VODNI SAOBRAAJ

Vodni saobraaj obuhvata saobraaj koji se

odvija na vodenim povrinama (moru, jezerima,
rekama, kanalima).
Morski saobraaj obezbeuje oko 4/5
ukupnog transporta u meunarodnoj trgovini

VODNI SAOBRAAJ
Po obimu tereta i
proizvodnosti rada pomorski
saobraaj prevazilazi sve
druge vrste saobraaja
Cena prevoza tereta morskim
putem je najnia od svih vrsta
saobraaja. Proizvodnost rada u
morskom transportu je 5-6 puta
vea, nego u eleznikom i
renom, a cena je gotovo 2 puta
manja

ISTORIJSKI RAZVOJ
BRODARSTVA

Razvoj trgovine u antikom periodu

uslovljen je razvojem brodarstva
( i na morima i na rekama)

Zbog konfiguracije zemlje i njenog odnosa MORE = 3 cetvrtine zemlje, KOPNO = 1 cetvrtina,
praovek je bio primoran da savlada sve morske prepreke. Zato se prvi zemljak dosetio da napravi
prvi primitivni amac. Tako razlikujemo Brodove raznih stilova: Grke, Egipanske, Rimljanske ...

Rimljanski brod
Egipanski brod

Grki brod

u 15. veku razvoj vodnog saobraaja

(za vreme velikih geografskih otkria)

 Kristifor Kolumbo
(1451-1506)

Vasko de Gama
(1469-1524)

Fernando Magelan
(1480-1521)

IZUMI KOJI SU UTICALI NA RAZVOJ BRODARSTVA

James Wat - parnu mainu
Amerikanac Robert Fulton, 1807. godine - Jedan od prvih
parobroda izgradio je. Brod se zvao Klermon.
Plovio je pogonjen bonim tokovima se lopatama, ali je imao i
katarke i jedra. Svoju prvu plovidbu obavio je uzvodno rekom
Hadson, od New Jorka od Albanija, prosenom brzinom oko 7
km/h.
Prvi brod koji je 1838. preao Atlantik samo pomou parnog
pogona zvao se Sirius.
Parobrodi su se sve vie gradili, ali su svi imali bone pogonske
tokove sa lopatama i katarke, tako da su mogli koristiti i jedra.
Kompanija Kunard je 1840. izgradila 4 parobroda za stalnu
plovidbu do Amerike.
U Bristolu je 1844. sputen u more brod Velika Britanija - To je
bio najvei brod gvozdene konstrukcije toga doba, Velika
Britanija je plovila pomou elise, ali je jos uvek imala jedra sa 6
katarki.
Poetkom XX veka poinje primena dizel motora

1731. Englez po imenu Jhon Hadly izumeo - sekstant,

naprava pomou koje su mornari odreivali poloaj
broda.
Oni su posmatrali ugao pod kojim se Sunce ili neka
zvezda nalaze iznad horizonta, a zatim su izraunavali
poloaj pomou knjige tabela.
Pronalazak Johna Hadlya bio je veoma znaajan, ali ne i
dovoljan. Da bi odredili taan poloaj na moru, mornari su
morali znati tano vreme u Engleskoj. Vreme se menja
ako se putuje oko sveta, a nijedan tadanji asovnik nije
bio dovoljno taan. Trebalo je, dakle, pronai asovnik
naroite vrste.
John Harison iz Engleske napravio je sat koji je nazvan
Hronometar.
Tako su pomou Hronometra, koji pokazuje tacno vreme
po Griniu, pomorci mogli da koriste sekstant za
odreivanje svog poloaja na moru.

Danas
Dananja svetska trgovaka flota se sastoji od preko 40
hiljada brodova.
Glavni deo trgovake flote pripada Japanu, Rusiji, Grkoj,
Kini. Najvea tonaa je pod liberijskom i panamskom
zastavom.Ipak, liderstvo Paname i Liberije je uslovno, poto
je veliki deo njihovih flota vlasnitvo SAD i
zapadnoevropskih zemalja (meu kojima Francuske, V.
Britanije i Nemake).
U svetu ima nekoliko vodeih organizacija koje vre nadzor
nad trgovakom flotom, a najuticajnija meu njima je Lojd.

Danas
Veliki deo svetske trgovake flote zauzima
tankerska flota. Oko 40% nosivosti svetske
flote ine tankeri, koji prevoze naftu i naftne
derivate
Glavni pravci kretanja tankera su iz regiona
Karipskog mora u SAD i zapadnu Evropu, i
iz zemalja Bliskog Istoka u Zapadnu Evropu,
SAD i Japan.

SREDSTVA VODNOG
SAOBRAAJA

Brod je svako plovno sredstvo koje je sposobno da se krece po

vodi, moru, reci, jezeru, od mesta A do mesta B pomocu vesala,
jedara, neke od mehanickih sprava ili motora.
Brod je konstrukcija koja moze biti napravljena od raznih vrsta
materijala i dele sa na; celicne, drvene, kompozitne. Pored
navedenih materijala brodovi se jos grade od lakih metala,
poliestera, betona, platna i gume.
Prema sredini u kojoj plove delimo ih na;
- Pomorske, koji su gradjeni za plovidbu po morima i okeanima.
- Recni, koji su gradjeni za plovidbu po rekama, jezerima i kanalima
i nisu pogodni za plovidbu na otvorenom moru.
- Recno-morski, brodovi narocite konstrukcija kojima su gaz i druga
konstrukciona svojstva podeseni da mogu ploviti po otvorenom
moru kao i po rekama, jezerima i kanalima.

Prema pogonskom sredstvu brodove delimo na sledece grupa;

- Jedrenjaci, brodovi kojima je jedro glavno sredstvo za pokretanje i danas
je jako malo brodova kojima je jedro jedino sredstvo za pokretanje osim
sportskih jedrilica. Uglavnom svi jedrenjaci danas imaju i motor manje
snage koji sluzi za manevrisanje i plovidbu u vetar.
- Motorni brodovi, kojima je glavno pogonsko sredstvo motor, dizel,
turbinski, elektricni kao i brodovi kojima je pogonsko sredstvo nuklearna
energija u brodskim reaktorima.
Prema nameni brodovi se dela na;
- Trgovacke, koji prevoze teret i putnike, vrse pomorski i recni trgovinski
transport
- Ratne, koji izvrsavaju odredjene vojne zadatke u odbrani i zastiti obale,
pomorskog i recnog saobracaja kao i zastitu interesa i slobode zemlje kojoj
pripadaju
- Specijalne namene, koji se koriste u narocite naucne, tehnoloske i
istrazivacke namene. Oni izvrsavaju specijalne zadatke za koje su gradjeni,
opremljeni i podeseni a neka od ovih plovila se nemogu samostalno kretati.

KARAKTERISTIKE POMORSKOG
TRANSPORTA
Intezivan razvoj pomorskog transporta poinje primenom parne maine, koja zamenjuje dotadanja jedra i jedrenjake.
Dalji razvoj tehnike i tehnologije uticao je slino kao i u ostalim vidovima na sve ubrzaniji razvoj pomorskog transporta.
Neprekidno se poveavala nosivost i snaga brodova, usavravane su i poboljavane njihove eksploatacione i
konstruktivne karakteristike, odnos bruto i neto teine, brzina kretanja, bezbednost, manevarska sposobnost,
pogodnost za manipulisanje i dr. U ovom vidu transporta, pored porasta nosivosti brodova, karakteristina je i
njihova specijalizacija za neke vrste robe i oblike prevoza.
Danas oko 75% svih prevoza morem ini masovna roba (nafta, ugalj, itarice, drvo, rude). Zbog velike nosivosti i niskih
cena, pomorski transport je najpovoljniji ne samo u prekookeanskim prevozima nego i u prevozima s obale na
obalu jednog kontinenta ili zemlje koja ima more. Za razliku od renih, brodovi za pomorski transport imaju vee
brzine i mogunost plovidbe gotovo preko cele godine, osim u izuzetno nepovoljnim klimatskim prilikama.
Osnovne prednosti pomorskog transporta ogledaju se u sledeem:
-propusna sposobnost u funkciji puta je bez ogranienja;
-potronja goriva po jedinici tereta u odnosu na druge vidove je manja, tj. manja je potronja energije;
-manji su i otpori kretanja u odnosu na kretanje po vrstoj podlozi, to ima za posledicu znatno manju vunu snagu po
jedinici tereta ili masi;
-pomorski transport ima najnie trokove prevoza na veim rastojanjima u odnosu na druge vidove;
-obezbeuje se via proizvodnost rada u poreenju s ostalim vidovima transporta, a naroito kod brodova velike
nosivosti, pa je takva proizvodnost rada u pomorskom transportu pet do est puta vea nego u eleznikom i
renom, a trokovi prevoza su proseno dva do tri puta nii nego kod ovih vidova transporta.
Nedostaci pomorskog transporta su:
-skup razvoj infrastrukture luke;
-sloeniji sistemi pretovara;
-skupa learina, ako se blagovremeno ne obave procesi istovara i utovara;
-znaajni uticaji vie sile kao to su: klimatski, navigacioni i drugi prirodni geografski uticaji na planirani transport;
-zavisnost transportne sposobnosti od propusne sposobnosti luka i proizvodnosti njene mehanizacije.

Tehnologija vodnog transporta

obuhvata transport samohodnim objektima, nesamohodnim barama, sistemom 6-8 bari, itd. Uz
pomo jednog broda ili sistema prevoznih ploveih objekata moe se otpremiti tovar na jednu ili
vie adresa.
Osnovna podela sredstava vodnog saobraaja:
1. sredstva renog saobraaja (putnicki i teretni)
2. sredstva pomorskog saobraaja (putnicki i teretni)
Zbog malog otpora pri kretanju vodom, ovaj prevoz je najjeftiniji. Ogranienja u pogledu veliine
broda praktino ne postoje (sila potiska odrava brod na povrini a i brod se celom povrinom
uronjenog dela oslanja na plovni put). Faktori ogranienja veliine broda su: dubina plovnih
puteva i pristanita i potranja za transportom na tritu)
Prednosti:
velika propusna mo plovnih puteva
manji otpori pri kretanju u odnosu na druge vidove transporta
velika nosivost
mali broj osoblja po jedinici prevoza
mogunost primene visokoproduktivne pretovarne mehanizacije
mala teina broda u odnosu na teret
- niska energetska potronja
Nedostaci:
male brzine kretanja
nemogunost primene izvan prirodnih plovnih puteva
recni saobraaj je zavisan od klimatskih uslova
Neprikladan je za prevoz na kratka rastojanja (sa estim zaustavljanjem), za male kolicine robe, i
za prevoze kod kojih je bitan rok isporuke. Pomorskom saobraaju konkurie vazduni (osim za
robe kod kojih nije bitno vreme ve cena prevoza) a renom su konkurencija drumski, elezniki,
cevni i vazduni.