ANTIPSIHIJATRIJSKI

POKRET

Antipsihijatrija je pokret dugih

korena, ali najvie dolazi do izraaja
60-tih godina XX veka
Najpoznatiji predstavnici su: David
Cooper, R.D. Laing, Theodore Lidz,
Silvano Arieti, Thomas Szasz
Dobijaju veliku podrku uvenog
filozofa Michela Foucaulta.

Izvori antipsihijatrije

Psihijatrijska praksa nije uspela niti

je mogla uspeti da u potpunosti
falsifikuje vaan deo svog drutvenog
zadatka-kontrolu duevno
poremeenog oveka
Raskorak izmeu krajnjeg efekta
primene nekih psihijatrijskih mera i
zvaninog stava i strunih tvrdnji o
smislu i cilju njihove primene

Obzirom da psihijatrija prevodi

individualnopsiholoke i drutvene
stavove u odnosu na mentalno
poremeene osobe, svi koji kritiki i
neprijateljski nastrojeni prema
drutvu, kritikuju psihijatriju i
zagovaraju antipsihijatriju

Michel Foucault

Kniga Istorija ludila u klasinom

dobu
Tretira duevni poremeaj kao
kulturno-istorijski fenomen
Ludilo nema stalnu, samo njemu
svojstvenu biopsihiku strukturu i
odreenost
Porie postojanje ludila

Internacija-zajedno sa
slobodnjacima, besposliarima, i
prestupnicima razliite vrste, ludaci
bivaju smetani u ustanove koje
najvie odgovaraju naoj predstavi
zatvora (XVI, XVII vek)
Ludilo je bolest (XVIII vek)

Ronald David Laing

Knjige: Podeljeno ja; Ja i drugi;

Zdravlje, ludilo i porodica...
Kada govori o duevnom
poremeaju, Leng uvek ima na umu
psihozu, neuroza se uopte ne
pojavljuje kao predmet zanimanja
Lenga a ni ostalih antipsihijatara
Kada govori o psihozi, Leng uvek
misli na izofreniju

Kritikuje postojee psihijatrijske

teorije i praksu ije su osnovne
odlike antisubjektivizam i pozitivizam
Ukazuje na otkrivateljske aspekte
psihotinog iskustva

Shvatanje izofrenije

Ona nije vie, bar ne prvenstveno,

individualno ve socijalno zbivanje
Ona nema vie karakter neuspeha,
promaaja, poremeaja,
Ima karakter neeg pozitivnog:
otkriva istinu o laima porodinog
ivota, ona je pobuna protiv lane
porodine situacije

izofreniar je onaj lan porodinog

neksusa koji je uspeo ne samo da
prozre sistem porodinih mistifikacija
i da svoje saznanje javno obelodani,
ve i da ustane protiv situacije
ucene, iznuene i uslovljene ljubavi

Iz toga je jasno da i porodica i itava

drutvena zajednica moraju da
odbace izofreniara, da ga izoluju,
uutkaju i eliminiu.
izofrenija je etiketa koju lanovi
porodice lepe na onoga ko se usudio
da je razotkrije

Nema nieg loeg u iskustvu gubitka

JA ( ega), u tome to e se ovek
odvaiti na putovanje u unutranji
prostor sa nesigurnim ciljem i jo
nesigurnijom nadom u povratak
Put psihotika ne treba ometati; treba
ga ak podrati i pomoi (prvi princip
antipsihijatrije)

Povratak izofreniara

Klasini psihijatrijski terapeut malo

moe da pomogne psihotiaru da
povrati svoje JA
U pruanju takve pomoi
nezamenjivi su oni su ve preli isti
put

Thomas S. Szasz

Kniga Mit duevne bolesti

Prva teza: Jasno utvren i definisan
organski uzrok uslov je postojanja
bolesti
Ono to drugi nazivaju psihikim
bolestoma Sas zove posebnim
oblicima ponaanja

Druga teza: Kada govorimo o

duevnoj bolesti, norma od koje se
meri odstupanje je psihosocijalni i
etiki standard.
Zakljuak koji izvodi Sas jeste:
Duevna bolest faktiki uopte
ne postoji

Hans Eysenck

Duevni poremeaj je neuroloki

poremeaj
Kriza psihijatrije nastala je zato to
psihijatri nemaju jasno odreen i
definisan problem kojim se bave, kao
to to imaju ostale grane medicine

Antipsihijatrijski pokret je pokuao da doe

do novog naina leenja osnivanjem

PSIHIJATRIJSKIH KOMUNA.
1. odbacivanje medicinskog modela
bolesti
2. drugaije granice izmedu
normalnog i patolokog
3. drugaiji odnos izmedu lekara i
pacijenata

U terapijskim komunama ive

zajedno bolesnici i osoblje.
ivot se organizuje zajedniki,
zajednike su odluke (svako vai
jedan glas), sem u izuzetnim
sluajevima. To je pokuaj
redistribucije vlasti i autoriteta i
donoenja odluka.

Terapijska komuna je lekoviti

socijalni milje. One uzimaju u obzir
ucenje KURTA LEVINA o znaaju
ivotne sredine za ponaanje.
Insistira se na takvim meduljudskim
odnosima koji su sami po sebi
lekoviti.

Lekovito u komunama deluju 4

faktora:
1.PERMISIVNOST (dopustivost, ali ne
popustljivost)

Dozvoljava se da bude lud, ali se ta ludost kontrolie u spoljnjem svetu.

2.

DEMOKRATIJA

Demokratski odnosi se odnose i na lekare i na pacijente

3. KONFRONTACIJA SA REALNOCU
Pacijentu treba reci istinu, ali s ljubavlju,
prihvatanjem i bez ikakvog vrednosnog
procenjivanja. Isto tako i pacijenti konfrontiraju
lekare. Zato ti lekari moraju biti posebnog kova.

4. KOMUNALIZAM
Odnosi se na oseanje zajednitva, oseanje
pripadanja, kontinuitet druenja - ovo je
najlekovitiji faktor.

ta se zamera komunama?

postoji efekat izgaranja osoblja

ne postoje jasno definisani
kriterijumi ko moe, a ko ne moe
biti u njima
pacijenti ne mogu posle izlaska iz
komune da se uklope u sredinu

STAVOVI PREMA DUEVNOM

BOLESNIKU

Stav prema duevnom bolesniku je,

nejcee, izrazito negativn i vrlo je
slian stavu koji postoji prema vecini
manjinskih grupa (prama crncima),
prema svakome ko je razliit od nas.

O stavu je vazno govoriti jer stavovi koji

preovladuju u drutvu odreuju:

ko e se smatrati duevno
poremeenim
ko e ii u bolnicu
koliko e trajati leenje
(hostpitalizacija)
kako e se hospitalizacija odvijati

Aktivnosti u okvirima primarne

prevencije usmerene su na menjanje
stavova. Meutim, to je lakse reci
nego uiniti: ako i ima uticaja, ima ih
na saznajnu komponentu stava, a ne
i na emocionalnu.

Socioloka istraivanja su pokazala

da se duevni bolesnici uglavnom
posmatraju sa strahom,
nepoverenjem i mrnjom, a postoji
razlika u gledanju na 'fiziki' i
duevno bolesne: 'fizikom' bolesniku
okolina pokuava da pomogne jer on
nije kriv, meutim duevni bolesnik
ostaje usamljen jer je on sam kriv za
svoju bolest.

Vrlo esto tako nastupaju i psiholozi. Za to

postoje dva razloga:
duevna bolest se shvata kao
DEVIJANTNO PONAANJE koje
odstupa od socijalno poeljnog
ponaanja. Ona se ne moe
predvideti, to izaziva strah i
nesigumost kod ljudi, iz ega, kao
normalna reakcija, proizilaze
agresivnost i odbacivanje

duevna bolest se shvata kao

IRACIONALNO PONAANJE. U evropskoj
kulturi se visoko vrednuje racionalno
ponaanje. ovek se shvata kao racionalno
bice koje je odgovorno za svoje postupke.
Medutim, kod duevnih bolesnika se
susrecemo sa iracionalnou. Javlja se
nelagodnost i strah (neki kau da je to
strah od sopstvene iracionalnosti) pa se
javlja odbacivanje i agresivnost.

bolnice koje se osnivaju za duevno bolesne

imaju dvostruku namenu:

1. leenje duevno obolelih

2. zatita normalnih od duevnih
bolesnika

ANKETA

Mali uzorak-39 ispitanika (19 ena,

12 mukaraca)
Mesto- Leak
Anketu sprovela- Sanja Veljovi

REZULTATI

80% smatra da je mentalna bolest tea od

fizike bolesti, 19% da le podjednakoteka
kao i fizika bolest, 0% je samtra lakom
64% smatra da mentalno obolela osoba ne
treba da ravnopravno uestvuje u
porodinim aktivnostima (razmeni
miljenja, obavljanju kunih poslova,
donoenju odluka) sa ostalim lanovima
porodice

90% bi, kada bi bili u mogunosti,

zaposlili MOO, 10% ne bi. Na
dobijeni procenat najverovatnije
utie nejasnoa stavke
Samo 35% ispitanih bi prihvatilo da
radi na u ustanovama koje se bave
MOO(npr. specijalne kole,
domovi...), 65% ne bi

100% smatra da MOO ne bi

ugroavala posao i ugled MZO, ako bi
radile u istoj ustanovi, a 90% smatra
da ne bi bilo posledica po njihov
ugled ako bi se privatno druili sa
MOO
68% ne bi razmenjivalo posete sa
MOO koja ivi u njihovom komiluku

Ako bi imali MOO u sopstvenoj

porodici, 93% smatra da bi o njoj
drugima prilalo na isti nain kao i o
svakom drugom lanu (da li to znai
da bi prikrivale bolest ili bi sa istom
lagodnou isticale tu osobu kao
lana porodice kao i svaku drugu)

Ako bi njihovo dete izrazilo elju za

druenjem sa detetom iji je roditelj
MOO, 80% bi se sloilo sa tim, 20%
ne bi.
35% smatra da bi druenje njihovog
deteta sa mentalno obolelim detetom
imalo negativnih posledica po razvoj
sposobnosti uenja, govora,
miljenja MZD

100% ispitanih ne bi
dozvolilo(odobrilo?) stvaranje
rodbinskih veza sa MOO, u smislu
enidbe/udaje.