UNIVERZITET U NOVOM SADU,

PEDAGOKI FAKULTET U SOMBORU

DECA SA GOVORNIM SMETNJAMA

MENTOR: DOC. DR MIA MARI
STUDENT:SRNA UREVI
10/3/010

Project title:
Harmonization and Modernization of the
Curriculum for Primary Teacher Education
(HAMOC)
Project number:
516762-TEMPUS-1-2011-1-RS-TEMPUS-JPCR

UVOD

Govor je bio-psiho-socijalna funkcija

Pod govornim poremeajima se podrazumevaju sve
smetnje u govornom funkcionisanju koje na bilo koji
nain remeti verbalnu komunikaciju
Govorni poremeaji se mogu javiti samostalno ili kao
pratea smetnja mnogim drugim poremeajima
Veina govornih smetnji je blae prirode i zahteva krae
korektivne postupke

POJAM,KLASIFIKACIJA I PRIRODA
GOVORNIH POREMEAJA

Govorni poremeaji su nepravilnosti u

izgovaranju i jezikom izraavanju,koji mogu
da zahvate sve modalitete govora i
glasa,strukturu jezika,artikulaciju,itanje i
pisanje,a prouzrokovani su uticajem sredine
ili patolokim promenama nu govornom
sistemu.
Dele se na: poremeaje glasa, poremeaje
artikulacije,poremeaje ritma i tempa
govora,poremeaje jeziko-govorne strukture
i poremeaje itanja i pisanja.

POREMEAJI GLASA

Disfonija osnovni poremeaj glasa

promuklost
Uzroci mogu biti organski (nastaju od
kongenitalnih anomalija,hroninih
upala,tumora,mehanikih povreda)
Funkcionalne disfonije psihogeno uslovljene
i nastaju kao posledica emocionalnih
stresova.

POREMEAJI ARTIKULACIJE
(DISLALIJA)

Poremeaji izgovora,nepravilan izgovor

glasova
Moe se ispoljiti kao omisija(izostavljanje
nekog glasa),supstitucija(zamena nekog glasa
drugim),distorzija(iskrivljen izgovor glasova).
Dislalian govor tepanje
Najuestaliji govorni poremeaji
30 % dece predkolskog uzrasta i 16 % dece
osnovnokolskog uzrasta pati od poremeaja
izgovora

UZROCI NASTANKA DISLALIJA:

1.Defekti govornih aparata (mehanike
dislalije)
-labijalne-deformacije usana (nepravilno
izgovaranje glasova m,p,b)
-dentalne-nepravilnosti i oteenja na zubima i
deformacija vilice
-lingvalne-posledica anatomohistolokih
promena na jeziku(nepravilan izgovor glasova
r i l)
-palatalne-oteenje funkcija nosa i
nepca(nepravilna artikulacija glasova k,g,h).

Pogreno govorno vaspitanje:

-lo govorni primer roditelja-govor se ui
imitacijom,pa dete usvaja roditeljski govorni
model.
-tepajua verbalna konverzacija-fizioloko
tepanje produeno van granica tolerancije,i
kao govorno ponaanje postane svojstveno
detetu.

Funkcionalni uzroci dislalije:

-odnose se na redukciju fonematskog
sluha(nesposobnost diferenciranja nekih
glasova)

POREMEAJI RITMA I TEMPA

GOVORA

Najupadljiviji i najpoznatiji poremeajmucanje ili dizartrija(naruavanje govornog

procesa koje se odnosi na redosled
glasova,trajanje,brzinu,ritam i tenost)
Psihoanalitika teorija o mucanju- u osnovi
mucanja lei skriveni emocionalni konflikt,a
mucanje predstavlja spoljanju
manifestacijutog konflikta.
Svesno eli da govori,ali ima nesvesnu elju
da ne govori(nesvesni motiv ometa svesnu
nameru i dolazi do zamuckivanja).

Teorija uenja:
mucanje kao naueno ponaanje(govorni
aspekt mucanja objanjava se klasinim
uslovljavanjem negativnih emocija,a
negovorni aspekt instrumentalnim uenjem.)
- bihejvioralna terapija mucanja (usmerena
je na eliminaciju simptoma koji ustvari nisu
simptomi ve neadaptivni naini ponaanja.
To saznanje je dobra polazna taka ka
izleenju).

Organske teorije dominira shvatanje da u

osnovi mucanja lei neki organski supstrat
(razliita oteenja mozga,neizdiferencirana
lateralizacija cerebralnih hemisfera-meovita
cerebralna dominantnost,poremeaji vokalne
muskulature...)
U momentu mucanja govorni aparat se nalazi
u gru,a trajanje i lokalizacija gra odreuju
intenzitet mucanja.

GENEZA MUCANJA

Za pojavu mucanja potrebna su dva faktora:

1. predispozicija endogene
prirode(osetljivost CNS,nasledne dispozicije
ili anatomske,organske i funkcionalne
anomalije)
2. provocirajui inilac egzogene prirode
(emocionalni stres,akutni strah...)

Postoje tri tipa mucanja(u zavisnosti od

uzrasta i vrste):
1. razvojno mucanje (javlja se izmeu2-4
god,traje nekoliko meseci)
2. benigno mucanje (javlja se oko
8.god,sponatano nestaje posle 2-3 god)
3. trajno mucanje (javlja se izmeu 3-8 god)

FAZE U RAZVOJU MUCANJA

Primarno mucanje - javlja se oko tree do

pete godine u formi ponavljanja glasova ili
slogova,moe da se ispravi primenom
preventivnih korektivnih mera
Tranzijentno mucanje prelazni oblik izmeu
primarnog i sekundarnog mucanja,karakterie
ga poveana miina tenzija i prvi znaci
emocionalnog reagovanja.
Sekundarno mucanje poslednja faza u
razvoju mucanja. Smatra se pravim
mucanjem i ima sve uslove da postane trajno.

BRZOPLETOST U GOVORU TAHILALIJA

Drugi poremeaj ritma i tempa govora

Govorni poremeaj koji naruava
razumljivost govora uopte (zbog preterano
brzog i nepreciznog izgovaranja glasova)
Pri takvom govoru isputaju se neki
glasovi,slogovi se premetaju,a rei se esto
ne zavravaju.
Karakteristino je i zastajkivanje i
ponavljanje slogova ili celih rei,pa se esto
izjednaava sa mucanjem.

Kod dece koja pate od tahilalije nema straha

od govora,izbegavanja govornih
situacija,deca esto nisu svesna da imaju
govorni poremeaj,pa nema motivacije za
leenjem.
Tahilalija moe prei u mucanje,pa je rad na
otklanjanju brzopletosti prevencija u
nastanku mucanja.
Mnogi autori govore da se tahilalija zasniva
na genetskoj dispoziciji.

PATOLOKI USPOREN GOVOR BRADILALIJA

Trei vid poremeaja ritma i tempa govora

Karakteristike: razvuenost
glasova(samoglasnici),govor jako
spor,otegnut,nejasno artikulisan
Osnova poremeaja je neregularna delatnost
CNS,posebno endokrinolokog sistema.
Najee se javlja kod mentalno retardirane
dece,ali i kod normalne dece pogreno
govorno vaspitane.

POREMEAJI JEZIKO-GOVORNE
STRUKTURE

Razliiti oblici afazija i disfazija,gotovo nikad

se ne pojavljuju kao samostalne smetnje
Afazija nastaje kao posledica oteenja
CNS-a,a moe se ispoljiti i kao potpun
gubitak govora ili njegovo delimino
oteenje.
Afazije se dele na senzorne,motorne i
kombinovane senzomotorne.

Afazija i disfazija se esto koriste kao

sinonimi,za decu se koristi termin disfazija
(laki oblici oteenja govora i jezika )
Disfazija nastaje u razvojnom procesu govorne
funkcije i moe biti primarna(3-4god,nije
dolo do normalnog razvoja govora,pa je on
usporen) i sekundarna(steena,javlja se posle
3.god,govor moe biti delimino
jasan,gramatiki neispravan,siromaan,sa
smetnjama u izgovaranju i sklapanju reenica)

POREMEAJI ITANJA I PISANJA

Javljaju se kod dece koja su imala ili i dalje

imaju neki govorni poremeaj,kod dece sa
smetnjama vida i sluha,kao i kod dece sa
snienim intelektualnim sposobnostima
To su primarni govorni poremeaji (psihogeni
ili funkcionalni),a najei su
mucanje,funkcionalne dislalije i funkcionalne
disfonije
Mogu se ispoljiti i sa drugim poremeajima u
psihomotornom funkcionisanju,tada govorne
smetnje imaju sekundarni znaaj jer se
javljaju kao pratei poremeaj

POSLEDICE GOVORNIH
POREMEAJA

Odnose se na mogunost daljeg razvoja

Dete moe imati probleme u uspostavljanju
jezikih struktura,to oteava proces
edukacije
Posebno su znaajni emocionalni
problemi(deca su esto neadaptirana)
Polazak u kolu im je posebno stresan,esti
su neuspesi,a este su i kolske fobije.
U pubertetu su pojaano osetljivi

DIJAGNOSTIKA PROCENA DECE

SA GOVORNIM POREMEAJIMA

Opte prihvaen model timske obrade ima

sledei oblik:
1. pedijatrijski pregled(utvruje
antropometrijske karakteristike)
2. neuropsihijatrijski pregled(utvruje opti i
specifini neuroloki psihijatrijski status)
3. ORL pregled(stanje sluha)
4. logopedski pregled(utvrivanje
logopedskog statusa)
5. psiholoko ispitivanje(procenjuje trenutni
nivo funkcionisanja deteta)

PSIHOLOKA PROCENA

Sprovodi se u formi intervjua sa roditeljima i

decom.
Prikupljaju se podaci o ponaanju deteta,sva
odstupanja,i najea raspoloenja
Sva odstupajua ponaanja se analiziraju,kao
i intenzitet,uestalost i trajanje istih
Utvruje se trenutno govorno funkcionisanje
deteta-kvalitativna i kvantitativna analiza
govora.

Kvalitativna analiza analiza govora u

razliitim stepenima sloenosti govorne
ekspresije
Kvantitativna analiza podrazumeva da se
odreenoj formi govornog poremeaja da
brojani iskaz
Rili test(mucanje)- uzimaju se tri parametrafrekvencija ponavljanja i produavanja
glasova;uoljive fizike konkomitante;duina
trajanja najduih blokada.

Detetu koje ne zna da ita pokazuje se serija

slika od koje ono treba da sklopi priu;govor se
snima na magnetofon i belei grafiki (tano
izgovorena re taka,neispravno kosa crta)potrebno je 150 rei za procenu,ali se prvih 25
zanemaruju.
Fizike konkominante akustini i vizuelno
opaljivi fenomeni koji prate govor-glasno
disanje,zvidanje,grimase...
Sabiranjem skorova za sva tri parametra dobija
se teina mucanja- podaci se uporeuju sa
normalnim podacima

Osim ovog naina koriste se jo i Vilobiupitnik koji kod nas nije standardizovan,Test
samoprocene reagovanja na govorne
situacije i Ajova skala stavova prema
mucanju

ZAKLJUAK

Deca sa govornim smetnjama su veoma esta u

dananjem drutvu. Veliki broj istih je podloan
ispravljanju ako se na vreme ustanovi i ako se
pravilno sa njim postupa. Cilj se svakako,potpuno
razvijanje jezikog i govornog sistema. U leenju
ovih smetnji roditelji su veoma bitan faktor,treba
da budu puni podrke i potpuno spremni na
saradnju sa detetom i strunim licem. Deci je
najvie potrebno ohrabrenje i podrka jer ako to
izostane i napredak e izostati,a dete e biti
frustrirano,nezadovoljno i veoma mogue
asocijalno.

HVALA NA PANJI!

: , , , ,
: (, , , )

: ()


( )

, , ,
, , .
,

, , , , , , ,