METODE PRIMENE HEMIJSKIH

SREDSTAVA
Metode bez pritiska
Metode difuzije hemijskih sredstava
Metode sa povienim pritiskom

METODE BEZ PRITISKA

Premazivanje
Prskanje
Umakanje i potapanje
Toplo hladni postupak
Fumigacija
Kyan-izacija

 Premazivanje najstariji i najjednostavniji nain .Na

ovaj nain se mogu tretirati svi sortimenti, osim delova
koji su neokorani. Najee se vri tretiranje
sredstvima organskog porekla (drvo se esto
nalazi na otvorenom, pa je izloeno delovanju
padavina). Za primenu ovog metoda, nije potrebna
posebno obuena radna snaga, oprema je jeftina
(etka ili valjak), ali je metoda dugotrajna (radnici
su izloeni delovanju otrovnih isparenja dosta
dugo), a rastojanje od radnika od sortimenta je
malo (duina ruke + duina etke).
Prskanje mogu se tretirati svi proizvodi od drveta
bez obzira na oblik, dimenzije, namenu i sadraj
vlage. Efikasnost i ekonominost ove metode
zavisi od otvora rasprskivaa i pritiska u prskalici.
Pri niskom pritisku i veem otvoru rasprskivaa,
mlaz je ui, pa su kapi vee, a sredstvo se razliva.

Premazivanje

Prskanje

Pod pritiskom od 196,6 295 kPa, najpovoljnije

rastojanje izmeu rasprskivaa i povrine koja se
tretira je 30 do 50cm. Do rasipanja sredstva dolazi i
ako su kapi isuvie sitne, pa ih vetar lako nosi. Pri
primeni ove metode, posebno treba obratiti panju
na pravac duvanja vetra u momentu tretiranja, ako
se tretiranje radi na otvorenom. Ova metoda je
dosta jednostavna za primenu, relativno brza, nije
potrebna specijalno obuena radna snaga, a
oprema je relativno jeftina. Rastojanje radnika od
sredstva je neto vee nego kod
premazivanja.Prskanjem se mogu tretirati i tesko
dostupni delovi,premazivanjem ne
Umakanje i potapanje ovim metodama se zatiti
cela povrina drveta. Osnovna razlika izmeu ove
dve metode je u trajanju postupka. Umakanje je
kratko traje od 3 do 5 minuta.

 Na ovaj nain se moe tretirati tanje oblo ili rezano

drvo, pojedinano ili u sloaju (moraju postojati
podmetai, kako bi drvo bilo tretirano sa svih
strana), kao i gotovi proizvodi. Umakanje se moe
vriti runo i mehanizovano (bazeni, najee
500x130x130cm) sa lananim transporterima koji
su postavljeni tako da se drvo due zadrava iznad
bazena pri izlasku iz njega, kako bi se ocedilo od
vika rastvora).
Potapanje drveta je slian postupak, efikasniji od
umakanja, traje od 6 minuta do 10 dana, najee
3 do 10 dana. Drvo se pre tretmana mora okorati,
oistiti od strugotine, a njegova vlanost mora biti
oko 30, ako se koriste vodeni rastvori, a oko 25
za uljane rastvore.

Umakanje i potapanje
(hladni i toplohladni postupak)

 Rastvori mogu biti hladni i toplo-hladni. Drvo ne

treba tretirati vazduno suvo, jer se najvea koliina
aktivne materije zadrava u povrinskim slojevima
drveta.
Toplo-hladni postupak je dvostruko potapanje
(dvostruka difuzija), drvo se potapa u tople, a potom
u hladne rastvore.
I varijanta :Drvo se moe potopiti u topao rastvor do
potpunog hlaenja uz odravanje poviene
temperature odreeno vreme.
II varijanta je da se drvo posle 4 sata potapanja u
topao rastvor, prenese u hladan rastvor, gde ostaje
4 sata
III varijanta da se potapanje vri u istom sudu,
topao rastvor se ispusti nakon 4 sata, a zatim se
naliva hladan rastvor. Efekat je isti, a izbor zavisi od
raspoloive opreme.

Pod uticajem visoke T toplih rastvora,isparava voda i

oslobaa se mesto u drvetu za rastvore. Prilikom
kontakta hladnih rastvora sa drvetom, dolazi do
njegovog skupljanja, to dovodi do potiskivanja toplih
rastvora u dubinu drveta i oslobaanja prostora za
nove koliine rastvora, a prilikom hlaenja rastvora u
dubini drveta dolazi do pojave manjeg podpritiska koji
dovodi do povlaenja hladnih rastvora u dublje
slojeve.
Prilikom zatite ovim metodom, koriste se i uljani i
vodeni rastvori razliitih temperatura (kreozotno
ulje se prema nekim autorima zagreva na temperaturu
od 116C do 122C, a hladno na oko 38C ili se u
letnjem periodu ne zagreva, dok se neorganske soli
zagrevaju na 50C jer na viim temperaturama slabije
penetriraju i korodiraju drvo).

 Kijanizacija (potapanje drveta u rastvor ivinog

hlorida) je jedan od najstarijih postupaka,a ime je
dobila po autoru (Kyan). Ovaj postupak se vie ne
primenjuje zbog toksinosti ive.
Fumigacija je postupak tretiranja otrovnim parama
hemijskih sredstava najee u zatvorenom
prostoru.
Fumiganti su materije koje se pri odreenoj
temperaturi i pritisku nalaze u gasovitom stanju u
koncentracijama koje izazivaju smrt svih ivih
organizama. Fumigacija se primenjuje najee za
suzbijanje tetoina u skladitima, jer fumiganti
uspeno prodiru u tretirani materijal i uspeno iz
njega izlaze.

Fumiganti deluju na sve organizme koji diu (insekti

diu u svim razvojnim stadijumima), a intenzitet
dejstva zavisi od intenziteta disanja, koncentracije
para u vazduhu i telesne mase organizma.
Fumiganti su jaki otrovi i za oveka i u zavisnosti od
vrste primenjuju se u hermetiki zatvorenom,
poluzatvorenom ili otvorenom prostoru.
Na uspenost fumigacije utiu toksinost sredstva,
koncentracija aktivnih materija i ekspozicija (vreme
delovanja).

Prednosti fumigacije su:

- vrlo visoka efikasnost
- deluje na sve razvojne stadijume insekata
- fumiganti prodiru i na najnepristupanija mesta
- nema rezidua (ostataka) fumiganata u drvetu
Nedostatci fumigacije:
- velika otrovnost fumiganata
- posebne mere zatite objekta za vreme izvoenja

Fumigacija nametaja

Fumigacija
objekata

Fumigacija
crkve

METODE DIFUZIJE HEMIJSKIH

SREDSTAVA

Osmoza
Patroni
Bandairanje
Difuzija kroz rupe
Difuzija sa (oba) kraja drveta
Difuzija s jednog kraja
Dvostruka difuzija
Ovi postupci se sastoje u nanoenju na drvo guih
rastvora (pasta) iz kojih aktivne supstance difunduju
u drvo na osnovu razlike u koncentraciji zatitnog
sredstva i drveta.

Osmoza

Drvo sa kog je skinuta kora

i tanak povrinski sloj,
premazuje se pastama, dok
se popreni preseci
premau katranskim uljem.
Drvo se nakon slaganja,
pokriva vodootpornim
pokrivaem.
Dobar efekat se postie
nanoenjem vodenih rastvora
na svee poseeno
etinarsko drvo u toku
vegetacionog perioda. Ovaj
postupak se moe ubrzati
potapanjem sloaja i
uvoenjem zagrejane pare.

Patroni
Patroni slue za deliminu
zatitu drveta, uglavnom
donjih delova stubova.
Unose se u prethodno
izbuene rupe na rastojanju
od 70 cm. Kao aktivnu
komponentu patroni sadre
neorganske soli.
Nedostatak ovog metoda je
smanjenje mehanike
otpornosti drveta.

Bandairanje

Bandairanje je postupak obmotavanja

drveta bandaima ispunjenih otrovima.
Bandae se esto koriste kao
preventivna zatita kako pre ugradnje,
tako tokom upotrebe drveta.
Banda se sastoji iz dva dela; unutra.
sunerastog sloja ispunjenog
sredstvom i spolja. (PVC folija). Kao
zatitna sredstva koriste se soli, ali se
mogu koristiti i uljani rastvori.
Prvo se oko drveta uvija sunerasti
plat, a zatim PVC folija. Pod uticajem
atmosferilija, paste se razreuju i
polako difunduju u drvo, a folija
spreava njihovo ispiranje. Oko folije se
postavlja zatitni lim koji spreava
trovanje ivotinja.Ovako se vri zatita
stubova i time se njihova trajnost
produava za 5 do 10 godina. Dubina
penetracije iznosi i do 5cm.

Difuzija kroz rupe

Difuzija kroz rupe slina je
metodi patrona, ali se u
rupe unose tena i vrsta
sredstva kao i uljane paste.
Nedostatak ovog metoda je
smanjenje mehanike
otpornosti drveta.

Difuzija s kraja drveta

Difuzija s kraja drveta
ima slinosti sa
umakanjem. Kod svee
poseenog i neokoranog
drveta najpre se deblji kraj
stavlja u vodeni rastvor
sredstva, a zatim posle
etiri dana isto se uini i
sa tanjim krajem uz
prethodno odsecanje
manjeg kotura (da bi
presek bio sve). Nakon 3
dana sortimenti se
postavljaju u vertikalan
poloaj, sa osloncem na
debljem kraju.

 Difuzija s jednog kraja koristi suneraste i metalne

kape koje se postavljaju na vrhove stubova.
Suneraste kape su sline bandaama. Gornji kraj im
je perforiran, omoguava prolaz vode i kinice koje
rastvaraju soli koje dalje difunduju kroz drvo. Metalna
kapa poseduje rezervoar za kreozotno ulje i ureaj za
poveanje pritiska.
Dvostruka difuzija sublimira prethodni i toplo-hladni
postupak umakanja. Najpre se drvo izlae bakarnom
sulfatu, a zatim kombinaciji natrijum-arsenata i
natrijum-bihromata. Postoje i varijacije ovog postupka
i tada se upotrebljavaju slina hemijska sredstva.
Postupak traje oko 2h 30min.

METODE SA POVIENIM PRITISKOM

Metode sa povienim pritiskom bez
upotrebe kotlova
Impregnacija u kotlovima

Metode sa povienim pritiskom bez

upotrebe kotlova
Tretiranje stubova kroz rupe
Kobra postupak
Boucherie postupak

 Tretiranje stubova kroz rupe - postupak koji se moe

koristiti za zatitu vertikalno ugraenog drveta. Stubovi
se bue radijalno, na jednoj strani se postavlja
zavrtanj, a na drugoj ureaj sa rastvorom sredstva.
Penetracija je bolja usled povienog pritiska.

Kobra postupak - ureaj se

sastoji iz rezervoara sa iglom,
potisne poluge i poluge sa
lancem za uvrivanje. Igla se
utiskuje pritiskom na polugu, a
zatim se rastvor pod povienim
pritiskom ubrizgava u drvo.
Najee se koristi za naknadnu
zatitu stubova, ali moe se
primenjivati i pre ugradnje i to
najee na mekim vrstama
drveta kako ne bi dolo do loma
igle. Rastojanje meu ubodima
zavisi od vrste drveta i gustine
rastvora, dok je uobiajena
dubina, oko 10cm.

 Boucherie postupak- metod istiskivanja sokova se

uglavnom koristi za zatitu svee poseenih
etinarskih stubova (15 dana nakon see), jer samo
primarna vlaga omoguava kretanje rastvora kroz
drvo. Ureaj se sastoji iz dva rezervoara, prvi, u kom
se nalazi pumpa je na zemlji, dok je drugi na visini oko
10m, ime se postie hidrostatiki pritisak. Pumpa
rastvor podie u gornji rezervoar iz koga se putem
cevi koje su sa stubovima vezane preko posebnih
kapa postavljenih na debljem kraju, uz pomo
hidrostatikog pritiska, rastvor utiskuje u drvo.
Nepokriveni deo preseka se premazuje voskom,
parafinom ili sl. kako bi se spreilo isticanje rastvora.
Stubovi moraju biti postavljeni tako da je kraj koji je
vezan, iznad tanjeg kraja stuba, tj. u kosom poloaju.

 Kretanje rastvora se moe kontrolisati skidanjem

delova kore (provera boje beljike) ili analizom sokova.
Najee se koristi bakarni sulfat (1%), ija potronja
iznosi 5,5-8kg/m . Postupak traje
oko 10 dana, a moe
3
se ubrzati uvoenjem vakuuma na tanjem kraju i time
skratiti na 4 dana. Ovakav postupak se naziva
poboljani Bueri i ekonominiji je od prethodnog
(manja potronja sredstva, nije potreban toranj, ali je
neophodan ureaj za podpritisak). Posle postupka,
stubove treba premazati pastama i uvati 14 dana pod
pokrivaima.
Dugo trajanje postupka i primena na samo svee
poseeno drvo su osnovni razlozi usled kojih ovaj
postupak nije naao iru primenu.

Boucherie postupak

Impregnacija u kotlovima
Uee pojedinih
sortimenata u ukupnoj
koliini impregnisanog
drveta u Zapadanoj Evropi
(44%-konstrukcijsko drvo,
21-% batensko drvo, 15%manji komadi drveta ovalnog
oblika, 14%-ostalo drvo)
Uee sredstva za
impregnaciju drveta u
Zapadnoj Evropi (71%vodootporna sredstva-soli,
11%- kreozotno ulje i 18%ostalo)

Impregnacija u kotlovima
Do poetka 20.veka drvo je impregnisano postupcima pune
impregnacije.Sa poveanjem upotrebe el.pragova i el.,TT
stubova,poveavala se i potronja hem.sredstava. Zbog
ekonominosti,razvili su se tedei postupci impregnacije u
kotlovima ,sa manjom potronjom sredstava a skoro istim
efektom zatite,jer se iz drveta nakon zavrenog napajanja
izvlaio deo sred.koja se nisu vezala za drv.vlakna.
U kotlovima se najvie impregniu stubovi i el.pragovi.
Potrebno je ove sortimente pripremiti pre impregnacije:
- pravilno slaganje radi cirkulacije vazduha a time i ravnomernog
suenja,a pre slaganja ienje od zemlje,peska i sl. i
perforiranje zbog bolje penetracije sred.
- prirodno suenje 6-8 mes. do W=28-30%
- moe se raditi vetako suenje ili parama org.rastvaraa ili
zagrejanim kreoz.uljem.

Metode pune impregnacije

Bethell-ov postupak
Burnett-ov postupak
Kombinovani postupak
Boliden postupak
etiriciklian postupak

Karakteristike metoda pune impregnacije

Utiskivanje max koliine rastvora hem.sredstava u
drvo
Odravanje pritiska do poetka isticanja rastvora
iz drveta
Umesto poetnog P (predpritisak),primenjuje se
podpritisak (bolja penetracija rastvora u drvo)
Ree se koriste od tedeih postupaka, jer je
efekat zatite isti ,a potronja sredstava vea

Bethell-ov postupak Postupak se sastoji iz vie

faza (dati pritisci vae za cerove pragove) :

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

unoenje drveta u cilindar (15 min.)

podpritisak od oko 800 kPa (15 min)
odravanje podpritiska (15 min)
punjenje cilindra kreozotnim uljem (10 min.)
stvaranje pritiska od 810-1012kPa (30 min.)
odravanje pritiska (160 min.)
sniavanje pritiska i isputanje ulja (10 min.)
stvaranje podpritiska od 5,9 kPa (15 min.)
odravanje podpritiska (15 min.)
Izjednaav. P sa atmosferskim i pranjenje cilindra (10
min.)
Temperatura ulja u predgrejau je 105-110, a u cilindru
oko 95 C. Odravanje P se menja za dr.vrste drveta .

Bethell-ov postupak

Barnett-ov postupak pre poetka impregnacije

drvo se zagreva v. parom u cilindru radi omekavanja
i otapanja smola. Koristi se vod.rastvor cink hlorida
(50C) ili dr. neorg. soli (70C),obino 200-360 kg/m3
rastvora.

1. Zagrevanje drveta u cilindru

2. uvoenje podpritiska od oko 5,9-6,4 kPa (10 min.)
i njegovo odravanje (20 min.)
3. ukidanje podpritiska, punjenje cilindra rastvorima
(10 min.)
4. poveavanje pritiska na 709-1215kPa (10 min.) (u
praksi ee 709-810kPa)
5. odravanje pritiska do potpunog napajanja drveta
6. ukidanje pritiska i pranjenje cilindra

 Kombinovani postupak obuhvata Rping-ov

postupak (impregnacija kreoz.uljem), a zatim i
tretiranje natrijum-fluoridom nekim od metoda pune
impregnacije. Podpritisak na kraju Rping-ovog
postupka predstavlja poetni pritisak za utiskivanje
natrijum-fluorida. Kreozotno ulje dostie temperaturu
od 105C, a rastvor natrijum-fluorida na 60C.
Potronja ulja je 75 kg/m a rastvora 6 kg/m drveta
Boliden postupak koristi se za impregnaciju sveeg
hrastovog drveta vlanosti od 30-60%, dok se bukovo
drvo moe tretirati odmah posle see. Obraeno drvo
se mora impregnisati isljuivo u suvom stanju. Metoda
je slina Bethell-ovom poostupku i koristi Boliden soli.
Razlika je u pritiscima u odreenim fazama ije
maksimalne vrednosti dostiu 1417 kPa.

 etiriciklian postupak (metoda impregnacije

drveta sa visokim sadrajem vlage)- predstavlja
viestruku primenu Rping-ovog postupka (razliito trajanje
faza; I-60, II-80, III-100, IV-120min., isti pritisak od 784kPa).
Preporuuje se prvenstveno za impregnaciju svee poseenog
bukovog drveta (nisu potrebna bela stovarita). Trajnost
pragova je dua, potronja ulja vea, impregnacija traje due
(vea potronja energije) u odnosu na prost Ripingov postupak.
Razlike Ripingovog i etriciklinog postupka:
-Kod Ripingovog pragove treba suiti 6 mes.na otvorenom
-Kod R. potrebna tzv.bela stovarita,gde moe doi do pojave
zaguivanja bukovog drveta ,a kasnije trulei,pa je potrebna
hemijska zatita,to poveava trokove
-moe se impregnisati oko 63% drveta a kod etvorocik.80-90%
-trajnost imp.pragova je po Ripingu max 30,a po II oko 40 god.
-postupak Ripinga traje 8,a II oko 12h uz veu potronju ulja 26%
Izbor postupka zavisi od namene i uslova eksploatacije drveta

Metode tedeih postupaka

(empty-cell process)

Rping-ov postupak
Dvostruki Rping-ov postupak
Lowry-jev postupak
Drugi tedei postupci

Ripingov postupak
Max Rping je doao na ideju da deo ulja koji je
upijen od strane elija, pora i upljina u drvetu
bude zamenjen nekim drugim sredstvom, ime
bi bila smanjena koliina impregniranog
sredstva. Tako je uveo da se drvo pre tretiranja
kreozotnim uljem izlae jakom vazdunom ili
gasnom pritisku. Jako napeti gasovi zaposedaju
unutranje povrine, zatim se uvodi ulje, a
pritisak se i dalje poveava. Sa obzirom da su
vazduh (gasovi) zauzeli unutranje prostore, ulje
ulazi samo u lumene elija.
Za impregnaciju se uglavnom koristi
kreozotno ulje (za el.pragove i TT-stubove),i
vod.rastvori neorg.soli

 Po isputanju ulja iz cilindra, pritisak prestaje

da deluje, i gasovi koji se nalaze u unutranjosti
prilikom naputanja drveta isteruju i viak ulja i
elije ostaju prazne (empty-cell process). Da bi
se poveao efekat izbacivanja vika ulja, Riping
je drvo na samom kraju procesa izloio dejstvu
vakuuma.
Postupak je vrlo brzo zaiveo i predstavlja
najbolje i najprihvaenije reenje za
impregnisanje. Pored dobrih rezultata, razlog
tome je i minimalna potronja sredstva za
zatitu.

Odvija se u vie faza :

- Punjenje cilindra drvetom i izlaganje vazd. pritisku od 152-405
kPa i odravanje najmanje 5 minuta,
- punjenje cilindra uljem iz predgrejaa (10 min)
- podizanje pritiska do 607-810 kPa za borovo odn.810-1012
kPa za hrastovo drvo i njegovo odravanje 45 -160 min
- isputanje ulja,
- stvaranje vakuuma od 80 kPa i dejstvo istog oko 10 minuta,u
cilju izvlaenja vika ulja iz drveta
- ukidanje podpritiska, izvlaenje drveta iz cilindra.
Temperatura ulja je izmeu 105-110C. Utroena koliina ulja je
od 63 kg/m za manje komade, pa na vie.

Dvostruki Ripingov postupak

Osobine nekih vrsta drveta ne daju adekvatne
rezultate primenom jednostavnog postupka. Kod
takvih vrsta upijanje kreozotnog ulja se se odvija preko
eonih povrina pa se zbog toga mora primeniti
dvostruki Ripingov postupak. Sam postupak se ne
razlikuje mnogo, izuzev to se ponavlja (u drugom
se koristi pritisak od 911-1012kPa, a potronja
sredstva je vea 2,5-3 puta).
Generalno, drvo impregnisano Ripingovim postupkom
ima trajnost od oko 30-35 godina. Trajanje je razliito
od vrste do vrste, kao i primenjivanih parametara
reima, koji opet variraju zavisno od drave i
standarda.

 Lowry-jev postupak je patentiran posle Rping-ovog

i moe se odvijati u istim postrojenjima. Razlikuje
se po nedostatku predpritiska. Postupak obuhvata:
unoenje drveta i zatvaranje cilindra,
uvoenje kreozotnog ulja u cilindar,
podizanje pritiska
odravanje pritiska (150 min),
isputanje ulja,
stvaranje vakuuma,
odravanje vakuuma (15 min),
otvaranje cilindra i izvlaenje drveta.
Temperatura ulja se kree od 95-100 C, a utroak od
70-100 kg/m. Koristi se najvie za impregnaciju
cerovih pragova. Pritisak i trajanje vakuuma su razliiti
za druge vrste, sortimente i opsege vlanosti

OSTALE METODE PRIMENE HEMIJSKIH

SREDSTAVA
Modifikacija drveta je savremen postupak. Obuhvata
modifikaciju drvne supstance u oblik kada ona postaje
otpornija na dejstvo destruktora. Modifikacija ima i
loih strana koje se uoavaja prilikom dalje prerade i
obrade. Postupak je i dalje u istraivanju pa se oekuju
sve bolja reenja, ime bi se i omasovila njegova
upotreba.
Nagorevanje drveta je najstariji nain zatite. Koristi
se i dalje zbog jednostavnosti i ekonomske
opravdanosti, ali rezultati dejstva nisu efikasni (drvo
puca, to olakava prodiranje gljiva). Dodatna
otpornost se postie naknadnim potapanjem u
vodootporna hemijska sredstva ili postavljanjem u
betonsku podlogu to poskupljuje postupak. Uglavnom
se koristi u ruralnim sredinama