Univerzitet u Tuzli

Tehnooki fakutet Tuzla

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Prof. Dr. Lejla Begi

Proteini su najrasprostranjenije bioloke makromolekule.

Prisutni su u svim elijama i dijelovima elija.
Veliina proteina moe varirati od malih peptida do velikih
polimera.
Naziv potie od grke rijei protos to znai prvi ili prije svih.
Svi proteini, poevi od E.coli do ovjeka sastavljeni su iz seta od
20 aminokiselina.

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

U eliji nastaju proteini sa razliitim osobinama kombinacijom

samo 20 gradivnih elemenata meusobno povezanih kovalentnim
vezama u karakteristinoj linearnoj sekvenci.
U proteine spadaju: enzimi, hormoni, antitijela, transporteri, miii,
proteini one lee, perje, paukova mrea, rog nosoroga, proteini
mlijeka, antibiotici, otrovi gljiva i mnotvo drugih supstanci sa
razliitim biolokim djelovanjem.

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Luciferin je
protein svica
koji
uestvuje u
reakciji
stvaranje
svjetla.

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Eritrociti
sadre protein
hemoglobin.

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Svi kimenjaci
stvaraju protein
keratin koji je glavna
komponenta kose,
rogova, vune, noktiju,
perja.

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Proteini su dehidratacioni polimeri aminokiselina.

Mogu se razloiti do aminokiselina razliitim postupcima.
Asparagin je prva otkrivena aminokiselina (1806.), dok je zadnja
treonin otkriven 1938. godine.
Sve aminokiseline imaju trivijalna imena najee po izvoru iz
kojeg su izolovane.

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Aminokiseline
imaju
zajednike
strukturne
karakteristike.
Svih 20
standardnih
aminokiselina
koje ine
proteine su aminokiseline.

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Karboksilna i amino grupa vezane su

za isti C-atom, oznaen kao karbon.
Aminokiseline se meusobno
razlikuju po bonom lancu ili Rgrupama.
R-grupe se razlikuju po strukturi,
veliini i elektrinom naboju to utie
na topivost aminokiseline u vodi.

Sve - aminokiseline, izuzev

prolina, imaju ovakvu strukturu.
Prolin je ciklina aminokiselina.

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

U praksi postoje dva nain numeracije karbon atoma aminokiselina.

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

U svih standardnih
aminokiselina, izuzev
glicina, - karbon je
vezan za 4 razliite
grupe: karboksilnu,
amino grupu, R-ostatak
i hidrogen atom.
Zato C-atom predstavlja
hiralni centar.
.
Sve molekule sa hiralnim centrom su
optiki aktivne jer zakreu ravan
polarizovane svjetlosti

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

etiri razliite grupe mogu zauzeti dva prostorna rasporeda koji se ne

preklapaju i predstavljaju stereoizomere-enantiomere.
Dva stereoizomera predstavljaju predmet i lik u ogledalu.

Univerzitet u Tuzli

Tehnooki fakutet Tuzla

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Prof. Dr. Lejla Begi

Aminokiselinski ostaci u proteinima su L-stereoizomeri.

D-aminokiselinski ostaci su naeni smo u nekoliko malih
peptida (peptidi elijskog zida bakterija i neki peptidni
antibiotici).
elije specifino sintetiziraju L-izomere aminokiselina zato
to su aktivna mjesta enzima asimetrina.
Reakcije koje enzimi kataliziraju su stereospecifine.

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Aminokiseline se dijele na 5 klasa na osnovu polarnosti Rgrupa odnosno njihove tendencije da reaguju s vodom
pri biolokom pH:
1. Nepolarne alifatske R grupe
2. Aromatske R-grupe
3. Polarne nenaelektrisane R-grupe
4. Pozitivno naelektrisane (bazne) R-grupe
5. Negativno naelektrisane (kisele) R-grupe

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

R-grupe ovih
aminokiselina su
nepolarne i hidrofobne.
Meusobno se privlae
hidrofobnim interakcijama
i na taj nain stabiliziraju
strukturu proteina.

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Boni lanci ovih

aminokiselina su relativno
nepolarni.
Tirozin i triptofan su
polarniji od fenilalanina.
Hidroksilna grupa tirozina
moe formirati vodikove
veze.

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tirozin i triptofan, te u mnogo

manjoj mjeri fenilalnin
apsorbuju ultravioletno
svjetlo.
Apsorpcija pri 280 nm koristi
se za karakterizaciju
proteina.

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Ova skupina aminokiselina je

topiva u vodi jer sadri
funkcionalne grupe koje
formiraju vodikove veze sa
vodom.

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Najhidrofilnije su
aminokiseline koje
nose pozitivan ili
negativan naboj.
Meu aminokiselinama
jedino histidin ima
jonizabilni boni lanac
sa pKa u blizini
neutralnog.

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Dvije aminokiseline
imaju grupe sa
negativnim neto
nabojem.

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Nestandardne
aminokiseline

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

U elijama je otrkiveno je oko 300 dodatnih aminokiselina. Ornitin i citrulin

uestvuju u metabolizmu arginina i u ciklusu uree.

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Aminokiseline mogu djelovati kao kiseline i kao

baze.

Supstance koje imaju ovakvu dvostruku, amfoternu,

prirodu nazivaju se amfoliti.

Univerzitet u Tuzli

Tehnooki fakutet Tuzla

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Peptidi i proteini su polimeri aminokiselina koji mogu

sadravati od dvije ili tri aminokiseline do nekoliko hiljada
povezanih aminokiselinskih ostataka.
Dvije aminokiseline se kovalentno veu pomou
supstituirane amidne veze koja se zove peptidna veza.
Peptidna veza nastaje kondenzacijom
Da bi se zadovoljili termodinamiki zahtjevi za odvijanje
reakcije kondenzacije neophodno je da se aktivira
karboksilna grupa.

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Tehnooki fakutet Tuzla

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Prof. Dr. Lejla Begi

Meusobno povezivanje dvije aminokiseline sa jednom

peptidnom vezom daje dipeptid.
Meusobno povezivanje tri aminokiseline sa dvije peptidne
veze daje tripeptid.
Nekoliko povezanih aminokiselina (do 10) ini oligopeptid.
Mnogo povezanih aminokiselina (do 100) ini polipeptid.
Proteini mogu imati hiljade aminokiselinskih ostataka.
Proteini su polipeptidi sa Mr iznad 10.000.

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Struktura pentapeptida Ser-Gly-Tyr-Ala-Leu. Aminokiselina u peptidu

naziva se ostatak. N-terminalni ostatak je krajnja aminokiselina sa
slobodnom alfa amino grupom. C-terminalni ostatak je krajnja
aminokiselina sa slobodnom alfa karboksilnom grupom. Peptidna veza
u proteinima je veoma stabilna i poluivot (t1/2) iznosi oko 7 godina.

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Peptidi se razlikuju po svojim

ionizacijskim svojstvima.
Peptidi sadre samo jednu
slobodnu alfa-amino grupu i
samo jednu slobodnu alfakarboksilnu grupu.
R-grupe aminokiselina mogu
ionizirati i tako uticati na
kiselinsko-bazna svojstva
peptida.

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Bioloki aktivni peptidi i polipeptidi imaju veoma razliite Mr.

Ne postoji povezanost izmeu veliine proteina i njihove
funkcije.
Mali peptidi mogu imati veliku bioloku aktivnost: primjer su
hormoni neurohipofize i hipotalamusa ocitocin, vazopresin,
faktori oslobaanja.
Neto vei su mali polipeptidi i oligopeptidi: insulin sa 51
aminokislinskim ostatakom, glukagon sa 29 i kortikotropin
sa 39 aminokiselinskih ostataka.
Proteini veoma variraju u svojoj duini.
Citohrom c ima 104 aminokiselinska ostatka dok je
ekstremno veliki protein miia kimenjaka titin sa 27.000
aminokiselinskih ostataka i Mr oko 3,000.000.

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Neki proteini se sastoje iz jednog polipeptidnog lanca, dok

se drugi sastoje iz dva ili vie nekovalentno povezanih
polipeptidnih lanaca.
Ovi proteini se nazivaju multipodjedinini proteini.
Pojedini polipeptidni lanci u multipodjedininim proteinima
mogu biti identini i ovakvi proteini su oligomeri sastavljeni
od polipeptida-protomera.
Ponekad su polipeptidni lanci u proteinima vezani
kovalentno. Na primjer u insulinu su dva polipeptidna lanca
povezana disulfidnim vezama.
U ovom sluaju polipeptidni lanci nisu podjedinice.

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Tehnooki fakutet Tuzla

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Prosjean broj aminokiselinskih ostataka u nekom

jednostvnom proteinu (koji ne sadri prostetske grupe)
moemo izraunati dijeljenjem Mr sa 110.
Mada je prosjena molekularna teina 20 standardnih
aminokiselina 138, u veini proteina prevladavaju male
aminokiseline. Zbog toga je prosjena Mr 128.
Oduzimanjem Mr vode (18) koja se oslobaa nastajanjem
svake pojedine peptidne veze dobijamo vrijednost 110 za
prosjenu molekularnu teinu aminokiselinskog ostatka.

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Tehnooki fakutet Tuzla

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Mnogi proteini (enzimi ribonukleaza i himotripsin) sadre

samo aminokiseline. To su jednostavni proteini.
Neki proteini uz aminokiseline sadre asocirane i druge
hemijske grupe. To su konjugovani proteini.
Neaminokiselinski dio konjugovanih proteina naziva se
prostetska grupa.

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Tehnooki fakutet Tuzla

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Postoji nekoliko nivoa u strukturi proteina.

Sekvenca aminokiselina u polipeptidnom lancu predstavlja
primarnu strukturu proteina.
Sekundarna struktura je stabilni aranman
aminokiselinskih ostataka koji ini ponavljajui strukturni
uzorak proteina.
Tercijarna struktura opisuje sve aspekte
trodimenzionalnog svijanja (foldinga) polipeptida.
Kada protein sadri dvije ili vie podjedinica tada njihov
aranman u prostoru predstavlja kvaternernu strukturu.

Prof. Dr. Lejla Begi

Univerzitet u Tuzli

Predavanja na predmetu Opta biohemija

Tehnooki fakutet Tuzla

Prof. Dr. Lejla Begi