Termin konsultacija

Ranka Mitrovi, docent

E mail adresa: rmitrovic@naisbitt.edu.rs
Vreme konsultacija: Utorak 16.00-18.00
Mesto odravanja konsultacija: Kabinet 37
Goce Deleva 8
Biljana Pejovi, asistent
E mail adresa: bpejovic@naisbitt.edu.rs
Vreme konsultacija: Ponedeljak16.30-18.30
Mesto odravanja konsultacija: Kabinet 31
Goce Deleva 8

Uvodno predavanje, 05.10.2016

Bilans kao predmet analize 12.10.2016.
Teorije bilansa i nacela 19.10.2016.
Analiza bilansa stanja 22.10.2016. (SUBOTA)
Analiza osnovnih sredstava 26.10.2016.
Analiza obrtnih sredstava 02.11.2016.
I KOLOKVIJUM 09.11.2016.
Struktura kapitala i NOF, Latentne rezerve i skriveni gubici 16.11.2016.
Osnovni zahtevi realnosti i ispravnosti 19.11.2016. (SUBOTA 10.00-12.30)
Analiza bilansa uspeha 23.11.2016.
Metode obracuna rezultata 30.11.2016.
Dodatni finansijski izvestaji 07.12.2016.
Ocena boniteta sa aspekta menadzmenta I kreditora 14.12.2016.
Ocena boniteta sa aspekta vlasnika 21.12.2016.
II KOLOKVIJUM 28.12.2016.

PRISUSTVO PREDAVANJU 10 BODOVA

PRISUSTVO VEBAMA 10 BODOVA
I KOLOKVIJUM 25 BODOVA
II KOLOKVIJUM 25 BODOVA
ZAVRSNI TEST 30 BODOVA

I kolokvijum sastoji se iz 2 teorijska pitanja i

jednog zadatka.
Teorijsko pitanje nosi po 10 bodova.
Zadatak nosi 5 bodova.
I kolokvijum obihvata gradivo koje se pree
za 6 nedelja.
Ne postoji opcija popravnog kolokvijuma.
Minimalan broj bodova sa I kolokvijuma je 13
bodova
Studenti koji ostvare minimum 13 bodova,
ispunili su uslov za izlazak na II kolokvijum.

II kolokvijum sastoji se iz 2 teorijska pitanja i

jednog zadatka.
Teorijsko pitanje nosi po 10 bodova.
Zadatak nosi 5 bodova.
II kolokvijum obihvata gradivo koje se pree
za 6 nedelja.
Ne postoji opcija popravnog kolokvijuma.
Minimalan broj bodova sa I kolokvijuma je 13
bodova

Zavrsni test sastoji se iz dva teorijska pitanja

i dva zadatka.

Re analiza potie od grke rei analysis znai rastavljanje ili

ralanjavanje neke celine na njene sastavne delove
Proistekla je iz analize bilansa
Preobraaj doivljava sa razvojem statistike evidencije i nauke.
Dva osnovna cilja: interni i eksterni
U skaldu sa pomenutim ciljevima razlikujemo 2 vrste analize
internu i eksternu.
Cilj i zadaci analize poslovanja su razliiti u zavisnosti od
zainteresovanih koji je sprovode, a to su:
Vlasnik preduzea,
Deoniari preduzea,
Poverioci,
Poreski organi,
Privredna tampa,
Zvanina statistika.

Predmet analize poslovanja privredna delatnost sa stanovita osnovnih

poslovnih procesa.
Pristupi predmetu analize: ui i iri
Predmet analize u uem smislu: bilans preduzea i to: bilans stanja, bilans
uspeha i izvetaj o novanim tokovima.
Analiza koja ima za predmet bilans naziva se analiza bialnsa ili finansijska
analiza.
Predmet analize u irem smislu bilans preduzea i to: bilans stanja, bilans
uspeha i izvetaj o novanim tokovima,izvetaj o promenama na kapitalu,
analizu funkcija i poslovno izvetavanje.
Predmet ekonomske analize moe da se sagleda i sa aspekata: elementni,
organizaciono-funkcionalni i aspekt efekata.
Elementna analiza ini je analiza elemenata tj. delova preduzea kao to
su osnovna i obrtna sredstva, radna snaga i sl.
Funkcionalna analiza analiza poslovnih i radnih procesa (nabavke,
prodaje, kadrova).
Aspekt efekata ocenjuje se posredstvom rezultata koji se ostvaruju (po
obimu, strukturi, dinamici)

Metode ispitivanja zasnovane su na naunim

postavkama:
dijalektikog materijalizma,
teorije sistema i informacija,
i drugih srodnih ekonomskih nauka.
Osnovne metode:
uporeivanje i ralanjavanje.
Ostale metode:
metode uzronosti i eliminisanja.

Ralanjavanje polazi od pretpostavke da je njen objekt

sloen

Ralanjavanje se moe vriti po:

predmetu, vremenu i u prostoru
Ralanjavanje po predmetu zahteva da se sloeni predmet
analize ralani na predmete koji su manje sloeni (npr. HOV
po vrsti).
Ralanjavanje po vremenu polazi od obeleja koje je dato
vremenom (HOV na podskupove unovive za 1, 2, 3.. meseca).
Ralanjavanje u prostoru polazi od obeleja koje je dato
prostorom (npr, HOV unovive u zemlji i u inostranstvu)

Uporeivanje se sastoji u uporeivanju jednog predmeta u dva perioda

ili mesta, ili dva predmeta jednog odreenog mesta.
Klasifikacija uporeivanja:
sa stanovita vremena, predmeta i mesta.
Vremensko uporeivanje sastoji se u poreenju jednog istog predmeta sa
stanovita dva razliita perioda. Za vremensko poreenje je znaajno da
se izvri izbor: 1) vremenskog razmaka u kome e se vreiti uporeivanje i
2) najznaajnijih podataka koje treba porediti.
Uporeivanje po predmetu se sastoji u poreenju dva predmeta istog
perioda, jednog odreenog preduzea (mesta). (Npr. kakvo je izvrenje
plana produktivnosti, ekonominosti i sl.)
Uporeenje po mestu - kada se uporeuje jedan predmet, istog perioda,
za dva preduzea (mesta).
(Npr: uporeivanje obima proizvodnje, trokova, produktivnosti i sl. Sa
stanovita dva srodna ili istorodna preduzea i sl )

1. Metoda uporeivanja sukcesivnih bilansa stanja

(fundflow metod) - sagledavanje promena finansijske
situacije kroz promene iznosa osnovnih grupa aktive i pasive
kao i kroz iznalaenje uzroka ovih promena.

2. Metoda presecanja bilansa stanja - horizontalna podela

bilansa na odreene delove tj. podbilanse koji odgovaraju
osnovnim grupama aktive i pasive.

3. Metoda odstupanja - dolaze u obzir sve vrste uporeivanja

po vremenu, predmetu i mestu. (Sagledavanje ne samo gde su
nastale razlike, ve njihov kvantitet i obim, kao i osnovne
karakteristike odstupanja )

4. Metoda poslovno-analitikih pokazatelja (ratios) sastoji se u poreenju odreenih poslovno-ekonomskih

veliina.
(Izvor informacija za primenu ove metode su knjigovodstveni
podaci kao to su bilans stanja, bilans uspeha i njihovi prilozi )

Od specijalnih metoda analize najpoznatije su one koje su primenjivane

pri analizi bilansa. One su u prvom redu bile namenjene eksternoj
analizi bilansa preduzea koja posluju u trinim uslovima privreivanja.

1. Metoda odnosnih vrednosti - stavljanje u odnos vrednosti

pojedinih grupa u bilansu ili pojedinih poslovnih veliina.

2. Metoda indeksnih brojeva, - prikazuje se dinamika

posmatrane pojave u odnosu na bazu koja slui kao osnov za
uporeivanje, a izraava se brojem 100.

3. Metoda standardizacije - prua pokazatelje nekog preduzea

u jednom broju, iji se znaaj poredi s pokazateljem itave
privredne grane to omoguava donoenje zakljuka o tom
preduzeu. Standarni brojevi su unapred utvreni brojevi na bazi
naunih studija.

Meu navedenim analizama postoji podudarnost i

isprepletanost srodnih oblika analize te je, prema tome,
nemogue izvriti razgranienje, i izbei izvesno
ponavljanje, iako se u klasifikaciji polazi od raznih
kriterijuma. Pored navedenih sa stanovita analize
poslovanja najpoznatije su sledee vrste analize:

kvalitativna i kvantitativna analiza,

statika i dinamika analiza
kompleksna i parcijalna analiza
interna i eksterna analiza
stalne i povremene analize
analiza vrednosti

Kvantitativna analiza se bavi merenjem i praenjem

kvantitativnog kretanja pojave ili stanja.
Kvanitativna analiza ispituje sastavne delove neke pojave ili stanja
kako bi se utvrdile njegove karakteristike, odnosno obeleja i otkrile
posledice prelaska kvantiteta u kvalitet. (npr. kvantitativno
narastanje zaliha robe nekog preduzea moe da utie na pojave
novog kvaliteta koji se manifestuje u njegovoj nelikvidnosti)
Kvalitativna analiza ima za pretpostavku sloenost predmeta
analize.
Ona vri ralanjavanje predmeta analize na sastavne delove i izvodi
konstatacije o njegovoj strukturi. Kvalitativna analiza posmatra
predmet analize sa predmetnog, vremenskog i prostornog aspekta.
Kvalitativna i kvantitativna analiza su komplementarne.
Kvantitativna analiza se bavi merenjem i praenjem kvantitativnog
kretanja pojave ili stanja i usko je povezana sa kvalitativnom
analizom.

Statika analiza se bavi ispitivanjem pojave ili stanja u trenutku njihovog

uoavanja, to obino biva i kvanktitativno izraeno. (npr. kada se analizira
trenutna likvidnost onda se raspoloiva novana sredstva porede s dospelim
obavezama u jednom trenutku ili na odreeni dan)
Dinamika analiza ispituje pojave ili stanja u kretanju odnosno u
odreenoj vremenskoj dimenziji. Duina vremenkog perioda analize
opredeljuje stepen pouzdanosti analize.
Sa statikom i dinamikom analizom su komplementarne: vizuelna analiza,
analiza pomou rauna pokria i racio analiza.
Vizuelnom analizom se stie opti uvid u sliku bilansa stanja, bilansa
uspeha i bilans tokova novca i donose opte ocene o finansijskom poloaju i
uspenosti poslovanja preduzea.
Analiza pomou rauna pokria se zasniva na bilansu stanja tj. na
horizontalnim i vertikalnim pravilima finansiranja. Pomou nje se utvruje
struktura imovine i kapitala preduzea i pokrie sredstava kapitalom.
Racio analiza se zasniva na analizi odnosa elemenata bilansa stanja,
bilansa uspeha i bilansa tokova novca. Na osnovu nje se odreuje
finansijski poloaj i bonitet preduzea.

Kompleksna analiza posmatra predmet analize u

celini. Ona vri ralanjavanje i merenje svakog dela
predmeta analize. Ona bi obuhvatila analizu imovine i
kapitala, analizu poslovnih funkcija i analizu rezultata
poslovanja.
Parcijalna analiza ispituje samo deo tj. elemente
predmeta analize. Ovde se polje analize suava na samo
one delove koji imaju direktne ili indirektne veze sa
ciljem analize.
Za PA je potrebno manje vremena a i trokovi su manji u
odnosu na kompleksnu analizu.
to je momenat parcijalne analize manje udaljen od
momenta kompleksne analize utoliko je oslanjanje
parcijalne analize na kompleksnu pouzdanije i
obrnuto.

Internu analizu vri lice, organ (analitiar) iz organizacije,

kome se stavlja na raspolaganje celokupna dokumentacija o
ulaganjima, poslovnim aktivnostima i rezultatima poslovanja
analiziranog preduzea.
Podaci za internu analizu dobijaju se iz evidencije preduzea,
bilansa, godinjih izvetaja i ostale raspoloive dokumentacije.
Eksternu analizu vre analitiari kojima stoje na raspolaganju
izvetaji
i
dokumenta
preduzea
dostupna
svim
zainteresovanim za njegovo poslovanje, kao i zakonski propisi.
Eksterne analize, u principu, sadre opte konstatacije i
sudove o kvalitetu ekonomije analiziranog preduzea.
Za podelu analize na internu i eksternu presudna su dva
momenta: kvantitet i kvalitet dokumentacije tj. materijala
koji slui kao osnov za sastavljanje analize, i saglasnost ili
suprotnost interesa izmeu analiziranog preduzea i
analitiara.

Pojam stalnih analiza je vezan za dnevne analize

koje se obavljaju kontinuirano, svakodnevno.
Obuhvat i sadrina stalnih analiza zavisi od veliine i
karaktera
preduzea,
kvaliteta
organizacije
evidencije i zadatka koji se pred nju postavljaju.
Povremene analize se sastavljaju povremeno u
unapred fiksiranim rokovima, ili kada se za njih ukae
potreba. U unapred fiksiranim rokovima sastavljaju se
analize koje prate polugodinje i zavrne raune.
U preduzeima se sastavljaju i specijalne analize iji
rokovi nisu unapred fiksirani. One su rezultat tzv.
specijalnih aktivnosti vezanih za poslovni ivot
preduzea, kao to su analiza trita, donoenje
investicionih odluka, kreditni zahtevi itd.

Analiza vrednosti obuhvata organizovani sistem tehnika i

postupaka pomou kojih se identifikuju i eliminiu nepotrebni
trokovi.
Analiza vrednosti insistira na potrebi seriozne analize strukture
trokova pre donoenja odluke o proizvodnji proizvoda.
Analiza vrednosti predstavlja dopunu drugih metoda analize. Tako
npr. klasina analiza trokova (analiza expost) ima korektivni
karakter jer poiva na normi i planu.
Analiza vrednosti ima preventivni karakter u smislu da nastoji da
snizi trokove izmenom proizvoda ili njegovih delova.
Osnovne kategorije analize vrednosti su funkcija, troak i vrednost.
One se posmatraju u meusobnoj povezanosti i zavisnosti.
U postupku vrednosne analize sastavlja se ema funkcije proizvoda
koja omoguava uoavanje nepotrebnih funkcija i nepotrebnih
delova, stimulie i olakava traenje varijanti trokova pojedinih
funkcija i delova i olakava orijentaciju u traenju optimalne
varijante.