Misa Ilijic 13267 IV

Karcinomi i polipi debelog creva su dve

najcesce neoplazme kod ljudi
Polipi, osim sto su cesti (10% populacije),
imaju ulogu u nastanku karcinoma
Izlecenje je teoretski moguce za vecinu
bolesnika s ovim lezijama, ukoliko se
otkriju na vreme
Benigni tumori kolona su polipi a maligni
karcinomi

Imaju malenu (manje od 4 cm) polukruznu

ili kruznu polipoidnu glavicu
Nalaze se u citavom debelom crevu u vidu
solitarnih ili multipnih lezija
Uopsteno, svi polipi kolona su mali, meki,
crvenkasti cvorovi poput maline a vezani su
za debelo crevo peteljkom razlicite duzine
Imaju fibrovaskularnu stromu koja potice od
submukoze kolona
Peteljka je normalno prekrivena crevnim
epitelom

Adenomatozni polipi se najcesce otkrivaju

slucajno, za vreme sigmoidoskopije ili u
toku obdukcije.
Neki polipi mogu da krvare tako da se
otkrivaju na taj nacin

To su resicaste lezije vezane sirokim

podnozjem za sluznicu debelog creva
Oko 30% ovih lezista imaju karcinomatozna
lezista, tako da su papilomi kolona klinicki
znacajniji od adenomatoznih polipa koji retko
maligno alterisu
6 puta su redji od adenomatoznih polipa
Nastaju u rektumu i sigmoideumu
Sastoje se od malih prstolikih resica koje su
ragranate, pokrivene cilindricnim epitelom
sa varirajucim nivoom diferencijacije

Jedna vrsta papiloma se tzv. Hiperplaticni

polip koji se javlja kao mala izbocina na
sluznici sa sirokom bazom, gradjena od
izduzenih zlezdi pokrivenih karakteristicnim
nazubljenim epitelom koji je nastao
nabiranjem pokrovnog epitela zlezdi
Glavni faktor rizika za nastanak polipa jeste
pozitivna porodicna anamneza, tj. Da je
neko od roditelja/predaka imao polip. Ova
nasledna osobina se prenosi autozomnodominantno

Familijarna multipna polipoza veliki broj

polipa koji mogu prakticno kompletno da
pokriju sluzokozu kolona
Peutz-Jeghersov sindrom polipi po
citavom gastrointestinalnom traktu uz
pigmentaciju melaninom
Gardnerov sindrom
Turcut-ov sindrom udruzeni polipi
debelog creva sa tumorima mozga

U debelom crevu se moze naci sirok

dijametar mezehiskih tumora:
Leiomiomi
Fibromi
Lipomi
Hemangiomi
Neurofibromi
Juvenilni polipi
Limfoidni polipi

98% svih malignih tumora kolona predstavlja

karcinom kolona
Iako postoji mogucnost izlecenja resekcijom
zahvacenog dela kolona, karcinom kolona je
drugi najcesci uzrok smrti od raka u svetu
Veoma je bitno rano otkrivanje, jer
petogodisnje prezivljavanje kod ranog
otkrica je cak 90% dok kod kasnog nesto
ispod 40%
Faktori okoline i gentski faktori su bitni u
etiologiji nastanka karcinoma

Karcinom kolona uglavnom nastaje malignom

alteracijom polipa kolona, mada po novijim
istrazivanjima nastaje i zbog hrane koja
ostavlja malo otpadaka u kolonu, tj. Dovodi
do neredovne defekacije cime je sluznica
kolona duze izlozena potencijalnim
kancerogenim sastojcima hrane
Postoje 2 tipa karcinoma kolona:
Karcinom na levoj strani kolona
Karcinom na desnoj strani kolona

Na levoj strani karcinomi rastu prstenasto

dovodeci do suzenja creva i ranih znaka
opstrukcije
Na desnoj strani su lezije sklonije rastu
popud polipoidnih fugoznih masa koje se
pruzaju duz jednog zida cekuma i
uzlaznog debelog creva. Opstrukcije su
retke kod ovog tipa karcinoma

Dokazano je da stepen zahvacenosti

kolona bitno utice na prognozu pa su na
osnovu toga karcinomi kolona podeljeni u
3 osnovne grupe:
Tumor ogranicen na rektum
Direktno sirenje per continuitatem izvan
rektuma bez limfogenih metastaza
Karcinomi kolona sa limfogenim
metastazama

Planocelularni karcinom
Sarkom (sarcoma)
Melanom (melanoma)
Argentaffinoma (carcinoides)