ULOGA

MEDICINSKE
SESTRE U
OUVANJU
MENTALNOG
ZDRAVLJA

SBPB Kovin

Sonja KneeviKrnjai

TA JE MENTALNO ZDRAVLJE?
Postoji vise definicija i tumaenja mentalnog zdravlja:
Mentalno zdravlje nam je jednako vano, koliko i fiziko

zdravlje.Utie na to kako emo se suoiti sa stresom( kada

ga ve ne moemo izbei), kako emo se odnositi jedni
prema drugima i kakve emo odluke u ivotu donositi.
Takoe, utie na to kako gledamo na sebe, svoj ivot i na
druge osobe u naim ivotima. Mentalno zdravlje, mada
teko za definisanje, utie na sve aspekte naeg ivota.
Mentalno, fiziko i socijalno zdravlje su isprepletene

komponente ivota i od vitalnog su znaaja za sve ljude.

to god je nae razumevanje ove isprepletenosti vee,
postaje sve jasnije da je mentalno zdravlje vano, kako za
pojedinca, tako i za drutvo i celu ljudsu zajednicu.

Mentalno zdravlje podrazumeva vetine, kao to su

sposobnost da se prilagodimo promenama, da

prepoznamo, formuliemo i iskaemo misli i
oseanja, kako pozitivna, tako i negativna.
Mentalno zdravlje je emocionalna i duhovna snaga

koja nam omoguava da uivamo u ivotu, ali i da

podnesemo bol, razoaranje i tugu.
Mentalno zdravlje je nain na koji misli, osea ili

se ponaa u odreenim ivotnim situacijama; kako

gleda na sebe, svoj ivot i ljude u svom ivotu;
kako procenjuje svoje mogunosti i pravi izbore.

TA ODREUJE NAE MENTALNO

ZDRAVLJE?
Brojni su faktori koji utiu na nae mentalno zdravlje.

Istraivanja pokazuju da su obrazovanje, zaposlenost,

adekvatna primanja, bezbedna i kvalitetna spoljanja
sredina jednako vana za zdravlje, kao i pravilna
ishrana ili fizika aktivnost. Nae mentalno zdravlje je
tesno povezano sa naim mogunostima da radimo,
uimo, rekreiramo se ili se bavimo sportom. Zdravlje je
povezano sa time gde ivimo, kako se brinemo jedni o
drugima, oseaju da pripadamo zajednici i koliko
ljubavi , brige, stimulacije dobijamo kao deca. Prema
tome, nema jednostavnog odgovora na pitanje,, ta
nas ini mentalno zdravim? Nae zdravlje je pod
uticajem brojnih faktora koji se mogu nai kod
pojedinaca ( ponaanje, stavovi, verovanja...) i sredine
koja ih okruuje ( socijalni, ekonomski, kulturni,
politiki uslovi ). Svaki od ovih faktora je znaajan

KVALITET IVOTA
ZDRAVLJE

BOLEST
FAKTORI RIZIKA

ZATITNI FAKTORI

Stilovi
ivota(nepuenje,pra
vilna ishrana,fizika
aktivnost)
Zdrava sredina
(mir,kvalitet
vode,vazduha,hrane)
Zatitni psihosocijalni faktori
(samopouzdanje i dr.)
Zdravstvena sluba
(sistematski pregledi
i dr.)

tetna
ponaanja(puenje,ne
pravilna
ishrana,gojaznost)
Rizini uslovi ivotne
sredine (zagaenje
ivotne sredine,niski
soijalni i ekonomski
uslovi)
Bioloki faktori
rizika(visok krvni
pritisak,visok
holesterol)
Psiho-socijalni faktori
rizika (nisko
samopouzdanje,bespo
-monost)

CILJ svakog drutva treba da bude da odri

stanovnitvo zdravim, uz istovremeno

spreavanje i suzbijanje zdravstvenih rizika.
Ulaganjem u preventivu, zapoinje briga o
mentalnom zdravlju.

Briga za mentalno zdravlje treba da pone to

ranije; jo u trudnoi, jer deca i mladi su

budunost i najvaniji resurs drutva.
Obezbeenje zdravog poetka ivota i zdrav
ivot deteta, moraju imati najvei prioritet.
U ovom procesu, zadatak sestre je da aktivno
uestvuje u promociji zdravlja i zdravog naina
ivota. Poto je zanimanje medicinske sestre
zastupljeno u svim sferama zdravstvene zatite;
takvo e i njeno delovanje biti :

Rad u polivalentnoj patronanoj slubi

Savetovalitima za trudnice
Savetovalitima za decu i omladinu
Savetovalitima za porodicu
Vrtiima, kolama
Dispanzerima za mentalno zdravlje
Dnevnim bolnicama itd
U svom delokrugu rada ona usko sarauje sa lekarima opte

prakse, pedijatrima, psihijatrima, psiholozima, ginekolozima,

gerontolozima ...

Sistem zdravstvene zatite i unapreenje mentalnog

zdravlja moraju imati multidisciplinarni pristup; tj.

zdravstveni radnici moraju saraivati i sa drugim
strunjacima i organizacijama kao to su : kole,
univerziteti,vlada, policija tj. uiteljima,
svetenicima,dravnim slubenicma i svim ostalim
slojevima drutva.
SVI NA ISTOM ZADATKUPROMOCIJA ZDRAVLJA

sprovoditi zdravstveno vaspitanje koje je namenjeno

svim populacijama stanovnitva.
Da bi se sve realizovalo, pre svega svako drutvo treba

da ima dobru strategiju za unapreenje mentalnog

zdravlje

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je formiralo

Nacionalnu komisiju za mentalno

zdravlje( NKZMZ)2003. godine, da organizuje
reforme u zemlji, a koje se odnose na mentalno
zravlje. Osnovni zadaci NKZMZ su bili:
procena opte situacije sistema za mentalno

zdravlje
stvaranje strategije i akcionog plana za
mentalno zdravlje
pisanje novog zakona za zatitu prava mentalno
obolelih
prihvatanje ovih dokumenata od strane Vlade i
parlamenta
uspostavljanje pilot centra za mentalno zdravlje

Od ovih zadataka NKZMZ je stvorila:

NACIONALNU STRATEGIJU ZA MENTALNO

ZDRAVLJE I AKCIONI PLAN; koji je Vlada
usvojila 2007. Godine.
napravljen je nacrt zakona za zatitu osoba sa
mentalnim poremeajima, koji je poslat
Ministarstvu, ali nije podnet na usvajanje
Skuptini
pilot CMZ u zajednici je uspostavljen u optini
Medijana Ni

ZDRAVLJE
MENTALNO
STANOVNIKA
U naojSRBIJE
zemlji , dugogodinja izloenost stresu, dovela

je do porasta broja mentalnih poremecaja.

Srpski strunjaci upozoravaju da vie od 300.000
graana ima neki psihiki poremeaj. ak 25%
stanovnika ivi optereeno strahom, a petina pati od
posttraumatskog stresa.
Srbija je poslednjih godina postala mentalno
kontaminirana zemlja. Podatak da vie od 300.000
ljudi u naoj zemlji ima neki psihiki poremeaj, jasno
pokazuje da Srbi usled hronine frustracije i straha
kao nain ivota, sve ee postaju tempirane bombe,
koje bi mogle da ,,eksplodiraju u svakom trenutku.

 Rezultati meunarodne studije, u kojoj je uestvovalo vie

od 5.000 ispitanika iz cele Evrope, od toga 640 iz Srbije,

pokazuju da u naoj zemlji 24% stanovnika pati od
psihikih poremeaja vezanih za strah, a posle NATO
bombardovanja ak 18% osoba ima simtome
posttraumatskog stresnog poremeaja.
Podaci Instituta za Javno Zdravlje Srbije pokazuju da su
mentalni poremeaji od 1999. godine porasli za 13% i taj
trend se naalost nastavlja. Pored stresnih poremeaja,
konstantno su u porastu depresija, agresija, nasilje, suicid,
kao i rekordna upotreba lekova za smirenje.
Ne morate da budete strunjak da biste uvideli da
mentalno zdravlje nacije, nikada nije bilo gore.
Ako smo po visini mesene zarade na samom evropskom
dnu, a meu vodeim kada su u pitanju oboleli od
karcinoma,broju izbeglica i konzumiranju cigareta i
alkohola, nije ni udo to strunjaci upozoravaju da je
psihiko zdravlje nacije alarmantno!

A GDE TO IVE NAJSRENIJI LJUDI

Ujedinjene
Nacije su uradile istraivanje, gde ive
NA
SVETU?
najsreniji ljudi
Najsreniji ljudi na svetu ive u Panami, Australiji, a u
evropskim zemljama u Danskoj, Norvekoj, Finskoj,
vedskoj, dok najnesreniji ljudi su stanovnici Afrike.
Meu glavnim kriterijumima sree su: poverenje u
institucije i dravu , politike slobode, psihiko i fiziko
zdravlje, siguran posao, skladan privatni i porodini ivot.
Meu stanovnicima bive Jugoslavije, najsreniji su
Slovenci, slede Hrvati, a potom Bosanci i Srbi
Istraivanje UN je pokazalo da bogate zemlje, su
najee i zemlje sa srenim stanovnitvom. Srea raste
sa porastom standarda. Gledajui razvijene zemlje, ene
su srenije od mukaraca, a najmanje su sreni
sredoveni ljudi.

ZAKLJUAK:
Mentalno zdravlje je nacionalni kapital; presudnao je za

sveobuhvatno blagostanje, osoba , drutva, drave.

Zato zatita mentalnog zdravlja mora predstavljati
neophodan i znaajan aspekt sveukupnog sistema
zdravstvene zatite, odnosno javnog zdravlja. Sistem
zatite mentalnog zdravlja mora da titi ljudska prava,
a pre svega pravo na zdrav ivot. Posebna panja se
posveuje osetljivim grupama stanovnika, kao to su:
trudnice, deca, mladi, stare osobe,raseljena lica ...

Zato je potrebno uspostaviti :

nacionalnu politiku strategiju
razvijati strune kadrove
obrazovati stanovnitvo
povezati sve segmente drutva, a ne samo zdravstveni

sektor
obezbediti leenje obolelih
rad na destigmatizaciji mentalno obolelih osoba
za unapreenje i ouvanje mentalnog zdravlja,
neophodno je aktiviranje ire zajednice, nevladinog i
vladinog sektora

Fondacij
e
Privatni
sektor

Porodic
e

Zajednic
e

MENTALN
O
ZDRAVLJE

Pojedinc
i

NVOnevladi
n
sektor

Mediji

Politia
ri i
vlada

Lekari,s
estre,psih
o-lozi i
dr.

PREPORUKA
10 JEDNOSTAVNIH KORAKA
ZA OUVANJE MENTALNOG ZDRAVLJA:
1. Prihvatite sebe onakvim kakvi ste
( uverenja,poreklo, kultura, religija, ivotno iskustvo
svako ima pravo da bude potovan )
2. Razgovarajte o tome ( svoja oseanja i probleme
podelite sa drugima )
3. Druite se sa prijateljima ( negujte prijateljstva
ne morate uvek biti jaki i sami se boriti )
4. Ukljuite se u zajednicu ( upoznavanje novih ljudi
znai i za vas i za druge )
5. Budite aktivni ( pronaite neto u emu uivate:
etnja, sport, plivanje, ples, vonja biciklom ... )

6. Umereno uzimajte alkohol ( ne opijajte se i ne reavajte

probleme alkoholom ! )
7. Nauite neto novo (to jaa samopouzdanje )
8. Uinite neto kreativno ( pomae koda ste nervozni i
depresivni muzika, pisanje itanje poezije, slikanje, kuvanje
trikanje ... pronaite se u emu uivate )
9. Opustite se ( pronaite vreme samo za sebe uivajte u
onom to vas relaksira )
10. Obratite se za pomo, znajte da je svakome ponekad
potrebna. Nije sramota traiti pomo; ak i ako vam je
neprijatno zbog toga. Obratite se prijateljima, roditeljima,
lekaru!
Nastavite da koraate ...

LITERATURA:
Mentalna higijena; prof R. Kalianin; Zavod za

izdavanje udbenika
Prirunik Crvenog Krsta Vojvodine ; Razvoj i
zdravlje adolescenata
Uapreenje zdravlja u drutvenoj zajednici;
prof R. Kalianin; ZMZ BG
Ulaganje u mentalno zdravlje ; internet
stranica Eskulap 2008 ; 3(1-2) ,114-21

HVALA NA PANJI!