Podela informacionih

sistema
Oblasti primene informacionih sistema

Podela informacionih
sistema
Informacioni sistem je sistem u kojem i na
ulazu i na izlazu imamo informacije. U
okviru poslovnog sistema vri se
transformacija ulaznih u izlazne veliine.
Sistemi se mogu klasifikovati prema tome
da li imaju i ulaze i izlaze:
1) informirani (imaju samo informacioni ulaz)
2) informirajui (imaju samo informacioni
izlaz)
3) informacioni (imaju i ulaz i izlaz)

Podela informacionih
sistema
U odnosu na broj ulaznih i izlaznih
informacija, informacione sisteme delimo
na:
1) upravljane sisteme (broj informacionih
uzlaza vei od broja informacionih izlaza)
2) upravljake sisteme (broj informacionih
izlaza vei od boja informacionih ulaza)
3) neutralne sisteme (jednaki broj
informacionih ulaza i izlaza).

Podela informacionih
sistema
U odnosu na podruje koje obuhvata
informacioni sistem moe biti:
1) informacioni sitem drutva
2) informacioni sistem republike
3) informacioni sistem regije
4) informacioni sistem grada
5) informacioni sistem optine

Podela informacionih
sistema
Prema osnovnim funkcijama preduzea za ije se
potrebe pravi informacioni sistem, razlikujemo:
1) informacioni sistem proizvodnje
2) informacioni sistem nabavke
3) informacioni sistem prodaje
4) informacioni sistem linih dohodaka
5) finansijski informacioni sistem
6) informacioni sistem obrauna plata
7) informacioni sistem osnovnih sredstava
8) informacioni sistem istraivanja i razvoja i dr.

Podela informacionih
sistema
U odnosu na nain realizacije procesa
pripreme i obrade podataka, informacioni
sistemi mogu biti:
1) centralizovani (unos podataka se vri na
istoj geografskoj lokaciji gde se vri i
obrada podataka) ili
2) distribuirani (unos podataka na razliitim
geografskim lokacijama u odnosu na
obradu podataka)

Podela informacionih
sistema
U odnosu na stepen automatizacije procesa
informacionih sistema obuhvatanje i faza upravljanja,
informacioni sistemi se mogu podeliti na:
1) sistemi za automatsku obradu podataka
(automatizovan je proces sakupljanja, obrade i
stvaranja banki podataka)
2) informacioni sistemi za predvianje (automatizovana
je obrada podataka u smislu analize, predvianja,
simulacije i dr.)
3) upravljaki informacioni sistemi (automatizovan je i
izbor moguih reenja, odnosno donoenja odluka) i
4) potpuno automatizovan informacioni sistem
(automatizovana je akcija, odnosno realizacija
odabranog reenja)

Komponente
Komponente informacionog sistema su
sledee:
1) podaci
2) izvori podataka
3) sredstva za pripremu i obuhvatanje
podataka
4) komunikacioni sistem
5) sredstva za obradu i memorisanje
podataka
6) sam ovek

Procesi

Procesi koji se realizuju u okviru

informacionog sistema su:
obuhvatanje i priprema podataka
prenos podataka do mesta obrade
obrada i pamenje podataka
dostavljanje podataka korisnicima
korienje podataka

Osnovni cilj

Osnovni cilj svakog informacionog sistema

jeste da proizvodi i daje informacije
potrebne za upravljanje sistemom. Da bi se
efikasno i racionalno upravljalo, upravljaki
organ mora u svakom trenutku da raspolae
podacima kako o okruenju, sa kojim vri
razmenu, tako i o osnovnim ciljevima i
zadacima sistema, stanju pojedinih njegovih
komponenti i procesu koji se u njemu
realizuju.

Podela informacionih sistema

prema primeni

Informaciono-pretraivaki sistemkoji odgovara upitima korisnika u

dijalokom reimu. (biblioteki IS, Search
Engine (Google)).
Sistemi automatskog upravljanja, koji
bez uea oveka upravljaju:
Radom tehnikih ureaja (nuklearni reaktor)
Procesima (fiziki i hemijski proizvodni i
tehnoloki procesi)

Sistem za obuku (sistem za uenje na

daljinu)-e-learning

Vetaka inteligencija (Artificial Inteligence) je

oblast informatike koja treba da obezbedi da
raunar imitira intelektualne mogunosti oveka
(primer: raunar koji igra ah sa ovekom BigBlue)
Ekspertni sistemi su podoblasti vetake
inteligencije, koji su zasnovani na modelima znanja
iz odreenih predmetnih oblasti. Oni koriste bazu
znanja za konsultacije pri reavanju formalizovanih
zadataka. Kreatori baza znanja su visoko
specijalizovani strunjaci iz konkretne oblasti.
Primeri: primena u medicini (odreivanje
dijagnoze), odreivanje uzroka neispravnhosti rada
sloenih tehnikih ureaja (svemirskog broda), ...