6.

GEOMETRIJSKE
TOLERANCIJE
Dr Ondrej Ponjian

6. Geometrijske tolerancije

Kod mainskih delova mogua su odstupanja od

geometrijskih oblika, i ta odstupanja mogu da imaju
znaajne posledice za funkcionalnost tih delova.
Geometrijska odstupanja takoe treba definisati.
Standardom SRPS EN ISO 1101 je propisan nain
definisanja tih odstupanja i nain merenja i kontrolisanja tih
odstupanja.

U geometrijske tolerancije se ubrajaju:

Tolerancije oblika,
Tolerancije pravca,
Tolerancije poloaja, (orijentacije),
Tolerancije bacanja.

Nije dovoljno samo definisati tolerancije mera, jer se moe

desiti da su za tane vrednosti mera oblici povrina
neodgovarajui.

6.1. Oznaavanja geometrijskih

tolerancija

Da bi se na crteima oznaile tolerancije oblika i poloaja

koriste se elementi kao na sl.13.3. Sve ove oznake crtaju se
tankom linijom tipa B. Veliina okvira (kuica) u koje se
upisuju podaci zavisi od odabrane visine slova, a u veini
sluajeva odgovaraju visine okvira od od 5 i 7 mm.

6.1. Oznaavanje tolerancija

Pokazna strelica moe da stoji na konturnoj, pomonoj

kotnoj, pokaznoj i osnoj liniji (isto kao i kukice za
oznaavanje kvaliteta hrapavosti).
Kada se tolerancija oblika i poloaja odnosi na povrinu ili
liniju povrine, okvir sa tolerancijom koji se zavrava
strelicom moe da stoji na konturnoj ili na pomonoj kotnoj
liniji, (sl.13.4). Na prvom primeru ove slike tolerancije se
odnose na povrinu predmeta vee i manje visine (razliite
su po duini predmeta). Na drugom primeru ove slike
tolerancije se odnose na deo predmeta do debele linije, koja
u ovom primeru ne predstavlja konturnu liniju.

Sl.13.4. Osnaavanje tolerancije povrine ili

linije povrine

6.1. Oznaavanje tolerancija

Ako se tolerancija odnosi na osu ili sredinju ravan, okvir

sa strelicom stoji u produetku kotne linije ili na samoj
osnoj liniji (sl. 13.5).

Sl.13.5: Oznaavanje tolerancije ose ili

sredinje ravni

6.1. Oznaavanje tolerancija

Referentni trougao sa referentnim slovom (referentni

element) moe da stoji na konturnoj, pomonoj kotnoj i
osnoj liniji.
Referentni trougao moe da bude popunjen ili ne (sl.13.6).
Referentna slova su velika latinina slova A, B, C, ...
Referentni trougao sa slovom stoji na povrini koja je u
uzajamnoj vezi sa povrinom za koju se propisuje
tolerancija poloaja i na kojoj stoji pokazna strelica. Znai,
za povrinu na kojoj stoji pokazna strelica, propisuje se
tolerancija poloaja u odnosu na povrinu na kojoj stoji
referentni trougao.

Sl.13.6: Referentni trougao i referentno slovo

Linija ili povrina
i
Osa ili sredinja
ravan

6.2. ZAVISNOST TOLERANCIJA

Dr Ondrej Ponjian

6.2. Zavisnost tolerancija

Prilikom definisanja geometrijskih tolerancija i tolerancija

duinskih mera treba imati u vidu da izmeu njih postoji
odreena zavisnost.

6.2.1. Uslov nezavisnosti

Koristi se za elemente koji nisu u kontaktu sa drugom

povrinom.
Uslov sledi da su sve tolerancije duinskih mera, tolerancija
oblika, pravca, poloaja i bacanja nezavisne.

6.2.2. Uslov omotaa

Koristi se za oblike koji e biti u kontaktu sa drugom

povrinom.
Uslov omotaa definie da stvarni oblik ne sme da
prekorai geometrijski idealan oblik omotaa
ogranienog sa vrednou mere maksimuma
materijala za vrednost predpostavljenog odsupanja
od oblika.
Uslov omotaa se oznaava sa velikim slovom E, upisanim u
krunici koje se ispisuje u produetku kote na koju se uslov
odnosi.

6.2.2. Uslov omotaa

Uslov omotaa se oznaava sa velikim slovom E, upisanim u

krunici koje se ispisuje u produetku kote na koju se uslov
odnosi.

6.2.3. Uslov maksimuma materijala

Poznato je da su geometrijske tolerancije izuzetno uske

i jako utiu na trokove proizvodnje. Primena uslova
maksimuma materijala (MMR) je definisana standardom
SRPS EN ISO 2692 i znaajno smanjuje trokove proizvodnje i
pojednostavljuje proizvodnju, bez smanjenja mogunosti
zamenjivosti delova.
Uslov maksimuma materijala se odnosi na cilindrine i
prizmatine oblike radnih predmeta koji imaju osu ili
ravan simetrije, primenjuje se kada je sa aspekta
funkcionalnosti vana tana montaa dva elementa.
U sluaju da je dimenzija elementa manja od
maksimalno dozvoljene mere, "kriterijum maksimuma
materijala" dozvoljava da se poveanje tolerancije oblika
i poloaja za veliinu ove razlike.

6.2.3. Uslov maksimuma materijala

Oznaavanje uslova maksimuma materijala se vri oznakom

M u krugu, koja se postavlja iza:
vrednosti tolerancije oblika i poloaja,
oznake (slova) referentnog elementa,
i jedne i druge oznake.

Koncentrinost,
koaksijalnost

Oznaavanje uslova maksimuma materijala

6.2.3. Uslov maksimuma materijala

U sluajevima kada predmet nije uraen na meru

maksimuma materijala, mogu se tolerisati i vea odstupanja.
Princip maksimuma materijala glasi: u sluaju da kota
nije uraena na meru maksimuma materijala
dozvoljava se poveanje geometrijske tolerancije za
veliinu razike tih mera.

6.2.3. Uslov maksimuma materijala

Koncentrin
ost
koaksijalnos
t

6.2.4. Uslov minimuma materijala

U pojedinim sluajevima za ogranienje dimenzija oblika

koristi se uslov minimuma materijala (LMR) koji je
suprotnog znaanja od uslova maksimuma materijala. Uslov
minimuma materijala definisan je standardom SRPS EN ISO
2692 i propisuje se velikom slovm L upisanim u krunici
pored vrednosti tolerancija oblika i poloaja.

6.2.5. Preslikana tolerancijska oblast

U sluaju da se geometrijska tolerancija ne odnosi

samo na elemenat ve i na njegovu projekciju
primenjuje se tzv. preslikano tolerancijsko polje. Koje se
oznaava sa velikom slovom P.

6.2.6. Uslov reciprociteta

Uslov reciprociteta je obuhvaen stendardom SRPS EN ISO

6292. Kod ostalih uslova tolerisanja ako nije u potpunosti
iskorieno tolerancijsko polje duinske mere mogue je
poveanje odstupanje oblika i poloaja. Uslov reciprociteta
dozvoljava da ukoliko tolerancije oblika i poloaja nisu u
potpunosti iskoristili svoj propisani raspon, mogue je
proirenje tolerancije dimenzije. Uslov reciprociteta
primenjuje se zajedno sa uslovom maksimuma ili minimuma
materijal.
Ako uslov reciprociteta utie na tolerancije duinskih mera,
onda se posle definisane vrednosti dimenzije stavlja njegova
oznaka R u krunici.

6.2.7. Tolerancije slobodnih mera

elastinih elemenata

Ograniavanje stepena deformacije elastinih materijala

oznaava se na crteu velikim slovom F upisanim u
krunicu. Tehiki crtei elastinih delova sadre oznaku ISO
10579 i to ili u uglu zaglavlja ili pored duinske mere.

6.2.8. Geometrijske tolerancije za

pojedine elemente

U sluaju da na crteu nisu definisane nikakave geometrijske

tolerancije, u tom sluaju za njega vae opte tolerancije,
prema standardu SRPS ISO 2768, to se na crteu mora
posebno naznaiti. U zaglavlju crtea ili u njegovoj
neposrednoj blizini mora biti ispisana oznaka standarda ili
predvieni stepen tanosti, koji se oznaavaju velikom
slovima latinice:
H visoki,
K srednji i
L niski.
U sluaju da se na crteu propisuje tolerancija i duinskih i
geometrijskih mera oznaava se sa ISO 2768-mK.

6.2.8. Geometrijske tolerancije za

pojedine elemente

Stepen tanosti tolerancije usvaja se u zavisnosti od

konstrukcionih zahteva i uobiajne radionike tanosti
koja se moe postii u dotinoj radionici.
Zbog toga svaka radionica mora prvo da:
Merenjem utvrdi kakva je njena uobiajna radionika
tanost,
Prihvati izradu delova koji imaju opte tolerancije jednake ili
ire od uobiajne radionike tanosti radionice,
Utvrdi uzorkovanjem da li se uobiajna radionike tanost
pogorala.
Tolerancija koju dozvoljava funkcija dela je esto ira
od optih tolerancija. Odbacivanje dela se vri samo u
sluaju ako prekoraenje optih tolerancija ugroava njegovu
funkciju.

6.2.8. Geometrijske tolerancije za

pojedine elemente

Tolerancije pravosti i ravnosti

Tolerancija pravosti se usvaja u zavisnosti od duine
posmatrane linije. Pri izboru tolerancije ravnosti od duine
due stranice, a u sluaju krune povrine od veliine
prenika.

6.2.8. Geometrijske tolerancije za

pojedine elemente
Tolerancija krunosti, je jednaka brojanoj vrednosti
tolerancije prenika, ali ni u kom sluaju ne sme biti vea od
vrednosti tolerancije radijalnog bacanja.
Tolerancija cilindrinosti, ne utvruje se optim
tolerancijama. Ona se sastoji od tri odstupanja: krunosti,
pravosti i paralelnosti. Svaka od ovih tolerancija je definisana
pojedinanom ili optom tolerancijom.
Tolerancije meusobno zavisnih elemenata se
primenjuju na svim elementima koji su u meusobnom
odnosu a nemaju naznaene pojedinane tolerancije.
Tolerancija paralelnosti je uvek jednaka veoj brojanoj
vrednosti tolerancije ravnosti odnosno pravosti.
Tolerancija upravnosti se daje tabelarno, pri emu se dua
stranica usvaja kao referentni elemenat.

6.2.8. Geometrijske tolerancije za

pojedine elemente

Tolerancija upravnosti se daje tabelarno, pri emu se dua

stranica usvaja kao referentni elemenat.

6.2.8. Geometrijske tolerancije za

pojedine elemente

Tolerancija simetrinosti. Vei od dva posmatrana

elementa se usvaja kao referentni

6.2.8. Geometrijske tolerancije za

pojedine elemente

Tolerancija koaksijalnosti se ne utvruje optim

tolerancijama. Kruno bacanje obuhvata odstupanje od
koaksijalnosti i odstupanje od krunosti.
Tolerancija za kruno bacanje (radijalne, aksijalne i svake
druge kovrine koja se okree) data je u tabeli. Vrednost
tolerancije se usvaja za vei element.

6.3. Tolerancije
hrapavosti povrina
Dr Ondrej Ponjian

6.3. Tolerancije hrapavosti povrina

1l
Ra y dx
l0

Parametri mikroprofila povrine su:

Rrnax- najvea visina neravnina,

Rz - srednja visina neravnina i

Ra - srednje aritmetiko odstupanje mikroprofila

povrine odredjuje se na referentnoj duini l.

Mikroprofil
hrapavosti
povrine

6.3. Tolerancije hrapavosti povrina

Srednje aritmetiko odstupanje mikroprofila Ra je parametar

na osnovu kojeg se propisuje tolerancija hrapavosti
povrine. Dozvoljena veliina Ra propisuje se klasom
hrapavosti povrina N1 do N12.