ISTORIJA

LEPA EPOHA IDEOLOKE I KULTURNE TEKOVINE

Profesor: Milan Cetinja

ore Dai IV-4

LEPA EPOHA IDEOLOKE I

KULTURNE TEKOVINE
Zapadnu civilizaciju inile su zapadnoevrpske drave du
Atlantika i deo centralnih evropskih zemalja. One su se u
mnogo emu razlikovala od istonoevropskih i balkanskih
zemalja, zaostalih u ekonomskom, politikom i kulturnom
pogledu. Privredni i kulturni napredak u njima tekao je
uporedno beleei znaajne uspehe.

IDEOLOGIJE
Ideologija podrazumeva osmiljen sistem ideja i pogleda na
razna pitanja i probleme u politici, religiji, pravu, nauci,
umetnosti i kulturi. Ovaj period obeleile su ideologije:
nacionalizam, liberalizam, konzervatizam, radikalizam i
socijalizam (marksizam).
Nacija, nacionalizam i nacionalne drave obeleile su ovo
doba. Osnovna ideja bila je da se Evropa, pa i Balkan,
organizuju i preurede na nacionalnoj osnovi, kao kontinent
suverenih nacionalnih drava. Nacionalna i dravna inegracija
bila je osnovna ideja vodilja svih evropskih naroda.

 Ovu ideju bilo je teko ostvariti zbog brojnih nacionalnih

manjina u svakoj dravi. Postoje mnoge veoma razliite
definicije nacije, od toga da je jedinstvena i nedeljiva do
uverenja da predstavlja zam zajednicu naroda. Od brojnih i
veoma razliitih inilaca nacije, najvaniji su: etniko poreklo,
jezik vera, prolost, tradicija, nacionalna svest, ivotni prostor
itd.
Veliki narodi, Rusi i Nemci, razvili su ideju koja je prevazilazila
granice nacije i nacionalne drave i podrazumevala ire
ujedinjenje, poznato kao panslavizam i pangermanizam.

LIBERALIZAM

Liberalizam je graanski pokret koji se ispoljio u politici i

ekonomiji. U politici liberali su se zalagali za ustavno ureenje
drave, line slobode pojedinca, vladavinu prava, opte pravo
glasa, slobodu miljenja, slobodu tampe i veoma ograniena
prava krune. Engleska je bila kolevka ustavnosti i liberalizma.
U ekonomiji liberali su zagovarali slobodu privrednog razvoja
bez uplitanja drave, slobodno trite i nepovredivost
privatnog vlasnitva.

KONZERVATIVIZAM
Konzervativizam
je
predstavljao
protivteu liberalizmu, s namerom da
sauva tradicionalno miljenje koje se
suprostavljalo svemu to je liberalno,
demokratsko i napredno. Oslanjajui se
na vane stare ustanove, dinastiju i
krunu, crkvu i tradicionalne poglede,
konzervativci su nastojali da zadre red i
stabilnost u drutvu i dravi. Bili su
protivnici uvoenja oteg prava glasa,
emancipacije ena, i nalazili oslonac kod
vladara i u monarhizmu. Pobornici ove
ideologije bili su aristokrate, crkveni
velikodostojnici i bogatiji slojevi drutva.

SOCIJALIZAM
Socijalizam se bitno razlikovao od liberalizma i konzervativizma jer je
okupio radniku klasu, najsiromaniji deo drutva. Ideologiju
socijalizma osmislili su Karl Marks i Fridrih Engles, te se ona jo
naziva i marksizam. Socijalizam je bio radikalniji od prethodnih
ideologija, jer se zalagao za korenitu drutvenu promenu ukidanje
kapitalizma i uspostavljanje novog socijalistikog poretka iji bi
nosilac bila radnika klasa. Iz njega bi trebalo da nastane
komunistiko drutvo. Do takve promene moglo bi doi samo
revolucionarnom borbom. Pripadnike ovakvog shvatanja predvodile
su razne socijaldemokratske partije organizovane u meunarodnu
organizaciju Druga internacionala (Pariz, 1889). Uoi Prvog svetskog
rata socijaliste je podelio stav prema ratu. Veina njih je u
parlamentima glasala za ratne kredite, uprkos direktivi rukovodstva
Druge intrernacionale. Samo su srpski i ruski socijalisti davali
prednost internacionalnim, a ne nacionalnim pitanjima.

Karl Marks

Fridrih Engles

ANARGISTIKI POKRET I
RADIKALIZAM
Uz socijalistiki pokret razvio se i anargistiki
pokret iji je osnovni cilj ukidanje vlasti i
potpuna sloboda, ali je ubrzo prevazien.
Najznaajniji predstavnik anarhizma bio je rus
Mihail Bakunjin. I radikalizam je proistekao iz
socijalizma proirivi svoju bazu na sve
graane, posebno seljake. Radikali su se
zalagali za korenite promene u drutvu, koje bi
se sprovele s velikom dozom discipline i
odlunosti, a posredstvom radikalnih politikih
stranaka.

Mihail Bakunjin

BELLE EPOQUE
Francuska je prednjaila u kulturi,
Nemaka u uenosti. Ovo doba obeleili
su brojni izumi, otkria i napredak u nauci
i kulturi, doprinosei boljem kvalitetu
ivota. Znaajne rezultate dali su naunici
u oblasti hemije, fizike, medicine. Meu
brojnim novim pojavama istiu se:
elektrino osvetljenje ulica, tramvaji,
radio, avion, teorija relativiteta Alberta
Ajntajna.
Albert Ajntajn

Filmski plakat
tampa je postala bitan inilac u informisanju
i oblikovanju
brae
Limijer.
javnog mnjenja. Filmovi su se prikazivali u bioskopima i postali
su vana grana umetnosti od 1895. godine, zahvaljujui brai
Limijer. Film je brzo postao popularan u narodu, i njegov je
uspon nesporan sve do sredine 20. veka i pojave novog
elektronskog medija televizije.

 Dug je bio put nastanka fotografskog aparata i fotografije,

koje su ovekoveile mnoge likove, predmete i dogaaje, i
postale vaan istorijski izvor. Svakodnevni ivot bio je
nezamisliv bez praenja mode u najpoznatijem evropskom
centru Parizu. Osim bolje ishrane i materijalnog blagostanja,
Prvi fotografski
novi lekovi
aspirin (1897), leenje sifilisa, rendgenski zraci i
aparat
drugi pronalasci
poboljali su zdravstveno stanje stanovnitva.
Znaajne pomake u razumevanju ljudske podsvesti i
psihoanalizi postigao je Sigmund Frojd.

Apsirin 1897.

Sigmund Frojd

 Borba
za
uspostavljanje
ravnopravnosti poslova, takozvani
feministiki pokret, iskazivao se u
izjednaavanju ena i mukaraca u
obrazovanju, politici, oblaenju i
drugim oblastima. Emancipacija ena
je napredovala, a graanski brak i
razvod postali su uobiajena pojava.
ene su i dalje bile bez prava glasa i
sticale su ga sporo: 1906. u Finskoj,
1907. u Norvekoj, u Velikoj Britaniji
1918, u Grkoj 1952, a u vajcarskoj
1971. Na predlog borca za enska
prava Klare Cetkin, uveden je
meunarodni dan ena kao praznik
8. mart.

- Toma Akvinski,
zatitnik
obrazovanja
i
sistemu
drave
posveuje
svih katolikih
kola.
pismenost
bila preduslov

Obrazovnom
se sve vie panje,
budui da je
kulturnom napretku.
Novi tehniki izumi, industrijska proizvodnja, kao i kulturni
uspon, podrazumevali su obavezno osnovno kolovanje,
razgranavanje i usavravanje srednjokolskog obrazovanja.
Krunu takvoj prosvetnoj politici
davali su univerziteti, stari i
Sveti Sava, zatitnik
novootvoreni, posebno kod srpskih
malih naroda
i drava. Pozitivizam
kola, kolska
je i univerzitetskoj nastavi dao
obeleje.
slava,
dan
obrazovanja

kod

 U knjievnosti su dominirali realizam i

moderna. Ovo doba dalo je najvee svetske
knjievnike

Dostojevskog,
Tolstoja,
Bodlera, Flobera, Sendala, Ibzena, Eliota.
Impresionizam se isticao u slikarstvu, dajui
mu posebnu dra u koloritu i impresiji.
Meu impresionistima isticali su se Klod
Mone, Ogist Renoar i Pol Sezan. Ruski balet
oduevljavao je Evropljane. Organizovane
su
brojne
izlobe
u
evropskim
prestonicama, a povodom jedne od njih
nastala je najpoznatija graevina 19. veka
Ajfelova kula. Zato je kraj 19. i poetak 20.
veka nazvan lepa epoha ili doba lepote,
jedan od najuspelijih perioda kulture, kada
se larpurlartizam razvio u pokret.

Ajfelova kula

Boje krugova: plava, uta,

zelena i crvena su
I sport postaje bitan deo drutvenog ivota,crna,
posebno
posle
zastupljene, jer se te boje
obnove Olimpijskih igara (1896). Biciklizam,
fudbal,
atletika
i
nalaze
na svim
zastavama
druge sportske discipline postaju prijemivi ljudimasveta.
u svim
U kolektivnoj
svesti
delovima zemaljske kugle. Brojna takmienja
koja se od
tadasvaka
boja oznaava
po jedan
organizuju, kao Olimpijske igre, evropska i svetska
prvenstva
kontinent: plava Evropu,
za pojedinane sportske discipline, u narednom
periodu,
zelena Australiju, crvena
zbliavali su ljude i drave celog sveta. Ameriku, crna Afriku, uta
Aziju.

HVALA NA PANJI!