POLJOPRIVREDNA

SAVETODAVNA
SLUBA

SADRAJ :

ZNAAJ POLJOPRIVREDNE SAVETODAVNE SLUBE

(PSS)

CILJ I ORGANIZACIJA PSS

PREDNOSTI I OGRANIENJA PSS U REPUBLICI SRBIJI

PSS KAO FAKTOR U RAZVOJU U ZEMLJAMA U

TRANZICIJI

MOGUNOSTI UNAPREENJA PSS U REPUBLICI SRBIJI

ZAKLJUAK

EDUKACIJA I STRUNO USAVRAVANJE

POLJOPRIVREDNOG STANOVNITVA

Poljoprivredna savetodavna sluba, kao institucialna, upravo ima za cilj irenje

naunih saznanja, vetina, tehnika, tehnologija i inovacija u poljoprivrednu
proizvodnju, to je od velikog znaaja za Srbiju kao zemlju sa vrlo dobrim
preduslovima za poljoprivrednu proizvodnju. Pored toga, jedan od primarnih
zadataka poljoprivredne savetodavne slube je edukacija i struno usavravanje
farmera kao nosioca proizvodne delatnosti, ali i kao kljuni proces u agrarnom
razvoju. Edukacija i struno usavravanje u savremenim uslovima ne odnosi se
iskljuivo na poljoprivredno stanovnitvo, ve i na nosioce savetodavne delatnosti,
odnosno savetodavce i specijaliste.
Zbog toga je poljoprivredna savetodavna sluba neophodan element u procesu
obrazovanja, u transferu nauke i organizovanju farmera, drugim reima, predstavlja
kariku u lancu opteg razvoja poljoprivrede.

CILJ I ORGANIZACIJA POLJOPRIVREDNE

SAVETODAVNE SLUBE
Primarni cilj poljoprivrednog savetodavstva je usklaivanje makro ciljeva
ciljeva drave, sa mikro ciljevima ciljevima farmera. Usklaivanje mikro i
makro ciljeva na nivou poljoprivrede postie se upravo edukacijom i strunim
usavravanjem farmera.
Uspostavljanje adekvatne organizacije poljoprivredne savetodavne slube
podrazumeva obezbeenje adekvatnih inilaca (kadrovskih, finansijskih,
organizacionih, itd) koji omoguuju njeno pravilno funkcionisanje. Moderno
organizovana savetodavna sluba kod nas jo uvek nije dovoljno razvijena,
meutim, u budunosti, postojanje takve slube bie neophodno kako bi proces
modernizacije poljoprivrede bio to uspeniji.
Kada je Srbija u pitanju, veoma je bitno da se prilikom izbora modela
savetodavstva obezbede svi neophodni resursi za njegovo funkcionisanje, ali i sve
neophodne informacije kako o uspenosti funkcionisanja ve postojeih modela,
tako i o moguim problemima i potekoama sa kojima se ti postojei modeli
suoavaju. U tom smislu najadekvatniji je onaj model organizacije koji odgovara
postojeem drutvenom i ekonomskom kontekstu svake pojedinane zemlje.

PREDNOSTI I OGRANIENJA PSS U REPUBLICI

SRBIJI
Poljoprivredno savetodavstvo u Republici Srbiji suoava se sa nizom limitirajuih
inilaca razvoja. U prvom redu ispoljen je problem neadekvatne organizacione
strukture slube, koja ne zadovoljava savremene principe strunog savetodavnog
rada odavno usvojene u razvijenim regionima sveta. Jedno od ogranienja, ne samo
razvoju, ve i funkcionisanju tako ustrojene slube je nedovoljna finansijska
podrka od strane drave, koja je u naim uslovima permanentno prisutna ve dugi
niz godina . Uz to, slaba tehnika opremljenost, kao i nedostatak jedinstvenog
informacionog sistema dodatno optereuju normalno obavljanje savetodavne
delatnosti. Ljudski resurs, odnosno savetodavni personal ine diplomirani inenjeri
poljoprivrede, magistri i doktori nauka. Njihov uticaj u domenu edukacije nosilaca
poljoprivredne proizvodnje izuzetno je vaan aspekt razvoja poljoprivrede i ruralne
sredine uopte.
Poljoprivredno savetodavstvo u Republici Srbiji realizuje se na dva nivoa. To su
Poljoprivredne savetodavne slube AP Vojvodine i Poljoprivredne savetodavne
slube centralne Srbije.

Poljoprivredna savetodavna i struna sluba

centralne Srbije

Poljoprivredna savetodavna sluba AP Vojvodine

PSS KAO FAKTOR U RAZVOJU U ZEMLJAMA U

TRANZICIJI

Za svaku fazu tranzicije karakteristini su odreeni drutveni i ekonomski fenomeni

koji ispoljavaju, najee negativan, uticaj na privredni razvoj, a samim tim i razvoj
agrara. Sudei po iskustvu pretenog broja zemalja, poljoprivredna savetodavna
sluba ostvaruje znaajne rezultate u agrarnom razvoju, kao jedna od
organizaciono-razvojnih mera agrarne politike.
Razvoj i funkcionisanje poljoprivrednih savetodavnih organizacija u zemljama
Centralne i Istone Evrope odvija se u uslovima korenitih promena u svim
segmentima drutveno-ekonomskog ivota. U radu su dati odgovori na pitanja: na
koji nain je organizovana, u kojim uslovima se obavlja i koji su dalji pravci
razvoja savetodavne delatnosti u ovim evropskim zemljama. S obzirom da je proces
ekonomske tranzicije uveliko zahvatio i (poljo)privredu nae zemlje, upoznavanje
pozitivnih i negativnih iskustava ostalih zemalja u tranziciji moglo bi ostvariti
znaajan uticaj i na kreiranje strune savetodavne slube kod nas.

MOGUNOST UNAPREENJA PSS U REPUBLICI

SRBIJI
Unapreenje proizvodnje na gazdinstvu kao cilj savetodavnog procesa zapravo
podrazumeva promenu stavova, miljenja, a time i ponaanje farmera. Ove promene
omoguene su tako to farmer usvaja nova znanja, tehnologije i umea koja mu
omoguavaju da rei probleme u vezi sa pojedinim aspektima proizvodnje na gazdinstvu.
Zadatak savetodavca je da olaka ovaj proces. Pri tom, kao osnovni mehanizam prenoenja
potrebnih znanja i umea savetodavac koristi odreene metode savetodavnog rada.
Kao osnove za analizu koriste se podaci o radu savetodavaca Poljoprivredne savetodavne
slube AP Vojvodine. Poljoprivredna savetodavna sluba predstavlja jedan od kljunih
faktora agrarnog i ruralnog razvoja. U ovom radu prikazani su glavni problemi s kojima se
suoavaju ruralna podruja i poljoprivreda Republike Srbije, kao i mogunosti unapreenja
poljoprivredne savetodavne slube, koje bi rezultirale ublaavanjem i eventualnim
reavanjem pomenutih problema. Akcenat je stavljen na meru decentralizacije i primenu
'bottomup' pristupa, finansiranja rada savetodavnih slubi, stvaranje pluralistikog
savetodavnog sistema, potrebu dodatnog obrazovanja kadrova, zakonodavno-pravnu
regulativu, kao i na stvaranje funkcionalnog AKIS-a. Uspena realizacija navedenih
aktivnosti iziskuje velike napore strunjaka iz oblasti poljoprivrede, kao i politiku volju
vladajuih struktura.

ZAKLJUAK
Poljoprivredna savetodavna sluba je jedna od bitnih organizaciono-ekonomskih
mera u agrarnom razvoju nae zemlje. Znaaj i uloga savetodavne slube najbolje se
ostvaruje kroz opte ciljeve kako na makro, tako i na mikro nivou poljoprivrede, i to
pre svega edukacijom i strunim usavravanjem poljoprivrednog stanovnitva. Moe
se rei da je edukacija, odnosno, struno usavravanje jedan od osnovnih inioca
uspenog ostvarivanja postavljenih ciljeva, ali i modernizacije poljoprivrede uopte.
Zato se posebna panja treba posvetiti daljem razvoju savetodavne slube, sa
zadatkom da vri transfer znanja i tehnologije poljoprivrednim proizvoaima. Na
ovaj nain bi strunjaci koji su zaposleni u savetodavnoj slubi bili u mogunosti da
da pruaju savete i odgovore na probleme poljoprivrednih proizvoaa, a koji se pre
svega odnose na poboljanje ekonomskih performansi poljoprivrednih gazdinstava.
Podizanjem opteg nivoa znanja i stalnom edukacijom poljoprivrednih proizvoaa
stvorili bi se uslovi za poveanje prihoda na njihovim gazdinstvima upravo zbog
uspenijeg upravljanja gazdinstvom, zbog usklaivanja i usmeravanja proizvodnje
gazdinstva sa zahtevima trita, i na kraju, zbog lakeg reavanja organizacionih i
ekonomskih problema sa kojima se poljoprivredni proizvoai susreu.

SRAN GELI 014/2014 AI