RENDGENSKA SLIKA

GEOMETRIJA, PROJEKCIJA
POLOAJA, VELIINE, OBLIKA I
KONTURE
Prof. Dr Svetozar Pervulov

Strukovni Medicinski Radiolog

DEFINICIJ
E

Kompleks eksponiranih, manje

eksponiranih i neeksponiranih
povrina rendgenskog filma nastalih
prolaskom X zraka kroz nehomogenu
strukturu tela
Rendgenska slika je konusna projekcija
objekta (tela) u jednoj ravni nastala
sumacijom svih slojeva kroz koje su
proli zraci.

Strukovni Medicinski Radiolog

Projekcija rendgenske slike

predstavlja prikaz poloaja, veliine,
oblika i konture objekta na filmu.
Zavisi od sledeih geometrijskih faktora:

veliine fokusa
rastojanja objekat - film
rastojanja fokus - film
odnosa centralnog zraka, ose objekta i
projekcione ravni
oblika predmeta

Strukovni Medicinski Radiolog

Geometrija rendgenske slike

Veliina rendgenske
slike
Slika objekta na filmu je uvek vea od samog
objekta zbog divergencije snopa x zraka.

Na veliinu slike utiu:

rastojanje objekat - film
rastojanje fokus objekat
rastojanje fokus - film

Strukovni Medicinski Radiolog

Geometrija rendgenske slike

Veliina rendgenske
slike

Pribliavanje objekta fokusu rezultira poveenjem

rendgenske slike

Strukovni Medicinski Radiolog

Geometrija rendgenske slike

Veliina rendgenske
slike

Kada su film i objekat na istoj distanci, rastojanje fokus film

definie veliinu slike

Strukovni Medicinski Radiolog

Geometrija rendgenske slike

Kontura rendgenske slike
Geometrijske neotrine konture nastaju
kao posledica projekcionih odnosa izmeu
fokusa rendgenske cevi, objekta snimanja
i projekcione ravni (filma).
Svaki fokus ima definisanu povrinu i
svaka taka fokusa daje svoju sliku.
Posledica je da slika objekta ima centralnu
senku i oko nje perifernu polusenku
(penumbra).

Strukovni Medicinski Radiolog

Geometrija rendgenske slike

Geometrijska neotrina zavisi od:
veliine fokusa (vei fokus, manja otrina)
rastojanje objekat - film (manja rastojanje, manja
geometrijska neotrina)
rastojanje Fo - Fi (vee rastojanje, ua polusenka, vea
otrina).

Periferna polusenka

Strukovni Medicinski Radiolog

Geometrija rendgenske slike

Geometrijske
neotrine

Periferna polusenka

Uticaj veliine fokusa

Strukovni Medicinski Radiolog

Geometrija rendgenske slike

Uticaj veliine fokusa

Strukovni Medicinski Radiolog

Geometrija rendgenske slike

Geometrijske
neotrine

Periferna polusenka

Uticaj distance objekt Film (Fi)

Strukovni Medicinski Radiolog

Geometrija rendgenske slike

Geometrijske
neotrine

Periferna polusenka

Uticaj distance Fokus Film

Strukovni Medicinski Radiolog

Geometrija rendgenske slike

Projekcija oblika
Svaki objekt radiografisanja, u razliitoj projekciji,
ima karakteristian oblik. Od potovanja
definisanih standarda za projekcije pri snimanju
zavisi i kvalitet i dijagnostika upotrebljivost
radiografije
Na projekciju oblika utie :

odnos prema centralnom zraku

osa objekta
projekciona ravan
svi faktori koji utiu na veliinu slike
oblik samog objekta

Kongruencija tenja vernom prikazivanju oblika

objekta na filmu.

Strukovni Medicinski Radiolog

Projekcija oblika

Strukovni Medicinski Radiolog

Projekcija oblika

Strukovni Medicinski Radiolog

Centralni zrak (CZ)

Centralni zrak projektuje osovinu rendgenskog

zranog snopa.

Intenzitet zranog snopa je najvei u regiji

centralnog zraka
CZ Ima direktan uticaj na geometriju rendgenske
slike (projekcija oblika i poloaja)

CZ osim u posebnim zahtevima*, pozicioniran je

uvek pod pravim uglom na centar objekta i centar
filma.

Posebni zahtevi
kod kosog poloaja objekta (za dobijanje
realnih dimenzija)

Strukovni Medicinski Radiolog

Centriranje

Svetlosni marker oznaava orijentaciju

centralnog zraka (CZ) za postavljanje na
adekvatan nain na objekat i film.
Greke:
CZ pomeren
Objekat pomeren
kaseta pomerena

Strukovni Medicinski Radiolog

Projekcioni efekti
Nastaju kao rezultat anatomskih
karakteristika objekta snimanja i
karakteristika x zraka:
efekat sumacije
efekat pokrivanja
efekat bletanja
tangencijalni efekat

Strukovni Medicinski Radiolog

efekat

sumacije

Nastaje kada na isto mesto na filmu padaju senke dva objekta koji
priblino isto apsorbuju zrake. Intenzitet senke je tada jai nego
tamo gde su prikazani pojedinano.

sumiranje prednjih i zadnjih okrajaka rebara na

Strukovni Medicinski Radiolog

efekat pokrivanja
Nastaje kada na film padaju dve senke od
dva objekta. Ako pri tome jedan od njih
intenzivno apsorbuje x zrake, tada potpuno
pokriva, tj. onemoguava vidljivost drugog
objekta.

intenzivna senka medijastinuma pokriva

senku grudne kosti

Strukovni Medicinski Radiolog

efekat bletanja
nastaje kada na isto mesto na
filmu pada slika jednog
objekta koja pravi intenzivnu
svetlinu (na pr. takva je
kolekcija gasa u crevima) i
slika drugog objekta koji pravi
relativno slabu senku

vezduh u desnoj fleksuri kolona

bljetanjem onemoguava vidljivost
une kese ak i kada je ispunjena
kontrastnim sredstvom,
kolekcije gasa u crevima ''briu''
strukturu karlinih kostiju

Strukovni Medicinski Radiolog

tangencijalni efekat
nastaje kada zraci tangencinalno prolaze kroz neku lunu
povrinu. Debljina sloja kroz koju prolaze zraci je vea pa
je intenzitet senke na obodu vei.

Strukovni Medicinski Radiolog

Rezime:
Otrina rendgenske slike e biti vea ukoliko je:
1. fokus rendgenske cevi manjih dimenzija
2. rastojanje izmeu fokusa i objekta vee
3. rastojanje izmeu objekta i filma manje
4. divergencija snopa x zraka manja (tubusi, sita,
reetke)
5. obezbeeno apsolutno mirovanje objekta i svih
sklopova ureaja
6. ekspozicija zraenja to kraa
7. snimanje izvreno bez poja. folija ili su
koriene sitnozrnaste

Strukovni Medicinski Radiolog

Elementi koji utiu na rendgensko

snimanje

Dele se u etiri grupe:

Elementi koji odredjuju zranu

energiju
II

Odlike objekta

III Fotografski materijal

IV Primarne i sekundarne brane

Strukovni Medicinski Radiolog

Elementi koji odredjuju zranu energiju

mA utiu na kvantitet snopa, poveavaju broj fotona i

prostom, direktnom proporcijom utiu na fotoefekat.

II S (sec.) identian uticaj ima vreme ekspozicije: to je due

bie vie fotona, vei fotoefekat.
Obzirom da na isti nain utiu na fotoefekat, ova dva
elementa se odreuju zajedno, u vidu proizvoda:

mAs

Razliite su kombinacije za iste mAs:

80 mA x 1 s
= 80 mAs - odnos povoljniji za cev
800 mA x 0,1 s = 80 mAs - cev je vie optereena
Ovi parametri se koriste za snimanja pokretnih organa,
nemirnih pacijenata, dece.
kratko vreme ekspozicije eliminie neotrine pokreta.

Strukovni Medicinski Radiolog

Elementi koji odredjuju zranu energiju

III kV

(napon i promene napona rendgenske cevi)

Direktno utie na i kvalitet i na kvantitet snopa.

Broj fotona raste sa kvadratom napona, a s obzirom i na veu
prodornost fotona, fotoefekat raste sa 4. i 5. stepenom napona.
Kombinacija malog poveanja kV dozvoljava vee smanjenje mA
(tedi cev) ili vremena ekspozicije (kod pokretnih organa i
serijskih snimanja);
Poveanje napona daje vie rasutih zrakova, tako da se mora
koristiti efikasnija antirasipna reetka.

U dijagnostikoj radiologiji se koristi raspon od 20 150 kV.

Napon manji od 40 kV odgovara mekozranom
snimanju,
Napon vei od 120 kV odgovara tvrdozranom

Strukovni Medicinski Radiolog

Elementi koji odredjuju zranu energiju

III kV

(napon i promene napona rendgenske cevi)

Napon definie kontrastnost filma.

Vei napon, manji kontrast i obrnuto.
Efekti promene kontrasnosti u odnosu na promene napona
postaju vidljivi:
5%
8%
10%

za napone od 30-50 kV
za napone od 50-90 kV
za napone vee od 120kV

Promena napona, osim na kontrast, utie i na promenu

optike gustine. Tu vai pravilo 15% koje glasi: ako kV
poveamo za 15%, ekspozicija e biti duplo vea, kao da
smo duplirali mAs.

Zbog manje bioloke doze koju daju ''tvrdji'' zraci,

tendencija je da se pri snimanju koristi najvea vrednost kV
koja jo uvek ne ugroava kontrast.

Strukovni Medicinski Radiolog

Elementi koji odredjuju zranu energiju

Fokus Film (FoFi) rastojanje utie na fotoefekat po kvadratnom
zakonu, po kome intenzitet zraenja (a i fotoefekat) opada sa
kvadratom rastojanja.
pri poveanju rastojanje FoFi,
treba poveati mA (optereenje cevi),
vreme ekspozicije (ansa za neotrine zbog pokreta),
ili kV (vee rasipanje, manji kontrast).
FoFi rastojanje utie na projekciju veliine i oblika objekta,
tako da je projekcije vernija ukoliko je rastojanje vee.
Rastojanje treba da je 5x vee od debljine objekta koji se
snima.
U praksi se koristi rastojanje od 100 do 200 cm. Snimanje sa
rastojanjem 150 cm i veim, zove se teleradiografija.
Zbog vernije projekcije, u svetu je tendencija da se poveava
rastojanje FoFi. Tako se umesto 100 cm za standradna
snimanja ve koristi 120 ili 130, a umesto dosad korienih

Strukovni Medicinski Radiolog

Elementi koji odredjuju zranu energiju

karakteristike koje utiu na izbor predhodno navedenih

parametara snimanja:
1) Debljina sloja utie na apsorpciju, rasipanje, projekciju objekta, utie
na:
a) kV- promena debljine sloja za + 1 cm, zahteva promenu napona za +
1 kV kod tanjih
delova tela (distalni delovi ekstremiteta), odnosno za + 3 kV kod
debljih delova tela (abdomen)
b) korienje antirasipne reetke- reetka se koristi za delove tela
deblje od 10 cm
c) FoFiD- treba da bude bar 5 puta vea od debljine objekta

2) Gustina objekta utie na apsorpciju, dakle, vea gustina zahteva veu

zranu dozu.
Masno tkivo ima manju gustinu od ostalih mekih tkiva (miia).
Zato za sloj iste debljine ukoliko je vie masnog tkiva, treba
manja doza, nego kod osobe sa izraenijim miiima.
3) Redni broj pri korienju kontrastnih sredstava mora se poveati
zrana doza (kV).