslovnih sredstava se izvrava osnovni

zadatak preduzea.
Ta sredstva se dele na osnovna i obrtna.
Osnovna sredstva se dele na osnovna sredstva u
pripremi i aktivna osnovna sredstva (osnovna
sredstva za upotrebu
Stalna osnovna sredstva sa stanovita vrsta, kategorija
sastoje se iz: nematerijalnih ulaganja, osnovnih
(stalnih) sredstava i dugoronih finansijskih plasmana
Posebna sredstva ili vanposlovna aktiva imaju
karakter sredstava sa specijalnom namenom, koja
slue za izvrenje posebnih zadataka, a to znai za
posredno, a ne neposredno izvrenje poslovanja
preduzea.
Vanposlovna sredstva su:
-vanposlovno zemljite
-vanposlovne zgrade
- ostala vanposlovna sredstva

Bilansiranje gubitka

Gubitak se iskazuje u aktivi i to nakon zbira Poslovne

imovine, a ne kao odbitna stavka kapitala u pasivi,
to ima izvetajne i analitike prednosti.
Meutim, postoje i situacije kada se gubitak tretira kao
odbitna stavka u pasivi, to je daleko regularniji nain za
njegovo bilansiranje
BILANSIRANJE GUBITKA U AKTIVI

Element
Osnovna
sredstva
Novac
Zalihe
Potraivanja
Ostala sredstva
Trajni kapital
Tekue obaveze
Krediti
Meuzbir
Gubitak
Zbir bilansa

Aktiva
Na poetku
Na kraju
Na poetku
400.000
295.000
3.000
150.000
135.000
50.000

738.000
738.000

Pasiva
Na kraju

2.000
90.000
110.000
170.000

667.000
+ 83.000
750.000

290.000
150.000
298.000
738.000

290.000
190.000
270.000
750.000

738.000

750.000

BILANSIRANJE GUBITKA U
PASIVI
Element
Osnovna
sredstva
Novac
Zalihe
Potraivanja
Ostala sredstva
Trajni kapital
Gubitak
Neto kapital
Tekue obaveze
Krediti
Zbir bilansa

Aktiva
Na poetku
Na kraju
Na poetku
400.000
295.000
3.000
150.000
135.000
50.000

Pasiva
Na kraju

2.000
90.000
110.000
170.000
290.000

738.000

667.000

290.000
150.000
298.000
738.000

290.000
83.000
207.000
190.000
270.000
667.000

eret postojeeg kapitala, to znai da se umanjene vrednosti investirano