INKLUZIJA U KOLI

Maja Mitrov 616

Pojam inkluzije

Inkluzija (lat. Inclusio) ukljuivanje, obuhvatanje,

uraunavanje i podrazumevanje (Vujaklija, 1980).

Inkluzivna kola ne znai ii u kolu ve uestvovati u koli

Aktivno ukljuivanje dece sa ometenou u njegovu uu i iru
okolinu u skladu sa njegovim mogunostima.
Inkluzija ne podrazumeva da su sva deca jednaka ve stvara
jedan novi odnos prema razliitosti (Vujai, 2009).

Obrazovanje- Inkluzija - poboljanje uslova za uenje i

obezbeivanje prilika za sve uenike da postanu uspeni u
obrazovanju

Izgraditi obrazovni sistem koji e uvaiti individualne razlike

dece sa ometenou i ukljuiti ih to vie u redovne vaspitnoobrazovne institucije

Inkluzivno obrazovanje obrazovni sistem koji je otvoren za svu

decu kako za decu sa ometenou tako i za decu pripadnike
nacionalnih i jezikih manjina, decu iz institucija i decu iz
socijalno depriviranih porodica (Doen, Gai-Bradi, 2005).

Integracija inkluzija
Ne radi se samo o zameni termina integracije terminom
inkluzija nego da je re o promeni koncepta tretiranja dece sa
ometenou (Kavkler, 2004, prema Ceri, 2004, 8795).

KOLSKO OKRUENJE
SPECIJALNO OBRAZOVANJE

INTEGRISANO OBRAZOVANJE

REDOVNO OBRAZOVANJE

SISTEM OSTAJE NEPROMENJEN

AKO SE DETE NE PRILAGODI,
BIVA NEUSPENO

DETE TREBA PRILAGODITI

KAKO BI SE UKLOPILO U
SISTEM
TERAPIJA, REHABILITACIJA

TIPINO DETE

OMETENO DETE

REDOVNI UITELJI

SPECIJALNI UITELJI

REDOVNE KOLE

SPECIJALNE KOLE

INKLUZIVNO OBRAZOVANJE

DECA SE RAZLIKUJU
J

SVA DECA MOGU DA UE

J
J
J

J
J

SISTEM SE PRILAGOAVA DETETU

J

J
L

J
L

J
L

Meunarodni i domai
dokumenti koji podravaju
inkluziju

Inkluzija se oslanja na princip potovanja prava na

obrazovanje, onako kako je proklamovano dokumentima koja se
odnose na ljudska prava. Od medjunarodnjih dokumenata
najznaajniji su oni Ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih
agencija, dok su od domaih najznaajniji dokumenti
Ministarstva prosvete Republike Srbije
Konvencija o pravima deteta
Nakon usvajanja ove Konvencije doneti su brojni drugi
dokumenti :
-Svetska deklaracija o obrazovanju za sve (EFA) (UNESCO, 1990).
-Standardna pravila UN za izjednaavanje mogunosti osoba sa
invaliditetom
(UN, 1993)
- Izjava sa Salamanke (UNESCO, 1994)
-Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (UN, 2006)

Zakon o osnovama sistema vaspitanja i

obrazovanja
Republike Srbije, 2009
Neka od najvanijih reenja koja ovaj Zakon donosi, a
tiu se
dece sa ometenou su:

Ustanova obezbeuje otklanjanje fizikih i komunikacijskih barijera.

kola moe da utvrdi potrebu za donoenjem individualnog obrazovnog
plana ili dodatnom podrkom za obrazovanje.
Za uenika kome je usled socijalne uskraenosti, smetnji u razvoju,
invaliditeta i drugih razloga to potrebno, posebni standardi postignua
mogu da se prilagoavaju.
Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae zavrni ispit, u
skladu sa njegovim motorikim i ulnim mogunostima, odnosno
uslovima koje zahteva odreena vrsta invaliditeta ili u skladu sa
individualnim obrazovnim planom po kome se obrazovao.

Primena mera usmerenih na poveanje dostupnosti i jaanje

inkluzivnog obrazovanja zapoela je u svim kolama u Srbiji
poetkom kolske 2010/11 godine, odnosno 1. septembra 2010.

Najvanije aktivnosti za uspenu primenu ovih

mera su:
-Upis svakog deteta u kolu
- Donoenje Pravilnika o radu Komisije za procenu
potreba za
pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne
podrke deci
-Formiranje Koordinacionog tima za inkluzivno obrazovanje i
Implementacionog tima za inkluzivno obrazovanje
- Organizovanje obuka na teme od znaaja za inkluzivno
obrazovanje
-Finansijska podrka ustanovama iji je cilj inkluzivnija kola
-Informisanje

Dileme oko inkluzivnog

obrazovanja dece sa
ometenou

podeljeno miljenje

Najei argumenti protivnika inkluzivnog obrazovanja su:

1)

sistem redovnog obrazovanja nije pripremljen za inkluziju i ona

je teko ostvariva upravo zbog sloenosti obrazovnog sistema;
empirijski dokazi nisu u dovoljnoj meri validirali efikasnost
inkluzije;
uenicima sa ometenou potrebne su intenzivne intervencije
koje se ne mogu obezbediti u redovnom razredu;
pre uvoenja inkluzije potrebno je raditi na promeni stavova,
kao i na procesima adaptacije i akomodacije (Kauffman, 1993,
prema Milai-Vidojevi, Glumbi, orevi, 2008, 213227).

2)
3)
4)

Zagovornici inkluzije navode brojne argumente u

prilog inkluzivnom obrazovanju istiui da je to ljudsko
pravo kojim se obezbeuje kvalitetno obrazovanje i
koje je drutveno opravdano.

Ljudska prava

Kvalitetno
obrazovanje

Drutvena
opravdanost

Inkluzivno obrazovanje
zahteva stvaranje
otvorenog i fleksibilnog
sistema obrazovanja sve
dece (Vujai, 2009).

Preduslovi (elementi) uspenog

inkluzivnog obrazovanja

Uvoenje inkluzije u praksu zahteva vreme i strpljenje. Brojni su

preduslovi uspenog inkluzivnog obrazovanja. Ono treba da je:
- zakonski utemeljeno, odreeno i definisano,
- ekonomski isplanirano i
- nauno-istraivaki obraeno.
Nakon toga, akcenat je na informisanju i senzibilizaciji javnog
mnjenja o potrebama, mogunostima i pravima dece sa
ometenou. Neophodna je priprema roditelja druge dece i
samih vrnjaka za prihvatanje drugara sa ometenou, stvaranje
prijatne atmosfere u grupi/odeljenju i uee sve dece u
aktivnostima kole (Doen, Gai-Bradi, 2005).
Izrada Individualnog obrazovnog plana za svakog uenika kome
je potrebna dodatna podrka
Priprema kole za ukljuivanje dece sa ometenou

Da bi inkluzivno obrazovanje dobro

funkcionisalo potrebno je:

1.
2.
3.
4.
5.

Otklanjanje arhitektonskih barijera i adaptacija prostora

Opremanje kole asistivnim sredstvima i pomagalima
Povezivanje kole i lokalne zajednice
Priprema i obuka kadra i prateeg osoblja
Pretpostavke uspenog inkluzivnog obrazovanja za decu sa
ometenou:
Deca sa ometenou treba da dobiju vie nego u specijalnim kolama.
Deca u redovnim kolama ne smeju nita izgubiti.
Uenici, roditelji i nastavnici treba da prihvate dete sa ometenou u
redovnoj nastavi.
Nuno je stvoriti sve potrebne kadrovske, materijalne i organizacione
pretpostavke.
Treba predvideti sve rizike i neeljene posledice.
(Suzi, 2008)

Prepreke za razvoj uspenog

inkluzivnog obrazovanja

Odlaganje usvajanja jasne nacionalne strategije obrazovanja koja bi

bila zasnovana na inkluzivnim principima.
Otpor prema promenama, posebno izraen u sredinama u kojima se
inkluzivno obrazovanje suprotstavlja duboko ukorenjenim principima,
uverenjima i praksi.
Nedostatak sistematske podrke, rukovoenja i ohrabrenja kako bi se
pilot inicijative u oblasti inkluzivnog obrazovanja dalje razvijale i irile,
to vodi gubitku motivacije i konfuzije u ovoj oblasti
Nedostatak transfera znanja i informacija dobijenih sprovoenjem
razliitih istraivanja u oblasti inkluzivnog obrazovanja.
Nepostojanje saradnje i dobre volje kod kljunih partnera u oblasti
inkluzivnog obrazovanja: nastavnika i defektologa, pedagoga i
psihologa, roditelja i dece.

Kada svemu navedenom dodamo nedovoljnu informisanost ire

javnosti i neusaglaenost stavova strunjaka, postoji tendencija
da se razvijaju negativni stavovi i strahovi koje je teko prevazii
(Lazor, Markovi, Nikoli, 2008).

Literatura:

1.
2.

3.
4.

5.

6.

Ceri, H. (2004): Definiranje inkluzivnog obrazovanja, Naa kola L

(29), Sarajevo.
Doen, Lj., Gai-Bradi, D. (2005): Vrti po meri detetaprirunik za
primenu inkluzivnog modela rada u predkolskim ustanovama, Save the
children UK, Beograd.
Lazor, M., Markovi, S., Nikoli, S. (2008): Prirunik za rad sa decom sa
smetnjama u razvoju, Novosadski humanitarni centar (NSHC), Novi Sad.
Milai-Vidojevi, I., Glumbi, N., orevi, M. (2008): Mogunost
inkluzivnog obrazovanja dece s poremeajima autistikog spektra, U
susret inkluzijidileme u teoriji i praksi, Fakultet za specijalnu edukaciju i
rehabilitacijuIzdavaki centar (CIDD), Univerzitet u Beogradu
Vujai, M. (2009): Mogunosti i ogranienja inkluzije dece sa
tekoama u razvoju u redovne osnovne kole, Doktorska disertacija,
Filozofski fakultetodeljenje za pedagogiju, Univerzitet u Novom Sadu.
Vujaklija, M. (1980): Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd

HVALA NA PANJI !